{"id":4825,"date":"2025-03-08T14:38:55","date_gmt":"2025-03-08T13:38:55","guid":{"rendered":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasinis\/6-razloga-da-posetite-sombor-oglasi-nis\/"},"modified":"2025-03-08T14:38:55","modified_gmt":"2025-03-08T13:38:55","slug":"6-razloga-da-posetite-sombor-oglasi-nis","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasinis\/6-razloga-da-posetite-sombor-oglasi-nis\/","title":{"rendered":"6 razloga da posetite Sombor – OGLASI NI\u0160"},"content":{"rendered":"

<\/p>\n

\n

Bije ga glas da je najzeleniji grad u Srbiji. Di\u010di se raznolikom i ume\u0161nom arhitekturom i bogatom kulturom. Bio je nepresu\u0161no nadahnu\u0107e slikarskom velikanu, a njegov miran duh uzburkao je neobuzdani pesnik romanti\u010dar. Jedan je od najopevanijih srpskih gradova, na severozapadu mirne Ba\u010dke, gde \u201efijaker stari ulicama luta\u201d.<\/p>\n

\"Grad<\/p>\n

JER \u201eU TOM SOMBORU SVEGA NA VOLJU\u201d<\/strong><\/p>\n

Prvi put je upisan krajem XIV veka kao Sveti Mihailo ili Sent-Mihalj kada se posed nalazio u vlasni\u0161tvu ugarske vlastelinske porodice Cobor. Kasnije je i njihovo prezime dodato nazivu, pa je postao Cobor-Sent-Mihalj. Naseobina je sredinom XVI veka pripojena Osmanskom carstvu. Tada se u turskim defterima varo\u0161 pominje kao Sombor 1543. godine, jer ga je srpski pravoslavni \u017eivalj prilagodio svom jeziku, a Turci se nisu bunili. Krajem XVII veka ulazi u sastav Austrijske carevine, a \u0161ezdesetak godina kasnije od carice Marije Terezije dobija status slobodnog i kraljevskog grada. Od tada po\u010dinje veliki gra\u0111evinski i kulturni razvoj Sombora. Posle Prvog svetskog rata ulazi u sastav Kraljevine Srbije.<\/p>\n

I danas krasi severozapad na\u0161e domovine, blizu obale Dunava. Gostoprimljiv i miran, ali \u017eiv grad. Kao \u0161to poznati stihovi ka\u017eu u njemu \u201esvega na volju\u201d. Na svakom koraku, pored ure\u0111enih trgova i parkova, velelepnih je zdanja koja odi\u0161u minulim vremenima. Najupe\u010datljivije su \u017dupanija, danas Skup\u0161tina grada, Gradska ku\u0107a \u2013 Magistrat, Plebanija \u2013 \u017dupni dvor, nekada\u0161nji franjeva\u010dki samostan, Preparandija \u2013 U\u010diteljska \u0161kola, Somborsko pozori\u0161te, Gra\u0161alkovi\u0107eva i Kroni\u0107 palata, a od verskih zdanja isti\u010du se pravoslavna crkva Svetog \u0110or\u0111a i katoli\u010dka crkva Presvetog Trojstva. Pogledima divljenja nema kraja.<\/p>\n

Nije Sombor zaboravio ni svoja dva velikana. Statua knji\u017eevnika i akademika Veljka Petrovi\u0107a, koji je svoj rodni grad proslavio kao Ravangrad, postavljena je ispred Gradske bioblioteke. Laza Kosti\u0107, pesnik i knji\u017eevnik i nadasve romanti\u010dar i neobuzdani duh, sedi na klupi, prepoznatljive razbaru\u0161ene kose sa knjigom u ruci, ispred ku\u0107e u kojoj je \u017eiveo sa Julijanom Palana\u010dki. Tu je zavr\u0161io svoju najlep\u0161u pesmu Santa Maria della Salute<\/em>, pred smrt. Po\u010diva na somborskom pravoslavnom groblju.<\/p>\n

Di\u0161e svojim stablima lipe, kesten\u0430, platana, tise i \u010duvenog bo\u0111o\u0161a, kako Somborci nazivaju ameri\u010dki koprivi\u0107, visoko listopadno drvo Severne Amerike. kad radoznali posetilac postane umorni \u0161eta\u010d, obavezno, ako vreme dozvoljava, treba sesti u male ko\u010dije i uz bat kopita jo\u0161 jednom odmerkati sve somborske lepote, onako starinski, gospodski.<\/p>\n

\"Grad<\/p>\n

JER \u017dUPANIJU KRASI NAJVE\u0106E PLATNO U SRBIJI<\/strong><\/p>\n

Ukrsti\u0161e koplja velike vojske Austrije u Turske, na Tisi, kod Sente 11. septembra 1697. godine. Tokom Velikog turskog rata. Turci do\u017eive\u0161e strahovit poraz. Mo\u017ee biti jer za protivnika ima\u0161e i oko 500 Srba i Bunjevaca. Dva stole\u0107a kasnije, za proslavu milenijuma od dolaska Ma\u0111ara u ove krajeve, u Pe\u0161ti 1896. godine, Somborci naru\u010di\u0161e prikaz ovog zna\u010dajnog boja koji im je svakako uticao na sudbinu. Rad je poveren Ferencu Ajzenhutu, Ma\u0111aru nema\u010dkog porekla i jednom od vode\u0107ih slikara orijentalnih tema svoga vremena. Oslikao je monumentalno realisti\u010dno delo, dimenzija sedam puta \u010detiri metra. Sredi\u0161na figura je \u010duveni vojskovo\u0111a Eugen Savojski na belom konju, a u pozadini se nazire silovitost bitke. Delo je zavr\u0161eno u Minhenu, gde je izra\u0111en i ram, tako\u0111e svojevrsno umetni\u010dki rad, od drveta sa pozlatom. Povr\u0161ina slike je sada iznosila 40 kvadratnih metara. Hteli su Somborci ne\u0161to grandiozno, ali bi\u0107e da nisu mnogo razmi\u0161ljali kako \u0107e ga uneti tamo gde su namerili, u zgradu \u017dupanije. kad ne moga\u0161e milom, primeni\u0161e silu. Probijen je zid iznad balkonskih vrata sve do tavanice. Slika je postavljena 1898. godine u sve\u010danu salu. ona danas izgleda poput malenog muzeja. Tavanicu krase grbovi koji predstavljaju istorijsku pro\u0161lost zemalja koje su bile pod upravom Ugarske monarhije, a postavljene su i u drvetu izra\u0111eni kipovi boginja mudrosti Atine i pravde Justicije.<\/p>\n

Danas je Bitka kod Sente<\/em> umetni\u010dka dika ne samo Sombora, ve\u0107 cele Srbije. Kako se nalazi u skup\u0161tinskoj sali, potrebno je najaviti se, ili pak ljubazno zamoliti gospodina \u010duvara da se zaviri u ovu malu riznicu, a on \u0107e vam ujedno, umesto kustosa, predstaviti velelepno delo.<\/p>\n

Ovde se \u010dak i politika \u010dini podno\u0161ljivom. kada se zapodene \u017eu\u010dna rasprava, nije te\u0161ko izmestiti se koji vek u pro\u0161lost i smirenost potra\u017eiti u umetnosti najve\u0107eg ulja na platnu u Srbiji.<\/p>\n

\"Zupanja\"<\/p>\n

JER GALERIJA MILAN KONJOVI\u0106 DOSTOJNO \u010cUVA USPOMENU NA VELIKANA<\/strong><\/p>\n

Voleo je da nosi mornarsku majicu. Bila mu je simbol avanture na njegovom moru, slikarstvu, gde se uvek de\u0161ava ne\u0161to novo, nepredvidljivo. A tu beskrajnu plovidbu ka pu\u010dini nisu obojile samo bela i plava. Svoje bogato stvarala\u0161tvo po\u010deo je takozvanom ranom fazom za vreme \u0161kolovanja po srednjoj Evropi. Odlaskom u Pariz ranih 1930-ih nastaju remek-dela plave faze, koju povratkom u domovinu smenjuje strastvena crvena faza obojena predelima i ljudima Vojvodine. Rat i zarobljeni\u0161tvo uzimaju danak boji tokom sive faze, koj\u0430 opet postaje \u010dista i ozarena na slikama koloristi\u010dke faze. Silovita i dramati\u010dna dela nastaju tokom najzrelije, asocijativne faze. U poznim godina bio je nadahnut vizantijskim ikonama i freskama. Plodnim opusom od vi\u0161e od 6.000 radova, Milan Konjovi\u0107 pripada samom vrhu srpske likovne umetnosti. Prepoznatljiv je po osobenom stilu ekspresionisti\u010dkog temperamenta.<\/p>\n

Svoje slike \u201emiljenice\u201d s ljubavlju je darovao rodnome gradu, jer one \u201ejedino njemu i pripadaju\u201d. Zbirku od 500 ulja na platnu, akvarela, crte\u017ea i tapiserija. Galerija Milan Konjovi\u0107 osnovana je 1966. godine u reprezentativnoj jednospratnici iz XIX veka u samom srcu grada. Po\u010detkom XXI veka \u0107erka Vera darovala je 17 tatinih dela iz porodi\u010dne zbirke, uz molbu da budu deo stalne postavke u prizemlju. Tu su izlo\u017eeni i arhivska gra\u0111a, fotografije, li\u010dna dokumenta, pribor za slikanje, autoportret \u2013 ulje na lesonitu iz 1978, i poslednji crte\u017e velikog umetnika iz 1993. godine, kada je i preminuo u svom Somboru. Na spratu su tematske izlo\u017ebe ili postavke po fazama stvarala\u010dkog rada.<\/p>\n

Danas zbirku \u010dini skoro 1.100 Konjovi\u0107evih radova koji mogu da se pogledaju na ra\u010dunaru, opis dela je omogu\u0107en i za slabovide i slepe, a uprili\u010dena je i suvenirnica. Savremen i lepo osmi\u0161ljen prostor u zdanju koje odi\u0161e starinom dostojno predstavlja \u017eivot i stvarala\u0161tvo slikarskog velikana. Celokupni do\u017eivljaj upotpunjuje vo\u0111enje kustosa, vrsnog znalca i ume\u0161nog pripoveda\u010da. Galerija Milan Konjovi\u0107 zasigurno je jedno od najure\u0111enijih i najgostoprimljivijih kulturnih zdanja koje smo posetili.<\/p>\n

\"Galerija<\/p>\n<\/div>\n

\n

JER MUZEJ SOMBORA BA\u0160TINI RAZNOVRSNU ZBIRKU<\/b><\/p>\n

Sve\u010dano ga je otvorio Veljko Petrovi\u0107 u ku\u0107i Julija Lederera 1945. godine. Prvi direktor je bio niko drugo do Milan Konjovi\u0107. Danas ima oko 40.000 eksponata od kojih je oko hiljadu izlo\u017eeno u stalnoj postavci. Razvrstani su u \u010detiri zbirke: arheolo\u0161ka, istorijska, etnolo\u0161ka, i umetni\u010dka. Posebno vredni su predmeti star\u010deva\u010dke kulture, zanatski alati, nov\u010di\u0107i, oru\u017eje, arhivska dokumenta, i kerami\u010dko posu\u0111e. Zanimljiva je i postavka salonskog name\u0161taja, poku\u0107stva iz epohe bidermajera, ukrasnih kaljevih pe\u0107i svojevrsne umetni\u010dke izrade, i gospodske odore. Posebno upe\u010datljiva je slika \u010duvene carice Sisi i salonska garnitura Laze Kosti\u0107a, njegov pisa\u0107i sto, pero i zapisi, kao i tapiserija koju je li\u010dno izradila njegova supruga Julijana. Predstavljen je i prvi gradski bioskop sa drvenim sedi\u0161tima, i naravno neizbe\u017eni simbol grada, fijaker. U galeriji savremene umetnosti izlo\u017eena su dela Zore Petrovi\u0107, Vladimira Veli\u010dkovi\u0107a, Cileta Marinkovi\u0107a, Eda Murti\u0107a, Marka \u010celebonovi\u0107a\u2026<\/p>\n

Muzejski prostor je prilago\u0111en zdanju koji mu je dom, pa se u trenutku u\u010dini kao da se mo\u017ee zagubiti u nekom od hodnika. No, produ\u017eeno dru\u017eenje sa istorijom i umeto\u0161\u0107u mo\u017ee samo da ulep\u0161a dan.<\/p>\n

\"Muzej<\/p>\n

JER FIJAKER<\/em> VOZI KROZ SOMBORSKE UKUSE<\/strong><\/p>\n

A pored onih na to\u010dkovima sa upregnutim konjem, ima Sombor i svoj kulinarski Fijaker<\/em>. Tik do \u017dupanije. Etno-restoran udomljen je u zelenom vrtu, sa drvenim mosti\u0107ima preko vode koja se preliva preko kamenja, i de\u010djim igrali\u0161tem. Izgleda \u010darobno. Unutra\u0161njost podjednako prijem\u010diva, uz poneki starinski detalj i prigodne slike. A jelovnik, pomalo svetski, vi\u0161e doma\u0107inski. \u0160ta je \u010dije sorte da se naslutiti po nazivima gurmanluka. Biramo fijaker \u0161niclu i pile\u0107e rolnice sa testeninom uz pe\u010dene paprike i lepinje. Sve savr\u0161eno, somborski. Ko\u010dija\u0161ki zalogaj i carski kotlet ostavljamo za slede\u0107e dru\u017eenje. A istoriju kraja odra\u017eava i izbor poslastica. Od baklave, Zaher torte do pite od borovnica.<\/p>\n

\"Restoran<\/p>\n

JER BS VRBAS 1 SIJA NOVIM SJAJEM<\/strong><\/p>\n

Na putu za Sombor grad, doslovno blje\u0161ti, na neosvetljenom putu. Prosto mami da se priko\u010di i svrati. Ako ne zbog pojenja prevoznog sredstva, onda na predah u novom ruhu benzinske stanice, jer i unutra sve blista. Miri\u0161e na novo. No, ni takav novcat ne mo\u017ee da nadma\u0161i miris pr\u017eene, italijanske, vrhunske Drive Cafe kafe. Sna\u017enog, aromati\u010dnog ukusa kome je te\u0161ko doleti. Za u\u017eitak, budnost i sre\u0107ne pute.<\/p>\n

\"Sveti<\/p>\n<\/div>\n