U prehodne dve godine su se na azbukova\u010dkoj planini Bobiji organizovale dve trke ultramaratonaca Skyrunning.<\/h4>\n
Ova svetski popularan disciplina nema dugu istoriju. Ideja je potekla od italijanskog planinara marina \u0110akometija, koji je sa grupicom svojih prijatelja penja\u010da postavljao rekorde i pravio trke na Monblanu i Monterosi u italijanskim Alpima ranih 90-tih godina.<\/p>\n
Uz sponzorstvo brenda \u201eFILA\u201c 1993. godine Skyrunning je promovisan i pokrenut \u0161irom planinskih venaca sa takvim nadahnu\u0107em da je inspirisao mnoge trka\u010de \u0161irom sveta.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/cometoserbia.com\/wp-content\/uploads\/2018\/04\/002.jpg\")
<\/p>\n
Ipak, malo ko od nas Azbukov\u010dana zna da u na\u0161em kraju \u017eivi jedna prava ultramaratonka. Dragana Obradovi\u0107 (1989), po zanimnju je ekonomista i \u017eivi u selu Savkovi\u0107, na obroncima planine Bobije. Bavi se poljoprivredom i za sebe ka\u017ee da je \u201esam svoj gazada\u201c.<\/strong><\/p>\n \u2013 Nije mi te\u0161ko da radim, \u010dak \u0161tavi\u0161e, u\u017eivam u tome. Vreme mi je kvalitetno popunjeno, iako je \u017eivot na selu ponekad naporan zbog te\u0161kih fizi\u010dkih poslova i izlo\u017eenosti suncu od jutra do mraka. Gledati u isto to nebo i nadati se lepom vremenu, da bi sav rad i ulo\u017een trud bio dobro napla\u0107en. Borba\u2026. Kada ka\u017eem Bobija, stane toliko toga. \u010citav jedan svet, \u010ditav jedan kosmos. Tu \u017eivim, tu radim, tu mi je sve. Moja uloga je uloga vodi\u010da. Svakom ko do\u0111e trudim se da Bobiju predstavim, onakva kakva i jeste. Netaknuta priroda. Divlja, a ujedno i pitoma. \u010cist vazduh. Prelepe \u010detinarske \u0161ume odmaraju o\u010di i du\u0161u. Dobra i hladna voda. Vidikovci sa kojih pogledu nema kraja. A Srbiju, kao na dlanu, imate pa \u010dak i do Durmitora, ako se ispenjete do vrha Bobije \u010dija je nadmorska visina 1272m. Imate ose\u0107aj da je ceo svet va\u0161 i da ste na najve\u0107em vrhu. Najvi\u0161e me raduje \u010dinjenica da bilo koji \u010dovek koji jednom do\u0111e na Bobiju uvek joj se rado vra\u0107a. To zna\u010di da sam ih dovoljno dobro ubedila i mo\u017eda je to preporuka za mene kao vodi\u010da \u2013 pri\u010da Dragana.<\/p>\n Ona ka\u017ee da je njena ljubav prema Bobiji ne\u0161to neobja\u0161njivo, ne\u0161to \u0161to se do\u017eivi ili ne.<\/p>\n \u2013 I ne\u0161to \u0161to se neguje i \u010duva. Druga sam koja se po najve\u0107em snegu od 1 metra ispenjala do vrha Bobije, sa mojim vernim i odanim pratiocem psom Leom. Moj pas kojeg obo\u017eavam i koji zajedno sa mnom deli ljubav i radost prama Bobiji. Pored svega ovoga pre godinu dana po\u010dela sam da se bavim planinskim trkama. Nije mi to bilo ni\u0161ta nepoznato jer sam bila prisutna na dve trke koje su odr\u017eane na Bobiji u septembru 2015. godine i u aprilu 2016. godine- Skyrunning Serbia. Divila sam se tim ljudima i pitala sam se od \u010dega mora da bude \u010dovek da bi istr\u010dao tolike kilometre. Kasnije sam to i sama shvatila. Tada se u meni probudila \u017eelja da budem i ja nebeski trka\u010d, da budem deo tog \u010dopora \u2013 pri\u010da ona.<\/strong><\/p>\n Njena prva trka bila je na Tari\u2026 Na cilj je stigla 20-ta i to je ohrabruje s obzirom da je prvi put.<\/p>\n \u2013 Pored jake upale koju sam zaradila i pored otpalih noktiju na nogama sa \u010dime se svaki trka\u010d susretne. Bol me nije spre\u010dila da nastavim dalje. Usledila je trka na Kosmaju, Div\u010dibarama\u2026 Oprobala sam se u \u0160aba\u010dkom polumaratonu na kome sam se uverila da se moje noge bolje i br\u017ee kre\u0107u brdima i planinama. Zatim sledi trka Sarajevo-Ozren, Skakavac \u2013Trail. Zbog vodopada koji je visok 98 metara, trka i nosi naziv. Za tu trku me ve\u017eu jako lepe uspomene. Prelepa planina, divni ljudi i sjajni trka\u010di. Nova \u017eivotna poznanstva i nova \u017eivotna lekcija. Nakon toga Vidra Trail-Valjevo, pa Otvoreno prvenstvo u planinskom tr\u010danju na Fru\u0161koj Gori. Za tu trku bi se moglo re\u0107i :\u201c Ni manje kilometara, ni ve\u0107e muke\u201c. Mnogi se pitaju zbog \u010dega tr\u010dimo. Od koga be\u017eimo ili kome tr\u010dimo? \u0160ta nas to privla\u010di u savladavanju kilometara? \u2013 pita se Dragana.<\/p>\n Ona ka\u017ee da je te\u0161ko opisati ose\u0107aj tokom trke i sam ulazak u cilj, i pita se da li ba\u0161 taj cilj motivi\u0161e da se istraje.<\/p>\n \u2013 Svaki kilometar ima svoju pri\u010du. To je neprestana borba sa samim sobom i sa prirodom. Bitno je da veruje\u0161 u sebe da ti to mo\u017ee\u0161. I samo te pozitivne misli vode do cilja. Ja tr\u010dim po ose\u0107aju i slu\u0161am \u0161ta mi telo ka\u017ee. Ne takmi\u010dim se ni sa kim. Tr\u010dim svoju trku. Moj cilj je da budem bolja nego \u0161to sam bila. To sam ja i to je moja sloboda.<\/strong><\/p>\n Ka\u017ee da za 25 godina sebe vidi sa pet puta vi\u0161e pre\u0111enih kilometara, kao pravu ultramaratonku.<\/p>\n \u2013 Jedno je sigurno. Bi\u0107u puna do\u017eivljaja i avantura sa trka. \u017delim da svojoj deci pri\u010dam moju spartansku pustolovinu. U \u017eivotu mi je najva\u017enije zdravlje jer je zdrav \u010dovek sre\u0107an. I va\u017ean mi je mir, onaj unutra\u0161nji. Borila bih se za pravdu, za za\u0161titu \u017eivotne sredine kao i za za\u0161titu \u017eivotinja. U vremenu u kome \u017eivimo nedostaje upravo vreme. Svi su u nekoj trci, jure, \u017eure. Ljudi su mnogo depresivni, bolje re\u0161avaju tu\u0111e a ne prime\u0107uju svoje probleme. Lek je u prirodi. Zamenite ispijanje kafa po kafi\u0107ima odlaskom u prirodu. Svake godine posadite neko drvo. Ako budemo razljutili prirodu ona \u0107e nam se osvetiti i mi \u0107emo biti ti koji su na gubitku.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n Na kraju, Dragana ka\u017ee da o\u010dekuje jo\u0161 vi\u0161e turista,planinara, zaljubljenika u prirodu i poziva ih da posete Bobiju, krov Azbukovice.<\/p>\n \u2013 Ovde novac gubi vrednost. Neka va\u0161i izvori sre\u0107e budu u planinama i \u0161to vi\u0161e pijte vode sa izvora. \u017delja mi je da pre svega motivi\u0161em decu da manje vremena provode ispred kompjutera, igraju\u0107i igrice i stvaraju\u0107i tako neki izopa\u010den svet. Ja sam jedna obi\u010dna devojka koja u\u017eiva u lepotama planina. Radujem se svakom danu. Za druge je mo\u017eda \u010dudno \u0161to mi je planina druga ku\u0107a, \u0161to mi je dra\u017ee u cik zore u svitanje do\u010dekati izlazak Sunca upravo gore na vrhu. Radovati se svakom prole\u0107u kada se sve budi. Svakom pre\u0111enom kilometru. Da li ima i\u0161ta lep\u0161e? Verovatno da ima. Ka\u017ee se da je lepota u oku posmatra\u010da. Kako god. Ja sam izbarala da budem sre\u0107na a drugi neka budu u pravu \u2013 zaklju\u010duje Dragana.<\/strong><\/p>\n (Autor: Pe\u0111a Sre\u0107kovi\u0107)<\/p>\n<\/div>\n![\"\"](\"https:\/\/cometoserbia.com\/wp-content\/uploads\/2018\/04\/003.jpg\")
<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/cometoserbia.com\/wp-content\/uploads\/2018\/04\/004.jpg\")
<\/p>\n<\/p>\n