<\/p>\n
Penzioner iz Majdanpeka, Dragan Manojlovi\u0107 \u2013 Ga\u0161par (68), radio je u Zlatari Majdanpek od 1971. godine. Za Danas ka\u017ee, da je \u201czlatno\u201d vreme ove firme bilo od 1970., kada je osnovana, pa sve do raspada Jugoslavije, a da je uru\u0161avanje krenulo kada su uvedene sankcije, dok je \u201cposlednji ekser\u201d zakucan nakon demokratskih promena 2000. godine.<\/p>\n
Prema re\u010dima na\u0161eg sagovornika, on je bio valjaoni\u010dar zlata, i radio je u topionici. Ka\u017ee, \u201cprvi posao mu je bio u jednom podrumu, da bi imali praksu\u201d.<\/p>\n
\u201cMeni je tada \u0161ef bio Sirijac, koji su nas koristili da ru\u010dno pravimo nakit. Radili smo samo za bon za topli obrok. Posle smo primljeni kako je ko imao vezu \u2013 u\u0161li smo u pogon i tako je sve po\u010delo. To vam je \u017ealosna pri\u010da zlatare \u201eMajdanpek\u201c koja je bila gigant u Evropi. Sada imamo i Kineze koji su stavili primat i na na\u0161e zlato i bakar, ru\u0161e nam Staricu, a tu ima 7,5 odsto zlata na tonu i oni to perfidno rade, uzimaju koliko im treba\u201d, isti\u010de Manojlovi\u0107.<\/p>\n
Kako on ka\u017ee za Danas, Zlatara Majdanpek je po\u010dela sa radom 1970. godine, i za to vreme je bila gigant. Stvorena je tako, jer je rudnik dobijao zlato flotacijom i neko se dosetio da bi mogli to da iskoriste \u2013 otvore zlataru, i da Majdanpek bude po ne\u010demu poznat.<\/p>\n
\u201cU\u0161lo se sa idejom u realizaciju, tako da je Zlatara stvorena. Deo koji je nekada bio op\u0161tinska kotlarnica je preure\u0111en i za po\u010detak je to bilo ma\u0161insko odeljenje. Pola je bilo ma\u0161insko odeljenje sa frikcionim i ekcentar presama, a odmah pored bila je ru\u010dna obrada. Nije to bila velika Zlatara na po\u010detku\u201d, obja\u0161nja Dragan Manojlovi\u0107, kako je stvorena Zlatara u Majdanpeku.<\/p>\n
On ka\u017ee da ih je na po\u010detku bilo svega oko 200 radnika, a maksimalni broj zaposlenih je bio oko 1.200 u jednom periodu. Jedan od najve\u0107ih poslova je bila izrada zlatnika za Olimpiske igre u Sarajevu \u2013 1984. godine, a da je boja zlata iz Majdanpeka ono \u0161to ih je proslavilo.<\/p>\n
\u201cNajozbiljnija pri\u010da je bila sa oko 700 radnika, ali su se i dalje primali radnici. Mi smo se na tr\u017ei\u0161tu probili zahvaljuju\u0107i boji zlata. Takva boja zlata nije postojala nigde na svetu kao \u0161to je Majdanpek imao. Mi smo dobijali iz Amerike, neko njihovo zlato koje je imalo neku prozirnu \u017eutu boju, a mi smo imali prelepu tamniju boju i onda smo morali da zlato natopimo i da dodamo malo vi\u0161e bakra da bi dobili tu boju. Sa tom bojom smo se i probili na tr\u017ei\u0161tu rade\u0107i zlatnike. Ja sam za jednu smenu znao da zadu\u017eim i po 120 kilograma zlata. Samo u jednoj smeni radili smo zimske Olimpijske igre u Sarajevu, pa za Narodnu banku rondele, kao i zlatnike i srebrnjake za sve firme u Jugoslaviji. Proizvodili smo zlatni i srebrni novac, lan\u010di\u0107e, ogrlice, prstenje, burme, i sve smo radili na ru\u010dnoj obradi\u201d, obja\u0161njava Manojlovi\u0107.<\/p>\n
Sagovornik Danasa ka\u017ee, da su uglavnom radili u dve smene, ali da su zbog Olimpiskih igara u Sarajevu radili u tri, ali da sa platama nisu bili zadovoljni.<\/p>\n
\u201cUglavnom je bila prva i druga, ali za zimske Olimpijske igre morali smo da uklju\u010dimo i tre\u0107u smenu. To je ba\u0161 ono \u201czlatno\u201d vreme Zlatare Majdanpek. Bili smo svi normirani, i nismo bili zadovoljni, jer smo radili toliko da \u010dovek ne stigne za vreme rada i u toalet da ode, a imali smo manju platu nego rudnik. Rudnik smo zvali \u2019starijim bratom\u2019, jer je taj rudnik i stvorio Zlataru, ali su oni to izgleda shvatili da imamo i manje plate\u201d, uz osmeh ka\u017ee Manojlovi\u0107 i dodaje:<\/p>\n
\u201cMi ne mo\u017eemo da imamo platu kao rudari, ali imali smo isto mnogo posla. Kasnije sam pre\u0161ao u rudnik, a ina\u010de sam bio jedan od najboljih valjaoni\u010dara i topioni\u010dara svih vremena. Postizao sam neke rekorde i obarao sve norme\u201d.<\/p>\n
On ka\u017ee da je za vreme Tita bio najlep\u0161i period, i toga se uvek rado se\u0107a.<\/p>\n
\u201cEvo primera \u2013 mi nismo zadovoljni upravnikom ili direktorom, sazovemo zbor radnika. Do\u0111e direktor, sav se trese. Pobeli, jer na zbor radnika mi mo\u017eemo da ga promenimo. Radnici su ga menjali bez problema, po\u0161to smo se tada po\u0161tovali i cenili\u201d, upore\u0111euje to vreme sa sada\u0161njim na\u0161 sagovornik.<\/p>\n
Manojlovi\u0107 isti\u010de da su dobro poslovali do raspada Jugoslavije, a da su radili i za vreme embarga.<\/p>\n
\u201c\u010cak i u vreme embarga i svih onih sankcija koje su nam nametali, izvozili smo zlato preko Makedonije i Crne Gore, ali najvi\u0161e preko Makedonije. Tako da taj embargo nije mnogo uticao, a tada su najvi\u0161e zlata uzimali Amerikanci, kao i Italijani. Kada su neprijateljski avioni kru\u017eili 1999. godine, Zlatara je radila normalno. Jedno se vreme pri\u010dalo da \u0107e baciti bombu na Zlataru, ali hvala Bogu, nisu bacili\u201d, ka\u017ee na\u0161 sagovornik.<\/p>\n
Manojlovi\u0107 isti\u010de da posle demokratskih promena, \u201ckao da je \u0111avo u\u0161ao u narod, i da svi oni koji su bili najve\u0107i \u201cneradnici\u201d, preko no\u0107i su postali najve\u0107e patriote \u2013 oterali stru\u010dnjake i izuzetne radnike, \u0161to je, kako on tvrdi, \u201cbila najve\u0107a gre\u0161ka\u201d\u201d.<\/p>\n
\u201cStvoren je jaz izme\u0111u samih radnika. Dosta je njih otpu\u0161teno, a oni \u0161to su ostalo postali su takvi da su grabili za sebe. Po\u010delo je sa op\u0161tom kra\u0111om i plja\u010dkom. Bilo je raznih afera kod trezorista. Nestane kilogram, te dva, te poluga, a tada je poluga zlata bila 12,5 kilograma. One su \u010detvrtastog oblika, ali su imale kosinu, i onda smo imali takmi\u010denje ko digne sa dva prsta polugu, mo\u017ee da je nosi ku\u0107i. To je bila kao neka \u0161ala. Naravno to niko nije uspeo osim jednog \u010doveka koji je do\u0161ao i koji je bio krupan. Videlo se se da je neki sportista. On podi\u017ee polugu sa dva prsta i nastade \u010ditava frka. Rukovodioci su ga ube\u0111ivali da je to \u0161ala, a on ka\u017ee da je takav dogovor i ho\u0107e polugu. Kao \u0161to sam ve\u0107 kazao, posle 2000. nastala je prava otima\u010dina i to je period propadanja Zlatare. Znate da je Zlatara Majdanpek u staroj Jugoslaviji, bukvalno u svakom mestu imala svoje prodajno mesto\u201d, obja\u0161njava Manojlovi\u0107.<\/p>\n
Prema njegovim re\u010dima Zlatara u Majdanpeku je zatvorena za vreme Vu\u010di\u0107a.<\/p>\n
\u201cMislim da je zatvorena 2013. ili 2014. godine. Se\u0107am se kada je do\u0161ao u sportsku halu u Majdanpeku, i ka\u017ee kako \u0107e \u2019Zlatari da vrati stari sjaj, radi\u0107e punom parom kao \u0161to je radila\u2019. Zlatara je tada malim kapacitetom poslovala, jer je DOS uni\u0161tio skroz, ali je opet je radila, proizvodilo se, i\u0161lo je. Me\u0111utim, kad su oni ratovi devedesetih izbili, Slovenci su nam, recimo, veliku koli\u010dinu zlata prisvojili, tako\u0111e i Hrvati. Svi su oni ugrabili svoj deo kola\u010da\u201d, ka\u017ee Manojlovi\u0107.<\/p>\n
Prvi poku\u0161aj privatizacije, prema Manojlovi\u0107evim re\u010dima, bio je 2016. godine, kada je prodata Turcima.<\/p>\n
\u201cRadio je koliko je radio i zbrisao. Onda je bila opet nekom prodata, a taj neko je pokupio ma\u0161ine, jer smo imali prese i mehanizaciju. Tako\u0111e, imali smo solo pe\u0107i, i mogli smo sve da proizvodimo. Ja sam na valjaonici radio zubno zlato, limove od onih najtanjih do najve\u0107ih. Pa lem za lemljenje, srebrni lot, zlatni lot\u2026\u201d, ka\u017ee on i dodaje:<\/p>\n
\u201cSada neki privatnik radi, ali mislim da ima pet ili \u0161est radnika radnika. I to radi se po potrebi. To je ne\u0161to minimalno, ne znam uop\u0161te da li sada neko radi, jer ne vi\u0111am skoro nikog tamo. Imam jednog drugara, biv\u0161eg kolegu, koji je i\u0161ao povremeno, ali da li sada rade \u2013 ne znam\u201d.<\/p>\n
Prema re\u010dima na\u0161eg sagovornika, u Zlatari se sve vreme kralo zlato.<\/p>\n
\u201cJeste, krali su i pojedini radnici, jer to je bila velika koli\u010dina zlata. Vi imate tr\u017ei\u0161te po Evropi, Americi, Argentini\u2026 to su bile enormne koli\u010dine zlata. Burme, prstenje, sitni komadi, \u017eetoni, sve ono \u0161to je moglo da se spakuje i da se iznese ili se \u010dak bacalo kroz prozor\u201d, isti\u010de Manojlovi\u0107.<\/p>\n Martin Be\u017einarevi\u0107, odbornik u Skup\u0161tini Majdanpeka, ka\u017ee za Danas, da kao deo nove generacije ne mo\u017ee da govori o tome kako je Zlatara izgledala ranije, ali mo\u017ee da ka\u017ee kako izgleda danas.<\/p>\n \u201cKao lju\u0161tura onoga \u0161to je bila, a sada i tu lju\u0161turu prodaju kako stignu. Od Vu\u010di\u0107evog obe\u0107anja da \u0107e ponovo biti otvorena, pa do prodaje iste \u201ekontraverznom biznismenu\u201c Dejanu Popovi\u0107u Tigru \u2013 do\u0161li smo do praznih prostorija Zlatare \u0161irom Srbije i toga da ne znam da li i radnik obezbe\u0111enja vi\u0161e ima svoj posao\u201d, zaklju\u010dio je on.<\/p>\n Podse\u0107amo, od oktobra 2021. godine biznismen Dejan Popovi\u0107 vlasnik je Industrije za preradu Majdanpek koju \u010dine Zlatara Majdanpek i Megaplast Donji Milanovac.<\/p>\n Industrija za preradu Majdanpek zapo\u0161ljavala je 2.000 radnika i u svom sastavu imala Zlataru Majdanpek, jedan od najve\u0107ih brendova nekada\u0161nje Jugoslavije. U ste\u010daju je bila od 2016. godine kada je, posle vi\u0161e socijalnih programa, bez posla ostalo preostalih 340 radnika.<\/p>\n Industrija za preradu Majdanpek doo u ste\u010daju prodata je po\u010detkom oktobra 2021. godine beogradskom preduze\u0107u Karnak Plus Construction \u010diji je vlasnik Dejan Popovi\u0107. Po\u010detna cena na javnom nadmetanju bila je 129,7 miliona dinara, a na licitaciji je postignuta cena od 185 miliona dinara, odnosno oko 1,6 miliona evra.<\/p>\n Izvor: danas.rs <\/em><\/p>\n