<\/p>\n
1735. Ro\u0111en ameri\u010dki dr\u017eavnik D\u017eon Adams, jedan od najistaknutijih boraca za ameri\u010dku nezavisnost, prvi potpredsednik i drugi predsednik SAD. U\u010destvovao u izradi nacrta Deklaracije o nezavisnosti 1776. Njegov sin D\u017eon Kvinsi Adams bio \u0161esti predsednik SAD.<\/p>\n
1751. Ro\u0111en Ri\u010dard Brinsli \u0160eridan, uz Goldsmita najzna\u010dajniji engleski dramati\u010dar XVIII veka. Kao \u010dlan parlamenta Velike Britanije proslavio se kao sjajan orator.<\/p>\n
1762. Ro\u0111en francuski pisac Andre de \u0160enije. Uskladio stare pesni\u010dke forme s novom ose\u0107ajno\u0161\u0107u, pa ga istori\u010dari knji\u017eevnosti naj\u010de\u0161\u0107e predstavljaju kao poslednjeg pesnika klasicizma i prvog romanti\u010dara. Pozdravljaju\u0107i Francusku revoluciju, \u0160enije se o\u0161tro suprotstavio jakobinskoj diktaturi i pogubljen je na giljotini 1794.<\/p>\n
1817. Simon Bolivar osnovao prvu nezavisnu vladu Venecuele.<\/p>\n
1830. Umro crnogorski vladika Petar I Petrovi\u0107 Njego\u0161. Po dolasku na vlast, 1782, doprineo razvoju crnogorske dr\u017eavnosti. Doneo prvi zakon, Zakonik Petra I, i ustanovio centralni sudski organ, Kuluk, 1803. Predvodio Crnogorce u borbama protiv Turaka i Francuza, mirio zava\u0111ena plemena i trudio se da iskoreni krvnu osvetu.<\/p>\n
1864. Potpisan Be\u010dki mir, Danska prinu\u0111ena da Pruskoj prepusti pokrajine \u0160lezvig, Hol\u0161tajn i Lauenburg.<\/p>\n
1869. Izvo\u0111enjem alegorijske slike \u0110or\u0111a Mileti\u0107a “Posmrtna slava kneza Mihaila”, u Beogradu otvorena nova zgrada Narodnog pozori\u0161ta, izgra\u0111ena po projektu Aleksandra Bugarskog.<\/p>\n
1905. Tokom prve, februarske, ruske revolucije, ruski car Nikolaj II Aleksandrovi\u010d Romanov Oktobarskim manifestom ponudio \u0161ire bira\u010dko pravo, izabran parlament sa zakonodavnom vla\u0161\u0107u i data je garancija gra\u0111anskih sloboda.<\/p>\n
1910. Umro \u0161vajcarski filantrop \u017dan-Anri Dinan, tvorac ideje o Crvenom krstu i jedan od osniva\u010da Me\u0111unarodnog komiteta Crvenog krsta 1863, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1901.<\/p>\n
1918. Slova\u010dka proglasila odvajanje od Ma\u0111arske i ujedinjenjem s \u010ce\u0161kom formirala \u010cehoslova\u010dku, prvu dr\u017eavu stvorenu posle raspada Austro-Ugarske, u Prvom svetskom ratu.<\/p>\n
1918. Kapitulacijom Turske, koja je u Prvi svetski rat u\u0161la 1914. na strani Centralnih sila, prestala da postoji Otomanska imperija.<\/p>\n
1922. Dva dana posle Mar\u0161a na Rim, Benito Musolini formirao prvu fa\u0161isti\u010dku vladu u Italiji.<\/p>\n
1938. Milione Amerikanaca uhvatila panika dok su na radiju CBS slu\u0161ali radio-dramu, koju je prema noveli Herberta D\u017eord\u017ea Velsa “Rat svetova” snimio Orson Vels. Slu\u0161aoci mislili da se radi o stvarnom napadu Marsovaca na Zemlju.<\/p>\n
1973. Pu\u0161ten u saobra\u0107aj most na Bosforu, koji povezuje Evropu i Aziju.<\/p>\n
1974. Nokautom nad D\u017eord\u017eom Formanom, Muhamed Ali se u 32. godini trijumfalno vratio boksu.<\/p>\n
1975. Princ Huan Karlos preuzeo vo\u0111stvo \u0160panije od te\u0161ko obolelog diktatora Fransiska Franka.<\/p>\n
1975. Kod Praga se sru\u0161io avion DC-9 jugoslovenske kompanije Inex-Adria. Poginulo 75 putnika, \u010dehoslova\u010dkih turista koji su se vra\u0107ali sa letovanja na Jadranu.<\/p>\n
1990. Kina objavila rezultate popisa stanovni\u0161tva, prema kom njena populacija broji 1.013.000.000 ljudi.<\/p>\n
1995. Minimalnom ve\u0107inom, 50,6 odsto, stanovnici Kvebeka izjasnili se na referendumu protiv nezavisnosti te kanadske provincije.<\/p>\n
1998. Na osnovu sporazuma predstavnika Vojske Jugoslavije i NATO-a, potpisanog 15. oktobra, avioni NATO-a po\u010deli misiju nadgledanja vazdu\u0161nog prostora Kosova, Orlovo oko.<\/p>\n
2000. Sudija Vrhovnog suda \u0160panije, njegov telohranitelj i voza\u010d ubijeni, 35 osoba povre\u0111eno, u eksploziji automobila-bombe u Madridu, za koju su osumnji\u010deni pripadnici baskijskog separatisti\u010dkog pokreta ETA.<\/p>\n
2001. Londonski klub poverilaca smanjio Jugoslaviji dug sa 2,8 na 2,2 milijardi dolara.<\/p>\n
2003. Na donatorskoj konferenciji u Hagu prikupljeno 15,7 miliona evra za uspostaljanje i rad Suda za ratne zlo\u010dine u Sarajevu.<\/p>\n
2003. Vrhovni sud u Rimu biv\u0161eg premijera Italije \u0110ulija Andreotija, ranije osu\u0111enog na 24 godine zatvora za sau\u010desni\u0161tvo u ubistvu novinara Karmina Pikorelija, koje je 1979. izvr\u0161ila mafija, proglasio nevinim.<\/p>\n
2006. Biv\u0161em \u010dileanskom diktatoru Augustu Pino\u010deu odre\u0111en ku\u0107ni pritvor zbog torture, ubistava i kidnapovanja tokom njegove 17 godina duge vladavine. Pino\u010de umro 10. decembra 2006. u bolnici u Santjagu. Procenjuje se da je tokom njegove diktature u politi\u010dkim nemirima i progonima ubijeno oko 3.000 ljudi, dok ih je oko 28.000 bilo podvrgnuto raznim oblicima mu\u010denja.<\/p>\n<\/div>\n