Autor: Una \u0110or\u0111ev 856<\/p>\n
Negotin je grad brojnih junaka, poznatih pisaca, kompozitora i istorijskih znamenitosti.
Jedan od najpoznatijih srpskih hajduka i junaka iz vremena Prvog srpskog ustanka ovoga grada, Negotina, jeste Hajduk Veljko Petrovi\u0107, kome je i posve\u0107en muzej.<\/p>\n
<\/p>\n Mi smo dobili priliku da razgovaramo sa kustosom pedagogom Muzeja Krajine u Negotinu, kao i autorkom knjiga ,,U o\u010dima posetilaca\u201c i ,,Posetioci i Muzej\u201c, Sanjom Radosavljevic.<\/p>\n Muzej posve\u0107en legendarnom i\u00a0\u00a0velikom junaku Hajduk Veljku Petrovi\u0107u je bajkovita pri\u010da o juna\u010dkom srcu Negotinske Krajine. Da li nam mo\u017eete<\/em><\/strong> re\u0107i gde se nalazi ovaj muzej?<\/em><\/strong><\/p>\n Muzej Hajduk Veljka lociran je u centru Negotina, u ku\u0107i koja svojim specifi\u010dnim izgledom predstavlja jedinstven primer stare gradske arhitekture u Srbiji 19. veka. Zbog svoje jedinstvene arhitekture ku\u0107a je odlukom Skup\u0161tine Srbije iz 1979. zvani\u010dno uvr\u0161tena u spisak nepokretnih kulturnih dobara od velikog zna\u010daja na teritoriji Republike Srbije. Ku\u0107u je podigao obor-knez Negotinske nahije \u2013 Todor\u010de, kulukom, a kao najta\u010dnije vreme gradnje smatra se sredina 19. veka.<\/p>\n<\/blockquote>\n \u0160ta posetioci mogu da vide u ovom muzeju?<\/strong><\/em><\/p>\n Stalna postavka u Muzeju Hajduk Veljka, putem eksponata iz istorijske, etnolo\u0161ke, umetni\u010dke zbirke i literarnih dela, prikazuje vreme Prvog srpskog ustanka i lik Hajduk Veljka Petrovi\u0107a. Posetioci imaju priliku da se, osim sa \u017eivotom Hajduk Veljka, upoznaju i sa najraznovrsnijim primercima oru\u017eja i oru\u0111a, zastava i predmeta poku\u0107anstva, kao i fotografija i umetni\u010dkih dela. U prizemlju ku\u0107e nalazi se galerija u kojoj se povremeno odr\u017eavaju tematske izlo\u017ebe i ostale programske aktivnosti koje organizuje Muzej, ali i druge institucije kulture i pojedinci, kao \u0161to su promocije knjiga i \u010dasopisa, koncerti, predstave. U holu prizemlja izlo\u017eeni su eksponati iz etnolo\u0161ke i istorijske zbirke, dok je kompleksna postavka na spratu izlo\u017eena u tri prostorije. U prvoj su izlo\u017eeni portreti Hajduk Veljka Petrovi\u0107a iz umetni\u010dke zbirke, druga predstavlja rekonstruisanu od\u017eakliju sa eksponatima iz etnolo\u0161ke zbirke i u tre\u0107oj je izlo\u017eeno oru\u0111e i oru\u017eje iz istorijske zbirke.<\/p>\n<\/blockquote>\n Muzej je posve\u0107en njegovom delu,\u00a0koji predmeti govore najvi\u0161e o Hajduk Veljku, a sa\u010duvani su u muzeju?<\/em><\/strong><\/p>\n Oru\u017eje Hajduk Veljka \u010duva se u Vojnom i Istorijskom muzeju u Beogradu. U Istorijskom muzeju se \u010duva i tozluk Hajduk Veljka, to je mu\u0161ka dokolenica bez stopala od tamno ljubi\u010dastog somota (kadife), koja je prona\u0111ena u grobu Hajduk Veljka ovde kod nas u Staroj crkvi. U na\u0161em Muzeju Posetioci mogu da vide portrete Hajduk Veljka, razli\u010ditih autora 19. i 20. veka, literarna dela posve\u0107ena ovom velikom junaku Prvog srpskog ustanka, kao i oru\u017eje i oru\u0111e koje je kori\u0161\u0107eno u Prvom srpskom ustanku.<\/p>\n<\/blockquote>\n Nakon dugih borbi i opsade Negotina gde su daleko brojniji Turci zauzimali grad i gde Negotinski junak Hajduk Veljko gine u odbrani poznate su i njegove re\u010di \u201eGlavu dajem krajinu ne dajem\u201c,\u00a0da li je to u stvari bio motiv borcima i \u0161ta ka\u017eu istorijska svedo\u010denja iz tog perioda o tome?<\/em><\/strong><\/p>\n Na po\u010detku ste spomenuli da su kod vas izlo\u017eeni portreti Hajduk Veljka. Ko su autori tih portreta?<\/em><\/strong><\/p>\n Muzejska postavka na spratu Todor\u010detovog konaka raspore\u0111ena je u tri prostorije. U prvoj prostoriji izlo\u017eeni su portreti Hajduk Veljka Petrovi\u0107a nastali tokom 19. i 20. veka. Izlo\u017eeni su portreti: Pavla \u010cortanovi\u0107a, Lukijana Bibi\u0107a, Milisava Markovi\u0107a, Dragoljuba Stajkovi\u0107a i Radislava Trkulje, kao i dva porteta nepoznatih autora. Pored njih, izlo\u017eene su i kopije tri talbotipska portreta li\u010dnosti u crnogorskoj no\u0161nji rad Anastasa Jovanovi\u0107a iz 1851. godine, pionira svetske fotografije.<\/p>\n<\/blockquote>\n K<\/em><\/strong>oliko turista godi\u0161nje obi\u0111e ovaj muzej?<\/strong><\/em><\/p>\n Muzej Krajine godi\u0161nje obi\u0111e oko 20.000 posetilaca. Mokranj\u010deva ku\u0107a je na\u0161 najpose\u0107eniji objekat, a Muzej Hajduk Veljka godi\u0161nje obi\u0111e 12.000 posetilaca.<\/p>\n<\/blockquote>\n\n
\n
![\"\"](\"https:\/\/novinari303.files.wordpress.com\/2022\/04\/muzejhajdukveljka1.jpg\")
![\"\"](\"https:\/\/novinari303.files.wordpress.com\/2022\/04\/muzejhajdukveljka.jpg\")
\n
\n
<\/em><\/strong>Veljko je bio veliki junak i neustra\u0161ivo je branio Negotin. Nesumnjivo da je bio i velika moralna podr\u0161ka svojim saborcima. Po pri\u010di njegovih savremenika sveukupna Veljkova li\u010dnost odavala je \u010doveka \u010dvrstog karaktera, sna\u017ene volje, plemenitog i razboritog sa uo\u010dljivom dobrotom, a iznad svega neustra\u0161ivog i ponositog. \u010covek takvih karakternih osobina je jedino i mogao da bude vo\u0111a. Tako da njegove re\u010di \u201eGlavu dajem, Krajnu ne dajem\u201c, koje su op\u0161teprihva\u0107ene u narodu, a zapravo je rekao \u201eJa volim glavu dati, no Negotin\u201c, svakako jesu motiv borcima da istraju u borbi protiv nadmo\u0107nijeg neprijatelja. Kara\u0111or\u0111e je savetovao Veljka da se nikako ne zatvara u negotinsku tvr\u0111avu i da ne dozvoli da ga turci opkole, ve\u0107 da Negotin brani sa okolnih brda, ali ga Veljko nije poslu\u0161ao i ostao je u negotinskoj ravnici gde je i poginuo u \u010detvrtom Abra\u0161evom \u0161ancu. Poslednje \u0161to je izgovorio je \u201eDr\u017e\u2026\u201c, a pretpostavka je da je hteo da ka\u017ee, dr\u017e\u2019te se bra\u0107o.<\/p>\n<\/blockquote>\n\n
\n