![\"\"](\"http:\/\/www.asocijacijaduga.org.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/05\/rodna-ravnopravnost.png\")
<\/a><\/figure>\nNa panel debati \u201eRodna ravnopravnost\u201c u organizaciji Asocijacije Duga u okviru projekta \u201e\u0160abac, grad po meri mladih\u201c diskutovalo se o polo\u017eaju \u017eena na lokalu, mogu\u0107nostima i prilikama za pobolj\u0161anje njihovog statusa u gradu i dosada\u0161njim iskustvima.<\/p>\n
O pomenutim temama govorili su direktor Asocijacije Duga Aleksandar Prica, \u0161efica odseka za de\u010diju, socijalnu i zdravstvenu za\u0161titu Grada \u0160apca i \u010dlanica Saveta za rodnu ravnopravnost Dragana Milosavljevi\u0107 i polaznica Akademije za omladinske lidere Aleksandra Simi\u0107. Debatu\u00a0 je moderirala polaznica Akademije za omladinske lidere Jovana Miju\u0161kovi\u0107.<\/p>\n
Dragana Milosavljevi\u0107, \u0161efica odseka za de\u010diju, socijalnu i zdravstvenu za\u0161titu Grada \u0160apca i \u010dlanica Saveta za rodnu ravnopravnost, govorila je o rodnoj ravnopravnosti na nivou lokalne samouprave i istakla da Grad vodi ra\u010duna o podjednakoj zastupljenosti \u017eena i mu\u0161karaca prilikom sistematizacije, visine plata i drugim va\u017enim elementima. Svi ovi segmenti regulisani su merama uz po\u0161tovanje Zakona o rodnoj ravnopravnosti.<\/p>\n
-U \u0160apcu postoji Savet za rodnu ravnopravnosti u kom su \u017eene dominantnije i aktivnije. Kada je re\u010d o Gradskoj upravi Grada \u0160apca vi\u0161e od 60% \u010dine \u017eene. U \u0161est, od 11 odeljenja GU, na rukovode\u0107im polo\u017eajima su \u017eene. Po\u0161tujemo sve ono \u0161to zakon nala\u017ee i verujem da u nekim segmentima mo\u017eemo biti jo\u0161 efikasniji -dodala je Milosavljevi\u0107.<\/p>\n
Direktor Asocijacije Duga Aleksandar Prica naveo je da svaka dobra promena poti\u010de sa lokala i iz manjih zajednicama, a da se potom \u0161iri. Isti\u010de da prvenstveno anga\u017eovanjem u svojoj sredini je mogu\u0107e delovati globalno. Smatra da \u017eene treba podsta\u0107i da se uklju\u010de i donose odluke. Na taj na\u010din gradi se sna\u017enije i ravnopravnije dru\u0161tvo za sve.<\/p>\n
-\u010cesto posmatramo \u0161ta se de\u0161ava na nacionalnom nivou, a zanemarujemo lokal. Moramo vi\u0161e da se posvetimo svom kraju i de\u0161avanjima koja direktno uti\u010du na na\u0161 \u017eivot. Zbog toga smatram da je va\u017eno u\u010de\u0161\u0107e \u017eena na lokalu, posebno u Mesnim zajednicama. Istra\u017eivanje je pokazalo da su one senzibilnije za socijalnu, zdravstvenu za\u0161titu i obrazovanje. Zbog toga je va\u017eno da ih osan\u017eimo i podr\u017eimo. Moram da priznam da sam kroz dugogodi\u0161nje iskustvo samo potvrdio svoje uverenje da je rodna ravnopravnost jednakost mu\u0161karaca i \u017eena u svakom pogledu. Rodna ravnopravnost se shvata kao da neko ima ve\u0107a prava, \u0161to nije ta\u010dno. \u010cesto se veruje da \u0107e \u017eene dobiti ve\u0107e povlastice od mu\u0161karaca, a \u0161to nije tako. Edukacija nam u tome veoma pomaze, da razbijemo predrasude i stereptipe \u2013 dodao je Prica i naglasio da ne treba da postoji podela na \u201emu\u0161ke i \u017eenske poslove\u201c.<\/p>\n
-To je kao i sa bojama, od ranog detinjstva nas u\u010de da su neke boje za devoj\u010dice, a neke za de\u010dake. Mislim da je to pogre\u0161no, kao i sa poslovima. Mogu da budem talentovan za neku profeciju, ili ne, ali to nema veze sa mojim polom. Biti policajac ili policajka, ne zavisi od pola, ve\u0107 od sposobnosti i sklonosti \u2013 rekao je Prica uz uverenje da mladi mogu da menjaju ustaljene narative i da se nada da \u0107e vi\u0161e njih biti uklju\u010deno u savetodavna tela na lokalnom nivou, \u0161to je deo porocesa zagovaranja Asocijace Duga tokom projekta \u201e\u0160abac, grad po meri mladih\u201c.<\/p>\n
Aleksandra Simi\u0107, polaznica Akademije za omladinske lidere veruje da su mu\u0161karci u povoljnijem polo\u017eaju prilikom zapo\u0161ljavanja i da privatne kompanije nisu uvek blagonaklone prema \u017eenama. Poja\u0161njava da je promena mogu\u0107a, ali da je neophodno izmeniti i zakonsku regulativu uz dodatno\u00a0 edukaciju kako mladih, tako i starijih.<\/p>\n
-\u017dene nailaze na brojne prepreke i diskiriminaciju. Ako \u017eena nije udata i nema decu, sledi pitanje da li planira i kada. Smatram da jednake \u0161anse treba da imaju i mu\u0161karci i \u017eene kada je u pitanju porodiljsko odsustvo i da Zakon treba da se promeni. Supru\u017enici treba da odlu\u010de ko \u017eeli da odsustvuje sa posla. Postoje i drugi primeri gde pol igra klju\u010dnu ulogu prilikom odabira kandidata za odre\u0111enu poziciju, ili posao.\u00a0 Mislim da je dobro da se uvedu dodatne edukacije u osnovnim i srednjim \u0161kolama, jer \u0107e to podsta\u0107i mlade da razmi\u0161ljaju druga\u010dije.<\/p>\n
Sumirano je da postoji prostor za pobolj\u0161anje polo\u017eaja \u017eena, kako na lokalu, tako i na nacionalnom nivou, te da se to mo\u017ee posti\u0107i zjedni\u010dkim delovanjem uz po\u0161tovanje zakonske regulative i uvo\u0111enjem novih mehanizama spre\u010davanja neravnopravnosti.<\/p>\n
Tekst je nastao u okviru projekta \u201cMladi i mediji za demokratski razvoj\u201d koji Asocijacija Duga realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom \u0161kolom i uz podr\u0161ku \u0160vedske. Stavovi i mi\u0161ljenja autora izneta u ovom tekstu ne predstavljaju nu\u017eno i mi\u0161ljenje partnera i donatora.<\/strong><\/strong><\/p>\n \n <\/div>\n