{"id":3191,"date":"2023-11-19T21:03:43","date_gmt":"2023-11-19T20:03:43","guid":{"rendered":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasilajkovac\/tomislav-sretenovic-58-markova-crkva-lajkovac-pokrenuo-kamen-sretenovica-vodenice-stare-dva-veka-i-nastavio-tradiciju-organske-proizvodnje-zitarica-oglasi-lajkovac\/"},"modified":"2023-11-19T21:03:43","modified_gmt":"2023-11-19T20:03:43","slug":"tomislav-sretenovic-58-markova-crkva-lajkovac-pokrenuo-kamen-sretenovica-vodenice-stare-dva-veka-i-nastavio-tradiciju-organske-proizvodnje-zitarica-oglasi-lajkovac","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasilajkovac\/tomislav-sretenovic-58-markova-crkva-lajkovac-pokrenuo-kamen-sretenovica-vodenice-stare-dva-veka-i-nastavio-tradiciju-organske-proizvodnje-zitarica-oglasi-lajkovac\/","title":{"rendered":"Tomislav Sretenovi\u0107 (58), Markova Crkva, Lajkovac POKRENUO kamen Sretenovi\u0107a VODENICE stare DVA VEKA i NASTAVIO TRADICIJU organske PROIZVODNJE \u017eitarica – OGLASI LAJKOVAC"},"content":{"rendered":"
<\/p>\n
\n
Autor: Danijela Ni\u0161avi\u0107<\/h2>\n
Polako se okre\u0107e vodeni\u010darski kamen, u svom ritmu koju mu daje reka Toplica u selu Markova Crkva kod Lajkovca. \u010cuje se blagi zvuk mlevenja, popu\u0161ta zrno kukuruza. Ko \u017euti slap klizi najfinije kukuruzno bra\u0161no prave\u0107i gomilu. Punom parom radi Sretenovi\u0107a vodenica koju je od Turaka jo\u0161 davne 1818. godine otkupio sve\u0161tenik Sreten. Po njemu su i nastali Sretenovi\u0107i. Ponosio bi se da zna, da danas njegov potomak Tomislav koji se nakon odgovorne dr\u017eavne slu\u017ebe i odlaska u penziju, vratio korenima i uzgaja kukuruz, ra\u017e, ovas i speltu. Imanje \u017eivi, a \u017eivot mu daje vredni Toma koji zajedno sa suprugom Irenom stvara i za svoja pokolenja \u2013 dve \u0107erke i sina.<\/em><\/h3>\n
Na poljoprivrednom gazdinstvu familije Sretenovi\u0107 organska proizvodnja je pokrenuta 2015. godine. Mada, tradicija traje dva veka od dana kada se pop Sreten doselio iz Bogova\u0111e, udaljene 15 kilometara od Markove Crkve. Kupio je vodenicu od Turaka, zasnovao porodicu i ostao da se bavi proizvodnjom \u017eitarica. Kasnije, to su \u010dinili i njegovi potomci \u2013 pradeda, deda, pa Tomin otac. Kada je pre dve godine zavr\u0161io dr\u017eavnu slu\u017ebu, re\u0161io je da se vrati korenima, ku\u0107i gde je ro\u0111en i odrastao i da nastavi intenzivno rad na zemlji.<\/p>\nFoto: Danijela Ni\u0161avi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n
\u201eOvde se nikad i nije ni prestajalo da se bavi uzgojem \u017eitarica na taj zdrav na\u010din. Po\u010deo sam sa ocem jo\u0161 kao de\u010dak tradicionalno da <\/em>gajim kukuruz i p\u0161enicu, kao \u0161to su to vekovima radili na\u0161i preci. Od pre nekoliko godina pro\u0161irio sam tu pri\u010du na druge \u017eitarice \u2013 speltu, crveni kukuruz karakteristi\u010dan za ove krajeve, ovas, koji je aktuelan poslednju deceniju. Za mnoge je spelta nepoznanica, a u stvari to je stara vrsta p\u0161enice krupnik. Markova Crkva pripada Lajkova\u010dkoj op\u0161tini, udaljena je 80 kilometara od Beograda. Reka Toplica koja prolazi ovde izvire u banji Vrujci koja je 20 kilometara od na\u0161eg imanja i na kilometar se uliva u Kolubaru. Tu je i\u00a0ovaj jaz koji se ra\u010dva prokopan pre 200 godina. Vodenicu je od Turaka kupio sve\u0161tenik Sreten, \u010diji smo potomci. Original ugovora je pisan na arapskom jeziku, sa jedne strane Turci, a sa druge Srbin i ima sve odlike savremenog ugovora. U njemu pi\u0161e da se vodenica daje na upravljanje sve\u0161teniku Sretenu bez ikakvih ograni\u010denja. Tapija je prevedena tek pedesetih godina pro\u0161log veka, a preveo je hod\u017ea iz \u010cajni\u010da. Tu tapiju kao uspomenu \u010duvamo! <\/em>\u201e, pri\u010da za Plodnu zemlju<\/em> Tomislav.<\/p>\n
Podr\u0161ku da zamene \u017eivot u prestonici za mirniji i zdraviji na selu dobio je od porodice. Vodila ga je \u017eelja da se vrati tamo gde su Sretenovi\u0107a koreni, da sa\u010duva tradiciju. Da od svog rada mogu da \u017eive, da se hrane zdravo i oni i prijatelji, znani i neznani.<\/p>\n
\u201eOrganska proizvodnja nije laka pri\u010da. Kada do\u0111u na imanje, posetioci mi ka\u017eu da im je lepo ovde, ube\u0111eni da nemam problema sa stresom, spavanjem. Da, to jeste istina, spavam kao jagnje, ali ustajem u pet sati ujutru da bi stigao sve da uradim. Iza\u0107i na kraj sa \u017eitaricama, posebno sa kukuruzom je prava umetnost. \u010cini mi se da ponekad pla\u0107am danak neiskustvu jer se time nisam bavio, ali se brzo uhodavam. Da bi na stolu bila poslu\u017eena cicvara pravljena od \u0161arenog bra\u0161na, puno toga mora da se uradi, precizno, ta\u010dno, bez gubljenja dana. Ratarstvo tra\u017ei celog \u010doveka, da stalno oslu\u0161kuje\u0161 prirodu\u201c, <\/em>nagla\u0161ava Tomislav. <\/em><\/p>\nFoto: Danijela Ni\u0161avi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n
Sretenovi\u0107a vodenica ima dva kamena. Na jednom se melje kukuruz kao te\u017ea \u017eitarica, a na drugom sitnije \u017eitarice. U njoj je uvek \u017eivo, voda ne da mir, a ima i \u0161ta da se samelje. Bave se i uslu\u017enim mlevenjem. Sa tavanice visi duvan, sigurna brana od moljaca. Jedna mala prostorija je preure\u0111ena da u njoj mo\u017ee da se prosejava i pakuje bra\u0161no i zimi, ali i da kad ima posla, mlevenje se ne prekida ni no\u0107u.<\/p>\n
\u010cetri vrste kukuruza \u2013 beli, \u017euti, crveni i zeleni<\/h2>\n
Svake godine, na sedam hektara Toma seje kukuruz, speltu, ovas, ne\u0161to ra\u017ei. Beli, \u017euti, zeleni, crveni \u2013 \u010detiri vrsta kukuruza od kojeg naprave pet vrsta bra\u0161na. Druga kultura koju seje je spelta. Ka\u017ee da jednom kad se proba, u ishrani se vi\u0161e ne koristi p\u0161enica. Glavni je sastojak tradicionalnih hlebova, uz malo ra\u017ei i kukuruznog bra\u0161na.<\/p>\n
\u201eOvaj posao ne rade ljudi koji vide profit u nekoj perspektivi. Ovim se bavim, da bi sa\u010duvao tradiciju i poka\u017eem da mo\u017ee da se pristojno \u017eivi i od organske proizvodnje. Da bi postali gospodar organskog imanja treba vam malo vi\u0161e vremena, strpljenja i pomo\u0107i. Veliku podr\u0161ku pored porodice daju mi kupci, koje uglavnom ne poznajem. Kad probaju va\u0161e bra\u0161no pa vam ka\u017eu utiske. Naravno svaka kritika je ekstremno dobrodo\u0161la. Nedavno me je pozvala gospo\u0111a iz okoline Ni\u0161a, da mi ka\u017ee da je probala na\u0161e bra\u0161no koje je kupila u Kru\u0161evcu, a koje je podsetilo na ukuse bra\u0161na iz vodenice njenog oca. Sretenovi\u0107evo bra\u0161no je vratilo u pro\u0161lost i se\u0107anja. Zna\u010di mi to puno\u201c<\/em>, pri\u010da Tomislav.<\/p>\n
Valjarica za izradu sukna<\/h2>\n
\nSoba u vodenici<\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n
Ispod vodenice, nalazi se valjarica, koja je pravljena i pre vodenice. Slu\u017ei za izradu suknenog odela. Valjevo je po jednoj legendi dobilo ime po valjaricama. U Srbiji postoje dve. Osim ove u Markovoj Crkvi jedna je u selu Bistrica u Petrovcu na Mlavi. Toma se se\u0107a zvuka \u010deki\u0107a od valjarice i tih redova seljaka koji su dolazili da valjaju sukno. Ova je pokrivala podru\u010dje od Valjeva do Beograda, idu\u0107i Savom preko Obrenovca. Valjarica je pri kraju obnove trebalo bi da ove godine po\u010dne sa radom.<\/p>\n
Na imanju se nalazi i posebna manja ku\u0107a napravljena od blata i drveta, dodali su i pe\u0107, pa se tu odr\u017eavaju promocije onog \u0161to Sretenovi\u0107i proizvedu. Dva puta mese\u010dno u dogovoru sa \u017eenama koje se bave pravljenjem starih vrsta hlebova, razmenjuju se iskustva, recepti, \u010duju se saveti tehnologa i nutricionista. <\/p>\n
\n
\u201eKad osetite miris hleba i proje, druga\u010dije se razmi\u0161lja. Zvuk vatre i miris hleba daje \u017eivotni polet\u201c, isti\u010de Tomislav.<\/p>\n<\/blockquote>\n
\u201eNije sto posto organsko. Ve\u0107 200 odsto\u201c<\/h2>\n
Rad na zemlji je sezonski, mada ona tra\u017ei celog \u010doveka tokom godine. <\/p>\n
\u201eTrudim se da kukuruz koji tradicionalno uzgajamo bude \u0161to kvalitetniji. Na \u017ealost, poslednjih godina mnogi sugra\u0111ani imaju zdravstvene probleme, \u010desto su u nedoumici da li je ono \u0161to kupuju pod etiketom organsko to i jeste. Kad me pitaju da li je na\u0161e bra\u0161no stvarno organsko odgovorim: \u201eNe nije sto posto organsko, ve\u0107 200 odsto\u201c. Zemlju \u0111ubrimo stajskim \u0111ubrivom, ne koristimo hemiju ve\u0107 koprivu i rastavi\u0107. Seme je na\u0161e sortno. Tradicionalni na\u010din proizvodnje\u201c <\/em>, ukazuje na\u0161 sagovorik.<\/p>\n
Ovo tipi\u010dno organsko gazdinstvo ima perpsektivu, a u to smo se i uverili kad smo ga posetili u organizaciji Centra za edukaciju i promociju \u201eSerbia Organic\u201c, uz podr\u0161ku Ministarstva poljoprivrede, \u0161umarstva i vodoprivrede, a u okviru projekta \u201eUzmi organsko\u201c. Okolo njiva su prirodne barijere, tu je i \u0161uma. Za koju godinu izgleda\u0107e kao organska gazdinstva u Austriji i Nema\u010dkoj. <\/p>\n
Organska proizvodnja daje manji prinos od konvencionalne i to do tri puta. Iako bi mogao da pro\u0161iri posao, Tomislav ka\u017ee da to ne\u0107e \u010diniti. Ima posla dovoljno. Setva, okopavanje, berba. A kad pro\u0111e berba potrebno je da se kukuruz prirodno osu\u0161i, a tek nakon dva meseca mo\u017ee da se melje. Za kvalitet bra\u0161na je veoma va\u017ean na\u010din skladi\u0161tenja \u017eitarica. Uz to je bitna i za\u0161tita kukuruza da se \u0161titi na prirodni na\u010din od moljca.<\/p>\n
\u201eBra\u0161no Sretenovi\u0107a vodenice prodajemo u dve prodavnice organske hrane, jedna je u Novom Sadu, a druga na Kaleni\u0107 pijaci u Beogradu. Morali smo prodaju da prebacimo na dru\u0161vene mre\u017ee \u2013 Fejsbuk i Instagram. Snabdevamo i hotele i restorane, mada je pandemija smanjila njihovu tra\u017enju za bra\u0161nom, sada se polako sve vra\u0107a na svoje. Na\u0161e crveno bra\u0161no koristi \u010duvena Kalimegdanska terasa, hotel Falkensteiner, restorani Nacionalna klasa, Sin\u0111eli\u0107 i Monument. Uglavnom nas kupci i kuvari sami prona\u0111u. Razli\u010dita sorta kukuruza daje i razliku u ukusima\u201c .<\/em><\/p>\n
Crveno projano bra\u0161no idealno za proju, belo i \u017euto za ka\u010damak i cicvaru<\/h2>\n
Tomislav isti\u010de da crveno kukuruzno bra\u0161no prednja\u010di u nutritivnim vrednostima u odnosu na \u017euto i belo. Odli\u010dno je za \u010di\u0161\u0107enje krvnih sudova. Specifi\u010dnog je slatkog ukusa i idealan za proju. Njegovo sortno seme je nabavio od poljoprirednog gazdinstva Atanackovi\u0107 iz Crepaje, koji su me\u0111u prvima u Srbiji po\u010deli organsku proizvodnju. Sorta belog kukuruza \u201eosmak\u201c je iz valjevskog kraja, dok je seme \u017eutog nabavio iz Bosne. Savr\u0161eni su sastojak za ka\u010damak i cicvaru. Po\u010deo je uzgoj i zelenog kukuruza, Tomislav je od prijatelja koji je muzi\u010dar iz Meksika dobio nekoliko klipova. Prvi put je zasadio pre dve godine u ba\u0161ti ta\u010dno 376 zrna i svako se primilo! Na oko neugledan, ali je neverovatnog ukusa, ekstremno slatkog.<\/p>\n
\n
\u201e\u017delja mi je da radim \u0161to bolje mogu. Kad se bavite organskom proizvodnjom, koja je zapravo tradicionalna, vi ste u skladu sa prirodom. Ja sam se u njoj prona\u0161ao. Organska porizvodnja nije samo trenutni trend, ona podr\u017eava istinske vrednosti. Sporo ali sigurno dolazi vreme kada \u0107e taj na\u010din proizvodnje za\u017eiveti, a u nekim segmentima i prevazi\u0107i konvencionalne industrijske proizvode\u201c, zaklju\u010duje za Plodnu zemlju<\/strong> Tomislav Sretenovi\u0107.<\/em><\/p>\n<\/blockquote><\/div>\n
![\"\"](\"https:\/\/plodnazemlja.com\/wp-content\/uploads\/2021\/01\/F8656A2E-1F97-46E7-95AA-BAB550B8E663-1-1024x768.jpeg\")
![\"Stare](\"https:\/\/plodnazemlja.com\/wp-content\/uploads\/2021\/01\/4493B2CD-AAA2-4F89-8D52-5C87BBF8DB3F-1024x768.jpeg\")