najve\u0107u deportaciju u istoriji zemlje<\/a>“, potra\u017enja za njim sko\u010dila je u nebesa.<\/p>\n\u201eOd predsedni\u010dkih izbora 5. novembra, dobili smo zahteve za ukupno devet miliona kartona, \u0161to je vi\u0161e nego u prethodnih 17 godina zajedno”, ka\u017ee ILRC.<\/p>\n
Prava i uputstva<\/h2>\n Svima u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama, bez obzira na njihov imigracioni status, ustav zemlje garantuje odre\u0111ena prava.<\/p>\n
ILRC-ovi crveni kartoni daju primere kako ljudi kojima preti deportacija mogu da se pozovu na ova prava u situacijama iz stvarnog \u017eivota, kao kada im se agenti ICE-a pojave na vratima.<\/p>\n
Karton predla\u017ee pozivanje na pravo na \u0107utanje iz Petog amandmana, koji \u0161titi pojedince od prisiljavanja da inkrimini\u0161u sami sebe, kako bi odbili da odgovore na pitanja imigracionih agenata.<\/p>\n
Ona tako\u0111e savetuje da ne pu\u0161tate agenta u va\u0161 dom ako ne nosi nalog potpisan od sudije, \u0161to bi bilo kr\u0161enje \u010cetvrtog amandmana (koji \u0161titi ljude od \u201enerazumnih” pretresa i zaplena vlade).<\/p>\n Handout<\/footer>Crveni karton navodi niz ustavnih prava<\/figcaption><\/figure>\nNjegova boja se odnosi na crvene kartone koje koriste sudije na fudbalskim utakmicama da isklju\u010de igra\u010de i po\u0161alju ih van terena.<\/p>\n
Kalifornijski ILRC ka\u017ee da je do\u0161ao na ovu ideju 2007. godine, posle niza racija na ilegalne radnike koji je \u201eterorisao zajednicu”.<\/p>\n
Organizacija daje kartone neprofitnim organizacijama i kompanijama da ih dele po \u0161kolama, crkvama, klinikama ili bankama hrane, i pravnicima koji rade sa migrantima i tra\u017eiocima azila.<\/p>\n
Svako mo\u017ee da ih od\u0161tampa preuzev\u0161i \u0161ablon sa internet stranice.<\/p>\n
Karton je dizajniran tako da ima jednu stranu na engleskom, a drugu na maternjem jeziku korisnika.<\/p>\n
On mo\u017ee da bude od\u0161tampana na \u0161panskom, portugalskom, arapskom, kreolskom, ruskom, ukrajinskom, vijetnamskom i kineskom, izme\u0111u ostalih jezika, isti\u010du\u0107i diverzitet imigrantske populacije u SAD.<\/p>\n Getty Images<\/footer>Za mnoge migrante bez dokumenata, aktivisti ka\u017eu da prava navedena na crvenom kartonu mogu biti razlika izme\u0111u ostanka u zemlji ili deportacije<\/figcaption><\/figure>\nBez dokumenata u 2022. bilo je 11 miliona imigranata u SAD, prema analizi Istra\u017eiva\u010dkog centra Pju.<\/p>\n
Ovaj broj je 23 odsto svih imigranata u SAD i 3,3 odsto ukupnog stanovni\u0161tva.<\/p>\n
Oko \u010detiri miliona poreklom je iz Meksika, kao i skoro dva miliona ljudi ro\u0111enih u takozvanom Severnom trouglu Centralne Amerike (El Salvador, Honduras i Gvatemala).<\/p>\n
Postoje i velike zajednice koje poti\u010du sa drugih kontinenata.<\/p>\n
Nekih 1,7 miliona neautorizovanih stanovnika ro\u0111eno je u Aziji, me\u0111u njima 725.000 iz Indije i 375.000 iz Kine.<\/p>\n
Nekih 375.000 ljudi je 2022. tako\u0111e bilo iz Afrike, \u0161to je porast od 100.000 od 2019. godine.<\/p>\n
Za mnoge od ovih nedokumentovanih imigranata, aktivisti ka\u017eu da ostvarivanje prava sa crvenog kartona mo\u017ee da predstavlja razliku izme\u0111u ostanka u zemlji i deportacije.<\/p>\n
\u201eTo je jednostavna alatka, ali mo\u017ee da ima veliki uticaj”, ka\u017ee Dalija Zetina iz Centra Projekt iz snova sa Obalskog univerziteta u Njuport Bi\u010du, u Kaliforniji.<\/p>\n
\u201eOn tako\u0111e poma\u017ee osobi koja ga nosi da se ose\u0107a bezbednije kad napu\u0161ta ku\u0107u ili odlazi na posao”, ka\u017ee ona za BBC Mundo.<\/p>\n
\u201eVerovatno \u0107ete se unervoziti ako vas agent zaustavi. I zato samo treba da izvu\u010dete karton i da ga naglas pro\u010ditate ili da im ga uru\u010dite direktno”, ka\u017ee ona.<\/p>\n
Centar za koji ona radi je podelio 700 kartona u zajednici, na \u0161panskom, tagalo\u0161kom i vijetnamskom.<\/p>\n
Pogledajte video: Posteri uhap\u0161enih imigranata postavljeni ispred Bele ku\u0107e<\/strong><\/p>\n