{"id":4166,"date":"2024-05-31T01:24:25","date_gmt":"2024-05-30T23:24:25","guid":{"rendered":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasinis\/8-razloga-da-posetite-jagodinu-oglasi-nis\/"},"modified":"2024-05-31T01:24:25","modified_gmt":"2024-05-30T23:24:25","slug":"8-razloga-da-posetite-jagodinu-oglasi-nis","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasinis\/8-razloga-da-posetite-jagodinu-oglasi-nis\/","title":{"rendered":"8 razloga da posetite Jagodinu – OGLASI NI\u0160"},"content":{"rendered":"

<\/p>\n

\n

\u201e<\/em>Celi svet obi\u0111oh, kao Jagodinu nigde ne na\u0111oh\u201d, <\/em>ka\u017ee \u010duveni pustolov Jovan\u010da Mici\u0107 u filmu Put oko sveta<\/em> snimljenom po komediji Branislava Nu\u0161i\u0107a. Ni Srbiju jo\u0161te ne obi\u0111osmo, pa je te\u0161ko suditi pravedno. Ali, kopka nas da ispitamo krije li se imalo zbilje u sada ve\u0107 najponositijoj re\u010denici stanovnika grada na reci Belici, u srednjem Pomoravlju.<\/p>\n

\"Predeo<\/p>\n

JER JE JAGODINA SADR\u017dAJAN GRAD <\/strong><\/p>\n

Da li su se prve ljudske zajednice na ovom podru\u010dju pojavile u starijem ili mla\u0111em kamenom dobu, ne zna se pouzdano, ali prvi sa\u010duvani pisani podatak o Jagodini poti\u010de s kraja XIV veka, u dopisu kneginje Milice. Kroz istoriju se jo\u0161 zvala Jagodna i nekoliko decenija posle II svetskog rata, tokom komunisti\u010dkog perioda, Svetozarevo, po socijalisti Svetozaru Markovi\u0107u. A svoje dana\u0161nje ime dobila je ili po crvenoj slatkoj vo\u0107kici, ili, kako romanti\u010dari vole da kazuju, po kr\u010dmarici Jagodi koja je imala han na obli\u017enjem bregu. Danju bi slu\u017eila goste, a po mese\u010dini, sa svojih 40 razbojnika napadala bi i plja\u010dkala bogate karavane kraj druma. Pa sad, ko je bio stra\u0161niji \u2013 Ali-baba ili jagodinska kr\u010dmarica?<\/p>\n

Danas Jagodina nije velika, ali nudi prili\u010dno raznovrstan sadr\u017eaj. Nema pe\u0161a\u010dku zonu, a glavna ulica se leti u ve\u010dernjim satima zatvara za promenadu. Ina\u010de je u\u017eurbana, puna radnjica, kafi\u0107a, restorana, a da se ugledati i poneko zdanje lepe, ure\u0111ene fasade. Vodi do glavnog trga sa spomenikom Oslobodiocu<\/em>. Monumentalni obelisk od belog mermera posve\u0107en je Jagodincima palim za slobodu. Odata je po\u010dast i borcima Crvene armije koji su poginuli za oslobo\u0111enje nekoliko srpskih gradova u okviru kompleksa poznatog kao Rusko groblje. Jedna od najzanimljivijih kulturnih ustanova je Muzej naivne i marginalne umetnosti. Sme\u0161ten u velelepnom zdanju, ba\u0161tini zbirku nekonvencionalne umetnosti koja sadr\u017ei vi\u0161e od 3.000 dela 400 autora iz tridesetak zemalja sveta. Sjajna prilika da zavirite u malo druga\u010diji svet umetnosti. Valja od\u0161etati i do Stare crkve, posve\u0107ene Svetom arhangelu Mihailu, zadu\u017ebine kneza Milo\u0161a iz 1818. godine, i oko pola stole\u0107a mla\u0111e crkve Svetih Petra i Pavla.<\/p>\n

A kad u\u017eari velika zvezda, najprimamljiviji je, naravno, Akva-park. Prili\u010dno veliki, sa mnogo bazena, tobogana i raznih vodenih atrakcija za mali\u0161ane i odrasle, sportskim terenima i ugostiteljskim objektima. A tokom cele godine, pohodi se izleti\u0161te Potok ili \u0110ur\u0111evo brdo. Dika grada i iskreno, jedan od najlep\u0161ih i najsre\u0111enijih koje videsmo. Oaza zelenila, drve\u0107a, raznobojnog cve\u0107a, fontanice, klupice za odmor, staze za \u0161etnju, letnja pozornica i tribine, i ve\u0161ta\u010dki vodopad, prvi u Srbiji. Ukusno i odmereno ura\u0111en. Napravljeno je i savremeno opremljeno igrali\u0161te za de\u010dicu. Tik do Zoolo\u0161kog vrta za celodnevnu razonodu najmla\u0111ih.<\/p>\n

Novi simbol grada je metalni globus na kome sedi Jovan\u010da Mici\u0107 okru\u017een koferima i ispisanom ve\u0107 navedenom izjavom. Postavljen je na kru\u017enom toku na ulazu u grad iz pravca \u0106uprije. Simpati\u010dna najava pute\u0161estvija koje vas o\u010dekuju u Jagodini. A za malo ratni\u010dke istorije, ide se do Ko\u010dinog hrasta na obali Velike Morave. Upravo pored ovog vi\u0161estoletnog stabla kapetan Ko\u010da An\u0111elkovi\u0107 je poveo ovda\u0161nji narod u oslobo\u0111enje od Osmanlija.<\/p>\n

\"Spomenik<\/p>\n

JER JE MUZEJ VO\u0160TANIH FIGURA JEDINSTVEN U SRBIJI <\/strong><\/p>\n

Nalazi se pored Akva-parka. Spolja ne izgleda kao muzej, a iznutra bi se dalo \u0161togod doraditi. Podeljen je u dve prostorije. U jednoj su figure slavnih srpskih sportista \u2013 Divca, Saleta \u0110or\u0111evi\u0107a i Novaka. U drugoj su politi\u010dari doma\u0107i i strani, istorijske i crkvene li\u010dnosti, umetnici i dve figure Nikole Tesle, iz mla\u0111ih i starijih dana. Predstavljene su samo tri dame \u2013 Desanka Maksimovi\u0107, prva srpska pesnikinja, monahinja Jefimija, i heroina Milunka Savi\u0107. Primetne su ogromne razlike u prikazu li\u010dnosti \u2013 od solidnih, preko onih prepoznatljivih po njihovim karakteristi\u010dnim odevnim predmetima, do onih gde se sloboda umetni\u010dkog izra\u017eavanja toliko razigrala da je potrebno pro\u010ditati ime na tablici. Me\u0111u uspe\u0161nijim izvedbama, a mo\u017eda i najverniji prikaz je Vuka Bojovi\u0107a, dugogodi\u0161njeg direktora beogradskog Zoo vrta, koji je za\u010detnik ideje o osnivanju muzeja. U sredi\u0161njem delu je figura Kralja Petra I Kara\u0111or\u0111evi\u0107a na dan krunisanja sa velikim pla\u0161tom i zatvorenim ko\u010dijama iz XIX veka za koje se veruje da su bile na dvoru kralja Milana Obrenovi\u0107a.<\/p>\n

Svakako nije ogranak \u010duvenog muzeja Madam Tiso, ali je jedini u Srbiji, pa ga valja posetiti \u0161to iz znati\u017eelje, \u0161to radi zabave.<\/p>\n

\"Muzej<\/p>\n

JER ZAVI\u010cAJNI MUZEJ BA\u0160TINI VA\u017dNU NEOLITSKU ZBIRKU <\/strong><\/p>\n

Sme\u0161ten je u lepom zdanju, zgradi biv\u0161e Sokolane izgra\u0111ene 1935. godine u glavnoj gradskoj ulici. Zvani\u010dno ima pet odeljenja, ali su sva predstavljena u istoj prostoriji. Najvrednija je neolitska zbirka, Star\u010deva\u010dke i Vin\u010danske kulture. Izlo\u017eeni su i fosili sisara, zbirka minerala, numizmatika, srednjevekovno oru\u017eje, metalni filigranski pojasevi i nakit, narodna umetnost, no\u0161nje i rukotvorine, duhovni predmeti, i zbirka Ra\u0111anje staklarstva u Srbiji.<\/em> Bi\u0107e da ima mnogo zanimljivih eksponata, ali ih je te\u0161ko sve potanko prou\u010diti i pro\u010ditati obja\u0161njenja u sku\u010denom prostoru i punim vitrinama. \u0160teta. Na\u017ealost, deli sudbinu mnogih muzeja u manjim sredinama u Srbiji, koji iz raznoraznih razloga nemaju mogu\u0107nost da prika\u017eu svoje blago na na\u010din koji bi privukao pa\u017enju posetilaca, a koju zasigurno zavre\u0111uju.<\/p>\n

\"Zavi\u010dajni<\/p>\n<\/div>\n

\n

JER NA KARTING STAZI VOZE NAJBOLJI UZ PODR\u0160KU G-DRIVE<\/em> GORIVA \u00a0<\/strong><\/p>\n

Mali bolidi su izgleda sve popularniji, pa u Jagodini postoje dve karting staze. Nova, du\u017eine 745 metara, projektovana je tako da omogu\u0107ava kombinovanje tri vrste razli\u010ditih staza. Osvetljena savremenom rasvetom i opremljena sistemom\u00a0 za merenje vremena MyLaps<\/em> ispunjava sve uslove za odli\u010dnu i bezbednu zabavu rekreativaca, ali i \u201evo\u017enju na no\u017e\u201d profesionalaca. Jagodina je jedan od doma\u0107ina trka Otvorenog prvenstva Srpskog sportskog karting saveza. Svoje ume\u0107e, ve\u0161tine i hrabrost odmeravaju najbolji srpski kartinga\u0161i i takmi\u010dari iz nekoliko zemalja. Kako pobednika nekada zna da odlu\u010di tek stotinka, sve mora da bude savr\u0161eno, pa i gorivo. Karting jeste ma\u0161ina, ali i na nju se da primeniti ona stara narodna: \u201eSnaga na usta ulazi\u201d. A da bude vrhunska, motori se poje premijum gorivom G-Drive. \u010cista, mo\u0107na energija za ubrzanje do novih rekorda.<\/p>\n

Jagodina \u0107e ugostiti nadmetanje poslednjeg vikenda juna, ali i kona\u010dni okr\u0161aj najboljih poslednjeg vikenda septembra, kada \u0107e se proglasiti pobednici u generalnom plasmanu i pojedina\u010dnim kategorijama, koje o\u010dekuju vredne G-Drive nagrade i priznanja. I ne zaboravite da je i najve\u0107im \u0161ampionima podr\u0161ka potrebna, pa poseta nekoj od planiranih trka, uz obavezno istra\u017eivanje okoline, mo\u017ee da bude sjajna vikend zabava. Uzbu\u0111enje je svakako zajam\u010deno.<\/p>\n

KALENDAR TRKA<\/p>\n

    \n
  • 2. jun 2024. \u2013 Autokomerc karting centar<\/li>\n
  • 30.\u00a0 jun 2024. \u2013 Karting centar Jagodina (desni krug)<\/li>\n
  • 1. septembar 2024. \u2013 Motodrom Kula<\/li>\n
  • 29.\u00a0 septembar 2024. \u2013 Karting centar Jagodina (levi krug)<\/li>\n<\/ul>\n

    \"Karting<\/p>\n

    JER JE ZOO VRT BEKSTVO U DIVLJE SRCE GRADA<\/strong><\/p>\n

    To je krilatica prvog zoolo\u0161kog vrta ju\u017eno od Beograda. Nije mnogo veliki, ali je udomio oko 250 jedinki pedesetak vrsta. Od egzoti\u010dnih ribica i zmija, preko vazda zabavnih majmuna, simpati\u010dnih lemura i alpaki, prelepih belih vukova, do ozbiljnih zverki poput afri\u010dkog lava, tigra i azijskog crnog i evropskog mrkog mede. No, najpopularniji stanovnik je \u017eirafa, koja se zove\u2026 pa, naravno Jovan\u010da. Susret sa najvi\u0161om kopnenom \u017eivotinjom neobi\u010dne gra\u0111e, gracioznog koraka i umiljatog pogleda pravi je u\u017eitak. Jo\u0161 da ima dru\u017ebenika svoje vrste.<\/p>\n

    \u010cisto, sre\u0111eno, oplemenjeno cve\u0107em i drve\u0107em, ponekim retkim primerkom, pa se da \u0161togod nau\u010diti i o biljnom svetu. Kada se podru\u017eite sa divljim zver\u010dicama, mo\u017ee se osve\u017eiti i ne\u0161to prezalogajiti u restoranu i pazariti suvenir za uspomenu.<\/p>\n

    \"Zoolo\u0161ki<\/p>\n

    JER JE CRNI VRH ZELENA OAZA<\/strong><\/p>\n

    Oko 20-ak minuta vo\u017enje od Jagodine, malo dobrim, malo zakrpljenim asfaltnim, a delom i makadamskim putem sti\u017ee se na zaravan sa koje se pru\u017ea prelep pogled na okolne obronke obrasle gustom \u0161umom. Po njima je i nazvan Crni vrh.\u00a0 Malo vi\u0161e je planinarski dom. Pri\u010dljivi doma\u0107in nam sve potanko obja\u0161njava u letnjikovcu u dvori\u0161tu gde mogu da se odmore i okrepe svi zaljubljenici u prirodu. Na vrhu, visine 707 metara, je TV relej, a malo ni\u017ee je vojni objekat, te se u tom pravcu ne ide, upozorava. Ali ima mnogo drugih obele\u017eenih pe\u0161a\u010dkih staza kojima se istra\u017euje ovo prili\u010dno netaknuto podru\u010dje. Jedna vodi do najizda\u0161nijeg izvora u \u0160umadiji, vrela u Gornjem \u0160tiplju, a drugom se sti\u017ee se do manastira Jo\u0161anice, koji poti\u010de iz doba kneza Lazara. Osim planinara, Crni vrh pohodi sve vi\u0161e posetilaca, ponosno ka\u017ee doma\u0107in. Pored \u010distog vazduha i bujnog zelenila, ima radosti i za najmla\u0111e. Osim dru\u017eeljubivih kuca koje vas prate u stopu \u010dim vas spaze, na velikom imanju se ba\u0161kare magarci i maleni konji. Prava seosko-planinska idila.<\/p>\n

    \"Crni<\/p>\n

    JER JE BORA LAVIRINT<\/em> NAJDU\u017dI U EVROPI <\/strong><\/p>\n

    Malo smo skrenuli sa puta i uputili se ka Bato\u010dini, da se oku\u0161amo u najdu\u017eem prirodnom lavirintu u Evropi. Na ulazu nas do\u010dekuje ogromni transformers. Na povr\u0161ini od nekoliko hektara sve vrvi od zabave. D\u017einovski zamkovi na naduvavanje sa toboganima, mini golf teren, igrali\u0161ta za mali\u0161ane, ogromni trambulina park podeljen po uzrastima radi bezbednosti, drveni brodi\u0107\u2026U zatvorenom delu je ku\u0107ica Hobita kroz koju mogu da se provuku i odrasli, igraonica i stolovi sa bezbroj deli\u0107a naj\u010duvenijih kockica na svetu. No, do\u0111osmo zbog lavirinta. Staza duga 3,5 kilometra, oivi\u010dena visokom \u017eivom ogradom, vodi preko ili ispod \u0161est mostova razli\u010ditih boja koji slu\u017ee kao osmatra\u010dnice, i grana se u bezbroj mogu\u0107nosti, ali i \u0107orsokaka. Iako na ulazu postoji mapa sa obele\u017eenim mogu\u0107im putanjama, koju obavezno treba uslikati, mnogi se zagube, pa \u201espasioci\u201c, koji nadgledaju sa visoke kule, imaju pune ruke posla. Odli\u010dan ispit snala\u017eljivosti, ali i strpljivosti.<\/p>\n

    Mada je nazivom nagla\u0161en samo lavirint, ovo je zapravo veliki zabavni park za sve uzraste, \u010diji sadr\u017eaj se stalno dopunjuje. Otvoren je petkom, ponedeljkom i vikendom, pa birajte dan za razonodu sa dru\u0161tvom ili razdragano porodi\u010dno celodnevno dru\u017eenje.<\/p>\n

    \"Bora<\/p>\n

    JER SE U MORAVSKIM KONACIMA<\/em> OBEDUJE DOMA\u0106INSKI<\/strong><\/p>\n

    Ima u Jagodini mnogo mesta gde je dobar zalogaj zajam\u010den, ali smo ve\u0107 solidno poodmakli. Mora\u0107emo negde uz auto-put. Etno-selo Moravske konake<\/em> bije dobar glas. Uistinu pravi seoski ambijent. Na ulazu drvena kapelica, pa deo sa doma\u0107im \u017eivotinjama, brvnarice za sme\u0161taj gostiju, kotobanja, vo\u0107kice i cve\u0107e, i kona\u010dno restoran na ve\u0161ta\u010dkom jezercetu. Sve od drveta, poneki starinski predmet i etno-detalj da upotpune do\u017eivljaj. A hrana? June\u0107a \u010dorba, plata sireva, ra\u017enji\u0107i, butkica zape\u010dena u kajmaku sa krompirom, i tortilja za\u010dinjena belim lukom\u2026kao nedeljni ru\u010dak koji baka spremi za najvoljenije.<\/p>\n

    \"Restoran<\/p>\n<\/div>\n