<\/p>\n
Terry Eagleton\/foto: newcriterion.com<\/span><\/p>\n Neki nacionalisti s \u010de\u017enjom gledaju na utopiju iz pro\u0161losti, u vreme pre nego \u0161to su se kolonijalni osvaja\u010di iskrcali na njihovim obalama. U 18. veku, patriotski nastrojeni irski nau\u010dnici tvrdili su da se u Rajskom vrtu verovatno govori irski jezik. Ne smemo, me\u0111utim, dozvoliti da nas taj arhai\u010dni ton zavede. Nacionalizam je sasvim moderna ideologija, koja je nastala pre najvi\u0161e dva i po veka. Tek u to vreme Evropu je preplavila nova ideja da biti nacija zna\u010di imati sopstvenu dr\u017eavu. Postojala je direktna veza izme\u0111u etni\u010dkog i politi\u010dkog. Ljudska bi\u0107a (u koja \u017eene nisu spadale) imala su pravo na samoopredeljenje ne samo kao ljudi ve\u0107 i kao\u00a0narodi<\/em>. Izme\u0111u re\u010di \u201enacija\u201c i \u201edr\u017eava\u201c stavljena je crtica i tako je nastala jedna nova pojava.<\/p>\n U tom revolucionarnom pojmu sadr\u017eani su izvesni problemi. S jedne strane, bezmalo sve takozvane nacije su bile etni\u010dki hibridne \u2013 neobi\u010dan izuzetak bila je samo Kina \u2013 pa za\u0161to onda svaka etni\u010dka grupa u njima ne bi imala svoju dr\u017eavu? S druge strane, nacije tog vremena u velikoj meri su bile definisane imperijalizmom i kolonijalizmom. Po\u0161to su te suverene sile igrale glavnu ulogu u iscrtavanju dr\u017eavnih granica, uglavnom u skladu sa sopstvenim materijalnim interesima, zar onda revolucionarni nacionalizam nije bio jednostavno obrnuta slika svog protivnika u ogledalu? Bez obzira na to, po kojoj misti\u010dnoj logici ti to \u0161to si Tibetanac ili Peruanac automatski daje pravo na sopstvenu dr\u017eavu? Postojali su, naravno, neki oblici takozvanog gra\u0111anskog nacionalizma za koje je biti Peruanac jednostavno zna\u010dilo biti gra\u0111anin Perua, bez obzira na etni\u010dko poreklo, i to je trebalo da bude temelj na kom \u0107e ni\u0107i ve\u0107ina nacija; ali romanti\u010dna \u017eelja da \u2013 kao narod \u2013 potvrdimo svoju razli\u010ditost, svoju jedinstvenost i mogu\u0107u superiornost nikad nije nestala i nedavno se ispoljila na ulicama Britanije.<\/p>\n Istorijski posmatrano, nemiri su ovog leta izbili zbog toga \u0161to je jedan deo britanske radni\u010dke klase suvi\u0161e dobro upio propagandu dru\u0161tvenih slojeva koji su mu nadre\u0111eni. Da bi svet imperija i dinastija ustupio mesto svetu autonomnih nacionalnih dr\u017eava, bila je neophodna seizmi\u010dka kulturna transformacija. Ljudi koji su sebe ranije videli kao zakupce feudalnog zemljoposednika i, jo\u0161 apstraktnije, kao lojalne sluge monarha, morali su nau\u010diti da postanu francuski, britanski ili portugalski dr\u017eavljani. Njihovi identiteti su morali biti preoblikovani i preusmereni. Neki Britanci su bili bogati i mo\u0107ni, a drugi siroma\u0161ni, ali je me\u0111u njima postojala veza \u2013 britanstvo \u2013 zbog koje su takve podele bile neva\u017ene. Bogati i siroma\u0161ni mogli su da zaborave svoje sva\u0111e i ujedinjeni stanu naspram demonizovanog stranca. Nepotrebno je re\u0107i da je to moglo biti veoma zgodno za bogate. Sve dru\u0161tvene klase mogle su se udru\u017eiti protiv zajedni\u010dkog neprijatelja, a u Britaniji je ta uloga tradicionalno pripadala Francuzima i Ircima. Pokazalo se da je za ose\u0107aj zajedni\u010dkog nacionalnog identiteta klju\u010dan i protestantizam, koji je \u017ealosno nedostajao u Francuskoj i Irskoj.<\/p>\n Ali taj sna\u017eni nacionalni identitet, koji je nekad u velikoj meri odgovarao potrebama komercijalnog i industrijskog kapitalizma, sve manje je sposoban za to u sada\u0161njim uslovima. Kapitalizam, a s njim i tr\u017ei\u0161te rada, sada su globalne pojave. Nacionalno jedinstvo ostaje politi\u010dki i kulturni imperativ, ali je u sve ve\u0107em raskoraku sa savremenim globalnim tr\u017ei\u0161tem. Kultura i ekonomija vi\u0161e nisu skladan par. Naravno, za to su \u010desto krive njihove razli\u010dite brzine: promene u kulturi se zbivaju tempom pu\u017ea, a ekonomija se za\u010das mo\u017ee preokrenuti. Tu razliku produbio je prelazak s nacionalnog na transnacionalni kapitalizam. Od radnika, \u010diji su mentalitet oblikovali vekovi lojalnost kralju i zemlji, sad se implicitno tra\u017ei da prepoznaju veliku la\u017e nacionalizma: \u010dinjenicu da ne postoji organska veza izme\u0111u etni\u010dke grupe i odre\u0111ene teritorije, da ne postoji nikakav definisani prostor koji, po bo\u017eanskom ili prirodnom pravu, pripada onima koji govore odre\u0111eni jezik ili imaju odre\u0111enu boju ko\u017ee. Zemlja nikad nije bila tvoja. Imigranti nisu uzeli od vas ono \u0161to nikad nije bilo va\u0161e. Ne postoje jedinstvene britanske vrednosti koje stranci ne mogu ili ne\u0107e da dele. Naseli ste na fantaziju jedne nacionalne dr\u017eave \u010diji je interes bio da vam proda tu iluziju; ali ta dr\u017eava je u me\u0111uvremenu promenila svoju prirodu, a vi ste ostali isti.<\/p>\n Ne shvatate da transnacionalni kapitalizam ne mari za kulturu, boju ko\u017ee ili jezik koji se govori u Rajskom vrtu sve dok ima iz koga da cedi profit. Njegova politi\u010dka korektnost nije nimalo manja od budnosti uredni\u0161tva\u00a0Guardiana<\/em>. On je besprekorno liberalan sistem i rado \u0107e videti Malezijce u Danskoj i Dance u Maleziji ako to odgovara njegovim ekonomskim ciljevima. Nijedan na\u010din proizvodnje nije bio u tolikoj meri slep za kulturu. Za razliku od nekih kojima vlada, on je uglavnom ravnodu\u0161an prema pitanjima identiteta, posebno nacionalnog ili etni\u010dkog, jer je identitet luda\u010dka ko\u0161ulja koja ometa kretanje i prilago\u0111avanje. Samo tinejd\u017eeri se opsesivno bave pitanjem ko su i \u0161ta su. Vi\u0161e nema starosedelaca; sada su svi iseljenici, ali neki jo\u0161 prianjaju uz fatamorganu monokulturne zemlje i zovu je domom iako je ta zemlja nestala pre vi\u0161e decenija.<\/p>\n U modernom kapitalizmu oduvek je postojao sukob izme\u0111u njegove \u017eelje za politi\u010dkim jedinstvom i njegovog ekonomskog pluraliteta. Kako Marks isti\u010de u\u00a0Komunisti\u010dkom manifestu<\/em>, to je najhibridniji, najme\u0161ovitiji oblik \u017eivota, koji neprestano prelazi granice, spaja sasvim razli\u010dite pojave, me\u0161a suprotnosti i obr\u0107e hijerarhije. Ali tu raznolikost na nivou tr\u017ei\u0161ta mora dopunjavati jedinstvo na dr\u017eavnom nivou. Ako smo anarhisti u tr\u017enom centru, moramo biti odgovorni gra\u0111ani u crkvi i u\u010dionici, na bira\u010dkom mestu ili u porodi\u010dnom domu. Tu protivre\u010dnost sada\u0161nji sistem nije u stanju da razre\u0161i, kao \u0161to ne mo\u017ee ni da pomiri potrebu za unutra\u0161njom kulturnom kohezijom s plimom migracije iz inostranstva.<\/p>\n Marksizam je radnicima ponudio alternativu \u0161ovinizmu, koju je nazvao internacionalizam. To, zapravo, zna\u010di da voza\u010d kamiona u \u0160efildu ima vi\u0161e zajedni\u010dkog s kelnerom u Seulu nego s milionerom u \u010dijoj kompaniji radi. Takvi me\u0111unarodni identiteti nisu iluzija \u2013 setite se katolika \u2013 ali ih je te\u017ee odr\u017eati od lokalnih identiteta jer su ljudi telesna bi\u0107a vezana za odre\u0111eno mesto. Mala je verovatno\u0107a da \u0107e se vi\u0161e od \u0161a\u010dice fanatika baciti na barikade uzvikuju\u0107i \u201e\u017divela Evropska unija!\u201c, a jo\u0161 je manje onih koji bi vikali \u201eHo\u0107emo svetsku vladu!\u201c Kako razviti oblike svesti koji odgovaraju globalizovanom svetu? To nije problem na nivou popularne kulture, gde je Tejlor Svift jednako univerzalna kao i novac, ali postoje stariji oblici te kulture, koji su povezani s nacionalnim ponosom, gor\u010dinom i strahom od Drugog i koji se ne\u0107e lako privoleti kosmopolitizmu. \u0160to se neki gra\u0111ani ose\u0107aju udobnije u VIP salonu na aerodromima, to \u0107e se neki drugi defanzivnije umotavati u nacionalnu zastavu.<\/p>\n Neki od onih koji su nedavno ga\u0111ali policiju ciglama pokazali su frustriranost i bes zapostavljene ni\u017ee klase, dok su drugi prosto mrzeli strance i hteli da ih istuku. Groteskna ironija pona\u0161anja prvih je o\u010digledna: koga napadate ako ste siroma\u0161ni, poni\u017eeni, isklju\u010deni i li\u0161eni budu\u0107nosti? Jedinu dru\u0161tvenu grupu (izbeglice) koja je jo\u0161 siroma\u0161nija, isklju\u010denija i poni\u017eenija od vas. U tom smislu se isplatilo vekovno negovanje patriotizma i odanosti imperiji me\u0111u obi\u010dnim ljudima. Imperija je izgra\u0111ena, izme\u0111u ostalog, na uverenju da su ljudi odre\u0111ene kulture i boje ko\u017ee manje vredni od Britanaca; to uverenje, usa\u0111eno milionima obi\u010dnih Britanaca, zadovoljilo je njihovu potrebu da se nad nekim ose\u0107aju superiorni. Nije neobi\u010dno \u0161to neki od njihovih potomaka gaje sli\u010dna ose\u0107anja prema Avganistancima i Sirijcima, posebno prema onima koji nisu mirno ostali u svojim dalekim zemljama, ve\u0107 su bili dovoljno drski da im pokucaju na vrata.<\/p>\n Na\u0161e politi\u010dare istinski u\u017easavaju paljenje hotela i policijski pendreci, ali svakako ose\u0107aju i olak\u0161anje \u0161to taj izliv gneva nije usmeren na njih. Jer upravo oni, na kraju krajeva, upravljaju sistemom koji velikim masama ljudi poru\u010duje da su neva\u017eni. Naravno, to nije izgovor za poku\u0161aj spaljivanja imigranata. Mo\u017eete se ose\u0107ati odba\u010deno, a ipak se ne udru\u017eiti s nasilnikom kao \u0161to je Tomi Robinson. Vlast, mediji i pravosudni sistem ne usu\u0111uju se da priznaju da je taj do\u017eivljaj odba\u010denosti sasvim opravdan \u2013 i da \u0107e, ako se njim ne budu bavili, opet izbiti neredi.<\/p>\n Prevela: Slavica Mileti\u0107<\/p>\n