Sun\u010dani i topli dani ubrzali su vegetaciju biljaka i izmamili p\u010dele iz ko\u0161nica. Iskusni p\u010delari strahuju da bi zbog izuzetno radnog cvetanja bagrema pa\u0161a mogla da podbaci. Stru\u010dnjaci savetuju da se prilikom biranja lokacija za postavljanje ko\u0161nica p\u010delari oslone na nauku.<\/p>\n
Za dvadeset godina p\u010delarenja Sr\u0111an Stanojevi\u0107 iz okline Aleksinca ne pamti da su p\u010dele ovako rano bile aktivne. Pre sedam godina jesu poranile, ali ne ovoliko i tada su prinosi meda bili ispod proseka. Trenutno, ka\u017ee, strepi zbog najavljenog zahla\u0111enja.<\/p>\n
\u201cNisam optimista \u0161to se ti\u010de bagremove pa\u0161e. Dan je jo\u0161 kratak, \u0161to \u0107e samo po sebi smanjiti prinos, a tu je i prevelika ne\u017enost biljaka usled prebrzog rasta zbog visokih temperatura. Tako\u0111e, p\u010dele u proseku nisu dostigle potrebnu snagu za kvalitetno iskori\u0161\u0107enje bagremove pa\u0161e, \u010dak i kad bi ona odli\u010dno zamedila\u201d, obja\u0161njava Sr\u0111an Stanojevi\u0107, p\u010delar iz \u017ditkovca kod Aleksinca.<\/p>\n
Osim mogu\u0107eg izmrzavanja bagrema zbog najavljenog zahla\u0111enja, brinu ga hladne no\u0107i i su\u0161a koja ume da poremeti medenje biljaka.<\/p>\n
\u201cNa toplijim lokacijama bagrem se ve\u0107 rascvetao. Treba blagovremeno istra\u017eiti ovu biljku na razli\u010ditim nadmorskim visinama. Veoma je va\u017eno iskoristiti svaki medonosni dan tamo gde u datom trenutku bagrem bude najbolje medio\u201d, dodaje na\u0161 sagovornik.<\/p>\n
Strah p\u010delara od blage zime i kasnih mrazeva
Stru\u010dnjaci ka\u017eu da ni p\u010dele, ni p\u010delari ne vole blage zime, poput ove koje smo donedavno imali. U takvim godinama vegetacija kre\u0107e rano i podlo\u017enija je mrazevima. U prethodnom periodu u mnogim krajevima, navode u Savezu p\u010delarskih organizacija Srbije, bilo je izmrzavanja bagrema, ali manje nego pro\u0161le godine. To se lako mo\u017ee utvrditi pra\u0107enjem njegovog razvoja na razli\u010ditim lokalitetima.<\/p>\n
Lipov i livadski med izvukli p\u010delare pro\u0161le sezone
\u201cPro\u0161le godine bagrem je podbacio, dok je suncokretova pa\u0161a bila prose\u010dna. Lipova i livadska su bile nadprose\u010dne, \u0161to nas je prijatno iznenadilo. Me\u0111utim, jako mali broj p\u010delara seli ko\u0161nice na te pa\u0161e, jer su jako \u0107udljive po pitanju medenja\u201d, ka\u017ee \u017divadinovi\u0107.<\/p>\n
\u201cRazvoj bagrema bi trebalo da kasni na visini. Ako to nije slu\u010daj, zna\u010di da je bagrem u niziji izmrzao i pokrenuo alternativne cvetne pupoljke. Oni su manji od pupoljaka na visinama, \u0161to nije normalno. P\u010delarim 32 godine i samo jedne godine su ti drugi cvetni pupoljci pristojno zamedili, tako da se u njih p\u010delari ne smeju nikako uzdati. Kako je u nekim krajevima bagrem ve\u0107 po\u010deo da se otvara, mo\u017eemo re\u0107i da je ovo godina u kojoj cveta najranije u istoriji\u201d, obja\u0161njava Rodoljub \u017divadinovi\u0107, predsednik Saveza p\u010delarskih organizacija Srbije.<\/p>\n
Prethodno najranije cvetanje bilo je 2017, kada se bagrem zabeleo 17. aprila, \u0161to je od sedam do devet dana kasnije nego ove godine.<\/p>\n
\u201cPla\u0161imo se kasnih mrazeva, jer de\u0161avalo se da i krajem aprila imamo minus osam stepeni. I ako ne bude mraza, a tokom cvetanja budu niske no\u0107ne temperature, pa\u0161a \u0107e biti veoma slaba. Na\u017ealost, to je sve \u010de\u0161\u0107a pojava jer bagrem uglavnom no\u0107u stvara nektar. Da bi medio, potrebna mu je no\u0107na temperatura od najmanje 10-12 stepeni\u201d, isit\u010de \u017divadinovi\u0107.<\/p>\n
Posle bagremove pa\u0161e p\u010dele ne smeju da ostanu gladne
Optimisti\u010dniji p\u010delari veruju da su minusi iza nas i da temperature ne\u0107e i\u0107i ispod nule.<\/p>\n
\u201cOvo je ludo vreme i \u010dovek vi\u0161e ne zna \u010demu da se nada. Verujem da eventualne ni\u017ee temperature od oko pet ili \u0161est stepeni, ako i budu, ne\u0107e na\u0161koditi p\u010delama. Mislim da su dovoljno razvijene da mogu da pokriju svoje leglo i da ne\u0107e do\u0107i do odumiranja larvi. Opet, ne mogu da garantujem da sam u pravu, jer za 40 godina p\u010delarenja, nikada ovakvo prole\u0107e nisam imao\u201d, ka\u017ee Sa\u0161a \u010colak, predsednik Saveza p\u010delarskih organizacija Vojvodine.<\/p>\n
U ovom trenutku njegove p\u010dele, obja\u0161njava, rade \u201cpunom parom\u201d i izgledaju kao da su nekoliko nedelja starije. Kolege savetuje da nakon bagremove pa\u0161e povedu ra\u010duna da p\u010dele ne ostanu bez hrane.<\/p>\n
\u201cPosle vrcanja bagrema p\u010delari treba da ostave dovoljne koli\u010dine meda za p\u010dele ili da pripreme drugu prihranu da p\u010dele mogu da preguraju period do cvetanja suncokreta. Mislim da \u0107e izme\u0111u bagremove i suncokretove pa\u0161e razmak biti oko dva meseca. To mo\u017ee da se odrazi na glad, a glad nikome nikada ni\u0161ta dobro nije donela, pa tako ne mo\u017ee ni p\u010delama\u201d, obja\u0161njava na\u0161 sagovornik.<\/p>\n
Ukoliko se obistine strahovi p\u010delara, ovo bi bila jo\u0161 jedna lo\u0161a godina u proizvodnji bagremovog meda. Pro\u0161lu sezonu svi pamte po totalnom podba\u010daju ove pa\u0161e za sve stacionarne p\u010delare, jer zbog lo\u0161ih vremenskih uslova prvi bagrem nije medio. Samo oni koji su selili ko\u0161nice u krajeve gde vegetacija kre\u0107e kasnije, imali su bagremov med, i to u koli\u010dinama manjim od proseka.<\/p>\n
Stru\u010dnjaci savetuju da se u izboru najboljih lokacija za medenje koriste tzv. SMS vage, jer bez njih danas nije mogu\u0107e biti uspe\u0161an p\u010delar.<\/p>\n
RTS<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/3dc3333f0b21809b9f86b72b0c93c955?s=150&d=mm&r=g\")
<\/a><\/p><\/div>\n<\/p><\/div>\n<\/p><\/div>\n<\/p><\/div>\n