<\/p>\n
1505. Umro je ruski vladar Ivan III Vasiljevi\u010d. Veliki knez moskovski od 1462. i “svih Rusa”, ujedinio je veliki broj kne\u017eevina, oja\u010dao centralnu vlast i oslobodio ruska podru\u010dja od Tatara. Izdao je prvi ruski zbornik zakona “Sudebnik” (1497). Zbog rodbinskih veza sa vizantijskom carskom dinastijom, smatran je naslednikom Isto\u010dnog rimskog carstva.<\/p>\n
1553. Na loma\u010di je, kao jeretik, spaljen \u0161panski lekar i teolog Migel Serveto. Spisima “Christianismi restitutio”, u kojima je odbacio hri\u0161\u0107ansku doktrinu o Svetom trojstvu, izazvao je gnev i rimokatolika i protestanata. Na zahtev vo\u0111e \u0161vajcarskih protestanata \u017dana Kalvina, uhap\u0161en je u \u017denevi, u kojoj se skrivao od rimokatoli\u010dke inkvizicije, i osu\u0111en na smrt spaljivanjem.<\/p>\n
1728. Ro\u0111en je engleski istra\u017eiva\u010d D\u017eejms Kuk, poznat kao Kapetan Kuk, jedan od najve\u0107ih morepolovaca u istoriji. Na osnovu svojih istra\u017eivanja napravio je mape Australije, Novog Zelanda i Havajskih ostrva, a 1893. objavljen je njegov dnevnik sa mnogobrojnih putovanja. Ubili su ga 1779. domoroci na Havajima.<\/p>\n
1782. Ro\u0111en je italijanski muzi\u010dar Nikolo Paganini, virtuoz na violini i kompozitor \u010dijoj su ve\u0161tini savremenici pridavali magi\u010dne mo\u0107i (violinski koncerti, 24 kapri\u010da za solo violinu, kamerna muzika).<\/p>\n
1806. Napoleonove trupe u\u0161le su u Berlin, nakon pobede nad Prusima kod Jene.<\/p>\n
1807. U dvorcu u Fontenblou Napoleon Bonaparta i \u0161panski kralj Karlos IV potpisali su sporazum o podeli Portugalije.<\/p>\n
1811. Ro\u0111en je ameri\u010dki pronalaza\u010d Ajzak Merit Singer, koji je 1851. usavr\u0161io prvu \u0161iva\u0107u ma\u0161inu za \u0161iroku upotrebu.<\/p>\n
1843. U Srbiji je osnovana dr\u017eavna po\u0161ta.<\/p>\n
1858. Ro\u0111en je Teodor Ruzvelt, predsednik SAD od 1901. do 1909, \u010dija je politika stvorila svetsku silu od dotad izolacionisti\u010dke Amerike. Du\u017enost \u0161efa dr\u017eave preuzeo je kao potpredsednik SAD, posle ubistva predsednika Vilijama Mekinlija 1901. Sproveo je plan za izgradnju Panamskog kanala, a za posredovanje u rusko-japanskom ratu 1905. dobio je 1906. Nobelovu nagradu za mir.<\/p>\n
1871. Velika Britanija je anektirala dijamantska polja u Kimberliju, u Ju\u017enoj Africi.<\/p>\n
1918. Britanske, francuske i italijanske snage porazile su u Prvom svetskom ratu austrijsku vojsku na italijanskom frontu.<\/p>\n
1922. Pod pritiskom fa\u0161isti\u010dkog pokreta Benita Musolinija, italijanska vlada je podnela ostavku.<\/p>\n
1935. Pu\u0161ten je u saobra\u0107aj \u017eelezni\u010dko-drumski “Pan\u010deva\u010dki most Kralja Petra II” na Dunavu kod Beograda.<\/p>\n
1966. Generalna skup\u0161tina Ujedinjenih nacija oduzela je Ju\u017enoj Africi mandat nad Jugozapadnom Afrikom (Namibija).<\/p>\n
1971. Kongo je promenio naziv dr\u017eave u Republika Zair.<\/p>\n
1973. Mirovne snage Ujedinjenih nacija stigle su u Kairo da uspostave liniju razdvajanja izme\u0111u egipatskih i izraelskih snaga.<\/p>\n
1978. Egipatski predsednik Anvar el Sadat i izraelski premijer Menahem Begin dobili su Nobelovu nagradu za mir.<\/p>\n
1991. Sovjetska republika Turkmenistan proglasila je nezavisnost od Moskve.<\/p>\n
1995. U Beogradu je umro srpski knji\u017eevnik Slobodan Seleni\u0107, dopisni \u010dlan Srpske akademije nauka i umetnosti, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu (“Prijatelji sa Kosan\u010di\u0107evog venca”, “O\u010devi i oci”, “Ubistvo s predumi\u0161ljajem”).<\/p>\n
1998. Savet NATO-a odlo\u017eio je na neodre\u0111eno vreme aktiviraju\u0107u naredbu o vojnoj intervenciji protiv ciljeva u SR Jugoslaviji, nakon \u0161to su srpske vlasti povukle vojsku na Kosovu u kasarne i smanjile policijske snage u toj pokrajini.<\/p>\n
1998. Gerhard \u0160reder je preuzeo du\u017enost kancelara Nema\u010dke, nakon \u0161to je Helmut Kol, izgubiv\u0161i na izborima, podneo ostavku.<\/p>\n
1999. Haljina koju je holivudska zvezda Merlin Monro nosila dok je pevala “Happy Birthday, Mr. President” predsedniku D\u017eonu Kenediju, prodata je za 1.267.500 dolara, \u0161to je rekordna suma za deo ode\u0107e prodat na aukciji.<\/p>\n
1999. Naoru\u017eani napada\u010di upali su u parlament Jermenije u Jerevanu i ubili devetoricu ljudi, uklju\u010duju\u0107i premijera Vazgena Sarksijana, predsednika parlamenta Karena Demirkijana, dvojicu njegovih zamenika i jednog ministra.<\/p>\n
2000. Zbog jake oluje, ronila\u010dka ekipa nije uspela da u\u0111e u podmornicu Kursk. Dan ranije, otkriveni su dokazi da su 23 mornara pre\u017eivela prvu eksploziju, zbog koje je ta ruska atomska podmornica potonula 12. avgusta u Barencovom moru. Stru\u010dnjaci su procenili da mornari nisu mogli \u017eiveti du\u017ee od osam sati od po\u010detka katastrofe u kojoj je svih 118 \u010dlanova posade izgubilo \u017eivot.<\/p>\n
2001. \u0160vedski dnevnik Ekspresen preneo je izjavu Kristera Petersona, koji je u nedostatku dokaza oslobo\u0111en optu\u017ebi za ubistvo \u0161vedskog premijera Ulofa Palmea 1986, da on zapravo jeste ubio premijera. Peterson je umro 29. septembra 2004. od posledica mo\u017edanog udara.<\/p>\n
2002. Na predsedni\u010dkim izborima u Brazilu, pobedio je Luiz Inasio Lula da Silva. Da Silva je prvi brazilski predsednik levi\u010darskog opredeljenja i predstavnik radni\u010dke klase.<\/p>\n
2004. Me\u0111unarodna federacija Crvenog krsta i Crvenog polumeseca saop\u0161tila je da je tokom 2003. u prirodnim katastrofama poginulo 76.806 ljudi, \u0161to je tri puta vi\u0161e nego u prethodnoj, 2002. godini. Do porasta ljudskih \u017ertava do\u0161lo je zbog ekstremnih klimatskih promena u svetu.<\/p>\n<\/div>\n