<\/p>\n
Pi\u0161e: Slobodan Boba Ogrizovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Putopis \u201eTara \u2013 Krupanj \u2013 Tekeri\u0161 \u2013 Majur \u2013 Beograd (\u010detvrti deo)<\/a>\u201c mo\u017eete pogledati ovde>>><\/a><\/p>\n Na\u0161a putovanja ka Tari i sa Tare skoro da (sa naglaskom na \u201eskoro\u201c) su nam postala ve\u0107e zadovoljstvo i zanimljivija od samog boravka na ovoj prelepoj planini. I, kad god pomislimo da smo (skoro) sve videli, uvek se pojavi ne\u0161to novo, da li reka, puteljak, manastir, most, \u0161uma, etno seoce a, bogami, i neko novo mesto za putnike-gurmane. Svaki taj randevu sa prirodom, ili sa ljudskim delima koja svojim mestom i izgledom te\u017ee da ne rasrde istu tu prirodu, \u010dini pravo, iskonsko zadovoljstvo, te je prava blagodet skrenuti ponekad sa glavnoga puta nekoliko kilometara u malu istra\u017eiva\u010dku akciju. Mada, skretali smo mi i par desetina kilometara. Ali, za sve najbolje stvari morate se malo i potruditi. Uostalom, nije Mark Tven tek tako rekao (napisao): Verujemo da ve\u0107 svi vrlo dobro znaju da se do Tare dolazi Ibarskom magistralom, pa na Valjevo, preko Debelog brda \u2013 do Bajine Ba\u0161te. Ili Ibarskom skroz do U\u017eica, pa preko Kremne \u2013 do Tare. To su najkra\u0107i, pa time i \u201enajbr\u017ei\u201c putevi.<\/p>\n
\u201eZa dvadeset godina bi\u0107e\u0161 vi\u0161e razo\u010daran stvarima koje nisi uradio nego onima koje jesi. Isplovi, zato, iz sigurne luke. Otkrivaj, sanjaj, istra\u017euj!\u201c<\/em><\/p>\n