<\/p>\n
Kako smo vekovima mogli da \u017eivimo bez interneta? Jako dugo smo radili sve \u0161to radimo i danas, a, ipak, utisak je da bi sve propalo da ga nema. Kako bismo na\u0161li neku ulicu, kako bismo kupovali, a tek je pitanje kako bismo se dru\u017eili. Da li je mogu\u0107 \u017eivot bez interneta? I jo\u0161 jedno pitanje \u2013 da li je mogu\u0107e da se internet pokvari ili da bude uni\u0161ten. Ukratko, da ga nema.<\/p>\n
Navodno, nije mogu\u0107e uni\u0161titi internet jer se ne kontroli\u0161e iz jednog centra. Mnogo je mre\u017ea koje kontroli\u0161u razni pojedinci, kompanije i vlade. Ako bi deo mre\u017ee nekako propao, brzo bi rupu popunile druge mre\u017ee. Kada bi, ipak, neko uspeo da istovremeno sabotira sve mre\u017ee, kada bi svet ostao bez interneta, \u0161ta bi se dogodilo?<\/p>\n
Sve bi palo pa bi se opet vratilo u normalu ili bi do\u017eiveli kolaps sli\u010dan onom koji smo toliko puta videli u postapokalipti\u010dkim knjigama, filmovima i serijama.<\/p>\n
Te\u0161ko je pretpostaviti. Najverovatnije bi haos trajao malo du\u017ee. Ali te\u0161ko da bi sve nestalo bez interneta. To je utisak sa svim stvarima i pojavama na koje se ljudsko bi\u0107e navikne. Toliko se navikne da misli kako bez toga ne mo\u017ee. A \u010dim nestane odmah shvati da mu nije ni trebalo. To bi mogla biti definicija zavisnosti.<\/p>\n
Bez interneta bi bilo te\u0161ko, ali ne i nemogu\u0107e. Sigurno je da bi se svet stra\u0161no uzburkao, a potom i smirio. Posle po\u010detnog \u0161oka moglo bi uslediti smirivanje.<\/p>\n
Samo zamislite svet bez vesti koje sti\u017eu svake sekunde, bez zvonjave, bez uznemiravanja na sve mogu\u0107e na\u010dine. Ako ho\u0107ete ne\u0161to da kupite morate ustati, umiti se, obu\u0107i i iza\u0107i me\u0111u ljude.<\/p>\n
Haos bi trajao dok se institucije ne bi vratile na fabri\u010dka pode\u0161avanja (aerodromi, banke, \u017eeleznice\u2026). Ali nema sumnje da bi veliki segmenti trpeli znatne posledice. Pre svih nauka, medicina, bezbednost\u2026 Sve bi bilo nekako usporeno.<\/p>\n
Utisak je da bi institucije pretrpele najvi\u0161e, dok bi pojedinci bili oslobo\u0111eni tereta. Ne bi ba\u0161 u sekundi znali kada radi bazen, ve\u0107 bi morali da pro\u0161etaju i zovu telefonom, ali sve prednosti koje je pojedincima internet nudio zapravo nisu iskori\u0161\u0107ene.<\/p>\n
Beskrajna riznica znanja ostala je u pra\u0161ini, nepregledna mogu\u0107nost obrazovanja ostala je neiskori\u0161\u0107ena. Ljudi ne\u0107e da u\u010de, oni ho\u0107e da dobiju informacije sa \u0161to manje truda i to konkretne i prakti\u010dne. Na li\u010dnom nivou nestanak interneta ne bi predstavljao ni\u0161ta stra\u0161no, mo\u017eda bi to bilo otre\u017enjuju\u0107e iskustvo. Pa onda sve ponovo.<\/p>\n
Novi internet bi mo\u017eda trebao ostati interna stvar institucija. Internet samo za avione, samo za odre\u0111ene industrijske grane, za nau\u010dnike, doktore, istra\u017eiva\u010de\u2026 Gomila specijalizovanih i zatvorenih interneta.<\/p>\n
Ovaj javni internet bi mogao biti i obrisan. Ni\u0161ta stra\u0161no se ne bi dogodilo. Eventualno bi zainteresovani gra\u0111ani mogli da \u010ditaju i gledaju samo stru\u010dne stvari u pojedinim rukavcima tog postapokalipti\u010dnog pejza\u017ea. Kada, recimo, ho\u0107e da pro\u010ditaju recenziju neke knjige mogu da zahtevaju pristup bazi recenzija. I tamo \u0107e se u pretrazi pojaviti samo stru\u010dne, uredni\u010dkom rukom odobrene recenzije, ne\u0107e dobiti hiljade linkova za kupovinu knjiga, ne\u0107e im biti problem da na\u0111u drugo mi\u0161ljenje o delu, jer \u0107e samo to biti dostupno.<\/p>\n
Otvorenost interneta pokazala se kao gre\u0161ka. Sloboda je opasna stvar, kako vatra i voda, ako se pogre\u0161no koriste mogu da spale i udave. Umesto da postane velika baza znanja, internet se pretvorio u mesto za ostvarivanje najni\u017eih strasti i glupo tro\u0161enje vremena. Sve prednosti, o kojima stalno slu\u0161amo, zapravo su mane. Tvrdi se da nam internet \u0161tedi vreme (kupovina karata, lak\u0161e pronala\u017eenje ulica\u2026), ali \u0161ta zapravo ljudi rade s vremenom koje su dobili zahvaljuju\u0107i internetu. Pa bace ga nazad na isti taj internet, na beskrajno i beskorisno pregledanje dru\u0161tvenih mre\u017ea, na pornografiju, na la\u017ene vesti i teorije zavere. Pa bolje da su pro\u0161etali do bioskopa i kupili karte u\u017eivo, a onda za par sati ponovo pro\u0161etali kako bi pogledali film.<\/p>\n
Naravou\u010denije. Ako je sve poznato, ako je sve na dohvat ruke, ako sve mo\u017ee bez truda, ako nema niti jedne prepreke, onda sve postaje ni\u0161ta. \u010covek je bi\u0107e kome treba tajna. Potrebni su mu zadaci i prepreke. Ako ih ne re\u0161ava, anthropos \u0107e se ulenjiti. Istra\u017eiva\u010di \u0107e postati konzumenti. Ako samo zbog toga postoji internet, mo\u017eda ga i treba ugasiti.<\/p>\n
Dragan Stojanovi\u0107<\/p>\n<\/div>\n