<\/p>\n
Priroda ima ritam. Vidimo to u na\u010dinu na koji se godi\u0161nja doba smenjuju, na koji na\u010din sunce izlazi i zalazi. Sve se de\u0161ava kako treba. Ali \u0161ta je ta\u010dno cirkadijalni ritam? Cirkadijalni ritam je fiziolo\u0161ki proces svih \u017eivih bi\u0107a unutar ciklusa od oko 24 sata. Ovaj ritam se stvara iznutra, ali se mo\u017ee modifikovati spoljnim faktorima kao \u0161to su temperatura i sun\u010deva svetlost. Kada posmatramo obrasce svakodnevnog pona\u0161anja, kao \u0161to su jedenje i spavanje, cirkadijalni ritmovi su klju\u010dni.<\/p>\n
<\/p>\n U danima pre elektri\u010dne energije, ostati u ritmu sa prirodnim ciklusom je bila norma. Ljudi bi se budili sa suncem, radili na dnevnom svetlu i odlazili na spavanje nedugo nakon mraka. Nije bilo tako davno da je nekoliko televizijskih kanala koje smo primili prekinuto u ponoc\u0301, a programa nije bilo preko noc\u0301i. Ali sada \u017eivimo u svetu koji radi 24 sata dnevno. Sa inostranstvom poslujemo kompjuterski u svako doba dana i noc\u0301i. Putujemo preko okeana i vremenskih zona za nekoliko sati. Ne moramo da \u010dekamo da se prodavnice otvore: mo\u017eemo da kupujemo online kad god \u017eelimo. <\/p>\n Genetika igra ulogu u cirkadijanskom ritmu Imati raspored spavanja koji je van norme mo\u017ee biti problem, jer dru\u0161tvo te\u017ei da nagra\u0111uje one koji rano ustaju. Izraz \u201erana ptica uhvati crva\u201c datira iz 1600-ih! Za one koji moraju rano da odu u krevet i da se probude, nije tako te\u0161ko da se uklope. Ali oni \u010diji im hronotip daje potrebu da ostanu do kasno, i bude se kasno, \u010desto se bore da se prilagode obavezama i o\u010dekivanjima koja dolaze sa poslom od 9 do 17 \u010dasova.<\/p>\n Promena unutra\u0161njeg sata za bolji san<\/em> Jedan od na\u010dina da se promeni je kroz kombinaciju terapije jarkom svetlo\u0161c\u0301u i melatonina. Obi\u010dno boravak na suncu obezbe\u0111uje prirodno izlaganje svetlosti neophodno za na\u0161 unutra\u0161nji sat. Ali kada radimo iz kancelarije ceo dan, ne dobijamo uvek sunce koje nam je potrebno. Postoje lampe koje opona\u0161aju sunce koje mogu biti od pomoc\u0301i. Ostavljanje zavesa otvorenih noc\u0301u kako bi jutarnje sunce sijalo je dobra strategija, kao i odlazak u jutarnju \u0161etnju ili tr\u010danje. Sa svetlosnom terapijom, morate se dr\u017eati istog rasporeda svakog dana u nedelji. Ako prespavate vikendom, mo\u017eete vratiti sav napredak koji ste postigli do te ta\u010dke.<\/p>\n Telo prirodno proizvodi hormon melatonin noc\u0301u kada je mrak, ali proizvodnja melatonina varira od osobe do osobe. Uzimanje kapsule melatonina 3-4 sata pre \u017eeljenog vremena za spavanje pomoc\u0301i c\u0301e noc\u0301noj sovi da se osec\u0301a pospanije ranije nego obi\u010dno. <\/p>\n Jo\u0161 jedna strategija za noc\u0301ne sove je podnevni san za kafu. Kada se osec\u0301ate umorno, adenozin, hemikalija koja podsti\u010de san, cirkuli\u0161e po celom telu. Kada zaspite, nivoi adenozina opadaju. Kofein se takmi\u010di sa adenozinom, spre\u010davajuc\u0301i da ga mozak primi. Dakle, osec\u0301ate se manje pospano. Po\u0161to je potrebno 20 minuta da kofein deluje, brzo popijte pola \u0161oljice kafe na pauzi za ru\u010dak, a zatim podesite alarm za 20-minutni san. Na ovaj na\u010din telo ne ulazi u stanje dubokog sna. Tako\u0111e mo\u017eete samo da se odmorite ili meditirate tokom tog vremena ako \u017eelite. Kofein po\u010dinje da deluje na kraju 20 minuta, a tako\u0111e c\u0301ete dobiti energiju od brzog spavanja ili odmora. Samo se uverite da ne konzumirate kofein posle 14 \u010dasova, jer c\u0301e Vam biti te\u017ee da zaspite uve\u010de.<\/p>\n Bez obzira da li ste noc\u0301na sova ili jutarnja ptica, ili bilo \u0161ta izme\u0111u, pobrinite se da spavate na udobnom du\u0161eku. Na ovaj na\u010din c\u0301ete se probuditi sve\u017ei i odmorni. Pogledajte du\u0161eke Kompanije Andrija\u0161evi\u0107 i obradujte sebe.<\/p>\n Du\u0161eci Kompanija Andrija\u0161evi\u0107<\/a><\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/em>Savremena nauka je identifikovala \u201ehronotipove\u201c me\u0111u ljudima. Iako navike igraju ulogu u tome, na hronotip osobe, ili unutra\u0161nji sat, najvi\u0161e uti\u010de genetika i mo\u017ee biti te\u0161ko promeniti. <\/p>\n
Ako noc\u0301ne sove ne mogu da promene svoje radno vreme, postoje na\u010dini na koje mogu da pomere svoj unutra\u0161nji sat na ranije tokom dana. Me\u0111utim, ovo zahteva posvec\u0301enost i mo\u017ee biti te\u0161ko odr\u017eati.<\/p>\n