{"id":4036,"date":"2024-02-05T22:19:16","date_gmt":"2024-02-05T21:19:16","guid":{"rendered":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasinis\/7-razloga-da-posetite-zrenjanin-oglasi-nis\/"},"modified":"2024-02-05T22:19:16","modified_gmt":"2024-02-05T21:19:16","slug":"7-razloga-da-posetite-zrenjanin-oglasi-nis","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasinis\/7-razloga-da-posetite-zrenjanin-oglasi-nis\/","title":{"rendered":"7 razloga da posetite Zrenjanin – OGLASI NI\u0160"},"content":{"rendered":"

<\/p>\n

\n

\u201eDobri ljudi, mirna reka, i banatska \u017eitna polja, lepa sna\u0161a i divna pesma tambura\u0161a\u201d<\/em>, ka\u017ee pesma o gradu na Begeju. Pri\u010de o njegovim mostovima, rasko\u0161noj arhitekturi, multikulturalnosti, pivu, i sportskim velemajstorima bude znati\u017eelju. Pa, hajde da je utolimo.<\/p>\n

\"Zrenjanin<\/p>\n

JER JE ZRENJANIN SRCE BANATSKE RAVNICE<\/strong><\/p>\n

Spominje se 1326. godine kao selo podignuto na tri ostrva reke Begeja. Naseljavali su ga mnogi, pa \u010dak i \u0160panci, te umalo ne postade Nova Barselona. Ina\u010de je \u010desto menjao imena \u2013 Be\u010dkerek, Veliki Be\u010dkerek, Petrovgrad, a Zrenjanin je nazvan 1946. godine po narodnom heroju \u017darku Zrenjaninu. Mogao bi poneti i nekoliko nadimaka, svakako srpska Budimpe\u0161ta, zbog broja mostova. Priznajemo, nije Begej Dunav, ali ni plavi evropski div nije ba\u0161 silan u ma\u0111arskoj prestonici kakav postane tek \u0161to utekne u Srbiju. Tok reke kroz grad neprestano je menjan, malo je to \u010dinila priroda, vi\u0161e \u010dovek. Pa tako preko vode sagradi \u010dak 10 mostova. Najstariji je Mali most, podignut 1904., a najmla\u0111i je Magistralni iz 1992. godine. Ima i tri pe\u0161a\u010dka, vise\u0107i i dva lu\u010dna.<\/p>\n

Glavni Trg slobode krase \u017dupanijski dvor, danas Gradska ku\u0107a, spomenik kralju Petru I Kara\u0111or\u0111evi\u0107u i rimokatoli\u010dka katedrala iz sredine XIX veka posve\u0107ena Svetom Ivanu Nepomuku, koji se smatra za\u0161titnikom mostova i reka. Velelepnih zdanja je posvuda. Lepotom se isti\u010du Narodni muzej, Palata pravosu\u0111a, Palata Dun\u0111erski, i Dom borila\u010dkih sportova, delo Dragi\u0161e Bra\u0161ovana. Krase ga i zelene oaze u nekoliko prostranih i ure\u0111enih parkova. Dom je vi\u0161e od 20 nacionalnih manjina, pa se razni jezici mogu \u010duti, a i videti raznoliki verski objekti. Crkva Uspenja Presvete Bogorodice iz 1746. godine je najstarija sa\u010duvana gra\u0111evina i jedna od samo nekoliko koje su pre\u017eivele veliki po\u017ear po\u010detkom XIX veka. Slova\u010dka evangelisti\u010dka crkva poti\u010de iz prve polovine XIX, a reformatorska crkva sa kraja istog stole\u0107a. Nekada je postojala i sinagoga, ali su je po\u010detkom II svetskog rata poru\u0161ili nema\u010dki okupatori.<\/p>\n

Leti se hita ka obodu grada, na ure\u0111eno kupali\u0161te, Peskaru, koje le\u017ei na tri jezera nastala usled dugogodi\u0161nje eksploatacije peska. Da li je ovde proplivao Ivan Len\u0111er, ne znamo, ali je Zrenjanin osvedo\u010deno rasadnik \u0161ampiona, a mo\u017eda i najsportskiji grad u Srbiji. Te\u0161ko je prebrojati medalje kojima su ga okitili atleti\u010darka Ivana \u0160panovi\u0107, odbojka\u0161ice Maja Ognjenovi\u0107 i Jovana Brako\u010devi\u0107, karatistkinja Sne\u017eana Peri\u0107, bra\u0107a Grbi\u0107i, Dejan Bodiroga\u2026Verovatno smo usput i sreli nekog budu\u0107eg sportskog velemajstora, jer ovde pored Begeja te\u010de i pobedni\u010dka krv.<\/p>\n

\"Glavna<\/p>\n

JER JE \u0160ETNJA KORZOOM ARHITEKTONSKI U\u017dITAK<\/strong><\/p>\n

Kroz istoriju je ulica menjala nazive u zavisnosti ko je Zrenjaninom gazdovao, a danas nosi ime kralja Aleksandra I Kara\u0111or\u0111ei\u0107a. Tek da se podsetimo ko je sve ovde gazdovao. Zdanja u zasebnoj celini sa\u010duvanog starog gradskog jezgra gra\u0111ena su u drugoj polovini XIX veka i po\u010detkom XX veka, u duhu secesije ili istoricizma sa elementima neobaroka. Posebno se isti\u010du zgrada Torontalske banke (Hrvatske \u0161tedionice), palata Jovana Panjija i ku\u0107a \u017divka Vukova s kraja XVIII veka, jedina stambena zgrada iz perioda baroka. Naro\u010dito zanimljiva je ku\u0107a kamenoresca Tunera Teodosija iz 1900. godine, znana kao \u0160eherezada, koja je do\u0161etala iz 1001 no\u0107i da Zrenjaninu podari i mavarski \u0161arm. Mnogo je zdanja vrednih pa\u017enje, te razgledanje mo\u017ee da potraje. Predah i okrepljenje nude mnogobrojni ugostiteljski objekti u zrenjaniskoj pe\u0161a\u010dkoj ulici, \u017eivoj, \u010distoj i skladno ure\u0111enoj.<\/p>\n

\"Muzej<\/p>\n

JER MUZEJ PIVA BA\u0160TINI ISTORIJU PRAVLJENJA TE\u010cNOG HLEBA<\/strong><\/p>\n

Mlad je, ali prili\u010dno zanimljiv, pogotovo pivopijama. Udomio se u obnovljeni stari pogon, varionu, to jest, kuhinju piva. Zidovi i pod najva\u017enije jedinice u proizvodnji piva oblo\u017eeni su bra\u010dkim kamenom u osam boja, a ulazni deo, koji gleda na reku, izra\u0111en je od italijanskog stakla. Neobi\u010dno rasko\u0161no za pivaru.<\/p>\n

Izlo\u017eeni su parna ma\u0161ina s kraja XIX veka, filter ma\u0161ina, stari mlin za je\u010dam, ki\u0161ar, proizveden u Nema\u010dkoj, ba\u010dvarska klupa za izradu pivskih buradi, bakarni kazani, i staro bure sa natpisom Dungyersky<\/em>. Mogu se videti i stare fotografije, pivske boce, krigle, etikete, stare alatke, i jo\u0161 mnogo zanimljivih predmeta.<\/p>\n

Jedno od najstarijih pi\u0107a spravlja se od kvasca, hmelja, je\u010dma, i vode. \u010cesto ga zovu i te\u010dni hleb zbog velike nutritivne i energetske vrednosti. U Zrenjanin ga je doneo Nemac Sebastijan Krajcajzen 1745. godine. Procvat pivare vezan je za porodicu Dun\u0111erski. Preuzeli su je krajem XIX veka, pro\u0161irili i pivo pravili po najboljoj, plzenskoj tehnologiji, po kojoj je nastavljena proizvodnja Zrenjaninskog piva. Posle II svetskog rata je nacionalizovana i radila je do 2007. godine.<\/p>\n

U skladu sa svojom podugom pivskom tradicijom, Zrenjanin je od 1986. godine doma\u0107in Dana piva. Da li u raju te\u010de iz slavina, ne\u0107emo saznati na ovome svetu, ali zasigurno znamo da ga poslednje nedelje avgusta ima u izobilju u banatskom pivskom raju. Samo bez preterivanja, jer \u010duveni pivski stoma\u010di\u0107 vreba iz prikrajka.<\/p>\n

\"Savremena<\/p>\n<\/div>\n

\n

JER SAVREMENA GALERIJA BA\u0160TINI VREDNA POSLERATNA DELA<\/strong><\/p>\n

Sve je po\u010delo pre sedamdesetak godina u Umetni\u010dkoj koloniji u seocetu E\u010dki, nadomak Zrenjanina. Ubrzo je osnovana i Savremena galerija koja se brinula o delima nastalim u koloniji, a grad je 1964. godine stavio sve pod svoj krov u Savremenoj galeriji u Zrenjaninu. Zbirka, koju \u010dine slike, skulpture, grafike, crte\u017ei, pasteli, akvareli, tapiserije, fotografije, digitalni i video radovi, i instalacije, uglavnom se oslanja na dela umetnika koji su boravili u koloniji. Me\u0111u poznatijima su Jovan Bijeli\u0107, Milan Konjovi\u0107, Miodrag Mi\u0107a Popovi\u0107, i Uro\u0161 \u0110uri\u0107. Ali je vremenom oboga\u0107ena i raznim donacijama, od kojih je najva\u017enija bila ona Saveznog izvr\u0161nog ve\u0107a. Tako se danas ponosi i delima velikana koji nisu boravili u koloniji \u2013 Bete Vukanovi\u0107, Stojana Aralice i Petra Lubarde. Zbirka sadr\u017ei oko 2.800 dela umetnika iz biv\u0161e Jugoslavije i inostranstva. Sjajan je prikaz savremene likovne umetnosti na ovim prostorima od 1946. godine do danas.<\/p>\n

\"Banja<\/p>\n

JER SE U BANJI RUSANDI LE\u010cI BLATOM IZ SLANOG JEZERA<\/strong><\/p>\n

Udomila se u jedinom \u0161umolikom krajoliku u Banatu, unutar Parka prirode Rusanda, za\u0161ti\u0107enog podru\u010dja. Okru\u017eena je livadsko-stepskim i mo\u010dvarnim stani\u0161tima. Okolinu nastanjuje vi\u0161e od 200 vrsta ptica, te je vazda cvrkutavo. Le\u017ei na obali istoimenog jezera. Nije ni veliko, niti duboko, ali je vode slanije od morske. Saliniteta oko 60 odsto. No, dno je naro\u010dito zanimljivo. \u010cini ga posebno blato koje se koristi u terapijske svrhe jo\u0161 od druge polovine XIX, kada je njegovu lekovitost potvrdila Carska akademija u Be\u010du. Peloid, rusandsko blato, vadi se iz \u010damca na tradiconalan na\u010din i nakon upotrebe, sakuplja i vra\u0107a u jezero. Malo odr\u017eivosti, vi\u0161e prirode i pti\u010dica, a ponajvi\u0161e blagotvornosti i u\u017evanja.<\/p>\n

JER SU U STAROJ ZANATLIJI<\/em> REBARCA MAJSTORSKA<\/strong><\/p>\n

Nekada su se ovde okupljale stare zanatlije, a danas istinski po\u0161tovaoci dobrog zalogaja. Ukuse povelikih porcija, upotpunjuje doma\u0107inski ambijent u duhu starih srpskih i vojvo\u0111anskih kafana sa mno\u0161tvom etno motiva. Takvi su i gostoprimstvo i usluga. Svakojakih \u0111akonija je u ponudi, ali nas privuko\u0161e zanatlijska rebarca. Serviraju se sa krompirom i kajmakom. So\u010dna, spravljena sosinski i lalinski. Za gustiranje i dugo pam\u0107enje. A jo\u0161 ako vam trpezu za\u010dini starogradska muzika tambura\u0161a\u2026Dove\u0161\u0107e vas ovde srce jo\u0161 koji put.<\/p>\n

\"Restoran<\/p>\n

JER SMO UVEK UZ VAS<\/strong><\/p>\n

Gde god se zaputite, uzdu\u017e i popreko po na\u0161oj divnoj zemlji, niste sami. Na putu vas ne mo\u017ee iznenaditi ni\u0161ta jer ste uvek u neposrednoj blizini jedne od preko 300 NIS Petrol i Gazprom benzinske stanice koji su istinska podr\u0161ka svakoj va\u0161oj avanturi ili putovanju.<\/p>\n

\"Benzinska<\/p>\n<\/div>\n