<\/p>\n
Kako je rekao, ukoliko voza\u010d ne plati kaznu koju je dobio u inostranstvu, te zemlje zahtevaju informacije o vlasniku vozila od nadle\u017enih organa u Srbiji.
\u201eSlovenija, Italija i Austrija naj\u010de\u0161\u0107e tra\u017ee informaciju o vlasniku vozila. Kada presuda bude pravosna\u017ena, voza\u010du se nekad dostavlja videosnimak, nekad pravosna\u017ena presuda i instrukcije za pla\u0107anje te kazne. Usled te procedure ta kazna se zna\u010dajno pove\u0107ava\u201c, rekao je Ili\u0107 za Tanjug.
Dodao je da na grani\u010dnim prelazima sa EU postoji sistem koji evidentira vozila \u010diji su voza\u010di napravili prekr\u0161aj i da, u slu\u010daju da kazna nije pla\u0107ena, voza\u010d ne\u0107e mo\u0107i da nastavi putovanje dok ne izmiri kaznu.<\/p>\n
Ili\u0107 je istakao da izvesnost ka\u017enjavanja koja postoji u stranim zemljama doprinosi razvijenoj saobra\u0107ajnoj kulturi u zemljama u inostranstvu.
\u201eMi smo dobili podatak da se kod nas sprovede samo 30 odsto kaznenih mera, \u0161to zna\u010di da u na\u0161em sistemu i dalje postoji na\u010din na koji voza\u010di izbegavaju pla\u0107anje kazne. U inostranstvu je ta efikasnost na ve\u0107em nivou, otkrivanje je na ve\u0107em nivou i kod njih je razvijena saobra\u0107ajna kultura\u201c, rekao je on.<\/p>\n
Ili\u0107 je naveo da radna grupa za izradu novog Zakona o bezbednosti saobra\u0107aja analizira na\u010dine kako da se saobra\u0107ajna kultura podigne na vi\u0161i nivo.
\u201ePoku\u0161avamo da, kroz predavanja, uti\u010demo na svest voza\u010da da ne bi pravili prekr\u0161aje, ali i da, ako naprave prekr\u0161aj, plate kaznu jer \u0107e u jednom trenutku imati problema. Mo\u017ee da se desi zastarevanje kazne, ali nikad niste sigurni kada krenete posle pet godina na put jer mo\u017eda negde na neki drugi na\u010din prave ograni\u010denja\u201c, naglasio je savetnik direktora ABS.
On je istakao da u inostranstvu postoji veliki broj kamera za automatsku detekciju prekr\u0161aja, ali i da se u Srbiji sve vi\u0161e radi na postavljanju takvih kamera.<\/p>\n
\u201ePre svega su postavljene kamere za detektovanje prekora\u010denja brzine i prolaska na crveno svetlo, ali sve vi\u0161e postoje kamere koje detektuju i druge prekr\u0161aje kao \u0161to su pogre\u0161no prestrojavanje, pogre\u0161no skretanje, upotreba mobilnog telefona i na prednjem i na zadnjem sedi\u0161tu ili vezivanje pojasa. U inostranstvu imaju razvijenu saobra\u0107ajnu kulturu zato \u0161to je na svakoj raskrsnici, skoro na svakoj deonici puta, postavljena kamera koja \u0107e da detektuje taj prekr\u0161aj, a sistem kaznene politike je takav da je veoma izvesno da \u0107e oni tu kaznu i da plate\u201c, rekao je Ili\u0107.<\/p>\n
Prema njegovim re\u010dima, ABS konstantno radi na podizanju svesti kod voza\u010da o zna\u010daju po\u0161tovanja svih propisa i o shvatanju svih posledicama koje mogu da nastupe u slu\u010daju da kr\u0161e propise.
\u201ePlaniramo da u narednom periodu nastavimo da sprovodimo kampanje, edukacije i da uti\u010demo na svest voza\u010da jer je svest zapravo najve\u0107i potencijal za promenu. U svetu govore da je ljudski faktor u nastanku saobra\u0107ajnih nezgoda sa smrtnim ishodom prisutan u proseku oko 95 odsto. Ti podaci se poklapaju sa podacima koje mi imamo u bazi podataka MUP-a i zbog toga poku\u0161avamo da edukacijom i ube\u0111ivanjem uti\u010demo na voza\u010de\u201c, istakao je on.<\/p>\n
Ili\u0107 je rekao da je cilj kampanja i edukativnih predavanja da se uti\u010de na voza\u010de da bi se smanjio broj poginulih u saobra\u0107ajnim nesre\u0107ama.
\u201eImamo 509 poginulih lica u prethodnoj godini. Na\u017ealost, imamo petnaestoro poginule dece i sva ta deca su bila u svojstvu putnika. Imali smo tri saobra\u0107ajne nesre\u0107e u kojima je po dvoje dece poginulo istovremeno. Imamo zna\u010dajno prostora u raznim segmentima. Jedan samo mali segment je kaznena politika, ali i drugi faktori su va\u017eni\u201c, naglasio je on.
Dodao je da se na voza\u010de na koje ne uti\u010du kampanje primenjuje kaznena politika.<\/p>\n
\u201eNa neke uti\u010de kada dovedemo lica koja dr\u017ee predavanja, a koja su sa trajnim posledicama u povre\u0111ena u saobra\u0107aju, i oni promene svoje pona\u0161anje. Na neke ne, pa na njih uti\u010demo preko zabrane, preko nov\u010danih kazni i privremenog oduzimanja vozila do okon\u010danja postupka\u201c, istakao je Ili\u0107.
Kako je rekao, mera privremenog oduzimanja vozila do okon\u010danja postupka se primenjuje na voza\u010de koji je u roku od dve godine dva puta bio pravosna\u017eno osu\u0111en za te\u017eak prekr\u0161aj i tre\u0107i put u tom periodu ponovi taj prekr\u0161aj.<\/p>\n
\u201eTakvim voza\u010dima se oduzima vozilo do kraja postupka, ali se ti slu\u010dajevi vode po skra\u0107enom postupku, pa sudije vrate vozilo i de\u0161ava se da isto vozilo oduzmemo nekoliko puta. Mora\u0107emo, na osnovu primera iz sveta, da promenimo ne\u0161to kako bi ta odredba od koje smo mnogo o\u010dekivali dala rezultate i da bismo ljude ubedili na taj na\u010din\u201c, rekao je on.
Prema njegovim re\u010dima, jedan od aktuelnih predloga jeste da se uvede kazna za voza\u010da u slu\u010daju da putnik u vozilu ne koristi sigurnosni pojas.
\u201eVoza\u010d ima dovoljno razvijenu svest o zna\u010daju pojasa za smanjenje posledica saobra\u0107ajne nezgode da uti\u010de na sve ostale. Pokazalo se da 80 odsto onih koji su poginuli na zadnjem sedi\u0161tu nisu bili vezani. Imaju\u0107i u vidu da je procenat verovatno\u0107e smanjenja smrtnog ishoda na zadnjem sedi\u0161tu od 20 do 40 procenata, imamo vrlo pouzdan zaklju\u010dak da bi jedan broj njih koji su poginuli sigurno bili \u017eivi. Tako\u0111e, 50 odsto voza\u010da putni\u010dkih automobila koji su poginuli u prethodnoj godini nisu bili vezani\u201c, naglasio je Ili\u0107.
On je istakao da 20 odsto ljudi u Srbiji ne koristi sigurnosni pojas na prednjem sedi\u0161tu, dok je u najrazvijenijim zemljama to samo 3 odsto ljudi.
\u201eDnevno se u proseku de\u0161ava 100 saobra\u0107ajnih nezgoda u kojima bude skoro dvoje poginulih i 50 povre\u0111enih. Kori\u0161\u0107enjem pojasa sigurno bismo imali manje te\u017eih povreda i manje poginulih lica\u201c, zaklju\u010dio je Ili\u0107.<\/p>\n<\/p><\/div>\n