“\u0160ekspir i kompani”, knji\u017eara u Parizu<\/figcaption><\/figure>\nKada sam pre nekoliko godina videla ovu scenu ispred jedne od naj\u010duvenijih knji\u017eara u Evropi, pomislila sam za trenutak da sanjam, ili, re\u010de cinik u meni, da se snima neki film.<\/p>\n
Red ispred knji\u017eare? <\/p>\n
U takvom svetu bih \u017eelela da \u017eivim, progovara idealista, ona koja kad putuje, obavezno nosi spakovanu rezervnu torbu za ulov polovnjaka, d\u017eepnjaka i glomaznih strip albuma.<\/p>\n
Moja prva, samo moja, knjiga bila je pomalo neo\u010dekivani izbor za \u010detvorogodi\u0161nju devoj\u010dicu – Tarzan i \u017eivotinje, Edgara Rajsa Barouza. <\/p>\n
A ko bi joj odoleo: lav, dva tigra, zebra i majmuni okru\u017euju mladi\u0107a u gustoj d\u017eungli! U nizu slikovnica i knjiga za decu, ba\u0161 mi je ona privukla pa\u017enju iako pojma nisam imala o \u010demu se radi.<\/p>\n
Roditelji su mi prepri\u010davali da sam ih besomu\u010dno maltretirala da mi je \u010ditaju, a otac je tvrdio da sam zahvaljuju\u0107i Tarzanovim avanturama nau\u010dila rano slova jer sam im se \u201epopela na glavu i dosadila i bogu i ljudima.”<\/p>\n
U danas nepostoje\u0107oj knji\u017eari u centru Beograda u kojoj se ve\u0107 godinama \u0161ire polupresti\u017ena mu\u0161ka odela i sportske jakne kasnije sam upoznala Lujzu Mej Alkot i njen serijal o devoj\u010dicama porodice Mer\u010d.<\/p>\n
Od njih sam vi\u0161e nau\u010dila o feminizmu – iako ga u njihovo vreme nije bilo ni u naznakama – i \u017eivotu kakav (ne) \u017eelim, i slike iz knji\u017eare Nolit dok prebrojavam ostatke d\u017eeparca da bih platila jednu po jednu ostaju zauvek.<\/p>\n
Kao \u0161to ostaje i ose\u0107aj koji me obuzme i decenijama kasnije kada na polici u nekoj minijaturnoj knji\u017eari otkrijem roman za kojim sam godinama tragala.<\/p>\n
Uzmem knjigu u ruke, onako pokerski prevrtim strane pa je onju\u0161im. I onda znam da je moja, I znam jo\u0161 jednog knjigoljupca koji to isto radi.<\/p>\n
Tokom kratkotrajnog emigrantskog \u017eivota, imala sam neverovatnu sre\u0107u da na\u0111em posao ba\u0161 u knji\u017eari, skoro pa neverovatno.<\/p>\n
Ni\u0161ta mi nije bilo te\u0161ko: ni da otpakujem kartonske kutije i nosim i re\u0111am knjige na police (opet taj miris), ni da odgovaram na pitanja kupaca, daju\u0107i sve od sebe da ih navedem da kupe bar jednu, \u010dak ni brisanje pra\u0161ine sa polica.<\/p>\n
Tada sam nau\u010dila da volim i velike knji\u017earske lance koje sam ranije tinejd\u017eerski prezirala nazivaju\u0107i ih \u201esupermarketima za knjige”.<\/p>\n
Em \u0161to je na policama uvek moglo da se otkrije ne\u0161to novo, em \u0161to sam mogla da se podsetim zaboravljenih stranica iz nekog drugog vremena – a sve na jednom mestu.<\/p>\n
Nije na odmet bio ni popust za zaposlene, pa je povratak u Beograd nosio i mnogo te\u017ei teret od dozvoljenog.<\/p>\n
Kao i Kristina, danas skrolujem ponudu internet knji\u017eara, ra\u010dunam po\u0161tarinu i nestrpljivo \u010dekam da stigne po\u0161iljka.<\/p>\n
\u010citanje sa ekrana mi se uvuklo u \u017eivot, istina, ali su mi knji\u017eare i dalje najdra\u017ei prostor koji delim sa drugima.<\/p>\n
Sre\u0107an ro\u0111endan svim knji\u017earama ovog sveta!<\/p>\n
Pogledajte i ovaj video: <\/em><\/strong><\/p>\nPratite nas na <\/em>Fejsbuku<\/a>, <\/em>Tviteru<\/a>, <\/em>Instagramu<\/a>, <\/em>Jutjubu<\/a> i <\/em>Vajberu<\/a>. Ako imate predlog teme za nas, javite se na <\/em>[email\u00a0protected]<\/a><\/p>\n