<\/p>\n
Trudnoc\u0301a\u00a0i poro\u0111aj menjaju mozak osobe \u2013 on izgleda druga\u010dije u zavisnosti od toga da li se ispituje tokom trudnoc\u0301e ili posle poro\u0111aja, pokazalo je nedavno istra\u017eivanje.<\/p>\n
Istra\u017eivanje je razotkrilo misterije u dugo ignorisanom polju neurolo\u0161kih promena kod majki.\u00a0Studija, objavljena u januaru u \u010dasopisu \u201eNature Neuroscience\u201c, pratila je vi\u0161e od 100 novope\u010denih majki\u00a0od kraja njihove trudnoc\u0301e do u proseku oko tri nedelje nakon \u0161to su rodile. Tako\u0111e je uzeto u obzir da li su imale vaginalni poro\u0111aj ili carski rez.<\/p>\n
Veliki deo nau\u010dne literature o trudnoc\u0301i i postporo\u0111ajnoj neuronauci star je skoro deceniju. Studija iz 2016. pokazala je da se\u00a0siva materija u mozgu smanjila kod \u017eena nakon \u0161to su prvi put rodile, a smanjenje je trajalo najmanje \u0161est godina posle trudnoc\u0301e, a to je potvrdilo i ovogodi\u0161nje istra\u017eivanje.<\/p>\n
Siva masa obuhvata regione mozga koji su uklju\u010deni\u00a0u kontroli mi\u0161i\u0107a, senzornoj percepciji kao \u0161to su vid i sluh, memoriji, emocijima, govoru, odlu\u010divanju i samokontroli.\u00a0Dok 20 odsto ukupne telesne potro\u0161nje koli\u010dine kiseonika odlazi u mozak,\u00a095 odsto\u00a0toga tro\u0161i se upravo u sivoj materiji.<\/p>\n
Prethodne studije su uglavnom posmatrale promene u odre\u0111enim oblastima mozga uklju\u010denim u kolo koje se zove \u201emre\u017ea podrazumevanog re\u017eima\u201c. Ova mre\u017ea se aktivira kada ne\u010diji um luta ili kada ne radi odre\u0111eni zadatak, ali istra\u017eiva\u010di su tako\u0111e otkrili da je klju\u010dna za samorefleksiju i za stvaranje \u201eunutra\u0161njeg narativa\u201c, koji je centralni za izgradnju \u201eosec\u0301aja sebe\u201c i na\u010dina na koji komuniciramo sa drugima.<\/p>\n
Nekoliko studija povezalo je ovu aktivaciju mre\u017ee sa sposobno\u0161c\u0301u ljudi da saose\u0107aju sa drugima, a\u00a0istra\u017eiva\u010di veruju da promene koje se de\u0161avaju tokom trudno\u0107e ili poro\u0111aja mogu pomo\u0107i roditeljima da saose\u0107aju sa svojom bebom.<\/p>\n
Istra\u017eiva\u010di tako\u0111e smatraju da neke promene u mozgu kroz koje prolaze trudnice poma\u017eu u pripremi za sam poro\u0111aj \u2013 pove\u0107anje tolerancije na bol, na primer.<\/p>\n
Istra\u017eiva\u010di veruju da su promene koje se de\u0161avaju majkama tokom trudno\u0107e i posle ro\u0111enja sli\u010dne onima koje uti\u010du na tinejd\u017eere.\u00a0Tinejd\u017eeri tako\u0111e do\u017eivljavaju smanjenje sive materije jer mnoge mo\u017edane veze, ili sinapse, nestaju tokom te faze u procesu poznatom kao \u201esinapti\u010dko orezivanje\u201c.<\/p>\n
Postoji jo\u0161 ne\u0161to \u0161to je zajedni\u010dko trudnicama i tinejd\u017eerima: ogromne hormonalne promene. Istra\u017eiva\u010di pretpostavljaju da je hormonski tobogan koji dolazi sa ra\u0111anjem odgovoran za ove promene u mozgu.<\/p>\n
Nova studija je tako\u0111e otkrila da je \u017eenama koje su imale vaginalni poro\u0111aj ili po\u010dele da ra\u0111aju\u00a0a onda zavr\u0161ile na hitnom carskom rezu, trebalo du\u017ee da se \u201eoporave\u201c od opadanja sive mase nego \u017eenama koje su imale zakazani carski rez<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
Pro\u010ditajte jo\u0161:<\/strong><\/p>\n<\/p><\/div>\n