<\/p>\n
U klisuri reke Ribnice, kod Mionice, \u017eive mnoge za\u0161ti\u0107ene vrste \u2013 ptice, sove, ribe i slepi mi\u0161evi. Ipak, na ovom mestu dr\u017eava planira izgradnju brane koja \u0107e ih sve ugroziti. CINS otkriva kako su stru\u010dnjaci za prirodu bili primorani da odobre gradnju.<\/p>\n
Kada se skrene sa glavnog puta koji vodi ka Div\u010dibarama od mioni\u010dkog sela Bre\u017e\u0111e, nastavi se nekih pet minuta nizbrdo. Put je krivudav, a okolo je zeleno prostranstvo livada i \u0161uma.<\/p>\n
Tako se dolazi do klisure reke Ribnice.<\/p>\n
Re\u010d je o planinskoj reci, koja je uglavnom plitka, ali zna da napravi i velike probleme kada su obilne ki\u0161e pa se reka izlije. Tada su ugro\u017eena ne samo okolna mesta, nego i kolubarski kraj jer se Ribnica uliva u Kolubaru, pi\u0161e CINS.<\/p>\n
Klisura je okru\u017eena \u0161umovitim brdima, a njenu ti\u0161inu \u201ckvare\u201d jedino zvuci ptica i insekata iz nepoko\u0161ene trave. I reka \u0161to \u017eubori.<\/p>\n
U njoj se kupaju deca \u010dija je ku\u0107a 30 metara dalje. Njihov otac, Branko Uro\u0161evi\u0107, nosi nadimak po njoj \u2013 svi ga zovu Bane Reka.<\/p>\n
\u2013 Ja sam ro\u0111en ovde. Pradeda mi je do\u0161ao ovde. I deda i otac (\u2026) Ovde je nekad bila vodenica, ali pradeda se doselio po\u010detkom tridesetih \u2013 pokazuje Branko svoj mali raj \u2013 doma\u0107instvo staro skoro sto godina.<\/p>\n
Me\u0111utim, pitanje je koliko \u0107e dugo jo\u0161 mo\u0107i tu da bude.<\/p>\n
Jo\u0161 dok je bio dete, osamdesetih godina pro\u0161log veka, govorilo se da \u0107e dr\u017eava izgraditi branu na Ribnici i potopiti deo klisure. Tako bi se svaki slede\u0107i put prilikom velikih ki\u0161a voda skupljala u ve\u0161ta\u010dkom jezeru i ne bi plavila okolna mesta.<\/p>\n
Ipak, godinama nakon toga Branko ni\u0161ta nije \u010duo o ovim planovima. Ta\u010dnije do pre tri, \u010detiri godine. Tada su mu, kako ka\u017ee, prvo upali neki geometri da mere, pa je onda do\u0161ao neki \u010dovek iz Op\u0161tine i rekao da mere za branu. Zvali su ih i da u Op\u0161tini vide plan \u0161ta \u0107e se otprilike potapati. Ali te pri\u010de se pojavljuju, pa nestanu.<\/p>\n
Ka\u017ee da se zbog njih svaki put \u0161trecne, ali se trudi da o gradnji brane i mogu\u0107em iseljenju ne razmi\u0161lja.<\/p>\n
Ono \u0161to Branko ne zna je da se oko brane ve\u0107 vodila velika bitka. I da je priroda izgubila.<\/p>\n
Geograf Sava Simi\u0107 je 2016. godine radio u Zavodu za za\u0161titu prirode Srbije kada se na njegovom stolu na\u0161ao projekat izgradnje brane na Ribnici i pravljenje ve\u0161ta\u010dkog jezera.<\/p>\n
Pred njim je bila odluka \u2013 da li da odobri dokument koji odre\u0111uje na koji na\u010din \u0107e se graditi brana i jezero, takozvani Plan detaljne regulacije ili da ga odbije. Ako ga odbije, brana ne bi mogla da se gradi na tom mestu.<\/p>\n
Me\u0111utim, ova odluka nije bila laka.<\/p>\n
Namena brane nije lo\u0161a, ali na mestu klisure Ribnice se nalaze brojne za\u0161ti\u0107ene vrste \u017eivotinja.<\/p>\n
U plitkoj vodi love ptice vodenkos, vodomar, poto\u010dna i bela pliska. Svoj plen u obli\u017enjim pe\u0107inama pronalazi velika u\u0161ara, krupna vrsta sove koja naseljava i klisure. U pe\u0107inama borave slepi mi\u0161evi, a u reci \u017eivi balkanski vijun \u2013 mala, duguljasta riba. Sve ove \u017eivotinje su za\u0161ti\u0107ene kako bi se spre\u010dilo njihovo izumiranje.<\/p>\n
Simi\u0107 je \u017eeleo da konsultuje druge kolege iz Zavoda, ukupno njih petoro.<\/p>\n
Nakon toga je doneo odluku \u2013 nije bio za gradnju brane na tom mestu. Smatrao je da bi ona imala \u201evi\u0161estruki negativan uticaj na ukupne prirodne vrednosti klisure (doline) reke Ribnice\u201c.<\/p>\n
Me\u0111utim, odluku je uskoro morao da promeni.<\/p>\n
Iz dokumentacije do koje je do\u0161ao CINS vidi se da je na to bio primoran.<\/p>\n
Na Simi\u0107evu odluku se \u017ealila Op\u0161tina Mionica koja je navela da im je Zavod jo\u0161 2006. godine odobrio Prostorni plan u kojem je, izme\u0111u ostalog, planirana i izgradnja ovog ve\u0161ta\u010dkog jezera.<\/p>\n
Du\u0161an Mijovi\u0107 tada\u0161nji na\u010delnik Odeljenja za geodiverzitet i Simi\u0107ev nadre\u0111eni, smatrao je da je njihova \u017ealba opravdana.<\/p>\n
Simi\u0107 nije \u017eeleo da pristane na ovo. Zajedno sa timom stru\u010dnjaka, s kojima se ranije konsultovao, smatrao je da je doneta pravilna odluka. Od te 2006. godine do trenutka kada je on odlu\u010divao je pro\u0161lo deset godina. U tom periodu je jedan deo klisure postao deo mre\u017ee ekolo\u0161ki zna\u010dajnih podru\u010dja.<\/p>\n
Rok za odgovor na \u017ealbu je isticao. Mijovi\u0107 je urgirao da Simi\u0107 preina\u010di odluku u naredna dva dana.<\/p>\n
Iako mu je gradnja brane i jezera bila neprihvatljiva, Simi\u0107 je istog dana doneo novo re\u0161enje kojim je omogu\u0107ena njihova izgradnja. Iz njegove bele\u0161ke, u kojoj opisuje pritiske, vidi se da je mi\u0161ljenje stru\u010dnjaka u ovom slu\u010daju zanemareno:<\/p>\n
\u201eUtisak je da se niti jedan argument koji je doveo do ovog preokreta nije ticao aspekta za\u0161tite prirode, odnosno stru\u010dnog rada i argumenata saradnika Zavoda\u201c.<\/p>\n
Ceo tekst mo\u017eete pro\u010ditati na CINS.rs<\/p>\n
Izvor: CINS.rs<\/a><\/p>\n<\/div>\n