{"id":4834,"date":"2025-04-04T23:28:41","date_gmt":"2025-04-04T21:28:41","guid":{"rendered":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasinis\/6-razloga-da-posetite-sabac-oglasi-nis\/"},"modified":"2025-04-04T23:28:41","modified_gmt":"2025-04-04T21:28:41","slug":"6-razloga-da-posetite-sabac-oglasi-nis","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasinis\/6-razloga-da-posetite-sabac-oglasi-nis\/","title":{"rendered":"6 razloga da posetite \u0160abac – OGLASI NI\u0160"},"content":{"rendered":"

<\/p>\n

\n

U i\u0161\u010dekivanju bu\u0111enja prirode, valja se malo zabaviti i tmurne dane oslikati \u0161alama. A gde bolje nego u gradu \u010civija\u0161a, poznatom i po boemima, kafanama, rasko\u0161noj i raznovrsnoj arhitekturi, nadaleko \u010duvenom va\u0161aru, i ljutim bojevima za slobodu. Na trome\u0111i Ma\u010dve, Pocerine i Posavine.<\/p>\n

\"\u0160abac<\/p>\n

JER JE \u0160ABAC MALI PARIZ <\/strong><\/p>\n

Nadimak je dobio davnih dana. I to ne bez razloga. U mnogo \u010demu bio je prvi u Srbiji. Ovde, na desnoj obali Save, zasvirao je prvi klavir, projurio je prvi fijaker, otvorene su prva apoteka i Okru\u017ena i varo\u0161ka bolnica, stigle su prve karte, bilijar i stakla na prozorima, osnovan je prvi konji\u010dki klub, nosila se poslednja be\u010dka i pariska moda\u2026 A \u0160ap\u010danka Draga Ljo\u010di\u0107 bila je prva srpska \u0161kolovana lekarka. Legenda veli da je bio i prvi grad gde je \u017eenama dozvoljeno da u\u0111u u kafanu. A njih je nekada ovde bilo 130. Osim boemisanja, kafana je oduvek bila sredi\u0161te dru\u0161tvenog, kulturnog i politi\u010dkog \u017eivota. Ako se pridoda i elegantna i raznolika arhitektura, ne \u010dudi \u0161to \u0160abac ponese nadimak Mali Pariz. No, naspram francuske prestonice, veliki je po njegovim stradanjima i \u017ertvama za slobodu i Savi njegovoj, \u0161irokoj, dubokoj, toliko silniijoj od pariske Sene.<\/p>\n

Stanovnici njegovi nadaleko su znani kao \u010civija\u0161i. Vi\u0161e je anegdota o tome kako ih nazva\u0161e po \u010diviji, re\u010di turskog porekla koja zna\u010di klin, naro\u010dito drveni, a udariti \u010diviju zna\u010di nasamariti, prevariti ili podvaliti nekome. Najprihva\u0107enija je verzija da ga nadenu niko drugi do knez Mihailo Obrenovi\u0107. A ko ne bi voleo da mu kum bude takav \u010dovek? Naime, kada jednom knez do\u0111e u posetu \u0160apcu, neki vickasti i dokoni me\u0161tani izvuko\u0161e \u010diviju sa to\u010dka njegovog fijakera, pa kad Mihailo krenu za Beograd, ve\u0107 nakon stotinak metara zavr\u0161i u pra\u0161ini. Mangupluk ih je mo\u017eda mogao skupo ko\u0161tati, ali kazna im be\u0161e tek neobi\u010dan nadimak, a \u010civija\u0161 postade sinonim za \u0161alu i dosko\u010dicu. Bi\u0107e da ga rado prihvati\u0161e, jer su osnovali i belosvetski va\u0161ar humora i satire, znan kao \u010civijada.<\/em><\/p>\n

\u0160abac se prvi put u spisima pominje kao Zaslon 1454. godine, mada se veruje da je naselje, verovatno trgova\u010dko, nastalo po\u010detkom XIV veka u doba vladavine kralja Dragutina \u010diji letnjikovac se nalazio u obli\u017enjem Debrcu. Arheolo\u0161ka nalazi\u0161ta potvr\u0111uju da su na ovom prostoru postojala naselja jo\u0161 u mla\u0111em kamenom dobu, a da su od po\u010detka nove ere ovde bili Rimljani. Posle pada srpske dr\u017eave u drugoj polovini XV veka, Osmanlije zauzimaju ove krajeve. Naziv \u0160abac je prvi put upotrebljen na crte\u017eu Hartmana \u0160edela iz 1493. godine. Ubrzo je postao va\u017eno upori\u0161te i zna\u010dajan pograni\u010dni grad razvijene trgovine. Procvat je do\u017eiveo za vreme vladavine Jevrema Obrenovi\u0107a, brata kneza Milo\u0161a, \u010doveka \u0161irokih i naprednih pogleda koji mu je podario evropski \u0161arm i obi\u010daje.<\/p>\n

Do danas je sa\u010duvao svoj prepoznatljiv duh i ima mnogo \u010dime da se podi\u010di. Centrom dominira crkva Svetih apostola Petra i Pavla, Jevremova zadu\u017ebina, zavr\u0161ena 1830. godine. Unutra\u0161njost krasi vredan ikonostas, ukra\u0161en duborezom, iz sredine XIX veka. Ovaj pravoslavni hram je i simbol stradanja. U avgustu 1914. godine, mnogo \u0160ap\u010dana je zatvoreno u crkvu i kasnije streljano. U porti je spomenik \u017ertvama Balkanskih i Velikog rata, ispod koga je kosturnica. Samo srce grada, \u017eivo \u0161etali\u0161te, nazvano je po Gospodaru Jevremu. U toj ulici i okolini su mnoga upe\u010datljiva zdanja \u0160apca \u2013 zgrade Bliznakinje, ku\u0107a prote Jovana Pavlovi\u0107a, Prva narodna apoteka, Vladi\u010danski dom, \u0160aba\u010dka gimnazija, kao i rasko\u0161na i povelika Krsmanovi\u0107a ku\u0107a, izgra\u0111ena 1891. godine kao poslovno-stambeni objekat.<\/p>\n

\u017divotan, a nenametljiv, gostoljubiv grad koji nudi sadr\u017eaje i kulturna iskustva poput mnogo ve\u0107e sabra\u0107e.<\/p>\n

\"\u0160abac<\/p>\n

JER JE \u0160ETNJA NARODNIM MUZEJEM NEZABORAVNA<\/strong><\/p>\n

Udomio se u zgradi nekada\u0161nje Polugimnazije uzdignute 1857. godine u stilu srednjoevropske arhitekture. Izlo\u017ebeni prostor je na spratu, a skoro ceo zid me\u0111usprata krasi velelepno delo Stevana \u010cali\u0107a Velikani Podrinja.<\/em> Stalna postavka je podeljena u \u0161est zbirki. Najstariji izlo\u017eeni eksponati su rogovi stepskog bizona i potkolenica vunastog mamuta. Me\u0111u najzna\u010dajnijim predmetima su dela ma\u010dvanskog strastvenog, neobuzdanog genija Mili\u0107a od Ma\u010dve, figure rimskog boga trgovine Merkura i boginje Venere, i za ljubitelje knji\u017eevnosti i filma \u2013 ma\u0161ina na kojoj je Du\u0161an Kova\u010devi\u0107 otkucao sva svoja vanvremenska dela i koju je poklonio muzeju da je \u201e\u010duvaju, i \u2013 da ne bude sama\u201d. <\/em>Deo postavke posve\u0107en je \u0160aba\u010dkoj tvr\u0111avi, Bici na Mi\u0161aru, Gospodaru Jevremu, i stradanju \u0160apca u Velikom ratu za \u0161ta je dobio tri ordena, a izuzetno su zanimljive narodne no\u0161nje i nakit, i doma\u0107a radinost.<\/p>\n

Nevelika, ali raznolika, \u017eivahna i izuzetno prijem\u010diva postavka. Nesvakida\u0161nje osmi\u0161ljena, ma\u0161tovita. Narodni muzej \u0160abac sigurno je jedno od najlep\u0161ih, a mo\u017eda i najupe\u010datljivije kulturno zdanje koje smo do sada posetili.<\/p>\n

\"Narodni<\/p>\n

JER JE \u0160ABA\u010cKA TVR\u0110AVA SVEDOK BURNIH DANA <\/strong><\/p>\n

Po nalogu sultana Mehmeda II Osvaja\u010da, na blagom uzvi\u0161enju savske obale po\u010de gradnja utvr\u0111enja 1470. godine. Nazvana Bejurdelen (onaj koji udara sa boka), nije bila mnogo velika, ali su joj bedemi bili sna\u017eni i visoki. Zna\u010daj utvr\u0111enja je mo\u017eda najbolje opisao tada\u0161nji srpski despot Vuk Grgurevi\u0107, znan kao Zmaj Ognjeni Vuk, \u00a0koji je rekao da je desno oko sultanovo<\/em>, i da se hvali da upravo tu dr\u017ei nogu na grlu hri\u0161\u0107anstva. <\/em>I od tada nema\u0161e mira, stole\u0107ima. Koplja su se neprestano lomila oko ovog izuzetno va\u017enog pograni\u010dnog utvr\u0111enja, uglavnom izme\u0111u Osmanlija i Austrougara. A srpska zastava uzdigla se na zidinama 1807. godine i vijorila se sve do sloma Prvog srpskog ustanka 1813. godine. Osmanlije tvr\u0111avu napu\u0161taju u aprilu 1867. godine, zauvek. A osim, ljutih bojeva, \u010desto ju je plavila i nemirna Sava, pa od zidina danas nije mnogo ostalo. Tek toliko da se nasluti i udahne pro\u0161lost ovog prostora. Po njoj je i ovo mesto nazvano Stari grad. Danas je okru\u017eena parkom i rekreativnim centrom, a u blizini je i pla\u017ea. Sada ve\u0107 u dubokoj penziji, kona\u010dno \u017eivi bezbri\u017ene dane.<\/p>\n

\"\u0160aba\u010dka<\/p>\n<\/div>\n

\n

JER JE ZNAMENITO MESTO MI\u0160AR ODA USTANICIMA <\/strong><\/p>\n

Pole\u0107ela dva vrana gavrana,<\/em><\/p>\n

sa Mi\u0161ara polja \u0161irokoga, <\/em><\/p>\n

a od \u0160apca grada bijeloga, <\/em><\/p>\n

krvavijeh kljuna do o\u010diju<\/em><\/p>\n

i krvavih nogu do koljena\u2026<\/em><\/p>\n

Po\u010detni su stihove pesme Filipa Vi\u0161nji\u0107a kojom je ovekove\u010dio \u010duveni Boj na Mi\u0161aru. Jednu od najva\u017enijih bitaka i najve\u0107ih srpskih pobeda u Prvom srpskom ustanku. Pod vo\u0111stvom Kara\u0111or\u0111a, 7.000 srpskih pe\u0161aka i 2.000 konjanika do\u010dekalo je vi\u0161e od 40.000 Turaka na Mi\u0161aru, u svitanje 13. avgusta 1806. godine, iza \u0161anca. I Osmanlije potukli do nogu.<\/p>\n

Stalna postavka, u okviru Narodnog muzeja \u0160apca, posve\u0107ena velikoj srpskoj pobedi otvorena je u Domu kulture Mi\u0161aru 13. avgusta 2023. godine. Osmi\u0161ljena je kao sveobuhvatna mi\u0161arska pri\u010da koju pripovedaju maketa \u010duvenog \u0161anca, portreti najistaknutijih junaka, stihovi, i dve reprodukcije neponovljivog Mili\u0107a od Ma\u010dve.<\/p>\n

Oko 200 mestara dalje, u centru sela, je spomenik Kara\u0111or\u0111u i mi\u0161arskim junacima, podignut na stogodi\u0161njicu velike bitke. Na mestu Mi\u0161arskog \u0161anca koji se i danas smatra svojevrsnim dokazom in\u017eenjerske nadarenosti i ratni\u010dke ve\u0161tine.\u00a0 Jer kad se golemoj sili ne mo\u017ee odupreti istom, osim neustra\u0161ivog srca u grudima, potrebno je \u0161togod domi\u0161ljatosti i znanje. A sve to ima\u0161e srpski ustanici.<\/p>\n

\"Dom<\/p>\n

JER SU U KARA\u0110OR\u0110U <\/em>JELA ZA\u010cINJENA POBEDOM <\/strong><\/p>\n

Tik do zdanja posve\u0107enog velikoj pobedi srpskih junaka, udomio se restoran Kara\u0111or\u0111e<\/em>. Prigodan naziv, svakako. Te po\u017eelesmo da nam i obed bude ustani\u010dki. Skromni objekat, karirani stoljnjaci, srpsko znamenje istaknuto na zidovima, i izuzetno srda\u010dni doma\u0107ini. Jelovnik i ne pogledasmo, ve\u0107 upitasmo gazdu \u0161ta je danas kuvar spremio. Srne\u0107i gula\u0161. Eto neo\u010dekivane gozbe. Uzesmo i tele\u0107u \u010dorbu i svinjski vrat. Sve je ukusno, doma\u0107inski. Te\u0161ko da su na\u0161i slavni preci imali vremena i prilike da obeduju za stolom, ali da su mogli, verujemo da bi Kara\u0111or\u0111e<\/em> bio i njihov izbor.<\/p>\n

\"Restoran<\/p>\n

JER SE NA BS SAVA MOST TO\u010cI PREMIJUM GORIVO <\/strong><\/p>\n

Nadahnuti mi\u0161arskim juri\u0161nicima, svra\u0107amo na BS Sava most da napojimo na\u0161e verno prevozno sredstvo. Iako svesni da nikako ne mo\u017eemo hitati brzinom kojom oni goni\u0161e Turke, znamo da ipak mo\u017eemo da budemo superiorni na putu. Te na\u0161eg ljubimca na \u010detiri to\u010dka \u010dastimo gorivom G-Drive 100. Ne samo da pobolj\u0161ava dinamiku ubrzanja i snagu motora, ve\u0107 doprinosi i njegovoj ispravnosti i dugove\u010dnosti. Posle \u0161aba\u010dke pustolovine, svi zaslu\u017eujemo pouzdanu, a ipak uzbudljivu vo\u017enju.<\/p>\n

\"Benzinska<\/p>\n<\/div>\n