Tokom leta ove godine mediji su preneli vest da \u0107e prvi put posle 18 godina u Bujanovcu biti formirana jednonacionalna albanska vlast. Bar zvani\u010dno, mnogi su bili iznena\u0111eni ili kriti\u010dni \u2013 novinari, srpski politi\u010dari, brojni gra\u0111ani. To nas je navelo da se podsetimo koliko opasne posledice izazivaju promene nacionalne strukture stanovni\u0161tva u vi\u0161enacionalnim sredinama, posebno kada su u velikoj meri ili sasvim izvr\u0161ene nasilno. Koreni dana\u0161njih doga\u0111aja nisu u sada\u0161njem vremenu. Pogledajmo koje nam podatke o Bujanovcu, ali i Pre\u0161evu i Medve\u0111i daju istorijski izvori od pre pola veka.<\/p>\n
Posle albanskog nasilja na Kosovu i Metohiji 1981. godine, pogor\u0161ana je bezbedonosna situacija u susednim op\u0161tinama u kojima su \u017eiveli Albanci \u2013 Bujanovcu, Pre\u0161evu i Medve\u0111i. Albanski iredentizam je nailazio na pogodno tle. Ekonomski problemi su bili veliki, zaostalost enormna, me\u0111unacionalni odnosi sve zao\u0161treniji, a polo\u017eaj Srba sve te\u017ei i nepodno\u0161ljiviji. Pravni sistem nije funkcionisao, ustav i zakoni nisu po\u0161tovani, otpisivane su poreske obaveze, sudski predmeti su zastarevali (u Pre\u0161evu je, prema podacima Nikole Ljubi\u010di\u0107a iz marta 1984. godine, zastarelo 14.000 predmeta u kojima su o\u0161te\u0107eni bili Srbi, a okrivljeni Albanci).<\/p>\n
Sumorna istina<\/h3>\n
Nasle\u0111ena zaostalost ovog kraja bila je ja\u010da od ulaganja socijalisti\u010dkog dru\u0161tva. Bujanovac, Medve\u0111a i Pre\u0161evo su bili me\u0111u najnerazvijenijim op\u0161tinama u dr\u017eavi, dohodak po stanovniku i stepen zaposlenosti su bili ispod tre\u0107ine srpskog i jugoslovenskog proseka. Prema podacima iz 1980. godine, sve tri op\u0161tine su bile me\u0111u op\u0161tinama sa najmanjim procentom zaposlenih (Pre\u0161evo 5,6 procenata, Bujanovac 6,3 procenata, Medve\u0111a 6,1 procenata). Raznim oblicima saradnje sa dru\u0161tvenim sektorom poljoprivrede bilo je obuhva\u0107eno samo 87 od 8.523 doma\u0107instva Bujanovca i 65 od 4.033 doma\u0107instva Medve\u0111e. \u017divot se odvijao u uslovima niskog nivoa pismenosti i zdravstvene za\u0161tite, agrarne prenaseljenosti, nerazvijene infrastrukture.<\/p>\n
Privredni objekti i obrazovni i zdravstveni kapaciteti su bili uglavnom koncentrisani u sedi\u0161tima op\u0161tina, pa su stanovnici sela ostajali van privrednog i dru\u0161tvenog razvoja. Saobra\u0107ajna mre\u017ea bila je slaba. Veliki broj naseljenih mesta bio je bez struje, posebno u op\u0161tini Medve\u0111a, u kojoj je osam hiljada ljudi, odnosno polovina stanovni\u0161tva, koja je \u017eivela na dve tre\u0107ine teritorije op\u0161tine, \u017eivela bez struje. Od 34 mesne zajednice ove op\u0161tine samo su \u010detiri imale autobusku i telefonsku vezu sa centrom op\u0161tine.<\/p>\n
Investicionim projektima i politi\u010dkim akcijama Srbija nije uspevala da stanje izmeni iz korena. Jedan od vidova pomo\u0107i nedovoljno razvijemim krajevima van pokrajina bio je preko Fonda za podsticanje br\u017eeg dru\u0161tveno-ekonomskog razvoja ovih podru\u010dja. Uvo\u0111enjem obaveznog zajma za fond najpre u visini 0,3 odsto, a 1975. 0,5 odsto dru\u0161tvenog proizvoda privrede u\u017ee Srbije obezbe\u0111ivana su sredstva za ulaganja u te krajeve. Od 1971. do 1984. godine, Republi\u010dki fond je podr\u017eao 70 investicionih projekata u ovim op\u0161tinama, \u0161to je \u010dinilo \u0161est odsto takvih projekata u republici. Otvoreno je oko 4.000 radnih mesta. U okviru projekta \u201eMorava 2\u201c 1984. godine je bila u toku izgradnja 570 sto\u010darskih farmi na individualnom sektoru, podizanje vo\u0107njaka od 400 hektara i izgradnja kapaciteta za su\u0161enje vo\u0107a i povr\u0107a.<\/p>\n U uslovima op\u0161te zaostalosti tog dela Srbije, nedovoljnih efekata investicione politike i rada albanske iredente, godinama je tekao proces iseljavanja Srba, \u010desto i prisilan, koji je ostavio duboke i trajne posledice. Izlo\u017eeni albanskom pritisku, Srbi su se masovno iseljavali. Vremenom je u republi\u010dke organe po\u010delo da se sliva sve vi\u0161e informacija o te\u0161kom ekonomskom stanju i polo\u017eaju Srba u ovom delu republike. U junu 1982. je na sednici Op\u0161tinskog komiteta SK u Bujanovcu konstatovano da se iz Bujanovca iselilo vi\u0161e Srba nego iz bilo koje op\u0161tine Kosova. Veliki broj njih se iseljavao pod pritiskom. Po\u010detkom 1983. bezbedonosne procene su govorile da je situacija u Pre\u0161evu, Bujanovcu i Medve\u0111i bila \u201enezadovoljavaju\u0107a\u201c, posebno u Bujanovcu u kome su postojali sukobi u rukovodstvu.<\/p>\n Ipak, ovo su bili samo fragmentarni podaci. Detaljniji su dobijeni razgovorom predstavnika Me\u0111uop\u0161tinske konferencije SKS, Me\u0111uop\u0161tinske regionalne zajednice i Me\u0111uop\u0161tinske konferencije SSRN ju\u017enomoravskog regiona sa \u010dlanovima Predsedni\u0161tva CK SKS \u017divoradom Mi\u0161i\u0107em i \u017dikom Radojlovi\u0107em 18. januara 1984. u CK SKS. Bio je to va\u017ean momenat u suo\u010davanju republi\u010dkih politi\u010dara sa sumornom istinom i rezultatima svoje politike. Govore\u0107i o Pre\u0161evu i Bujanovcu, rukovodstvo regiona je situaciju ocenilo \u201ete\u0161kom i slo\u017eenom\u201c. Bili su otvoreni: \u201ePune tri godine u njima (Bujanovcu i Pre\u0161evu, prim. S. S.) traju neprijateljska delovanja sa pozicija albanskog nacionalizma i iredentizma i pritisci na iseljavanje Srba i Crnogoraca\u201c, isti\u010du\u0107i razli\u010dite vidove rada iredente, od ilegalnog delovanja, pisanja i rasturanja parola, pamfleta, vre\u0111anja, pretnji i pritisaka za iseljavanje.<\/p>\n \u010clanovi Predsedni\u0161tva CK SKS tada su \u010duli od lokalnih zvani\u010dnika podatke o iseljavanju Srba iz Pre\u0161eva. Pora\u017eavaju\u0107e je delovao podatak da u \u0161kolu nije upisano nijedno dete \u010diji je maternji jezik bio srpskohrvatski, \u0161to je zna\u010dilo da su ostala samo stara\u010dka srpska doma\u0107instva. Konstatovano je da je u op\u0161tini Pre\u0161evo proces iseljavanja Srba \u201eskoro zavr\u0161en. Iredenta je ostvarila svoj cilj (\u2026) Zbog iseljavanja srpskih porodica i naseljavanja albanskih preti opasnost da se zatvori tradicionalna granica srpskog i makedonskog stanovni\u0161tva\u201c. Procenjeno je da \u0107e Pre\u0161evo uskoro postati \u201eetni\u010dki \u010dista\u201c op\u0161tina i da \u0107e to imati \u201ete\u017eih politi\u010dkih posledica\u201c.<\/p>\n Situacija u op\u0161tini Bujanovac je opisana kao \u201ejo\u0161 slo\u017eenija\u201c. U njoj je tada \u017eivelo malo vi\u0161e od 50 odsto Albanaca i oko 35 odsto Srba. Zbog pritisaka, ekonomskih razloga i \u201evrlo lo\u0161ih odnosa u rukovodstvu op\u0161tine\u201c iseljavanje Srba je nastavljano. Zapa\u017eeno je da su Albanci ne samo kupovali imanja Srba po visokim cenama u Bujanovcu, Pre\u0161evu i Medve\u0111i, ve\u0107 da su sve \u010de\u0161\u0107e kupovali ku\u0107e i lokale i van tih op\u0161tina, u Vranju i Leskovcu. Lokalni predstavnici su na ovom sastanku tra\u017eili odr\u017eavanje zajedni\u010dke sednice Predsedni\u0161tva CK SKS i Predsedni\u0161tva SR Srbije, preduzimanje mera za re\u0161avanje problema ekonomske zaostalosti regiona, da zemlju otkupljuju poljoprivredne i komunalne organizacije, anga\u017eovanje Fonda za razvoj nerazvijenih, anga\u017eovanje radnih organizacija Srbije u ovim op\u0161tinama, davanje kredita za izgradnju stanova, ku\u0107a i \u0161kolovanje.<\/p>\n Srpsko rukovodstvo vi\u0161e nije moglo da ne reaguje. Kao posledica razgovora sa lokalnim predstavnicima u CK SKS, Predsedni\u0161tvo CK SKS i Predsedni\u0161tvo SR Srbije odr\u017eali su 22. marta 1984. posebnu sednicu posve\u0107enu stanju u ove tri op\u0161tine i iseljavanju Srba. Kao i u slu\u010daju Kosova i Metohije, srpska partija je i ka ove tri op\u0161tine uprla pogled prekasno za mnoge Srbe. Materijali sa sednice pokazuju da je vrh Srbije bio upoznat sa te\u017einom problema. Predsednik Predsedni\u0161tva SR Srbije Nikola Ljubi\u010di\u0107 je priznao da je taj deo Srbije (\u201eperiferija Kosova\u201c) izmakao pa\u017enji dr\u017eave posle albanskog nasilja 1981. Bio je jasan u oceni da je u tom kraju na sceni bilo sprovo\u0111enje politike Velike Albanije i projekta po kome bi broj Albanaca nadma\u0161io stanovni\u0161tvo Makedonije i Slovenije i dostigao nivo BiH. Smatrao je da se parola \u201eKosovo republika\u201c nije odnosila samo na Kosovo, ve\u0107 na sve krajeve nastanjene Albancima u Jugoslaviji. Zaklju\u010dio je da pove\u0107anje nataliteta Albanaca nije bilo samo pitanje \u201ezaostalosti\u201c i \u201eprimitivizma\u201c, ve\u0107 i \u201epoliti\u010dkog uticaja\u201c.<\/p>\n Ljubi\u010di\u0107 je detaljno opisivao strategiju albanske iredente, pritisaka na Srbe da se iseljavaju (\u201edolazi do tu\u010da, dolazi do silovanja, ubistava, poljskih \u0161teta, skrnavljenja grobova, crkava\u201c), nu\u0111enja ogromnih svota novca za kupovinu ku\u0107a. Konstatovao je da su za to vreme \u201enarodna vlast\u201c, partija, milicija, organi bezbednosti \u201ezakazali\u201c. Kritikovao je inertnost u re\u0161avanju uo\u010denih problema i zata\u0161kavanje propusta, navode\u0107i da trojica sudija odgovornih za zastarevanje predmeta u Pre\u0161evu nisu ka\u017enjena (\u201eNjihov rad je bio ovakav, a mi sada ho\u0107emo da zata\u0161kamo, neka to pro\u0111e, neka vreme u\u010dini svoje\u201c). Pitao je: \u201eKako mo\u017eemo objasniti pojavu ovakvih stvari i to u du\u017eem periodu, a da odgovorni rukovodioci u op\u0161tini, regionu, pa i mi u republici ne preduzmemo neke energi\u010dnije mere?\u201c.<\/p>\n Umesto da se u te tri op\u0161tine oseti delovanje dr\u017eave, bio je primetan rad iredente sa Kosova, \u010demu je doprinela i teritorijalna povezanost i \u0161irenje iredentisti\u010dkih ideja me\u0111u omladinom, pre svega studentskom, koja je bila upu\u0107ena ka Pri\u0161tinskom univerzitetu. Iz Pre\u0161eva je oko 400 studenata studiralo u Pri\u0161tini, a pedesetak je u\u010destvovalo u demonstracijama 1981. (jedan je osu\u0111en na 13 godina zatvora).<\/p>\n Svu razornost dugogodi\u0161nje politike nesmetanog delovanja albanskog nacionalizma i okretanja glave politi\u010dkog vrha zemlje i republike od tog dela Srbije, pokazivali su pora\u017eavaju\u0107i podaci koje je potpredsednik Izvr\u0161nog ve\u0107a Srbije Miodrag Bogdanovi\u0107 izneo na sednici Predsedni\u0161tva CK SKS i Predsedni\u0161tva SR Srbije 22. marta 1984. Republi\u010dkom rukovodstvu je predo\u010dio podatak da se od 1961. do kraja 1983. iz ove tri op\u0161tine iselilo preko 17.000 Srba. Promenjeni su i nacionalna struktura tog dela Srbije i starosna struktura srpskih doma\u0107instava. U\u010de\u0161\u0107e Srba u ukupnom stanovni\u0161tvu je osetno smanjeno, a njihova doma\u0107instva su postajala \u201estara\u010dka\u201c. Veliki broj Srba je bio \u201ena putu iseljavanja\u201c, jer je od 950 srpskih doma\u0107instava op\u0161tine Pre\u0161evo, njih 341 ve\u0107 imalo kupljenu ku\u0107u ili plac van teritorije op\u0161tine.<\/p>\n Promene nacionalne strukture izazvane iseljavanjem Srba bile su lako uo\u010dljive. Od 1967. do 1984. iz Bujanovca je iseljeno 4.600 Srba, pa su Srbi sa 43 odsto pali na 34 odsto stanovni\u0161tva, dok je u\u010de\u0161\u0107e Albanaca pove\u0107ano sa 40 odsto na 55 odsto; iz Pre\u0161eva je iseljavanjem 2.000 Srba opalo njihovo u\u010de\u0161\u0107e sa 19 odsto na 12 odsto, a pove\u0107ano u\u010de\u0161\u0107e Albanaca sa 78 odsto na 85 odsto; iz Medve\u0111e se iselilo 3.500 Srba, pa ih je u ukupnom stanovni\u0161tvu umesto 62 odsto bilo 56 odsto, a udeo Albanaca je pove\u0107an sa 26 odsto na 32 odsto.<\/p>\n Dakle, srpsko rukovodstvo je steklo dovoljno uvida i raspolagalo relevantnim podacima o stanju u tom delu republike, pre svega te\u0161koj ekonomskoj situaciji i ugro\u017eenosti nealbanskog stanovni\u0161tva. Me\u0111utim, primetna je bila i nemogu\u0107nost srpskih komunista da se izvuku iz oklopa stereotipa o velikosrpskom nacionalizmu, pa je Nikola Ljubi\u010di\u0107 savetovao da se podaci o iseljavanju Srba ne u\u010dine dostupnim javnosti, da ne bi dali maha srpskom nacionalizmu i upozorio novinare da ne prenose njegove zaklju\u010dke o politici stvaranja Velike Albanije i natalitetu kao politi\u010dkoj strategiji Albanaca i podatke o iseljavanju Srba, jer bi to izazvalo \u201evelikosrpski nacionalizam\u201c (\u201eNe mora se sve ovo pisati, jer ne bi bilo po\u017eeljno da sve napi\u0161ete ovo \u0161to ja govorim (\u2026) Molim novinare da ovo ne pi\u0161u, mi smo vas pozvali, ali ne da sve pi\u0161ete\u201c).<\/p>\n Takav pristup je na\u0161ao mesta i u informaciji o stanju u ove tri op\u0161tine u koju je preto\u010dena diskusija sa sednice 22. marta. Uz konstatovanje zaostalosti regiona i posledica delovanja albanskog iredentizma, partijski vrh je ocenio da je takvo stanje uticalo na \u201epothranjivanje srpskog nacionalizma i na politi\u010dko-bezbedonosno stanje na \u0161irem prostoru republike, pa i na pojave srpskog nacionalizma u ovim op\u0161tinama, koje se naj\u010de\u0161\u0107e manifestuje u verbalnim istupima\u201c.<\/p>\n Deklarativnost iskazana u republi\u010dkom vrhu nije mogla da promeni stanje na terenu. Od 1. novembra 1982, od kada je ta pojava pedantnije pra\u0107ena, do kraja 1984. iz Bujanovca, Pre\u0161eva i Medve\u0111e se iselilo 992 Srba (214 iz Pre\u0161eva, 444 iz Bujanovca i 334 iz Medve\u0111e). Za prvih osam meseci 1985. jo\u0161 256 (Pre\u0161evo 65, Bujanovac 74, Medve\u0111a 117). Srbi su i dalje bili izlo\u017eeni raznim pritiscima (nano\u0161enje poljskih \u0161teta, uvrede, pretnje i fizi\u010dki napadi). Od marta 1981. do kraja 1984. bilo je zabele\u017eeno 200 slu\u010dajeva koji su predstavljali vid pritiska na Srbe (fizi\u010dki napadi, o\u0161te\u0107enje imovine, po\u017eari, pretnje, skrnavljenje spomenika i grobova).<\/p>\n Ekonomski problemi, delovanje albanske iredente, iseljavanje (proterivanje) Srba i drugih nealbanaca su u opisanim godinama dobrim delom bili procesi sa istovetnim odlikama u Pre\u0161evu, Bujanovcu i Medve\u0111i, sa jedne, i na Kosovu i Metohiji, sa druge strane. Jedna razlika je bila krupna: za razliku od teritorije ju\u017ene pokrajine, na teritoriji ove tri op\u0161tine republi\u010dko rukovodstvo Srbije je posle ustava iz 1974. imalo potrebna ustavna ovla\u0161\u0107enja, a time i svu politi\u010dku odgovornost. U navedenim podacima se krije odgovor na pitanje da li ih je iskoristilo.\u017e<\/p>\n \u00a0<\/p>\n Dr Slobodan Selini\u0107 je nau\u010dni savetnik na Institutu za noviju istoriju Srbije. Ekskluzivno za Novi Standard.<\/em><\/p>\n \u00a0<\/p>\n Naslovna fotografija: parlament.gov.rs<\/em><\/p>\n \u00a0<\/p>\n Izvor\u00a0Novi Standard<\/a><\/em><\/p>\n \u00a0<\/p>\n BONUS VIDEO:<\/strong><\/p>\n![\"Gra\u0111ani](\"https:\/\/www.standard.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/10\/Bujanovac-6.jpg\")
Iredenta sa Kosova<\/h3>\n
![\"Biv\u0161i](\"https:\/\/www.standard.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/10\/Stevan_Kragujevic_general_Nikola_Ljubicic.jpg\")
Pora\u017eavaju\u0107i podaci<\/h3>\n
![\"Zastave](\"https:\/\/www.standard.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/10\/16_1000x0.jpg\")