<\/p>\n
Jedna od tema na\u0161eg doba jeste da li \u0107e digitalno u potpunosti zameniti \u0161tampano. Pojednostavljeno re\u010deno, jedni navijaju da se sve digitalizuje, dok drugi veruju, ta\u010dnije pri\u017eeljkuju da \u0161tampano pre\u017eivi. Ovde se ne\u0107emo baviti predvi\u0111anjima, to je uvek nezahvalan posao, a i jedno od pravila novinarstva jeste da funkcija te profesije nije da poga\u0111a \u0161ta \u0107e biti, ve\u0107 da ispri\u010da \u0161ta jeste. Zato \u0107emo izlistati neke razloge za i protiv jedne i druge opcije.<\/p>\n
SADR\u017dAJ:<\/p>\n
\u2013 Ljudi koji vole \u0161tampane stvari, pre svega knjige i novine, ne mo\u017eemo nazvati tradicionalistima, oni su pre nostalgi\u010dni. Oni vole da se fizi\u010dki pove\u017eu s onim \u0161to \u010ditaju. Vole miris knjiga, \u0161u\u0161tanje novina. Vole da znaju da li su stigli do pola ili su u poslednjoj tre\u0107ini knjige, \u0161to je u digitalnoj verziji malo te\u017ee znati. Taj fizi\u010dki kontakt s delom va\u017ean je u celom procesu \u010ditanja. Isto va\u017ei i za novine.<\/p>\n
\u2013 Percepcija. Sam tekst se potpuno druga\u010dije prihvata u zavisnosti od toga da li se \u010dita u printu ili na ekranima. Posebno kada je re\u010d o vestima. \u0160tampana izdanja se \u010ditaju, dok se digitalna uglavnom samo \u201evrte\u201c pred va\u0161im o\u010dima, ta\u010dnije vi ih pomerate ka dole, sve je jedno da li to radite palcem ili mi\u0161em. To malo teksta \u0161to se uhvati je zapravo sve \u0161to ste pro\u010ditali.<\/p>\n
\u2013 Knjige, kao i plo\u010de jesu i vizualna dela, a ne samo re\u010di i muzika. To je jedan dobar razlog za navija\u010dko raspolo\u017eenje u korist \u0161tampe.<\/p>\n
\u2013 Knjige, a i novine zauzimaju mnogo prostora<\/strong>. To je jedan od mo\u017eda banalnih, ali sigurno razumnih argumenata. Ta\u010dno je da knjige lepo izgledaju na polici, ali to su uglavnom dela koja niko u ku\u0107i nije \u010ditao, niti planira da ih \u010dita.<\/p>\n \u2013 Pretraga<\/strong>. Digitalizovani tekstovi idealni su za pretragu. Ako se setite nekog pasusa ili neke informacije, treba\u0107e vam par minuta da prona\u0111ete taj deo teksta. Za razliku od \u0161tampanog teksta koji je gotovo nemogu\u0107e pretra\u017eiti. Potrebno je da u svesci bele\u017eite stranice na kojima se nalaze delovi teksta koji \u0107e vam mo\u017eda zatrebati, a ako to niste uradili slede velike muke da se prona\u0111e ono \u0161to vam treba.<\/p>\n \u2013 Za\u0161tita \u017eivotne sredine<\/strong>. Ako \u010ditate na ekranima \u010duvate drve\u0107e. Ovo je malo kontroverzan argument. Vo\u017enja prevoznim sredstvima s motorima koji rade na unutra\u0161nje sagorevanje je u redu, a \u010ditanje knjiga nije. Ipak, i ovaj argument moramo uzeti u obzir.<\/p>\n \u2013 Proces i pakovanje<\/strong>. U \u010disto tehni\u010dkom smislu digitalna obrada teksta je daleko lak\u0161a. Prvo izbegava se sam proces \u0161tampe, koja i traje i skupa je. Zatim, ako ste ne\u0161to pogre\u0161ili uvek mo\u017eete ispraviti, a ono \u0161to je \u0161tampano ne mo\u017ee se vi\u0161e dirati, tu je dok svi primerci ne nestanu. Ako prodate sto digitalnih knjiga va\u0161a zarada je ve\u0107a od prodaje istog broja \u0161tampanih. U digitalnom svetu prodajete virtualnu kopiju jedne knjige, ne morate je pakovati, ne morate je slati. Kod vas je jednim klikom.<\/p>\n \u2013 Mo\u017eete imati milione knjiga, bro\u0161ura, novina, a da vam ne zauzimaju prostor. Ovo je prednost, ali je i mana, ali o tome u slede\u0107em delu. Prednost velikog broja knjiga, \u010dasopisa, novina, bro\u0161ura\u2026 na jednom mestu je o\u010digledna, posebno ako istra\u017eujete neku temu, ako pi\u0161ete esej ili nau\u010dni rad. Prvo, za kratko vreme mo\u017eete prikupiti sve knjige koje su vam potrebne, a potom ih lako mo\u017eete pretra\u017eivati, secirati, kopirati, ukr\u0161tati, porediti\u2026<\/p>\n \u2013 Izbor<\/strong>. Ovo je klju\u010dna prednost. Ako imate desetine hiljada knjiga pri ruci lako mo\u017eete testirati \u0161ta vam odgovara. Mo\u017eete po\u010deti da \u010ditate desetak knjiga i videti koja vam najbolje ide. U fizi\u010dkom svetu to je malo te\u017ee. \u0160ta \u0107e vam tolike knjige koje ne\u0107ete \u010ditati. U knji\u017eari ne mo\u017eete ba\u0161 po\u010deti da \u010ditate sve te knjige. Te\u0161ko da \u0107e neko ba\u0161 i\u0107i u biblioteku da bi to radio. Ovako sve te knjige stavite na kindl ili tablet i za sat vremena znate \u0161ta vam se najvi\u0161e svi\u0111a ili \u0161ta vam lako ide.<\/p>\n \u2013 Preskakanje urednika<\/strong>. Internet je omogu\u0107io da svi ne\u0161to ka\u017eu u javnom prostoru, bez posrednika, bez kontrole. To je, izme\u0111u ostalog, dovelo do haosa u kome sada \u017eivimo. Svi mogu biti sve. Niko ne mora da vam potvrdi da li ne\u0161to stvarno znate, da biste mogli da se bavite time. Tako da svako mo\u017ee napisati ne\u0161to i staviti da svi drugi mogu to \u010ditati. Bez obzira na to da li je re\u010d o glupostima ili o uvredama, la\u017eima\u2026<\/p>\nZa digitalno<\/h2>\n
Protiv digitalnog<\/h2>\n