\u00a0<\/p>\n
Pro\u0161irenje samoproklamovane republike Kosovo na teritorije jugoisto\u010dne Srbije, koje Albanci nazivaju \u201eIsto\u010dno Kosovo”, trebalo bi da se odvija na po\u010detku pomo\u0107u para koje daje albanska mafija, a zatim sredstvima dobijenim od prihoda preduze\u0107a koja \u0107e bud za\u0161to biti privatizovana.<\/strong><\/span><\/p>\n Na\u010din kako se iz Srbije izvla\u010di novac, koji mo\u017ee da poslu\u017ei i za pomenuti projekat, isprobavali su poslednjih osam godina vlastodr\u0161ci iz redova DS-a i SNS-a, koji su izvukli ve\u0107 vi\u0161e od milijardu evra samo iz rudnika \u201eLece”. <\/strong><\/span><\/p>\n U narednom periodu albanski kapital \u0107e otkupiti preduze\u0107a koja imaju 11 odsto teritorije i zapo\u0161ljavaju 10 odsto stanovnika op\u0161tine Medve\u0111a, upozorava u svom tekstu za Magazin Tabloid doktor ekonomskih nauka, bankarski stru\u010dnjak i stalni ve\u0161tak vi\u0161ih sudova za ekonomsko-finansijsku oblast dr Predrag Mitrovi\u0107. <\/strong><\/span><\/p>\n \u00a0<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Dr Predrag Mitrovi\u0107 <\/i><\/p>\n \u00a0<\/p>\n Plan <\/span>stvaranja \u201eVelike Albanije”<\/strong><\/span><\/a> na tlu Republike Srbije <\/span><\/span>obuhvata<\/u> teritorije od Pre\u0161evske doline na istok do Ni\u0161a i Leskovca<\/u>, koju Albanci nazivaju \u201eIsto\u010dno Kosovo”. <\/span><\/p>\n Plan otkupa<\/b> celokupne teritorije izradio je Ko\u010do Danaj<\/b>, jedan od najva\u017enijih promotera stvaranja takozvane <\/span><\/span>\u201ePrirodne Albanije”<\/strong><\/span><\/a><\/span>. Sredstva bi delom do\u0161la iz Lazareta u Albaniji, ali i od albanske mafije u Italiji<\/u>. Cela operacija je nazvana \u201eEkonomsko osvajanje juga Srbije”. <\/span><\/p>\n Albanci su<\/b> vrlo aktivni na Siciliji<\/b>. Trag nov\u010danih tokova<\/b> treba pratiti preko Sicilije do Torina gde ulazi u razne fondove. Neki idu preko \u017deneve<\/b>, gde se me\u0161aju sa sredstvima iz IPA fondova Evropske Unije, \u0161to zna\u010di da i EU<\/b>, znaju\u0107i to ili ne, finansira stvaranje Velike Albanije. <\/b><\/span><\/span><\/span><\/p>\n Deo sredstava ide na crno u Srbiju<\/u>, a jedan deo preko Privredne komore Srbije za realizaciju projekata i grantova. Drugi transferi idu preko fonda za Balkan<\/b> za razvoj turizma iz \u017deneve.<\/u><\/span><\/span><\/span><\/p>\n U centru ove operacije nalazi se<\/u> rudnik <\/span><\/span>\u201eLece” u Medve\u0111i<\/strong><\/span><\/a><\/span>, zahvaljuju\u0107i rudnim rezervama Albanci mogu bez dodatnih ulaganja da otkupe srpsku teritoriju<\/u>. Kako se to <\/b>konkretno radi ve\u0107 im je pokazala vrhu\u0161ka Demokratske stranke<\/b> koja je za samo \u010detiri godine vlasti iz rudnika izvukla i u svoje d\u017eepove stavila milijardu evra,<\/u> ali su iste poslove nastavili da rade i naprednjaci od preuzimanja vlasti. <\/span><\/p>\n \u201eFarmakom MB” <\/span>Miroslava Bogi\u0107evi\u0107a<\/strong><\/span><\/a>\u00a0<\/span><\/span>kupio je 2008. rudnik \u201eLece<\/u>” u Medve\u0111i zahvaljuju\u0107i kreditima dobijenim bez pokri\u0107a od banaka u dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu<\/u>. Posle toga krenula je bezobzirna eksploatacija rude koja se na preradu izvozila<\/b> prvo u Bugarsku<\/b>, a zatim i u druge zemlje<\/b>, dok se novac od prodaje slivao na privatne ra\u010dune vrhu\u0161ke Demokratske stranke. U rudnik se nije ulagalo i on brzo dospeva u finansijske te\u0161ko\u0107e. <\/span><\/p>\n Promenom vlasti 2012<\/b>. Aleksandar Vu\u010di\u0107<\/b>, tada prvi potpredsednik Vlade Srbije, ministar odbrane i koordinator rada svih slu\u017ebi bezbednosti, najavljuje “bespo\u0161tednu borbu <\/span>protiv kriminala i korupcije”<\/strong><\/span><\/a><\/span>. U stvari\u2026 <\/span><\/p>\n Bogi\u0107evi\u0107ev \u201eFarmakom” tada je ve\u0107 zapao u probleme likvidnosti<\/b>, a \u201eniotkuda” se pojavljuju nove znamenite li\u010dnosti u pri\u010di rudnika \u201eLece” \u2013 Ivica Koji\u0107<\/b>, tada\u0161nji dr\u017eavni sekretar u Ministarstvu finansija<\/b>, a danas \u0161ef kabineta premijera<\/b> Aleksandra Vu\u010di\u0107a<\/b>, i Sini\u0161a Mali<\/b>, tada\u0161nji savetnik prvog potpredsednika vlade, danas gradona\u010delnik Beograda<\/b> (koga po zlu Leskov\u010dani pamte i zbog malverzacija sa <\/span>prodajom \u201eFHI Zdravlje”<\/strong><\/span><\/a>\u00a0<\/span><\/span>iz Leskovca). <\/span><\/p>\n Od predstavnika svih banaka, poverilaca, pomenuti su tra\u017eili da odustanu od prinudne naplate potra\u017eivanja od \u201eFarmakoma”<\/b> kako bi to preduze\u0107e nastavilo da radi do dolaska kona\u010dnog, unapred poznatog kupca. <\/span>Sini\u0161a Mali<\/strong><\/span><\/a> je <\/span><\/span>bankarima rekao i da bi trebalo organizovati sastanak sa guvernerkom <\/b>Jorgovankom Tabakovi\u0107<\/b> i \u010dak im najavio da se razmatra otkup nenaplativih kredita firmi u restrukturiranju, o \u010demu \u0107e se \u201evoditi razgovori na najvi\u0161em nivou”. <\/span><\/p>\n Pomenuta sednica, na kojoj je bez zakonskog osnova prisustvovao i vodio je Sini\u0161a Mali<\/u>, odr\u017eana je 2. jula 2013. godine u \u201eJubmes banci”.<\/u> Pored njega<\/b> prisustvovali su<\/b> u svojstvu \u010dlanova Odbora poverilaca, izme\u0111u ostalih i direktori<\/b> \u201ePrivredne banke Beograd”, \u201ePo\u0161tanske \u0161tedionice”, \u201eUniverzal banke”, \u201eJubmes banke”, \u201eJubmes faktora”, \u201eSrpske banke”, \u201eDunav osiguranj”a i AMSS-a. <\/span><\/p>\n Na osnovu zvani\u010dnih zapisnika sa pomenute sednice Odbora poverilaca, Mali je uticao da poverioci sistema \u201eFarmakom”<\/u> daju saglasnost da <\/span>\u201eMediolanum invest” a.d.<\/strong><\/span><\/a><\/span> <\/strong><\/span><\/p>\n finansira \u201eMlekaru \u0160abac” i rudnik \u201eLece” sa pet miliona evra<\/u> (milion evra za rudnik i \u010detiri miliona evra za mlekaru) i tako spase \u201eFarmakom” propasti<\/b>. Plan nije realizovan, jer su ubrzo i neki od poverilaca oti\u0161li u ste\u010daj. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n Umesto dokapitalizacije po dogovoru sa Sini\u0161om Malim dolazi se do drugog privremenog re\u0161enja. Kompanija <\/span>\u201eLife Stone Capital (LC)”<\/strong><\/span><\/a>\u00a0<\/span><\/span> , sa sedi\u0161tem u Dubaiju, \u010diji je vlasnik britanski broker Mark Brajant<\/b>, osnovala je 24. aprila 2015. godine<\/b> osniva\u010dkim kapitalom od 100 dinara<\/b> (slovima: sto dinara) i sa samo jednim zaposlenim radnikom,<\/b> \u201eL.C. Lece” d.o.o. Beograd i odmah od ste\u010dajnog upravnika, preuzela u zakup upravljanje i finansiranje rudnika Lece. <\/b><\/span><\/span><\/span><\/p>\n Ovo preduze\u0107e na oknu \u201eRasova\u010da<\/b>“, mese\u010dno eksploati\u0161e 10.000 tona rude<\/b>, \u010dija je vrednost 45 dolara po toni. <\/b>\u201eJezerina” se eksploati\u0161e sa 5.000 tona iskopane rude<\/b>, \u010dija je vrednost 135 dolara po toni, dok se iz \u201eZlatne Glave<\/b>” mese\u010dno izvu\u010de 1.000 tona rude<\/b> \u010dija je vrednost 350 dolara po toni<\/b>. Ukupna vrednost iskopane rude je 1.475.000 dolara mese\u010dno, ili 17,7 miliona dolara godi\u0161nje. <\/span><\/p>\n Iako je \u201eLece”<\/span><\/a><\/b> na kraju 2015<\/b>. bilo \u0161est meseci u zaostatku za pla\u0107anje ra\u010duna za struju, iskazana je dobit od samo 1.811.000 dinara<\/b>. Ostatak para do pomenutih skoro 18 miliona dolara uhodanim kanalima se odlio u privatne d\u017eepove. <\/b><\/span><\/span><\/span><\/p>\n \u201eLife Stone Capital”<\/strong><\/span><\/a> je samo privremeno re\u0161enje pomo\u0107u kojeg se zara\u0111uje i u prelaznom periodu,<\/b> dok se sprema prodaja ne samo rudnika, ve\u0107 i celokupne Medve\u0111e firmama iza kojih stoji albanski kapital. <\/span><\/p>\n Zvani\u010dno se za rudnik \u201eLece” interesuje multinacionalni gigant \u201eMetalfer” sa sedi\u0161tem u Milanu, Italija.<\/b> Pomenuto preduze\u0107e, me\u0111utim, ima predstavni\u0161tva u Poljskoj i Brazilu,<\/b> preko kojih je i\u0161lo topljenje i prodaja rude iz rudnika \u201eLece”. <\/span><\/p>\n Jo\u0161 dok su demokrate bile na vlasti uspostavljena je veza<\/b> sa predstavni\u0161tvom \u201eMetalfer”-a<\/b> u Brazilu, a glavni pregovara\u010di ispred DS-a bili su Du\u0161an Petrovi\u0107 i Ru\u017eica \u0110in\u0111i\u0107<\/b>. <\/span><\/p>\n Po preuzimanju vlasti SNS je preuzeo i pomenute kontakte i nastavio da rudu iz rudnika \u201eLece” prera\u0111uje u postrojenjima u Bugarskoj i Poljskoj<\/b>. Kontrolu na terenu<\/u> vr\u0161e perjanice naprednjaka: Predrag Miki\u0107<\/b>, savetnik predsednika Tomislava Nikoli\u0107a, i Dragan Stevanovi\u0107 Boske<\/b>, dr\u017eavni sekretar u Ministarstvu privrede i koordinator SNS-a za P\u010dinjski okrug. Veze sa inostranim \u201einvestitorom” odr\u017eava<\/b> isklju\u010divo sam vrh naprednjaka, odnosno bra\u0107a Vu\u010di\u0107.<\/b><\/span><\/span><\/span><\/p>\n \u201eLece” jeste finansijski centar operacije \u201eEkonomskog osvajanja juga Srbije”<\/b>, ali nije jedini<\/u> projekat koji se realizuje. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n Na osnovu oglasa Agencije za privatizaciju, za 28. oktobar 201<\/u>6. godine, najavljena je privatizacija \u2013 prodaja imovine <\/span>Agroindustrijskog kombinata \u201eLeskovac” D.P.<\/strong><\/span><\/a> u ste\u010daju <\/span><\/span>z Medve\u0111e. <\/span><\/p>\n Re\u010d je o zemlji\u0161tu<\/b> ukupne povr\u0161ine od ne\u0161to <\/span><\/span>vi\u0161e od 584 hektara<\/strong><\/span><\/a> <\/span><\/span>na katastarskim parcelama u KO Medve\u0111a<\/strong>, Pusto \u0160ilovo, Stubla, Negosavlje, Gazdare, Ma\u0107edonce, Borovac, Bogunovac, Petrilje, Retkocer, Sponce, Tulare, Mala Braina, Poro\u0161tica, Medevce, Mrkonje, Sijarinska Banja, Sijarina, Ravna Banja, Stara Banja, Marovac, Bu\u010dumet, Rujkovac, Gurgutovo, Gornja Lapa\u0161tica, \u0110ulekare, Drence, Lece i Gajtan. <\/span><\/p>\n Od ukupnog zemlji\u0161ta, na poljoprivredno zemlji\u0161te otpada skoro 281 hektar<\/b>, a na zemlji\u0161te pod \u0161umama 293 hektara<\/b>. Pored zemlji\u0161ta na prodaju je hladnja\u010da povr\u0161ine 1.188,25 m2 sa svim prate\u0107im objektima. <\/span><\/p>\n Po\u010detna prodajna cena<\/b> za svu gore nabrojanu imovinu Agroindustrijskog kombinata \u201eLeskovac” D.P. je 80.900.411,77 dinara ili samo 650.000 evra<\/b>. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n Za kupovinu imovine<\/b> pomenutog preduze\u0107a, iz dobro obave\u0161tenih izvora saznaje se daa su zainteresovani<\/b> tajkuni bliski vladaju\u0107em re\u017eimu<\/b>, koji planiraju da albanskim novcem<\/b> kupe preduze\u0107e i kasnije ga,<\/b> uz proviziju, ustupe stvarnom vlasniku<\/b>. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n Ustupanjem imovine stvarnom vlasniku, zauvek bi gore pomenuto zemlji\u0161te bilo predmet trgovine ve\u0107im interesima i trajno destabilizovalo podru\u010dje juga Srbije. U najkra\u0107em, re\u010d je o 11 odsto ukupne teritorije op\u0161tine Medve\u0111a. <\/b><\/span><\/span><\/span><\/p>\n AK \u201eLeskovac” i rudnik \u201eLece”<\/u> zajedno zapo\u0161ljavaju 10 odsto stanovnika op\u0161tine Medve\u0111a.<\/u> <\/span><\/span><\/span><\/p>\n Kao kruna celog procesa je najavljena prodaja banjskih le\u010dili\u0161ta<\/b>, kao i Rehabilitacionog centra u <\/span>Sijarinskoj Banji<\/strong><\/span><\/a><\/span>, koji je ve\u0107 du\u017ee vreme na oku albanskog kapitala. <\/span><\/p>\n Jedan od saradnika Ko\u010da Danaja, Muharem Saljihu, ve\u0107 je u Srbiji <\/span>kupio HUP \u201eBalkan”<\/strong><\/span><\/a>\u00a0<\/span><\/span> u Leskovcu. Saljihu je rodom iz Medve\u0111e, a u Veneciji dr\u017ei dva veoma poznata i pose\u0107ena restorana. U predstoje\u0107oj kupovini hotelskih i banjskih kapaciteta sigurno \u0107e se na\u0107i i on. <\/span><\/p>\n \u00a0<\/p>\n \u00a9Geto Srbija<\/span><\/p>\n materijal: List protiv mafije<\/p>\n![\"EKONOMSKO](\"https:\/\/getosrbija.files.wordpress.com\/2016\/11\/ekonomskoosvajanjejugasrbije.jpg\" "\\"EKONOMSKO")
<\/a> <\/p>\nPodeli sa prijateljima na:<\/h3>\n<\/div>\n<\/div>\n