Pronala\u017eenje mentora i promena okru\u017eenja<\/strong>: Studenti su mogli aktivno da tra\u017ee profesore koji su ih inspirisali ili prijatelje koji bi mogli da pomognu da rad bude zabavniji.<\/li>\n<\/ul>\nUop\u0161teno, \u010cen je potvrdila da je ve\u0107a verovatno\u0107a da \u0107e studenti sa razvijenim na\u010dinom razmi\u0161ljanja uo\u010diti pozitivan porast strasti prema predmetu tokom vremena, i da je ta promena bila u korelaciji sa brojem strategija za negovanje strasti koje su koristili. <\/p>\n
Za razliku od toga, \u010dini se da studenti sa zdravim na\u010dinom razmi\u0161ljanja ne koriste te strategije tako efikasno.<\/p>\n
Stvaranje motivacije<\/h3>\n
Otkri\u0107a \u010cen poklapaju se sa \u0161irim psiholo\u0161kim istra\u017eivanjima koja razmatraju na\u010dine na koje ljudi reguli\u0161u interesovanje i motivaciju u poslu. <\/p>\n
Osim \u0161to potvr\u0111uju upotrebu strategija koje je \u010cen identifikovala, poput utvr\u0111ivanja li\u010dne ili dru\u0161tvene va\u017enosti posla, ove studije predla\u017eu nekoliko drugih na\u010dina da o\u017eivite \u010daroliju.<\/p>\n
Dve najkorisnije tehnike su \u201eproksimalno postavljanje ciljeva” i \u201esamodoslednost”. <\/p>\n
Ovo je posebno korisno kada se ose\u0107ate preplavljeni novim projektom, u kojem je izazov toliko veliki, a nagrada tako daleka, da se borite da prikupite entuzijazam da biste zapo\u010deli.<\/p>\n
Da biste primenili proksimalno postavljanje ciljeva, podelili biste projekat na sitne zadatke koji se mnogo br\u017ee zavr\u0161avaju, \u0161to vam omogu\u0107ava da u\u017eivate u toplom ose\u0107aju zadovoljstva kada ih skinete sa liste svog rasporeda. <\/p>\n
\u201eOvo mo\u017ee biti posebno efikasno ako koristite male nagrade za postizanje tih ciljeva, kao \u0161to je gledanje Netfliksa kada zavr\u0161ite zadatak”, ka\u017ee Maike Trautner, postdoktorska istra\u017eiva\u010dica na Univerzitetu u Minsteru, u Nema\u010dkoj. <\/p>\n
To je deo koji je samodosledan.<\/p>\n
Jo\u0161 jednom, na\u010din razmi\u0161ljanja je va\u017ean. <\/p>\n
U nedavnoj studiji sa Malteom \u0160vingerom, profesorom na Univerzitetu Filips u Marburgu u Nema\u010dkoj, Trautner je anketirala vi\u0161e od 700 studenata o na\u010dinima na koje se nose sa motivacijom. <\/p>\n
Ba\u0161 kao \u0161to je \u010cen primetila radom na strasti, otkrili su da neki studenti veruju da je motivacija za zadatak fiksna i nepromenljiva, dok drugi veruju da se mo\u017ee negovati. <\/p>\n
A oni sa potonjim na\u010dinom razmi\u0161ljanja su ti koji \u0107e tada tra\u017eiti na\u010dine da izgrade motivaciju koriste\u0107i prakti\u010dne strategije, dok su oni koji su verovali da je njihova motivacija van njihove kontrole bila manje proaktivni.<\/p>\n
Preduzimanje akcija<\/h3>\n
Za ljude koji ve\u0107 imaju razvijen na\u010din razmi\u0161ljanja, ove strategije mogu izgledati o\u010digledne. <\/p>\n
Ali \u010cenin rad sugeri\u0161e da su oni u manjini: u njenim uzorcima, ve\u0107ina ljudi je imala zdrav na\u010din razmi\u0161ljanja i stoga bi mogli imati koristi od podse\u0107anja na potencijal da izgrade motivaciju i strast.<\/p>\n
Odvojiti malo vremena da razmislimo o na\u0161im op\u0161tim ciljevima, potra\u017eiti prednosti koje na\u0161 rad pru\u017ea drugima, dopreti do inspirativnih kolega i postaviti plan sa malim nagradama – ovo su jednostavne strategije koje bismo svi mogli da preduzmemo kako bi pove\u0107ali entuzijazam.<\/p>\n ![\"Mu\u0161karac](\"https:\/\/boom93.rs\/image\/cache\/extra-large\/files\/images\/1728233468.7685\")
<\/p>\n