![\"Manastir](\"https:\/\/www.nisgazprom.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/Manastir-Novo-Hopovo-Fruska-gora.jpg\")
<\/p>\n
Jedna gora, ne visoka, ali sveta. Kroz svoj raznoliki, \u017eivopisni krajolik posula je 22 bisera. Duhovna, kulturna, umetni\u010dka. Raznolike gra\u0111e, lepote i bogatstva, ali sudbe jednake, uglavnom stradalne. Crkve su ru\u0161ene, riznice plja\u010dkane, a arhive paljene. Ve\u0107ini se pouzdano ne zna ni ro\u0111enje, ni kr\u0161tenje, niti zadu\u017ebinar. A gde istorija nema\u0161e odgovora, pridoda narod koju svoju legendu, verovanje, katkada i ma\u0161tariju, mo\u017eda. No, ko \u0107e bolje svedo\u010diti od onih koji su pod stoletnom silom i prisilom \u0161to Istoka \u0161to Zapada uvek, skoro, znali kako da se krste.<\/p>\n
MANASTIR JAZAK<\/strong><\/p>\n Ve\u010dni je dom poslednjeg vladara loze Nemanji\u0107a, cara Uro\u0161a, prozvanog Nejaki. Kada su mo\u0161ti donesene tokom Velike seobe Srba 1705. godine, stara crkva s kraja XV veka posta odvi\u0161e teskobna za sav narod koji se po\u010de okupljati, pa se po\u010de dizati novo zdanje, posve\u0107eno Svetoj Trojici, u baroknom stilu, Novi Jazak. Danas ga pohode unesre\u0107eni raznih veroispovesti tra\u017ee\u0107i spas u isceliteljskim mo\u0107ima molitve kraj Uro\u0161evog kivota.<\/p>\n A nadomak mirisnog vrta, raznobojnog, pa\u017eljivo negovanog cve\u0107a i povisokih stabala, je izvori\u0161te istoimene vode. U za\u0161ti\u0107enom ekosistemu Nacionalnog parka Fru\u0161ka gora. Kroz nepresu\u0161ni lednik, bistri se Jazak voda kroz stene u sredi\u0161tu zemlje milionima godina, tek. I bogati \u010ditavom armijom minerala i vitamina. Iskonska i krepka. Dar prirode neprocenjiv, snaga Bo\u017ejeg hrama i dah Nemanji\u0107a. Sve to stane u kap vode Jazak.<\/p>\n MANASTIR VRDNIK \u2013 SREMSKA RAVANICA<\/strong><\/p>\n Godine 1697. mo\u0161ti cara Lazara iz Sentandreje ravani\u010dki monasi doneso\u0161e u hram na brda\u0161cetu nadomak Vrdnika. Tu osta\u0161e sve do 1942. godine. Tako bogomolja ponese ime Sremska Ravanica. Ravani\u010dki monasi su i obnovili crkvu i posvetili je Vaznesenju Gospodnjem. Dana\u0161nje jednobrodno zdanje, ukra\u0161eno rasko\u0161nim ikonostasom i zidnim kompozicijama, i visoki barokni zvonik poti\u010du iz prve decenije XIX veka. Mo\u0161ti su vra\u0107ene u Lazarevu Ravanicu, ali njegov sremski dom i danas \u010duva deo njegove klju\u010dne kosti polo\u017een u kivotu ispred ikonostasa. U porti po\u010diva pesnikinja Milic\u0430 Stojadinovi\u0107 Srpkinj\u0430, znana i kao Vrdni\u010dka vila.<\/p>\n MANASTIR BE\u0160ENOVO<\/strong><\/p>\n Izdigao se iz pepela u kome ga ostavi\u0161e usta\u0161e i nacisti. Po ugledu na hramove Nemanji\u0107a. Na bogomolju koju krajem XIII veka podi\u017ee kralj Dragutin, i posveti je Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu. Vaskrslo zdanje, u raznobojnom, bajkovitom vrtu, nije oslikano, ima jo\u0161 posla, ali ve\u0107 blista krasotom, prkosnom. A duh svetorodne loze opet provejava Fru\u0161kogorjem.<\/p>\n MANASTIR MALA REMETA<\/strong><\/p>\n Kralj Dragutin smatra se i zadu\u017ebinarom obli\u017enje Male Remete, znane i kao Remetsko ili Remetica, obgrljene \u0161umom bagrema. Posve\u0107en je prazniku Bogorodi\u010dinom pokrovu. Dana\u0161nja crkva, od tesanog kamena, u srpsko-vizantijskom stilu, izgra\u0111ena je 1739. godine. Jedna je od najskladnijih sakralnih zdanja Fru\u0161ke gore.<\/p>\n MANASTIR PETKOVICA<\/strong><\/p>\n Osamljenu crkvicu u dolini uz potok Remetu, podno ravnice i prostranih polja jarko \u017eutih suncokreta, u prvoj polovini XVI veka uzdignu Jelena, udovica poslednjeg srpskog despota Stefana \u0160tiljanovi\u0107a. Posve\u0107ena je Svetoj Petki, koja ju je, veruje se, sa\u010duvala od ve\u0107ih zala i pusto\u0161enja. Tako opsta\u0161e freske na kamenim zidovima, delo \u017ei\u010dkih monaha 80-tih godina XVI veka, kao retki svedoci srpske kasne srednjovekovne crkvene umetnosti na Fru\u0161koj gori. Skromno, maju\u0161no, a tako dragoceno zdanje. Okolno imanje, poveliko, ali sve blista. Monahinje, neumorne, nasmejane i srda\u010dne. A u pogled na krajolik staju sve lepote fru\u0161kogorskog pejza\u017ea.<\/p>\n MANASTIR \u0160I\u0160ATOVAC<\/strong><\/p>\n Osnivanje danas impozantnog kamenog zdanja na brdu, \u0161\u0107u\u0107urenog me\u0111u visokim stablima \u010detinara, vezuje se za dolazak \u017ei\u010dkih monaha 1520. godine, koji na mestu stare crkvice izgradi\u0161e manastir posve\u0107en ro\u0111enju Presvete Bogorodice. MANASTIR KUVE\u017dDIN<\/strong><\/p>\n Svetosavska himna \u201eUskliknimo s ljubavlju svetitelju Savi\u201d<\/em>, veruje se, nastala je 1735. godine u manastiru sku\u0107enom u dolini Jaro\u0161kog potoka. A crkvu posve\u0107enu Svetom Savi je, prema legendi, vi\u0161e od stole\u0107a ranije osnovao despot Stefan \u0160tiljanovi\u0107. Nova barokna sa fasadnom dekoracijom u duhu klasicizma izgra\u0111ena je u prvoj polovini XIX veka. Danas je potpuno obnovljena. Zidovi su oslikani na osnovu 20 sa\u010duvanih ikona, mermerni pod i rasko\u0161ni ikonostas u pozla\u0107enom duborezu, izra\u0111en je prema sa\u010duvanim fotografijama.<\/p>\n MANASTIR \u0110IP\u0160A<\/strong><\/p>\n Jo\u0161 jedno osamljeno zdanje u udolini, gde osim prirode, caruju cvrkut ptica i vizantijsko pojanje. Prema predanju, despot Jovan Brankovi\u0107 je krajem XV veka podigao manastir \u0110ip\u0161u, a crkva, posve\u0107ena Svetom Nikoli, najverovatnije je uzdignuta u XVI veku. Unutra\u0161njost je sve\u017ee oslikana i izra\u0111en je novi ikonostas. Danas \u017eivi mirno, u istinskoj pitomini i cvetnoj oazi.<\/p>\n MANASTIR BEO\u010cIN<\/strong><\/p>\n Jedan je od najpose\u0107enijih manastira. Pred \u010dudotvornom ikonom Majke Bo\u017eje Beo\u010dinske, za koju se veruje da je stara 500 godina, mole se i neveruju\u0107i. Crkva je posve\u0107ena Vaznesenju Hristovom. Pozama\u0161no dvori\u0161te cvetno i sre\u0111eno, monahinje, mnoge mla\u0111ane, srda\u010dne i gostoprimljive. Iza je prostrani park koji su francuski ba\u0161tovani zasadili pre 150 godina, po ugledu na Versajski. Posetiocima pristup nije omogu\u0107en, na\u017ealost.<\/p>\n MANASTIR SVETIH ARHANGELA U GRABOVU<\/strong><\/p>\n Vr\u0161njak je Novog Sada, ponosito nagla\u0161avaju me\u0161tani sela Grabova. Crkva sazidana sredinom XVIII veka, prvobitno je bila posve\u0107ena arhangelu Mihailu, ali kako je selo skoro \u010ditavo stole\u0107e slavilo letnjeg arhangela Gavrila, danas nosi imena obojice. Potpuno je obnovljena i oslikana od kada je progla\u0161ena manastirom pre osam godina. Danas je dika sela u kome je otvorena prva srpska \u0161kola na dana\u0161njem prostoru Vojvodine pre skoro 400 godina.<\/p>\n MANASTIR RAKOVAC<\/strong><\/p>\n Nisu samo vlastela gradila bogomolje na Fru\u0161koj gori, ve\u0107 i \u201eblagoverni hri\u0161\u0107anin\u201d. Be\u0161e to krajem XV veka na mestu gde Raka Milo\u0161evi\u0107 ubi jelena. MANASTIR SAVINAC<\/strong><\/p>\n Me\u0111u ku\u0107ama i dvori\u0161tima sela Starih Ledinaca prikrila se jedina, za sada, neobnovljena fru\u0161kogorska svetinja. Ostaci hrama posve\u0107enog Prenosu mo\u0161ti Svetog Save, koji se obele\u017eava 19. maja, prili\u010dno su vreme\u0161ni \u2013 s kraja XII ili po\u010detka XIII veka. No, dolaskom mati Teodore, starina je o\u017eivela. Posed je ome\u0111en i sre\u0111en, u hram bez krova i zidova stavljeni su krstovi i ikone, a podignuti su crkva brvnara i drveni zvonik. Posebno mesto, nesvakida\u0161nje gostoprimstvo i umne re\u010de mati koje se ne daju zaboraviti.<\/p>\n MANASTIR KRU\u0160EDOL<\/strong><\/p>\n Ovde po\u010diva kralj Milan Obrenovi\u0107. I kneginja Ljubica Obrenovi\u0107. Patrijarh Arsenije III \u010carnojevi\u0107 i Brankovi\u0107i. Jedan od njih, \u0110or\u0111e, sa majkom Anegelinom, podigao je nedaleko od Iriga hram posve\u0107en Blagove\u0161tenju Presvete Bogorodice, u ranom XVI veku. Arhitektura sledi tradiciju moravske \u0161kole, ali je u obnovama poprimila elemente baroknog stila koji se ogleda na zvoniku, kamenom portalu i kamenim ukrasima oko prozora. Unutra\u0161njost bogata i umetni\u010dka. Od mermernog poda, raznih relikvija, ikona i portreta, fresaka i \u010duvenog ikonostasa. Smatra se jednim od najzna\u010dajnijih fru\u0161kogorskih manastira.<\/p>\n MANASTIR VELIKA REMETA<\/strong><\/p>\n Veliki zadu\u017ebinar bio je sremski kralj Dragutin. A na mestu gde je tokom lova pao sa konja i ostao hrom uzdignu Veliku Remetu. Crkva posve\u0107ena Svetom Dimitriju izvorno je sazidana u ra\u0161kom stilu, ali je tokom obnove u XVIII veku pretvorena u barokno zdanje. Tada je prizidan i impozantni barokni zvonik, \u201etoranj\u201d Srema, sa brojnim dekoratvinim elementima i kapelom Svetog Jovana Prete\u010de. Posle raznih razaranja, pretrpela je i nedela komunista, ali je potpuno obnovljena 80-ih godina pro\u0161log veka. Danas je bezbri\u017ena na svom bajkovitom posedu, prepunom cve\u0107a i ko\u0161nica. Spravljaju monasi med, a i rakiju.<\/p>\n MANASTIR VAVEDENJE PRESVETE BOGORODICE<\/strong><\/p>\n Lepoti romanti\u010dnih Sremskih Karlovaca pridodaje i manastir u Gornjem gradu \u2013 Vavedenje Presvete Bogorodice. Poti\u010de, ukazuju arheolo\u0161ka istra\u017eivanja, iz prvih decenija XVI veka, a dana\u0161nje zdanje je iz sredine XVII stole\u0107a. Krasi je ikonostasna pregrada koju je oslikao poznati karlova\u010dki ikonopisac Dimitrije Ba\u010devi\u0107, a u riznici ba\u0161tini slu\u017ebenike \u0161tampane u vreme kneza Milo\u0161a Obrenovi\u0107a i \u010destice mo\u0161tiju Svetog Nektarija Eginskog. Manastirom je progla\u0161ena 2016. godine.<\/p>\n MANASTIR PRIVINA GLAVA<\/strong><\/p>\n Crkva posve\u0107ena Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu, osnovana najverovatnije u XII veku, naj\u010duvenija je po jednoj od najzna\u010dajnijih i najrasko\u0161nijih srpskih srednjovekovnih knjiga, koju je dugo ba\u0161tinila. Sve do Velikog turskog (be\u010dkog) rata u drugoj polovini XVII veka, kada je dragoceni srpski psaltir odneo bavarski oficir. Knjiga na vi\u0161e od 200 stranica sa mno\u0161tvom ilustracija i minijatura, ra\u0111ena je krajem XIV veka, ili za cara Lazara ili sina mu despota Stefana Lazarevi\u0107a. Kako se nalazi u Bavarskoj dr\u017eavnoj biblioteci u Minhenu, postala je poznata kao \u201eminhenski\u201d psaltir. Danas Privina glava predano \u010duva svoje preostale dragocenosti \u2013 rezbariju ikonostasa u stilu rokokoa i kopiju ikone Bogorodice Trojeru\u010dice. I \u017eivi spokojno u svom cvetnom vrtu, dele\u0107i blagost i mir svakom dobronamernom.<\/p>\n MANASTIR BERKASOVO<\/strong><\/p>\n Najpo\u0161tovanija srpska za\u0161titnica Sveta Petka jo\u0161 jednom je u\u010dinila \u010dudo. U doba velike su\u0161e, mladoj gluvonemoj \u010dobanici podari vodu da joj stado milo pre\u017eivi, a njoj dade i vid i sluh. Tako nastade crkva brvnara. A dana\u0161nje zdanje izgra\u0111eno je na mestu hrama iz 1867. godine, iznad lekovitog i \u010dudotvornog izvora. Pritajeno u ti\u0161ini \u017eivopisne uvalice, ome\u0111eno \u0161umom i vinogradima.<\/p>\n MANASTIR VRANJA\u0160<\/strong><\/p>\n Najmla\u0111i je fru\u0161kogorski manastir. Temelj hrama posve\u0107enog Svetom Vasiliju Ostro\u0161kom postavljen je 2011. godine. Izra\u0111en je od norve\u0161kog belog bora i \u010damovine, iznutra sve\u017ee oslikan, svetao i vedar. Crkva je sagra\u0111ena na izvori\u0161tu Vranja\u0161u, posve\u0107enom Svetim Kozmi i Damjanu. Ne presu\u0161uje nikada, a voda je vazda ledna, te se ovde od davnina okupljaju vernici.<\/p>\n MANASTIR NOVO HOPOVO<\/strong><\/p>\n Ovde nekada stanova\u0161e, dodu\u0161e par godina tek, \u010duveni srpski knji\u017eevnik i prosvetitelj Dimitrije Obradovi\u0107 sredinom XVIII veka. Zamona\u0161io se i dobio ime Dositej koje zadr\u017ea i po\u0161to napusti zidine Novog Hopova. Nadomak Iriga, na obodu \u0161ume, temelje crkve posve\u0107ene prenosu mo\u0161tiju Svetog Nikolaja postavio je despot \u0110or\u0111e Brankovi\u0107 krajem XV veka. Dana\u0161nji izgled poti\u010de iz sredine XVII veka kada je izvr\u0161ena temeljna obnova. Pozla\u0107eni ikonostas oslikao je 1776. godine jedan od najzna\u010dajnijih baroknih slikara Teodor Kra\u010dun. Najvrednija relikvija koju ba\u0161tini su mo\u0161ti Svetog velikomu\u010denika Teodora Tirona koji je stradao u progonima rimskih careva Maksimijana i Maksimina 306. godine na podru\u010dju dana\u0161nje Turske. Prenete su u iri\u0161ki manastir u XVI veku.<\/p>\n MANASTIR STARO HOPOVO<\/strong><\/p>\n Isti zadu\u017ebinar je samo dva kilometra dalje podigao jo\u0161 jedna bogomolju krajem XV ili po\u010detkom XVI veka, posve\u0107enu Svetom Nikoli. No, kako bi od drveta i crepom pokrivena, stradala je u zemljotresu sredinom XVIII veka, a ubrzo je nikla nova posve\u0107ena Svetom Pantelejmonu. Dana\u0161nje maleno, jednobrodno zdanje od tesanog kamena, potpuno je obnovljeno po\u010detkom ovog veka. Izgra\u0111en je zvonik i unutra\u0161njost crkve oslikana, pomalo nesvakida\u0161njim jarkim bojama i nekim neobi\u010dnim \u0161arama.<\/p>\n MANASTIR GRGETEG<\/strong><\/p>\n Zadu\u017ebina je Zmaja Ognjenog Vuka Brankovi\u0107a iz XV veka, di\u010di se ispis u porti. Osim osniva\u010da i stoletnosti, ima se jo\u0161 mnogo \u010dime ponositi. Crkva je posve\u0107ena Svetom Nikoli. Velelepna. Svetla i pogolema. Umetnost svepristuna. Rasko\u0161an \u017eivopis sa pozlatom i razigrani vitra\u017ei. Bri\u017eno \u010duva svoju svetinja nad svetinjama \u2013 ikonu Bogorodice Trojeru\u010dice, kopiju, mada kako tvrde u manastiru, istovetna je po liku, izradi i dimenzijama hilandarskoj, i na nali\u010dju ima Svetog Nikolu. I ikonostas. Veli\u010danstven. Od istarskog mermera i pozla\u0107eng kovanog gvo\u017e\u0111a. Ikone je svojim savr\u0161enim realisti\u010dkim kistom oslikao \u010duveni maestro Uro\u0161 Predi\u0107 po\u010detkom XX veka. Grgeteg, neobi\u010dnog imena, i krasote \u010dudesne.<\/p>\n MANASTIR SVETI MARKO<\/strong><\/p>\n Na mestu gde je na Markovdan u prvim decenijama XIX veka slepo de\u010da\u010de progledalo kad se napojilo vodom sa izvora koja najednom iz zemlje izbi, podignuta je kapelica 1883. godine. No, ubrzo usledi\u0161e vremena zla, pa je crkva zapustela i u korov zarasla. Obnova skromnog zdanja, sme\u0161tenog izme\u0111u Novih Karlovaca i In\u0111ije, po\u010dela je sredinom prve decenije ovog veka i ubrzo je progla\u0161ena manastirom Sveti Marko. Radovi na pro\u0161irenju crkve su u toku, a ve\u0107 je sagra\u0111ena \u010desma iz koje te\u010de voda sa Markovog izvora, da se narod njome mo\u017ee miti i krepiti.<\/p>\n Iako geografski ne pripadaju skutima Fru\u0161kogorja, jo\u0161 dva sremska hrama vredna su pomena kako zbog svojih jedinstvenosti, tako i zbog sna\u017enih istorijskih veza sa srpskom Svetom gorom.<\/em><\/p>\n MANASTIR OBED<\/strong><\/p>\n Unutar potkovice Obedske bare, udomio se maleni hram. Prema narodnom verovanju, podigla ga je 1486. godine Angelina Brankovi\u0107 sa sinovima \u0110or\u0111em i Jovanom. Od gra\u0111e la\u0111e kojom je doplovila do tada\u0161nje despotske prestonice Kupinova, nose\u0107i mo\u0161ti svoga mu\u017ea. Crkva brvnara se vremenom uru\u0161ila, pa je nova kapela od trajnog materijala izidana 1930. godine. Potpuno je obnovljen u prvoj deceniji ovog veka. Svetinja, u narodu poznata kao crkva Svete Angeline, nema mona\u0161ku obitelj, te se untura ne mo\u017ee, a sti\u017ee se jedino pe\u0161ke kroz \u0161umu.<\/p>\n MANASTIR FENEK<\/strong><\/p>\n Usred sremske ravnice, nadomak srpske prestonice, izdi\u017ee se jo\u0161 jedna stradalna svetinja. Osnovali su je u drugoj polovini XV veka Stefan i Angelina Brankovi\u0107 i posvetili Svetoj Petki. Dana\u0161nje zdanje podignuto je na mestu starog oko 1800. godine, nad bunarom za koji se vezuju pri\u010de o \u010dudotvornoj vodi. U njegovim konacima uto\u010di\u0161te je na\u0161ao Kara\u0111or\u0111e posle sloma Prvog srpskog ustanka, na putu za Rusiju. Sveobuhvatna obnova po\u010dela je 2006. godine dolaskom bratstva. Izgra\u0111ena je i vinarija. A fene\u010dko vino je \u201espoj tradicije, molitve i mona\u0161kog poslu\u0161anja\u201d<\/em>.<\/p>\n<\/div>\n![\"Manastir](\"https:\/\/www.nisgazprom.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/Manastir-Jazak.jpg\")
<\/p>\n![\"Manastir](\"https:\/\/www.nisgazprom.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/Manastir-Vrdnik-Sremska-Ravanica.jpg\")
<\/p>\n![\"Manastir](\"https:\/\/www.nisgazprom.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/Manastir-Besenovo.jpg\")
<\/p>\n![\"Manastir](\"https:\/\/www.nisgazprom.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/Manastir-Mala-Remeta.jpg\")
<\/p>\n![\"Manastir](\"https:\/\/www.nisgazprom.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/Manastir-Petkovica.jpg\")
<\/p>\n![\"Manastir](\"https:\/\/www.nisgazprom.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/Manastir-Sisatovac.jpg\")
<\/p>\n
Dana\u0161nji izgled dobija u drugoj polovini XVIII veka. Crkva je obnovljena, ali unutra\u0161njost je i dalje prili\u010dno pusta. Beli zidovi i tek pokoja ikona. U zelenom dvori\u0161tu raste i poseban bor \u010dija \u0161i\u0161irka \u201emastilja\u201d, pa se nekada koristila kao pisaljka. Podno manastira je izvor Svete Anastasije, \u010dija \u010dudotvorna voda je ozdravila i Nikolu Teslu kad ga jednom mla\u0111anog dovedo\u0161e u posetu rodbini.<\/p>\n![\"Manastir](\"https:\/\/www.nisgazprom.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/Manastir-Kuvezdin.jpg\")
<\/p>\n![\"Manastir](\"https:\/\/www.nisgazprom.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/Manastir-Dipsa.jpg\")
<\/p>\n![\"Manastir](\"https:\/\/www.nisgazprom.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/Manastir-Beocin.jpg\")
<\/p>\n![\"Manastir](\"https:\/\/www.nisgazprom.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/Manastir-Grabovo.jpg\")
<\/p>\n![\"Manastir](\"https:\/\/www.nisgazprom.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/Manastir-Rakovac.jpg\")
<\/p>\n
Manastir posve\u0107en Svetom Kozmi i Damjanu bio je va\u017ean prepisiva\u010dki i knji\u017eevni centar i u njemu je ura\u0111en prepis Du\u0161anovog zakonika. Zidno slikarstvo crkve je sa\u010duvano samo u fragmentima. Danas je potpuno obnovljen. Posebno zna\u010dajna je kapela Svetog Vasilija u kojoj se nalaze restaurirani ikonostas stare grobljanske crkve iz XVII veka i \u010destice mo\u0161tiju Svete Petke.<\/p>\n<\/div>\n![\"Manastir](\"https:\/\/www.nisgazprom.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/Manastir-Savinac.jpg\")
<\/p>\n![\"Manastir](\"https:\/\/www.nisgazprom.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/Manastir-Krusedol.jpg\")
<\/p>\n![\"Manastir](\"https:\/\/www.nisgazprom.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/Manastir-Velika-Remeta.jpg\")
<\/p>\n![\"Manastir](\"https:\/\/www.nisgazprom.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/Manastir-Vavedenje-presvete-Bogorodice.jpg\")
<\/p>\n![\"Manastir](\"https:\/\/www.nisgazprom.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/Manastir-Privina-glava.jpg\")
<\/p>\n![\"Manastir](\"https:\/\/www.nisgazprom.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/Manastir-Berkasovo.jpg\")
<\/p>\n![\"Manastir](\"https:\/\/www.nisgazprom.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/Manastir-Vranjas.jpg\")
<\/p>\n![\"Manastir](\"https:\/\/www.nisgazprom.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/Manastir-Novo-Hopovo.jpg\")
<\/p>\n![\"Manastir](\"https:\/\/www.nisgazprom.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/Manastir-Staro-Hopovo.jpg\")
<\/p>\n![\"Manastir](\"https:\/\/www.nisgazprom.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/Manastir-Grgeteg.jpg\")
<\/p>\n![\"Manastir](\"https:\/\/www.nisgazprom.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/Manastir-Sveti-Marko.jpg\")
<\/p>\n![\"Manastir](\"https:\/\/www.nisgazprom.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/Manastir-Obed.jpg\")
<\/p>\n![\"Manastir](\"https:\/\/www.nisgazprom.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/Manastir-Fenek.jpg\")
<\/p>\n