Nekoliko evropskih zemalja planira da postavi minska polja na granici sa Rusijom i Belorusijom. Cilj im je da tako za\u0161tite isto\u010dno krilo NATO od mogu\u0107eg ruskog napada. Ali, to ima ozbiljne posledice.<\/p>\n<\/div>\n
Od po\u010detka ruske agresije na Ukrajinu u februaru 2022. te\u0161ko da postoji va\u017enije pitanje za NATO od toga kako mo\u017ee bolje da se odbrani njegovo isto\u010dno krilo. Finska, Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska su pet od ukupno \u0161est dr\u017eava-\u010dlanica NATO koje se grani\u010de sa Rusijom i Belorusijom. Od 2022. godine te dr\u017eave su mnogo investirale u to da obezbede granice \u2013 na primer, izgradnjom ograda i nadzornih sistema. Sada se pak pojavio i novi plan za za\u0161titu granica: antitenkovskim i protivpe\u0161adijskim minama.<\/p>\n
Povla\u010denje iz Otavskog sporazuma<\/h3>\n
Poslednjih meseci tih pet zemalja NATO neprestano je najavljivalo povla\u010denje iz tzv. Otavske konvencije \u2013 sporazuma koji je zaklju\u010den 1997, a stupio na snagu dve godine kasnije. Njime se zabranjuju protivpe\u0161adijske mine \u0161irom sveta i njihova upotrebu, proizvodnja i distribucija.<\/p>\n
Ta vrsta mina umnogome je problemati\u010dna, izme\u0111u ostalog i zato \u0161to od njih neselektivno mogu da stradaju i vojnici i civili. Pored toga, zaostale mine ostaju dugoro\u010dna pretnja i nakon okon\u010danja sukoba. Samo u 2023. godini u svetu je poginulo ili ranjeno gotovo 6.000 ljudi \u2013 80 odsto \u017ertava bili su civili, me\u0111u kojima su i deca. S druge strane, deminiranje i ra\u0161\u010di\u0161\u0107avanje tih eksplozivnih naprava je opasno, skupo i izuzetno dugo traje.<\/p>\n
Povla\u010denje tih pet dr\u017eava iz sporazuma trebalo bi sada da bude ozvani\u010deno \u2013 samo Norve\u0161ka, koja tako\u0111e ima granicu s Rusijom dugu skoro 200 kilometara, ne \u017eeli da odustane od sporazuma. Od kraja godine, tih pet zemalja-\u010dlanica NATO mogle bi ponovo da po\u010dnu da proizvode i skladi\u0161te protivpe\u0161adijske mine u blizini svojih granica \u2013 koje bi potom, u ozbiljnim situacijama, trebalo brzo i masovno koristiti.<\/p>\n
Ukupno 164 zemlje \u0161irom sveta potpisale su Otavsku konvenciju, ali 33 nisu. Pored velikih sila, poput Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava i Kine, u tu grupu spada i Rusija. U stvari, ta zemlja raspola\u017ee daleko najve\u0107im zalihama protivpe\u0161adijskih mina na svetu \u2013 procenjuje se da ih ima oko 26 miliona. Mnoge od njih koriste se u Ukrajini.<\/p>\n
Milioni mina u \u0161umskim podru\u010djima?<\/h3>\n
Do danas, prema podacima nevladine organizacije Hendikep interne\u0161enal 58 zemalja i drugih podru\u010dja kontaminirano je minama \u2013 uprkos \u010dinjenici da su se sukobi u nekim od tih zemalja doga\u0111ali i decenijama unazad.<\/p>\n
Tome bi, u najgorem slu\u010daju, u nekoliko narednih godina mogle da budu dodate nove velike povr\u0161ine. Granica pet dr\u017eava NATO s Rusijom i Belorusijom, od finske Laponije na severu, do poljske pokrajine Lublin na jugu, duga je oko 3.500 kilometara. Veliki deo tih podru\u010dja slabo je naseljen i gusto po\u0161umljen, \u0161to ote\u017eava potpuni nadzor grani\u010dnog podru\u010dja.<\/p>\n
Ali, tamo sada vlada velika zabrinutost zbog eventualnog ruskog napada na teritoriju NATO. Toliko velika da bi te zemlje sada mogle da pribegnu upotrebi oru\u017eja koje je svet zapravo \u017eeleo da zabrani i ukine. Prema izve\u0161taju britanskog lista Telegraf, stru\u010dnjaci NATO ve\u0107 analiziraju koja bi to podru\u010dja bila pogodna za mogu\u0107e miniranje. Cilj zemalja-\u010dlanica Alijanse jeste maksimalno odvra\u0107anje: zajedno s drugim merama obezbe\u0111ivanja granice, taj minski tepih bi u veoma kratkom vremenskom roku, u slu\u010daju ruskog napada, trebalo da nanese toliko velike gubitke neprijatelju, da bi Moskva morala da se uzdr\u017ei od daljeg rata.<\/p>\n
Nova \u201eGvozdena zavesa\u201c<\/h3>\n
Ali, da bi se ta duga granica efikasno za\u0161titila, bilo bi potrebno nekoliko miliona mina i eksplozivnih zamki. Velike povr\u0161ine decenijama bi morale da ostanu nenaseljene, a mogu\u0107e \u0161tete po ljude i \u017eivotnu sredinu bilo bi te\u0161ko predvideti.<\/p>\n
O eksplozivnoj \u201eGvozdenoj zavesi\u201c ve\u0107 je pisao David Bler, dopisnik Telegrafa \u2013 aludiraju\u0107i na strogo \u010duvanu granicu izme\u0111u NATO i dr\u017eava Var\u0161avskog pakta tokom Hladnog rata.<\/p>\n
Paralelno s mogu\u0107im postavljanjem mina, isto\u010dnoevropske dr\u017eave-\u010dlanice NATO pokrenule su i mnoge druge mere. Grani\u010dne ograde i zidovi su ve\u0107 podignuti ili oja\u010dani, ugra\u0111eni su savremeni nadzorni i sistemi za rano upozoravanje, a pove\u0107an je i broj trupa.<\/p>\n
Neke od tih dr\u017eava planiraju da du\u017e granice koriste i sisteme za odbranu od dronova, da prodube sisteme za navodnjavanje kako bi se oni u vanrednim situacijama mogli iskoristiti kao rovovi ili da posade drve\u0107e na va\u017enim putnim komunikacijama, kako bi obezbedili manju vidljivost, a time i za\u0161titu civila i vojnika.<\/p>\n
Nu\u017enost ili neodgovornost?<\/h3>\n
Posebno ranjiva \u010dlanica na isto\u010dnom krilu NATO je Litvanija. Tamo, izme\u0111u ruske eksklave Kalinjingrad na zapadu i Belorusije na istoku, prolazi tzv. Suvalkski koridor, uska kopnena veza od samo 65 kilometara izme\u0111u Baltika i ostatka teritorije NATO.<\/p>\n
Vlada velika zabrinutost da bi mogu\u0107i ruski napad mogao prvo da se dogodi ba\u0161 tamo. Sama Litvanija zbog toga u narednim godinama namerava da ulo\u017ei oko 800 miliona evra u proizvodnju novih mina. Ministar odbrane te zemlje, Dovile \u0160akalijene, opravdavao je te planove \u201eegzistencijalnom opasno\u0161\u0107u\u201c za njegovu zemlju. Pored toga, kako nagla\u0161ava, Rusija je u zadnje vreme proizvodila sve vi\u0161e nagaznih mina, dok je Evropa, u skladu s Otavskom konvencijom, svoje zalihe uni\u0161tavala.<\/p>\n
Eva Marija Fi\u0161er, koja je na \u010delu pravne slu\u017ebe u organizaciji Hendikep interne\u0161enal Nema\u010dka, u razgovoru za DW aktuelne planove ocenjuje kao opasan i zabrinjavaju\u0107i razvoj doga\u0111aja. \u201eNaravno, zabrinutost za bezbednost isto\u010dnoevropskih dr\u017eava u trenutnom nestabilnom me\u0111unarodnom kontekstu mo\u017ee biti opravdana\u201c, rekla je Fi\u0161er jo\u0161 u martu, kada je prva od tih pet zemalja objavila svoje planove.<\/p>\n
\u201eMe\u0111utim, trajna bezbednost ne mo\u017ee se izgraditi na oru\u017eju koje ubija neselektivno, ostaje u zemlji dugo nakon zavr\u0161etka sukoba i nastavlja da sakati civile i uni\u0161tava osnovne resurse za \u017eivot. Postoje druge alternative za odbranu zemlje. One se mo\u017eda \u010dine skupljim, ali nisu, kad se uzmu u obzir ogromni naknadni tro\u0161kovi upotrebe protivpe\u0161adijskih mina\u201c, zaklju\u010duje Eva Marija Fi\u0161er.<\/p>\n