<\/p>\n
1492. Kristofer Kolumbo na prvom putovanju preko Atlantika otkrio Kubu i proglasio je posedom \u0160panije.<\/p>\n
1628. Kraljevske trupe pod kardinalom Ri\u0161eljeom zauzele, posle vi\u0161emese\u010dne opsade, upori\u0161te protestanata La Ro\u0161el.<\/p>\n
1636. U Kembrid\u017eu, u ameri\u010dkoj dr\u017eavi Masa\u010dusets, osnovan koled\u017e Harvard, najstarija obrazovna ustanova u SAD.<\/p>\n
1704. Umro engleski filozof D\u017eon Lok, jedan od utemeljiva\u010da empirizma i liberalisti\u010dke filozofije. Uticao na empiri\u010dare i teoreti\u010dare liberalnog dru\u0161tva i gra\u0111anske dr\u017eave.<\/p>\n
1746. U zemljotresu u Peruu razoreni gradovi Lima i Kaljao, poginulo 18.000 ljudi.<\/p>\n
1836. Progla\u0161ena federacija Perua i Bolivije.<\/p>\n
1884. Ro\u0111en srpski kompozitor, muzikolog, pedagog i kriti\u010dar Miloje Milojevi\u0107, profesor Muzi\u010dke akademije u Beogradu, jedan od za\u010detnika muzikologije u Srbiji. Osnovao beogradski orkestar Collegium musicum.<\/p>\n
1886. Na ostrvu Bidl, u njujor\u0161koj luci, predsednik SAD Grover Klivlend otkrio Statuu slobode, poklon Francuske, koju je izradio Frederik Ogist Bartoldi.<\/p>\n
1891. U Japanu, u zemljotresu na najve\u0107em ostrvu Nipon, poginulo 10.000 ljudi, 300.000 ostalo bez domova.<\/p>\n
1914. Ro\u0111en ameri\u010dki mikrobiolog D\u017eonas Edvard Salk. 1953. izumeo vakcinu protiv de\u010dje paralize.<\/p>\n
1918. Posle raspada Austro-Ugarske, u I svetskom ratu, u Pragu vlast preuzeo Nacionalni komitet. Republika \u010cehoslova\u010dka s predsednikom Toma\u0161em Garigom Masarikom progla\u0161ena u novembru.<\/p>\n
1919. U SAD stupio na snagu zakon o prohibiciji, zabranjena prodaja pi\u0107a s vi\u0161e od pola odsto alkohola.<\/p>\n
1922. Oko 40.000 fa\u0161ista crnoko\u0161ulja\u0161a Benita Musolinija krenulo iz Napulja u Mar\u0161 na Rim. Dva dana kasnije kralj Vitorio Emanuele Musoliniju dao mandat za sastav Vlade. Fa\u0161isti\u010dki re\u017eim trajao do jula 1943.<\/p>\n
1923. Umro srpski politi\u010dar i publicista Stojan Proti\u0107, jedan od tvoraca Radikalne stranke, prvi premijer Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Urednik listova Samouprava i Odjek.<\/p>\n
1932. Ro\u0111en kiparski dr\u017eavnik Spiros Kiprijanu, prvi \u0161ef diplomatije posle sticanja nezavisnosti Kipra 1960. \u0160ef dr\u017eave postao 1977, posle smrti predsednika, arhiepiskopa Makariosa III.<\/p>\n
1940. Italijanske trupe napale Gr\u010dku iz Albanije posle ultimatima kojim je Italija tra\u017eila vojna upori\u0161ta na gr\u010dkoj teritoriji. Uz pomo\u0107 Nemaca, Gr\u010dka okupirana u aprilu 1941.<\/p>\n
1962. Okon\u010dana kubanska raketna kriza. Lider SSSR-a Nikita Hru\u0161\u010dov saop\u0161tio da je naredio povla\u010denje raketa sa Kube, predsednik SAD D\u017eon Ficd\u017eerald Kenedi da \u0107e obustaviti blokadu te zemlje.<\/p>\n
1974. \u0160efovi arapskih dr\u017eava, uklju\u010duju\u0107i jordanskog kralja Huseina, usvojili Deklarciju kojom se tra\u017ei stvaranje nezavisne palestinske dr\u017eave.<\/p>\n
1982. Na op\u0161tim izborima u \u0160paniji ubedljivu pobedu odnela Socijalisti\u010dka radni\u010dka partija Felipea Gonsalesa.<\/p>\n
1995. U po\u017earu u metrou glavnog grada Azerbej\u017eana, Bakuu, poginulo 289, povre\u0111eno 270 ljudi.<\/p>\n
2000. Na Kosovu, u organizaciji UNMIK-a, odr\u017eani lokalni izbori. Ubedljivo pobedio Demokratski savez Kosova Ibrahima Rugove. Kosovski Srbi bojkotovali izbore, vlasti Jugoslavije ih nisu priznale.<\/p>\n
2001. Predsednik SAD D\u017eord\u017e Bu\u0161 formirao Grupu za pra\u0107enje inostranih terorista, kojom rukovodi javni tu\u017eilac D\u017eon E\u0161kroft. Zadatak grupe da nalazi i deportuje strane dr\u017eavljane koji ilegalno borave u SAD.<\/p>\n
2002. Diplomata SAD Lorens Foli ubijen u Amanu. Foli u Ambasadi SAD u glavnom gradu Jordana vodio agenciju SAD za me\u0111unarodnu pomo\u0107 i saradnju.<\/p>\n
2003. Ha\u0161ki tribunal osudio Srbina iz Bosne i Hercegovine Predraga Banovi\u0107a na osam godina zatvora zbog ratnih zlo\u010dina u logoru Keraterm kod Prijedora 1992.<\/p>\n
2005. Umro pozori\u0161ni i filmski glumac Ljuba Tadi\u0107. Stalni \u010dlan Beogradskog dramskog pozori\u0161ta, Narodnog pozori\u0161ta, Ateljea 212 i Jugoslovenskog dramskog pozori\u0161ta, u kojima je ostvario veliki broj zapa\u017eenih uloga. Glumio u vi\u0161e od 60 filmova i u mnogim radio i televizijskim dramama.<\/p>\n<\/div>\n