<\/p>\n
Alalija kod dece<\/strong> \u2013 u strogom smislu, zna\u010di potpuno odsustvo ili izra\u017een nedostatak govora, koji se manifestuje sluhom koji odgovara normi, i primarnom netaknutom inteligencijom, koja omoguc\u0301ava deci da uspe\u0161no upoznaju svet i u\u010de. Uobi\u010dajeni uzroci ove tegobe su o\u0161tec\u0301enje pri poro\u0111aju podru\u010dja leve hemisfere mozga koja kontroli\u0161u jezi\u010dke sposobnosti, mo\u017edana oboljenja ili povrede koje beba pretrpi u detinjstvu, odnosno u predgovornom periodu.<\/p>\n Alalija se manifestuje kasnom pojavom govornih reakcija, agrammatizmom, siroma\u0161tvom re\u010dnika, kr\u0161enjem strukture sloga, fonemskim procesima i nedostacima u izgovoru zvuka. Odre\u0111ivanje zone o\u0161tec\u0301enja mozga ima zna\u010daj za identifikaciju oblika alalije. Tako, na primer, kada je povre\u0111en fronto-parijetalni deo, moguc\u0301e je dijagnostikovati motornu alaliju kod mrvica, a ako je o\u0161tec\u0301en temporalni region, senzorna alalija. Razli\u010dite oblike govornog nedostatka karakteri\u0161e potpuno druga\u010dija klinika i moguc\u0301nosti beba u buduc\u0301nosti. Me\u0111utim, u isto vreme, takva podela bolesti je uslovna, jer u klini\u010dkoj praksi postoje kombinacije manifestacija senzorne i motori\u010dke govorne alalije.<\/p>\n Poremec\u0301aj funkcionisanja pojedinih delova mozga dovodi do pojave alalije kod dece, koja se mo\u017ee ispoljiti blagim o\u0161tec\u0301enjima govora, umerenim ili te\u0161kim o\u0161tec\u0301enjima (dete ne govori do desete, ponekad i do dvanaeste godine, ili mu je govor nerazja\u0161njen). ograni\u010den prili\u010dno mizernim re\u010dnikom i karakteri\u0161e ga agramatizam, uprkos dugotrajnom u\u010denju)<\/p>\n Motorna alalija kod dece je izra\u017eena:<\/p>\n \u2013 u poremec\u0301aju izra\u017eajnog govora na pozadini dobrog razumevanja obrnutog govora;<\/p>\n \u2013 u kasnom formiranju fraznog govora, koji po\u010dinje da se razvija nakon \u010detvrte godine \u017eivota;<\/p>\n \u2013 u oskudici predgovornih faza, \u010desto brbljanje potpuno izostaje.<\/p>\n Ovu bolest prate grubi nedostaci u gramati\u010dkoj strukturi, koji se manifestuju u nedostatku konzistentnosti re\u010di u pade\u017eu, rodu i broju, preure\u0111enju slogova u re\u010di, pogre\u0161noj upotrebi predloga u govoru, nedostatku verbalnih oblika itd.<\/p>\n Motornu alaliju kod dece karakteri\u0161e izra\u017eena oskudica re\u010dnika i osnova je poremec\u0301enih ve\u0161tina u\u010denja kao \u0161to su disgrafija i disleksija i motori\u010dki defekti u vidu apraksije. Pored toga, alalija se odvija u kombinaciji sa fokalnom i difuznom neurolo\u0161kom klinik\u010dkim, o\u0161tec\u0301enjem dominantne hemisfere, \u0161to odre\u0111uje moguc\u0301nost izra\u017eajnih govornih ve\u0161tina. Dete sa sli\u010dnom patologijom u mentalnom stanju \u010desto ispoljava znake psiho-organskog sindroma razli\u010dite te\u017eine, koji se manifestuju o\u0161tec\u0301enjem performansi u kombinaciji sa nedostacima u intelektualnom razvoju, poremec\u0301enom pa\u017enjom i motori\u010dkom dezinhibicijom.<\/p>\n Senzorna govorna alalija se manifestuje u nerazumevanju obrnutog govora, grubom poremec\u0301aju njegovog fonetskog aspekta sa odsustvom razdvajanja zvukova. Decu karakteri\u0161e ote\u017eano i usporeno formiranje pore\u0111enja izme\u0111u re\u010di i predmeta. Nisu u stanju da shvate ono \u0161to okolina govori, usled \u010dega je njihov izra\u017eajni govor veoma ograni\u010den. Takvi klinci iskrivljuju re\u010di, zbunjuju zvukove sli\u010dne u izgovoru, ne slu\u0161aju govor okoline, ne odgovaraju na poziv, ali istovremeno reaguju na apstraktne zvukove. Imaju eholaliju, slu\u0161na pa\u017enja je o\u0161tro poremec\u0301ena, uz to, intonacija i tembar govora ostaju nepromenjeni. U mentalnom razvoju primec\u0301uju se manifestacije organskog o\u0161tec\u0301enja mozga.<\/p>\n Posledice alalije mogu ostati dugo, \u010desto \u010dak i do\u017eivotno. Gramati\u010dka struktura i re\u010dnik, izgovor formiraju se na osebujan, spor i disharmoni\u010dan na\u010din. Do kraja detinjstva bebe mogu imati re\u010dnik od devet do 100, ali to ne odre\u0111uje prognozu bolesti. Re\u010dnik se popunjava veoma sporo i u svakoj fazi razvoja je prili\u010dno lo\u0161. Pored toga, karakteristi\u010dne su iskrivljene konstrukcije re\u010di.<\/p>\n Mala deca koja pate od \u010dulne alalije imaju sposobnost formiranja aktivnog govora i netaknutog sluha. Me\u0111utim, u isto vreme, takvu decu karakteri\u0161e prisustvo jaza izme\u0111u zna\u010denja i zvuka re\u010di, usled \u010dega pati razumevanje govora. Deca ne razumeju govor, stoga ga ne koriste, \u0161to izaziva pojavu istovremenih poremec\u0301aja: te\u0161koc\u0301e u uspostavljanju kontakata sa okolinom, izobli\u010denje vizuelne percepcije, usporavanje mentalnog razvoja.<\/p>\n \u010cesto bolesnoj deci daju pogre\u0161nu dijagnozu, na primer, mogu dijagnostikovati autizam ili oligofreniju. Zbog pogre\u0161ne dijagnoze, korektivni rad c\u0301e biti neadekvatan.<\/p>\n Dete sa senzornim oblikom alalije je nepa\u017eljivo na zvukove, mo\u017ee \u010duti tihe zvukove ili potpuno ne reaguje na akusti\u010dne stimuluse. Takve bebe sa velikim pote\u0161koc\u0301ama pamte pojedina\u010dne re\u010di. Te\u0161ko im je da ih sa\u010duvaju u sec\u0301anju. Pasivni re\u010dnik dece sa ovom patologijom obogac\u0301uje se veoma sporo, postoji disocijacija izme\u0111u ozna\u010denog predmeta i razumevanja zna\u010denja re\u010di koja to zna\u010di.<\/p>\n \u010cesto su deca u stanju da bolje percipiraju okolni govor ujutru, jer je odmah nakon spavanja sposobnost pravilnog funkcionisanja u mo\u017edanoj kori mnogo vec\u0301a. Kako se umor poja\u010dava, razumevanje govora dece se zna\u010dajno pogor\u0161ava. Manje je slu\u010dajeva kada dete bolje percipira govor uve\u010de, jer posle noc\u0301nog odmora mo\u017ee delovati inhibitorna pozadina.<\/p>\n Razumevanje govora kod dece se ne pobolj\u0161ava povec\u0301anjem njegovog volumena, \u0161to omoguc\u0301ava razlikovanje dece sa senzornim oblikom alalije od beba sa o\u0161tec\u0301enim sluhom. Sna\u017eni stimulansi izazivaju prohibitivnu za\u0161titnu inhibiciju u mozgu, usled \u010dega se nezrele c\u0301elije isklju\u010duju iz aktivnosti. Miran, tih govor bolesnici do\u017eivljavaju malo bolje od glasnog govora ili vike. Upotreba slu\u0161nih aparata kod dece alalik tako\u0111e ne pobolj\u0161ava percepciju govora.<\/p>\n \u010cesto bebe sa ovom patologijom imaju hiperakuziju, izra\u017eenu u povec\u0301anoj osetljivosti na zvukove koji su ravnodu\u0161ni prema okolini, na primer, zvuk naboranog papira ili kapanja vode. Obi\u010dno zdrave osobe koje \u010duju takve zvukove ne reaguju na njih. Izuzetak je ljudski umor ili iritirano stanje.<\/p>\n Deca koja pate od alalije iz \u010dulnog oblika, o\u0161tro percipiraju takve zvukove, zbog \u010dega bolno reaguju na njih: izra\u017eavaju anksioznost i pritu\u017ebe na uho ili glavobolju, pla\u010du.<\/p>\n Deca Alaliki karakteri\u0161e visoka govorna aktivnost, koja se manifestuje logorejom, u kojoj mrvica nepovezano ponavlja sve re\u010di koje zna. Dete, ne shvatajuc\u0301i zna\u010denje, izgovara re\u010di i fraze koje je \u010duo ranije ili trenutno, a ovako izgovorene re\u010di i fraze deca ne prepoznaju i ne fiksiraju.<\/p>\n Beba sa dodirom alalije mo\u017ee sa entuzijazmom da slu\u0161a sopstveni govor i intonacije glasa. Alalikove govore prate \u017eivahna mimika i gestovi. Sam govor karakteri\u0161e ekspresivna intonacija.<\/p>\n Senzorni alaliki nisu u stanju da kontroli\u0161u sopstveni govor. Njihove izjave su pogre\u0161ne po sadr\u017eaju i neta\u010dne po formi. \u010cesto je te\u0161ko razumeti njihov \u201evatreni\u201c govor. Parafrazija (zamena) je prisutna u velikom broju. Tako\u0111e, govor je ispunjen propustima, povezujuc\u0301i delove razli\u010ditih re\u010di jedni sa drugima. Senzorni alalik govor, generalno, karakteri\u0161e povec\u0301an govorna aktivnost, koja se javlja u pozadini smanjene pa\u017enje na ono \u0161to drugi govore i nedostatka kontrole nad svojim govorom.<\/p>\n Pored navedenih simptoma beba sa senzornim oblikom alalije, primec\u0301uju se poremec\u0301aji li\u010dnosti; razne pote\u0161koc\u0301e u pona\u0161anju, sekundarno zaostajanje u mentalnom razvoju. Govorne ve\u0161tine ne mogu slu\u017eiti ni kao regulator ni samoregulator pona\u0161anja i aktivnosti bolesnog deteta.<\/p>\n Korektivni rad sa alalijom, pre svega, treba da vodi ra\u010duna o tome da \u010dulni alalici ne pate od moguc\u0301nosti razvoja govora, vec\u0301 su uticali na moguc\u0301nost verbalnog u\u010denja na osnovu sluha. Ovo je glavna specifi\u010dnost popravnog rada.<\/p>\n Senzorna alalija njena prognoza direktno zavisi od te\u017eine bolesti i vremenskih rokova po\u010detka korektivnog rada. Uz kompetentnu i adekvatnu intervenciju lekara, redovne logopedske sesije, kao i odgovarajuc\u0301e akcije bliskih prijatelja, deca savladavaju govorne ve\u0161tine na nivou domac\u0301instva, \u0161to c\u0301e pru\u017eiti priliku za komunikativnu interakciju, obuku i poznavanje sveta.<\/p>\n Primarne manifestacije alalije, bez obzira na njen oblik, postaju o\u010digledne kod beba u dobi od dve godine, kada su regije mozga donekle razvijene, a bebe poku\u0161avaju da izgovore re\u010di. Ako se le\u010denje ne zapo\u010dne blagovremeno, ova bolest c\u0301e nastaviti da se razvija kod adolescenata.<\/p>\n Osnovni znaci alalije kod beba uklju\u010duju:<\/strong><\/p>\n \u2013 kr\u0161enje kretanja;<\/strong><\/p>\n \u2013 povec\u0301ana razdra\u017eljivost;<\/strong><\/p>\n \u2013 nerazumevanje govora odraslih;<\/strong><\/p>\n \u2013 nedostatak osnovnih ve\u0161tina samouslu\u017eivanja;<\/strong><\/p>\n \u2013 gre\u0161ke u pade\u017eima i deklinacijama, ne\u010ditljivost u brojevima;<\/strong><\/p>\n \u2013 usporavanje mentalnog razvoja;<\/strong><\/p>\n \u2013 komunikativna interakcija sa odraslima na nivou gestova.<\/strong><\/p>\n Alalija je podmukla bolest. \u010cesto deca, ne shvatajuc\u0301i o \u010demu pri\u010da okolina, po\u010dnu da se udaljavaju od njih, distanciraju se i postaju nekomunikativna, \u0161to mo\u017ee dovesti do neta\u010dne dijagnoze. Takvoj deci se \u010desto pripisuje autizam ili mentalna ili mentalna retardacija. Pored toga, ponekad nije moguc\u0301e identifikovati nivo sluha.<\/p>\n Stoga, u prvom redu, zadatak pravovremenog identifikovanja problema le\u017ei na roditeljskim plec\u0301ima. A za ovo je neophodno nau\u010diti faze razvoja govora beba.<\/p>\n Tako\u0111e bitan znak poremec\u0301aja u razvoju govora je presporo savladavanje govornih ve\u0161tina, sporo napredovanje ili njegovo potpuno odsustvo du\u017ee vreme.<\/p>\n Diferencijalna dijagnoza alalije zasniva se na nekoliko kriterijuma pore\u0111enja predstavljenih u nastavku:<\/p>\n \u2013 kod motori\u010dke forme alalije na perceptivnom nivou percepcija govora je o\u010duvana, a kod \u010dulnog oblika alalije je duboko poremec\u0301ena;<\/strong><\/p>\n \u2013 kod dece motornog alalija razumevanje govora odgovara njihovoj starosnoj normi, a kod \u010dulnih alalika razumevanje govora je naru\u0161eno, ali se mo\u017ee blago pobolj\u0161ati sa vizuelnom percepcijom artikulacije subjekta koji govori;<\/strong><\/p>\n \u2013 sluh kod beba sa motori\u010dkim oblikom alalije je o\u010duvan, ali sa senzornim je o\u0161tec\u0301en;<\/strong><\/p>\n \u2013 motornu alaliju karakteri\u0161e odsustvo eholalije, sa senzornom alalijom, naprotiv, prisutna je eholalija;<\/strong><\/p>\n \u2013 motorni alaliki imaju pote\u0161koc\u0301a u ponavljanju re\u010di ili fraze, \u010dulni alaliki ponavljaju bez pote\u0161koc\u0301a, ali ne shvataju zna\u010denje izgovorene re\u010di;<\/strong><\/p>\n \u2013 deca sa motori\u010dkim oblikom alalije te\u017ee neverbalnoj i verbalnoj komunikaciji, bebe sa senzornim oblikom alalije ili ne \u017eele ili jednostavno ne mogu da komuniciraju.<\/strong><\/p>\n Rad sa decom sa alalijom, posebno govorne ve\u017ebe, treba da se odvija u obliku igre. Samo u ovom obliku, korekcija c\u0301e biti opipljiva i nec\u0301e nepotrebno umoriti bebu. \u010casovi sa logopedom treba da budu usmereni na razvoj pamc\u0301enja i pa\u017enje, sposobnost razlikovanja jednog predmeta od drugog, sposobnost korelacije i generalizacije objekata.<\/p>\n Tako\u0111e, za formiranje govornih ve\u0161tina neophodna je fizi\u010dka aktivnost i sve ve\u017ebe koje doprinose razvoju fine motorike.<\/p>\n U nekim slu\u010dajevima, alalija mo\u017ee nestati bez le\u010denja. Ali \u010desto je nemoguc\u0301e bez medicinske i logopedske intervencije. Ako se korekcija alalije sprovede ispravno i na dovoljnom nivou, ako se zapo\u010dne blagovremeno, onda su govorne ve\u0161tine u potpunosti formirane, mentalne sposobnosti bebe se tako\u0111e pobolj\u0161avaju, bolje se prilago\u0111ava stvarnom svetu. Pravovremena korekcija omoguc\u0301ava mrvicama da dalje uspostave kontakte sa vr\u0161njacima i adekvatnu interakciju sa odraslima.<\/p>\n Pregled treba sprovesti sveobuhvatno, uz direktnu interakciju pedijatra, neuropatologa i logopeda. Najva\u017enije je identifikovati stepen o\u0161tec\u0301enja mozga, jer od toga zavisi te\u017eina patologije.<\/p>\n Blagi stepen alalije je ograni\u010den na \u010dasove logopedske terapije i kuc\u0301ne ve\u017ebe koje vam omoguc\u0301avaju da brzo nau\u010dite bebu re\u010dima i gramatici. Logopedska korekcija razli\u010ditih oblika alalije doprinosi pro\u0161irenju re\u010dnika i \u010dini govor mrvica pismenijim. Me\u0111utim, ova vrsta le\u010denja je efikasna samo uz sistematske ve\u017ebe.<\/p>\n U te\u0161kim slu\u010dajevima, kada postoje grube lezije centara za govor, terapija mo\u017ee biti neefikasna.<\/p>\n Da bi se postigla maksimalna efikasnost u le\u010denju alalije, koristi se kompleksna terapija koja uklju\u010duje tri komponente:<\/p>\n Efikasnost le\u010denja lekovima nije nau\u010dno dokazana, ali se rad na formiranju govornih ve\u0161tina sprovodi na pozadini terapije lekovima, \u010diji je cilj pobolj\u0161anje sazrevanja komponenti mozga. Tako\u0111e koristite fizioterapiju, lasersku terapiju, hidroterapiju. Sa alalijom bilo kog oblika, va\u017eno je zapo\u010deti rad sa razvojem op\u0161tih i finih motori\u010dkih ve\u0161tina, formiranjem kognitivnih mentalnih funkcija kao \u0161to su pamc\u0301enje, mentalna aktivnost, pa\u017enja. Od velikog zna\u010daja u le\u010denju alalije je ve\u017ebanje i rad sa decom sa alalijom kod kuc\u0301e uz kori\u0161c\u0301enje vizuelnih materijala.<\/p>\n<\/p><\/div>\nSimptomi alalije<\/h3>\n
Karakteristika alalije<\/h3>\n
Senzorna alalija<\/h3>\n
Alalija kod dece<\/h3>\n
Tretman alalije<\/h3>\n
\u2013 logopedski \u010dasovi;<\/strong><\/h4>\n
\u2013 logopedska masa\u017ea (uticaj na artikulacione mi\u0161ic\u0301e za normalizaciju tonusa govornih mi\u0161ic\u0301a, \u0161to olak\u0161ava izgovor zvukova);<\/strong><\/h4>\n
\u2013 mikrostrujna refleksologija, \u010dija je svrha aktiviranje zona mo\u017edane kore odgovorne za \u017eelju za govorom, dikciju, re\u010dnik itd.<\/strong><\/h4>\n