{"id":3979,"date":"2023-12-19T08:42:42","date_gmt":"2023-12-19T07:42:42","guid":{"rendered":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasinis\/6-razloga-da-posetite-vrnjacku-banju-i-ljubostinju-oglasi-nis\/"},"modified":"2023-12-19T08:42:42","modified_gmt":"2023-12-19T07:42:42","slug":"6-razloga-da-posetite-vrnjacku-banju-i-ljubostinju-oglasi-nis","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasinis\/6-razloga-da-posetite-vrnjacku-banju-i-ljubostinju-oglasi-nis\/","title":{"rendered":"6 razloga da posetite Vrnja\u010dku Banju i Ljubostinju – OGLASI NI\u0160"},"content":{"rendered":"

<\/p>\n

\n

Odavno i nadaleko je Srbija \u010duvena po svojim blagotvornim izvorima i banjskim le\u010dili\u0161tima. Leti ih ve\u0107 mnogi pohode umesto mora, a kako pojedini meteorolozi predvi\u0111aju, u dogledno vreme mogla bi da zamene i mnoge ski centre, jer snega \u0107e biti sve manje. Od mra\u010dne prognoze Srbija bi mogla da ima koristi. A da li je neprikosnovena kraljica banjskog turizma ve\u0107 spremna da ponudi celogodi\u0161nji sadr\u017eajni boravak? Istra\u017eili smo Vrnja\u010dku Banju u kasnu jesen.<\/p>\n

\"Vrnja\u010dka<\/p>\n

JER JE VRNJA\u010cKA BANJA PRAVI IZBOR ZA SVA GODI\u0160NJA DOBA \u00a0<\/strong><\/p>\n

Na oko 220 metara nadmorske visine, od mraznih vetrova za\u0161ti\u0107ena Go\u010dom i Gledi\u0107kim planinama, \u0161umovita, oduvek je bila blagotvorna. Ko je i kada prvi otkrio i upotrebio vrnja\u010dke mineralne vode ne zna se pouzdano. No, Rimljani sigurno jesu. O tome svedo\u010di rimski izvor u kojem je prona\u0111eno mno\u0161tvo nov\u010di\u0107a sa likovima rimskih careva. Za vreme vladavine Osmanlija, narod je zatrpavao lekovita izvori\u0161ta da se okupator ne bi mnogo banjao. Oslobo\u0111enjem od Turaka po\u010dinje razvoj modernog le\u010dili\u0161ta.<\/p>\n

Danas je Vrnja\u010dka Banja najpoznatija i najpose\u0107enija u Srbiji. Osim sedam poznatih izvora mineralnih voda, dobro raspore\u0111enih tako da se tokom \u0161etnje i istra\u017eivanja mo\u017ee osve\u017eiti i okrepiti, krasi je i prili\u010dan broj gospodskih starinskih vila, rasko\u0161ne arhitekture. Posebno se isti\u010de Zamak Belimarkovi\u0107, danas dom Zavi\u010dajnom muzeju. Naro\u010dito se di\u010di svojim mosti\u0107ima preko Vrnja\u010dke reke. Naj\u010duveniji je Most ljubavi. Krcat katancima kojima zaljubljeni zaklju\u010davaju svoja srca u jedno. \u010cuva se\u0107anje na dvoje mladih koje je vihor Velikog rata razdvojio. Srpski vojnik se sa rati\u0161ta u Gr\u010dkoj nije vratio zbog nove ljubavi, a draga mu je od tuge uvenula.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Poetski duh banje izra\u017een je na Mostu spomenaru gde su postavljene table sa stihovima poznatih srpskih pesnika, dok Most daljinar ozna\u010dava udaljenost do pojedinih svetskih metropola. Zlatni most je u \u010dast matematike, mo\u017eda i jedini u svetu posve\u0107en ovoj bauk nauci, koji \u010duva se\u0107anje na velemajstora Svetozara Gligori\u0107a koji je odigrao simultanku na nekoliko desetina \u0161ahovskih tabli pored reke. A mosti\u0107 nazvan Ko to tamo peva<\/em> je svojevrsni oma\u017e filmskim umetnicima koji su bili rado vi\u0111eni gosti banje, posebno Danilu Bati Stojkovi\u0107u i njegovoj nezaboravnoj replici: \u201eJa bih autobus proterao ovuda\u201c.<\/em> Te\u0161ko da bi i neuni\u0161tivi gospodin Brka to uspeo preko si\u0107u\u0161ne gra\u0111evine, ali sve pohvale za ideju. Svaki most ima svoju pri\u010du i da se sva\u0161ta saznati.<\/p>\n

Zabavnih i sportskih sadr\u017eaja je pregr\u0161t za sve uzraste. Ure\u0111ena igrali\u0161ta za mali\u0161ane, ve\u0161ta\u010dka stena za penjanje, zoo vrt, vo\u017enja vozi\u0107em, bioskop\u2026 Me\u0111u najnovijim atrakcijama je panoramski to\u010dak, koji omogu\u0107ava promatranje okoli\u0161a sa 50 metara visine, i poveliki vodeni park Raj<\/em>. Stalnim oboga\u0107ivanjem sadr\u017eaja, uspeli su Vrnj\u010dani da od svoje lekovite banje na\u010dine turisti\u010dko mesto koje \u017eivi zdravo i zabavno tokom cele godine.<\/p>\n

\"Japanski<\/p>\n

JER U JAPANSKOM VRTU PROVEJAVA DUH DALEKOG ISTOKA <\/strong><\/p>\n

Kako najbolje spojiti dve razli\u010dite kulture i dva daleka naroda, do prirodom. Vrt unutar glavnog banjskog parka ure\u0111en je po japanskom konceptu \u2013 ve\u0161ta\u010dko jezerce, kaskadni vodopad, drveni mosti\u0107, uske poplo\u010dane staze, \u010dajna drvena ku\u0107ica, i neobi\u010dne svetiljke koje ga no\u0107u obasjavaju. Umetnost jednostavnih, asimetri\u010dnih linija koje odra\u017eavaju sklad prirode. Odi\u0161e mirisima i bojama daleke ostrvske zemlje. I naravno, sve je pod konac, onako ve\u0107 japanski. Eto, ne znaju Japanci samo da rade, ve\u0107 i da sa\u010dine savr\u0161enu prirodnu oazu za odmor i opu\u0161tanje. Uz beogradski, jedini je japanski vrt u Srbiji.<\/p>\n

Odmah do njega je Vrnja\u010dki lavirint. Stazicom dugom kilomet\u0430r, luta se zelenim hodnikom sa\u010dinjenim od 440 \u010detinara u potrazi za izlazom. Slobodno u\u0111ite, nema ala niti zamki. Vrlo simpati\u010dan dodatak celokupnom prirodnom ugo\u0111aju.<\/p>\n

\"Promenada<\/p>\n

JER JE VRNJA\u010cKA PROMENADA NEZABORAVNO ISKUSTVO<\/strong><\/p>\n

\u0160etali\u0161te se prote\u017ee du\u017e obala Vrnja\u010dke reke. Plitka tokom ve\u0107eg dela godine, mirna i tiha, za\u017eubori ponekad tek podno gustih kro\u0161nji lipa \u010dije grane se nad njom grle. A kad na prole\u0107e zamiri\u0161u! Moramo se vratiti u vreme kada lipe cvatu. Brojnim mosti\u0107ima je lako prekora\u010diti re\u010dicu. S jedne strane je park sa stoletnim stablima, raznolikim bujnim rastinjem i \u0161arolikim cvetnim aran\u017emanima. Umetni\u010dki \u0161mek daju vajarska dela postavljena posvuda. Nesumnjivo je jedan od najlep\u0161ih i najure\u0111enijih parkova koje posetismo. Na drugoj obali su drvene tezge sa raznoraznim d\u017eid\u017eabid\u017eama, slikama i suvenirima, mno\u0161tvo kafi\u0107a, restorana i hotela, pojedini sme\u0161teni u starim, rasko\u0161nim zdanjima. U sredi\u0161njem delu su fontana i Go\u010dak, vrabac odeven u narodnu no\u0161nju centralne Srbije, simbol banje. Sa druge obale uzdi\u017ee se crkva posve\u0107ena Presvetoj Bogorodici, novije zdanje neobi\u010dne boje fasade narand\u017eastog tona. \u017divo, prijem\u010divo, razdragano, i opu\u0161teno. \u010cisto i sre\u0111eno. Bravo za me\u0161tane, ali i posetioce.<\/p>\n<\/div>\n

\n

\"\"<\/p>\n

JER JE CRKVENO BRDO SPOJ PRIRODE I KULTURE <\/strong><\/p>\n

Na Trgu kulture, gde se nalazi Muzej banjskog turizma, iznad ve\u0161ta\u010dkog vodopada, uzdi\u017ee se Crkveno, znano i kao \u010cajkino brdo. Nekada se zvalo Aleksandrovo brdo i Kr\u0161 romanti\u010dke lepote, s razlogom. Kulturno-istorijska je celina za\u0161ti\u0107ena zakonom. Neguje vi\u0161e od 150 vrsta biljaka i desetine objekata, mahom prelepih vila, od kojih su pojedine spomenici kulture. Stepenice vode do amfiteatra koji nosi ime Bate Stojkovi\u0107a. Na letnjoj pozornici uprili\u010dena je i spomen-soba velikana srpskog glumi\u0161ta, puna knjiga i njegovih li\u010dnih stvari. Na vrhu su \u010desma kralja Petra II, parohijski dom i Hram ro\u0111enja Presvete Bogorodice, gra\u0111ene tridesetih godina XIX vek\u0430. U blizini po\u010dinje i tri kilometara duga pe\u0161a\u010dka staza patrijarha Pavla. Na najvi\u0161oj ta\u010dki je vidikovac sa statuom devojke sa pticom odakle se pru\u017ea mo\u017eda i najlep\u0161i pogled na Vrnja\u010dku Banju i okolinu.<\/p>\n

\"Manastir<\/p>\n

JER JE LJUBOSTINJA MESTO VE\u010cNE LJUBAVI<\/strong><\/p>\n

Koji kilomet\u0430r od Trstenika, u bujnoj prirodi, podno Gledi\u0107kih planina, udomio se prvi \u017eenski manastir u Srbiji. Gradila ga je carica Milica u osvit Kosovskog boja, krajem 1388. godine. O nazivu, uistinu neobi\u010dajenom za pravoslavnu svetinju, tuma\u010denja je vi\u0161e. Prema najstarijem, poti\u010de od re\u010di ljubvestin\/ljubvostin\/ljubostinja \u2013 mesto ljubavi. Naime, nekada je ovde postojala crkvica u kojoj se po\u010detkom avgusta odr\u017eavao sabor. Jedne godine na njemu se pojavi\u0161e Milica, k\u0107er Vratka Nemanji\u0107a, poznatog kao Jug Bogdan, i knez Lazar. Tu se prvi put ugleda\u0161e i zavole\u0161e. \u017dele\u0107i da ovekove\u010di prvi susret sa budu\u0107im suprugom, Milica je na mestu male crkve sazidala velelepni hram posve\u0107en Uspenju Presvete Bogorodice. Prema drugom tuma\u010denju, naziv poti\u010de od re\u010di ljubo-pustinja, ljubav prema pustinja\u010dkom, podvi\u017eni\u010dkom \u017eivotu, jer je u ranom srednjem veku neobi\u010dno veliki broj pustinjaka \u017eiveo u obli\u017enjim uvalama i skitima. A tre\u0107e kazivanje veli da je crkva nazvana po toponimu ljupka stena, budu\u0107i da se nalazi podno Samara, najvi\u0161eg vrha Gledi\u0107kih planina. Koje je istinito, te\u0161ko je utvrditi, ali prednost ima ljubav, oduvek i zauvek.<\/p>\n

Veli\u010danstveno kameno zdanje, u moravskom stilu, delo su ruku Radeta Borovi\u0107a, u narodu znanom kao Rade neimar. Posebno su upe\u010datljivi kameni prepleti koji uokviruju vrata, prozore i arkadice i rozete nejednakih veli\u010dina sa geometrijskim i cvetnim ukrasima ispunjene \u010dipkastim \u0161arama. Neobi\u010dnu lepotu Ljubostinje, koja se smatra savr\u0161enstvom moravske \u0161kole, mo\u017eda je najbolje do\u010darao vladika Nikolaj Velimirovi\u0107 u poemi Zidanje Ljubostinje<\/em>.<\/p>\n

\u201eZida Rade crkvu Ljubostinju, <\/em><\/p>\n

Mu\u0161ki zida, \u017eenski ukra\u0161uje,<\/em><\/p>\n

\u0110evoja\u010dki po mermeru veze,<\/em><\/p>\n

Po mermeru kano po \u0111er\u0111efu\u201d. <\/em><\/p>\n

\"Manastir<\/p>\n

\u017divopis manastira ra\u0111en je u dva navrata, posle Kosovske bitke i po\u010detkom XV veka. Kako su ga Turci spalili, ve\u0107i deo \u017eivopisa je uni\u0161ten. Vidljive freske su novijeg datuma. Unutra\u0161njo\u0161\u0107u dominira prelep ikonostas iz prve polovine XIX veka.<\/p>\n

Posle Kosovskog boja, kneginja se zamona\u0161ila i ostatak \u017eivota provela u Ljubostinji sa brojnim sestrinstvom i monahinjom Jefimijom, \u017eenom Uglje\u0161e Mrnjav\u010devi\u0107a i prvom srpskom pesnikinjom. Upravo ovde je izvezla \u010duvenu Pohvalu knezu Lazaru<\/em>, remek-delo veziljske umetnosti i jedno od najzna\u010dajnijih pesni\u010dkih tvorevina srpske srednjevekovne knji\u017eevnosti. Obema, kao i mnogim udovicama kosovskih junaka, Ljubostinja je ve\u010dni dom. Dostojanstven, velelepan, pritajen. Pomalo skrajnut, \u010dini se, na\u017ealost. Ako vas put nanese u okolinu, obavezno posetite Mili\u010dinu krasoticu.<\/p>\n

JER SE U STOPANJI PE\u010cENJE TOPI \u00a0<\/strong><\/p>\n

Izme\u0111u Trstenika i Kru\u0161evca udenulo se naselje poznato po Pe\u010denjijadi. Ne \u010dudi \u0161to se manifestacija ba\u0161 ovde udomila. Naime, Stopanja ima najvi\u0161e pe\u010denjara po glavi stanovnika u Srbiji. Ovde se ra\u017eanj vrti skoro na svakom koraku.<\/p>\n

\"Pe\u010denjara<\/p>\n

Put nas odvede u pe\u010denjaru, imenjakinju sela, Stopanju<\/em>. Skr\u043emno, ali \u010disto, gostoljubivo i uslu\u017eno. Obi\u010dno je u ponudi i jagnje\u0107e pe\u010denje, ali smo ovaj put okasnili, te se na trpezi na\u0161lo samo pe\u010deno prasence. Sve\u017ee, nemasno, vru\u0107e, hrskavih korica. Jede se bez hleba i salate. Toliko je slasno. Koju god pe\u010denjaru u Stopanji da odaberete, ne\u0107ete pogre\u0161iti. Omasti\u0107ete brke, zajam\u010deno.<\/p>\n

Emisija je snimljena pre po\u010detka Bo\u017ei\u0107nog posta. Svima koji poste, \u017eelimo da istrajno\u0161\u0107u pobede sva isku\u0161enja.<\/p>\n

I ne zaboravite, na svako odredi\u0161te br\u017ee se sti\u017ee uz Drive.Go aplikaciju<\/a>, uz pomo\u0107 koje pla\u0107ate gorivo na to\u010dionom mestu, bez napu\u0161tanja vozila\u00a0i odlaska do kase.<\/p>\n<\/div>\n