u naj\u017ee\u0161\u0107em sukobu od po\u010detka rata u Pojasu Gaze<\/a>, a libanska vojno-politi\u010dka organizacija je poru\u010dila da je to bila samo prva faza i da \u0107e nastaviti akcije.<\/p>\nDok je Izrael superioran u vazduhu i obave\u0161tajnim aktivnostima, Hezbolah ima velike zalihe raketa i koristi dronove. <\/p>\n
Da bi se razumelo kako bi mogao da izgleda rat velikih razmera dve strane, u obzir moraju da se uzmu dva su\u0161tinska \u010dinioca: iskustva rata u julu 2006. godine i svakodnevni sukobi koji traju ve\u0107 10 meseci. <\/p>\n
Uprkos superiornosti Izraela u vazduhu koja mo\u017ee da izazove ogromna razaranja u Libanu, jedinice izraelske vojske su izmorene svakodnevnim borbama u ratu u Gazi, najdu\u017eem sukobu koji Izrael vodi u poslednjih nekoliko decenija.<\/p>\n
Hezbolah ka\u017ee da je do sada izgubio vi\u0161e od 350 boraca, me\u0111u kojima je i jednog od glavnih njegovih komandanta Fuada \u0160ukra i trojicu istaknutih vo\u0111a koje je Izrael ubio u vazdu\u0161nim napadima.<\/p>\n Getty Images<\/footer>Pristalice Hezbolaha dr\u017ee slike Fuada \u0160ukra tokom njegove sahrane u Bejrutu, prestonici Libana<\/figcaption><\/figure>\nMe\u0111utim, ova organizacija, \u0161iitska islamisti\u010dka politi\u010dka stranka, spremna je da vodi svaki oblik sveobuhvatnog rata, a njeni vojni komandanti su stekli iskustvo na terenu tokom borbi u sirijskom ratu. <\/p>\n
Hezbolah ima podr\u0161ku Irana od koga dobija nov\u010danu i vojnu pomo\u0107.<\/p>\n
Mnoge zapadne zemlje, me\u0111u kojima su Sjedinjene Dr\u017eave (SAD) i Ujedinjeno Kraljevstvo (UK), kao i neke arapske dr\u017eave, ozna\u010dile su Hezbolah kao teroristi\u010dku organizaciju.<\/p>\n
Libanska vlada grupu smatra zakonitom organizacijom otpora Izraelu, i u zemlji je priznata kao politi\u010dka stranka koja ima zna\u010dajnu zastupljenost u Skup\u0161tini Libana.<\/p>\n BBC<\/footer>Borci Hezbolaha u ju\u017enom Libanu<\/figcaption><\/figure>\nDve strane su zaratile 2006. godine posle upada Hezbolaha na teritoriju Izraela, tokom kog je grupa ubila osam i otela dvojicu izraelskih vojnika, a zatim zahtevala razmenu zarobljenika sa Izraelom.<\/p>\n
Analiti\u010dari veruju da ako bi se trenutni sukob pretvorio u sveobuhvatni rat da bi Izrael mogao da primeni istu taktiku kao i 2006. godine kada je posle sna\u017enog vazdu\u0161nog napada izvr\u0161io kopneni upad u Liban.<\/p>\n
Iako je tada anga\u017eovao veliki broj jedinica i velike koli\u010dine vojne tehnike, Izrael nije uspeo u potpunosti da ostvari ciljeve – da spasi dva oteta vojnika i vojno slomi Hezbolah.<\/p>\n Getty Images<\/footer>Izraelski vazdu\u0161ni udar na libansko selo Aita al-\u0160ab 1. avgusta 2006.<\/figcaption><\/figure>\nRat 2006. godine okon\u010dan je Rezolucijom 1701 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN), jednoglasno usvojenom 11. avgusta 2006. godine posle 34 dana ratnih dejstava.<\/p>\n
\u010cim je Izrael obustavio ofanzivu u Libanu, Hezbolah je prekinuo raketne napade na Izrael u jutro 14. avgusta.<\/p>\n
Hezbolah i Izrael se osu\u0111uju zbog nepo\u0161tovanja ove rezoluciju – Hezbolah jer se i dalje naoru\u017eava, a Izrael jer i dalje pod okupacijom dr\u017ei deo libanske teritorije i redovno naru\u0161ava libanski vazdu\u0161ni prostor.<\/p>\n Getty Images<\/footer>Posledice pogotka rakete ispaljene iz ju\u017enog Libana u izraelskom gradu Haifi 23. jula 2006.<\/figcaption><\/figure>\nNapadi Hezbolaha na Izrael <\/h3>\n Hezbolah je izvr\u0161io vazdu\u0161ne udare na izraelske polo\u017eaje 8. oktobra pro\u0161le godine.<\/p>\n
Naveo je da to \u010dini \u201eu znak podr\u0161ke Gazi” nakon \u0161to je Izrael pokrenuo ofanzivu na palestinsku enklavu, \u0161to je bio odgovor na iznenadni napad palestinske ekstremisti\u010dke grupe Hamasa na civile i vojnike u ju\u017enom Izraelu 7. oktobra 2023., koje je Hamas nazvao operacija \u201ePotop Al Aksa”.<\/p>\n
Hezbolah je izjavio da ne\u0107e obustaviti dejstva dok se ne postigne prekid vatre u Gazi.<\/p>\n Getty Images<\/footer>Izraelske hitne slu\u017ebe ispred zgrade u Kirijat \u0160moni o\u0161te\u0107enoj od pogotka od rakete ispaljene iz Libana 27. marta 2024.<\/figcaption><\/figure>\nOsim toga, iskristalisao se strate\u0161ki vojni savez koji \u010dine razli\u010dite vojne grupe, me\u0111u kojim su Hezbolah, Hamas, Islamski d\u017eihad, Huti, i ira\u010dke naoru\u017eane grupe i sve njih podr\u017eava Iran.<\/p>\n
Hezbolah i izraelski zvani\u010dnici rekli su da su spremni za rat, ali da bi radije izbegli sveobuhvatni sukob, uprkos pretnji Izraela Libanu da \u0107e zemlju vratiti u \u201ekameno doba” u slu\u010daju rata sa Hezbolahom.<\/p>\n
UN ka\u017eu da je zbog izraelskih upada na teritoriju Libana, vi\u0161e od 90.000 ljudi, uglavnom civila, moralo da napuste njihove domove. <\/p>\n
U izraelskim napadima ubijeno je 100 civila i 366 boraca Hezbolaha, dodaje UN.<\/p>\n
Izraelski zvani\u010dnici ka\u017eu da je u napadima Hezbolaha poginulo 33 ljudi, me\u0111u kojima 10 civila, a 60.000 je moralo da napuste njihove domove.<\/p>\n
BBC je objavio analizu satelitskih snimaka koja pokazuje da je vi\u0161e od 3.200 zgrada u ju\u017enom Libanu delimi\u010dno o\u0161te\u0107eno ili uni\u0161teno u borbama, dok izraelski mediji navode da je na severu Izraela o\u0161te\u0107eno vi\u0161e od 1.000 zgrada. <\/p>\n Getty Images<\/footer>Sto\u010dar odnosi mrtvu stoku stradalu u izraelskom bombardovanju u selu Jezine u ju\u017enom Libanu 8. jula 2024.<\/figcaption><\/figure>\n‘Najte\u017ei protivnik’<\/h3>\n Hezbolah je mo\u017eda \u201enajte\u017ei protivnik Izraela u ovom trenutku”, i verovatno \u0107e napraviti velika iznena\u0111enja ako se sukob pro\u0161iri, ka\u017ee britanski vojni stru\u010dnjak D\u017eastin Kramp.<\/p>\n
Kramp, koji je godinama slu\u017eio u britanskoj vojsci i osnovao je vojnu konsultantsku kompaniju Sibylline<\/em> u Londonu, ka\u017ee da \u201eHezbolah danas ima sve \u0161to je imao 2006. godine, ali u ve\u0107im koli\u010dinama”.<\/p>\nPrema podacima ameri\u010dke Centralne obave\u0161tajne agencije (CIA), Hezbolah ima oko 150.000 granata i raketa razli\u010ditih tipova i dometa, kao i 45.000 boraca. <\/p>\n
Vo\u0111a grupe Hasan Nasralah ranije je rekao da ima vi\u0161e od 100.000 boraca.<\/p>\n
U ratu sa Izraelom u julu 2006. godine, Hezbolah je obilato koristio rakete Ka\u0107u\u0161a i Grad i tenkovske granate, kao i navo\u0111ene rakete, me\u0111u kojima i Kornet, prenosivu protivoklopnu vo\u0111enu raketu ruske proizvodnje.<\/p>\n Getty Images<\/footer>Borci Hezbolaha<\/figcaption><\/figure>\nDok Izrael ima vazdu\u0161nu nadmo\u0107, \u201eHezbolahova prednost je teren, koji je veoma zahtevan i ide mu korist”, obja\u0161njava Kramp.<\/p>\n
\u201eHezbolah je sada ve\u0161tiji da sakrije vozila i mesta sa kojih ispaljuje projektile, i zato izraelski vazdu\u0161ni udari sami po sebi ne mogu da zaustave raketne napade na Izrael. <\/p>\n
\u201eZato bi Izrael mogao ozbiljno da razmotri kopneni upad”, dodaje on.<\/p>\n
\u201eDa sam ja komandant tenka, sigurno ne bih \u017eeleo da ih \u0161aljem ju\u017eno od reke Litani [u ju\u017enom Libanu] protiv Hezbolaha i njegovih tenkovskih granata. To ne bi bilo dobro”.<\/p>\n
Arsenal naoru\u017eanja i raketa<\/h3>\n Ne zna se koli\u010dina niti tipovi projektila koje Hezbolah ima sve dok ih ne upotrebi.<\/p>\n
Prema brojnim obave\u0161tajnim izve\u0161tajima objavljenim proteklih godina, Iran je glavni snabdeva\u010d Hezbolaha oru\u017ejem koje se doprema kopnom preko Iraka i Sirije.<\/p>\n
Hezbolah u arsenalu ima i tenkovsku raketu Almas-3, novu generaciju iranskih preciznih projektila.<\/p>\n
Hezbolah je tako\u0111e upotrebio – prvi put protiv Izraela – raketu Burkan i raketu D\u017eihad Mugnija, nazvanu po jednom od vo\u0111a Hezbolaha, ubijenog u Siriji 2015. godine.<\/p>\n
\u201eOno \u0161to danas vidimo je napredna i razvijena verzija Hezbolaha iz 2006. godine”, ka\u017ee Amal Sad, profesorka na Univerzitetu u Kardifu, u Velsu, i autorka knjige \u201eHezbolah: politika i religija”.<\/p>\n
\u201eHezbolah je postao vi\u0161e od hibridne vojne grupe koja je kombinacija konvencionalne vojske sa karakteristikama nekonvencionalnih vojnih grupa”, dodaje ona.<\/p>\n
Obja\u0161njava da se ovakav opis zasniva na vojnoj organizaciji, veli\u010dini, nivou taktike i obuke, i profesionalnim specijalnim snagama Hezbolaha, kao i naoru\u017eanju koje ima, posebno raketama.<\/p>\n
Dugogodi\u0161nji vo\u0111a Hezbolaha Hasan Nasralah ranije je govorio da grupa ima precizne i napredne rakete koje mogu da pogode mesta duboko u teritoriji Izraela.<\/p>\n
Ali Jazini, novinar koji se bavi vojnim pitanjima i analiti\u010dar libanskog kanala Mayadeen<\/em>, <\/em>bliskom Hezbolahu, ka\u017ee da je ova izjava mo\u017eda nagove\u0161taj da Hezbolah ima precizne balisti\u010dke rakete dometa do 300 kilometara. <\/p>\nDodaje da ova vrsta raketa mo\u017ee Hezbolahu da da prednost zbog relativne blizine Izraela, kao i da ograni\u010di vreme koje izraelska vojska ima na raspolaganju da ih obori. <\/p>\n
Mogu\u0107e je da su te rakete iranske, Zelzal i Fateh 110.<\/p>\n
Tako\u0111e, na osnovu nekih objavljenih fotografija nekih projektila i njihovih delova jasno je da Hezbolah koristi i ruske rakete.<\/p>\n
Prema re\u010dima Krampa, mogu\u0107e je da je Hezbolah te rakete nabavio iz Sirije – Iran proizvodi kopije mnogih ruskih sistema i na taj na\u010din mo\u017ee da snabdeva Hezbolah istim oru\u017ejem, ali iz sopstvenih izvora.<\/p>\n
Rat dronovima <\/h3>\n Osim raketa, glavna odlika sada\u0161njeg sukoba je \u0161iroka upotreba dronova, a to posebno \u010dini Hezbolah koji prvi put koristi juri\u0161ne dronove naoru\u017eane projektilima.<\/p>\n
\u201eHezbolah koristi dronove na bolji i inovativniji na\u010din”, ka\u017ee Kramp. <\/p>\n
Britanski vojni stru\u010dnjak obja\u0161njava da je Hezbolah i pre 2006. godine imao dronove, ali da su bili vojni.<\/p>\n
\u201eDanas se vi\u0161e oslanjaju na komercijalne dronove, kao i sve oru\u017eane grupe i vojske, jer bespilotne letelice dobijaju sve va\u017eniju ulogu u sukobima”.<\/p>\n
U tom kontekstu, Jazini tvrdi da se modifikuju sve komercijalne bespilotne letelice i da su dronovi poput onih za koje Hezbolah tvrdi da su iznad severnog Izraela snimali vojne i va\u017ene sisteme, sigurno vojni.<\/p>\n Getty Images<\/footer>Dron nosi zahtavu Hezbolaha<\/figcaption><\/figure>\nIzraelski mediji izve\u0161tavaju da je Hezbolah po\u010deo da koristi ono \u0161to zovu tihi dron. <\/p>\n
Re\u010d je o iranskom elektri\u010dnom dronu \u0160ahed 101 koji je skoro ne\u010dujan tokom leta \u0161to ote\u017eava presretanje, pogotovo \u0161to leti prili\u010dno nisko i te\u0161ko ga je otkriti radarom. <\/p>\n
Prema izvorima bliskim Hezbolahu, ovaj dron su ranije koristile ira\u010dke naoru\u017eane grupe, a upotrebljen je i u Jemenu. <\/p>\n
Jazini nagla\u0161ava da postoji velika razlika izme\u0111u Hezbolaha u oktobru 2023. i danas.<\/p>\n
\u201eIzraelska vojska mo\u017eda ima najnapredniju tehnologiju na svetu u oblasti elektronskog izvi\u0111anja, ometanja i komunikacija.<\/p>\n
\u201eStoga, mogu\u0107nost Hezbolaha da po\u0161alje dronove koji napadaju duboko na teritoriji Izraela, kao \u0161to je bio slu\u010daj u Safedu, 20 kilometara od granice, ili da po\u0161alje dron da snimi va\u017ene lokacije u Izraelu i da se vrati, pokazuje da je nau\u010dio lekcije i da im fleksibilnost da se nosi sa izraelskim tehnolo\u0161kim sistemima”.<\/p>\n
Zbog demonstracije mogu\u0107nosti dronova i sposobnosti Hezbolaha da obori veliki broj veoma naprednih izraelskih bespilotnih letelica tipa Hermes 450 ili Hermes 900, kao i izjave organizacije da je primorala ratne avione da napuste libanski vazdu\u0161ni prostor nakon obra\u010duna sa njima, neki smatraju da na ovaj na\u010din Hezbolah odvra\u0107a Izrael od vazdu\u0161nih napada. <\/p>\n
Me\u0111utim, analiti\u010dari ka\u017eu da je to prili\u010dno preteran stav.<\/p>\n
\u201ePitanje vazdu\u0161nog sukoba je slo\u017eeno jer ono podrazumeva kontinuitet, a ne samo ga\u0111anje aviona”, obja\u0161njava Jazini.<\/p>\n
\u201eDa pojasnim – \u0161ta ako postoji mogu\u0107nost da se avioni obaraju 10 dana, a onda to vi\u0161e ne mo\u017ee da se radi? <\/p>\n
\u201eTo zavisi i od cilja. <\/p>\n
\u201eAko je cilj da se smanji broj izraelskih naleta i to se ostvari, onda je konkretan cilj postignut”.<\/p>\n
\u201eAli objektivno gledano, Hezbolah je veoma daleko od toga da spre\u010di izraelsko vazduhoplovstvo da u potpunosti deluje u libanskom vazdu\u0161nom prostoru”, dodaje on.<\/p>\n
Ovo gledi\u0161te je u skladu sa procenom Krampa, koji veruje da bi Hezbolah mogao da ograni\u010di letenje izraelskih aviona na manjim visinama, ali da Izrael mo\u017ee da izvr\u0161i letove na ve\u0107im visinama pa stoga \u201eHezbolah zapravo ne mo\u017ee da zatvori vazdu\u0161ni prostor za izraelske avione”, ka\u017ee on.<\/p>\n Getty Images<\/footer>Dejstvo izraelske Gvozdene kupole<\/figcaption><\/figure>\n‘Osovina otpora’<\/h3>\n Kramp tako\u0111e veruje da Hezbolah verovatno ima oru\u017eje koje koriste Huti u Jemenu, i da sve vrste naoru\u017eanja koje koriste Hamas ili Huti tako\u0111e ima i Hezbolah. <\/p>\n
\u201eSve ove grupe dele ‘iskustva, tehnologiju i sisteme naoru\u017eanja’, a Hezbolah je najnapredniji od njih”, ka\u017ee on.<\/p>\n
Amal Sad smatra da mogu\u0107nost pro\u0161irenja sukoba mora u obzir da uzme kontekst u kome se oni vode, odnosno jedinstvo nekoliko frontova i razli\u010dite vojne grupe koje deluju unutar saveza koji se naziva \u201eOsovina otpora” protiv Izraela.<\/p>\n
\u201eU pro\u0161losti nije postojalo to jedinstvo frontova, i oni se danas bore kao strate\u0161ki savez koji \u0107e se verovatno pro\u0161irivati”, ka\u017ee ona.<\/p>\n
Ovaj savez koji sebe naziva \u201eOsovina otpora” \u010dini nekoliko vojnih grupa koje podr\u017eava Iran, iako svaka od njih ima poseban identitet.<\/p>\n Getty Images<\/footer>\n<\/figure>\nVe\u0107inu ovih grupa su SAD i neke arapske dr\u017eave ozna\u010dili kao teroristi\u010dke organizacije.<\/p>\n
Pored Hezbolaha, \u010dlanovi osovine su palestinski Hamas i Islamski d\u017eihad, Ansar Alah Huti u Jemenu, i ira\u010dke naoru\u017eane grupe.<\/p>\n
Nije poznato da li \u0107e ove grupe imati ulogu u mogu\u0107em ratu \u0161irih razmera protiv Hezbolaha, s obzirom da je Ministarstvo spoljnih poslova Irana upozorilo Izrael na \u201eneo\u010dekivane posledice u slu\u010daju bilo kakve nove akcije u Libanu”.<\/p>\n
Od rata 2006. do napada Hamasa na ju\u017eni Izrael 7. oktobra 2023. godine, u grani\u010dnoj oblasti izme\u0111u Libana i Izraela trajalo je najdu\u017ee zati\u0161je izme\u0111u dve zemlje, uprkos svim napetostima i naru\u0161avanjima teritorijalnog integriteta. <\/p>\n
Ali to ne zna\u010di da nisu u toku pripreme za ono \u0161to sledi, a \u0161to mo\u017ee da se dogodi vrlo brzo.<\/p>\n