<\/p>\n
1534. Engleski parlament usvojio je povelju kojom je kralj Henri VIII postao poglavar crkve, \u010dime je papi oduzeta vlast nad crkvom u Engleskoj. Tome je prethodio sukob sa papom Leonom X, koji nije hteo da poni\u0161ti kraljev brak sa Katarinom Aragonskom i ozakoni njegovu vezu sa Anom Bolen.<\/p>\n
1768. Ro\u0111en je \u0110or\u0111e Petrovi\u0107 Kara\u0111or\u0111e, vo\u0111a Prvog srpskog ustanka protiv Turaka 1804. Nakon sloma ustanka 1813, pobegao je u Austriju, a zatim u Rusiju. Ubijen je po nalogu kneza Milo\u0161a Obrenovi\u0107a 1817, kada se tajno vratio u Srbiju.<\/p>\n
1801. Ro\u0111en je italijanski operski kompozitor Vin\u010denco Belini, jedan od najpoznatijih stvaralaca italijanskog belkanta (“Norma”, “Puritanci”, “Pirat, “Kapuleti i Monteki”).<\/p>\n
1839. Britanske fregate su kod Kantona potopile nekoliko kineskih d\u017eunki. Time je po\u010deo Prvi opijumski rat protiv Kine, koji je zavr\u0161en potpisivanjem mirovnog sporazuma 1842. u Nankingu, pod veoma nepovoljnim uslovima za Kinu.<\/p>\n
1852. Ro\u0111en je japanski princ Mucuhito, od 1867. car Mei\u0111i. Tokom vladavine (do 1912) potpuno je li\u0161io vlasti \u0161ogunate, uspostavio centralnu carsku vlast, a feudalni Japan pretvorio u modernu kapitalisti\u010dku dr\u017eavu. Premestio je prestonicu iz Kjota u Edo, koji je preimenovan u Tokio.<\/p>\n
1883. Ugu\u0161ena je Timo\u010dka buna, koja je po\u010dela u Zaje\u010darskom okrugu mesec dana ranije, zbog odluke vlasti o oduzimanju oru\u017eja, dotad poverenog svim vojnim obveznicima. Me\u0111u vo\u0111ama, koji su uhap\u0161eni i streljani, bilo je istaknutih \u010dlanova Radikalne stranke. Neki od njih, kao Nikola Pa\u0161i\u0107, uspeli su da pobegnu van zemlje, a stranka je pretrpela te\u0161ku krizu.<\/p>\n
1901. Ro\u0111en je francuski pisac i politi\u010dar Andre Malro, u\u010desnik Kineske revolucije (1924-1927), \u0160panskog gra\u0111anskog rata, jedan od lidera Pokreta otpora u Drugom svetskom ratu, \u010dlan Francuske akademije, De Golov ministar kulture od 1959. do 1969. (“Kraljevski put”, “Ljudska sudbina”, “Isku\u0161enje Zapada”, “Antimemoari”).<\/p>\n
1903. Panama je, uz podr\u0161ku SAD, koje su poslale u panamske vode krstaricu “Ne\u0161vil”, proglasila nezavisnost od Kolumbije.<\/p>\n
1912. Ro\u0111en je paragvajski diktator Alfredo Stresner, koji je na vlast do\u0161ao vojnim pu\u010dem 1954. i, sprovode\u0107i teror protiv politi\u010dkih protivnika, vladao do 1989, kada je zba\u010den dr\u017eavnim udarom.<\/p>\n
1918. Nedelju dana uo\u010di kapitulacije Nema\u010dke u Prvom svetskom ratu, na ratnim brodovima u Kilu izbila je pobuna mornara koja se pro\u0161irila na vi\u0161e gradova (Hamburg, Libek, Bremen), gde su formirane privremene revolucionarne vlade. Nakon obra\u010duna vlasti sa pobunjenicima, nema\u010dki parlament je 6. februara 1919. ukinuo njihovu vlast.<\/p>\n
1918. Predstavnici austrougarske vojske potpisali su u Padovi kapitulaciju u Prvom svetskom ratu, \u0161to je bio poslednji dr\u017eavni akt 700-godi\u0161nje Habzbur\u0161ke monarhije.<\/p>\n
1946. Japanski car Hirohito odrekao se, izjavom preko radija, bo\u017eanskih atributa, a carska vlast pre\u0161la je na izborni parlament.<\/p>\n
1954. Umro je francuski slikar i vajar Anri Matis, naj\u010duveniji predstavnik fovisti\u010dkog pravca i jedan od najzna\u010dajnijih francuskih i evropskih slikara 20. veka.<\/p>\n
1956. Velika Britanija i Francuska prihvatile su prekid vatre na Bliskom istoku, uz uslov da u podru\u010dje Sueckog kanala budu poslate mirovne snage Ujedinjenih nacija.<\/p>\n
1957. SSSR je lansirao prvi satelit sa \u017eivim bi\u0107em “Sputnjik 2”, u kojem je bio pas Lajka.<\/p>\n
1961. U Tant je izabran za generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, nakon pogibije Daga Hamar\u0161elda.<\/p>\n
1970. Kandidat Fronta narodnog jedinstva Salvador Aljende postao je predsednik \u010cilea, kao prvi marksista u zapadnoj hemisferi izabran na slobodnim izborima. Ubijen je 1973. u dr\u017eavnom udaru generala Augusta Pino\u010dea.<\/p>\n
1991. Hrvatske paravojne formacije proterale su stanovni\u0161tvo i razorile 18 srpskih sela na podru\u010dju zapadne Slavonije.<\/p>\n
1992. Kandidat Demokratske stranke Bil Klinton je na izborima za predsednika SAD pobedio republikanca D\u017eord\u017ea Bu\u0161a, dotada\u0161njeg \u0161efa dr\u017eave.<\/p>\n
1996. Umro je biv\u0161i samoprogla\u0161eni car Centralne Afri\u010dke Republike \u017dan Bedel Bokasa. Na vlast je do\u0161ao vojnim udarom 1966, proglasio se 1972. do\u017eivotnim predsednikom, a 1976. carem. Oborio ga je 1979. biv\u0161i predsednik Dako i vratio zemlji status republike.<\/p>\n
1998. Umro je ameri\u010dki animator Bob Kejn (83), autor Betmena.<\/p>\n
2002. Na parlamentarnim izborima u Turskoj pobedila je Turska partija pravde i razvoja, ali je njenom lideru Tajipu Erdoganu zabranjeno da preuzme premijerski polo\u017eaj jer je ranije osu\u0111en zbog islamisti\u010dkih pobuna.<\/p>\n
2005. Umrla je En Burda, osniva\u010d izdava\u010dke ku\u0107e “Burda-Moden” i jedna od najuspe\u0161nijih poslovnih \u017eena u Nema\u010dkoj.<\/p>\n<\/div>\n