Jezik kao fenomen je bezgrani\u010dno interesantan i intrigantan. Jedan od najpopularnijih jezika na svetu je, svakako, engleski. Engleski je tre\u0107i jezik po broju govornika na svetu i jezik koji najvi\u0161e ljudi u\u010di. Kao i svaki drugi, i on ima veliki broj zanimljivosti.<\/p>\n<\/div>\n
Na primer, da li ste znali da:<\/p>\n
- \n
- engleski jezik ne koristi gramati\u010dke rodove,<\/li>\n
- je najkrac\u0301a potpuna re\u010denica \u201eGo!\u201c (Idi!)<\/li>\n
- je \u201eQueueing\u201c (\u010dekanje u redu) jedina re\u010d sa pet uzastopnih samoglasnika?<\/li>\n<\/ul>\n
1. Stotine novih re\u010di dodaju se u engleski jezik svake godine.<\/h3>\n
Postoji grupa ljudi koja to prati i broji koliko ima re\u010di na engleskom jeziku: The Global Language Monitor. Trenutno tvrde da u jeziku postoji 1.005.366 re\u010di, nakon \u0161to je 10. juna 2009. objavljena milionita re\u010d. To zna\u010di da je u proteklih pribli\u017eno 10 godina jeziku dodato 5.366 re\u010di, ili oko 536 re\u010di godi\u0161nje. To su otprilike dve re\u010di dnevno … \u201c, ka\u017ee Quora. Ovo zna\u010dajno varira; zapravo je u re\u010dnik Merriam-Vebster samo u 2020. godini dodato preko 535 re\u010di.<\/p>\n
Neke od najinteresantnijih novih re\u010di:<\/p>\n
On-brand. https:\/\/dictionary.cambridge.org\/dictionary\/english\/on-brand<\/a><\/p>\n
Swole https:\/\/www.merriam-webster.com\/dictionary\/swole<\/a><\/p>\n
Sesh. https:\/\/dictionary.cambridge.org\/dictionary\/english\/sesh<\/a><\/p>\n
Inspo. https:\/\/www.macmillandictionary.com\/dictionary\/british\/inspo<\/a><\/p>\n
2. \u201eE\u201c je svuda!<\/h3>\n
Naj\u010de\u0161c\u0301e slovo u engleskom je \u201eE\u201c. U svih 240.000 re\u010di u Concise Oxford English Dictionary, otkriveno je da se slovo
![\"Screenshot](\"http:\/\/britannicanis.com\/wp-content\/uploads\/2021\/09\/Screenshot-2021-09-17-at-18.13.58.png\")
<\/a>E pojavljuje u pribli\u017eno 11% svih re\u010di koje se koriste u svakodnevnom govoru, oko 6.000 re\u010di vi\u0161e nego drugoplasirano. slovo – A.<\/p>\n\u0160tavi\u0161e, E je naj\u010de\u0161c\u0301e kori\u0161\u0107eno slovo na tastaturi i drugi najpopularniji taster nakon razmaka. Ono je jedna trec\u0301ina naj\u010de\u0161c\u0301e kori\u0161c\u0301ene re\u010di na engleskom jeziku – \u201ethe\u201c – i pojavljuje se u naj\u010de\u0161c\u0301oj engleskoj imenici \u201etime\u201c, naj\u010de\u0161c\u0301em glagolu \u201ebe\u201c, u sveprisutnim zamenicama poput he, she, me , we, a da i ne pominjemo desetine hiljada re\u010di koje se zavr\u0161avaju na -ed i -es. \u201c<\/p>\n
Naj\u010de\u0161c\u0301i suglasnik u engleskom jeziku? R, a odmah za njim T.<\/p>\n
3. \u201eThe quick brown fox jumps over the lazy dog\u201c sadr\u017ei svih 26 slova engleske abecede.<\/h3>\n
Zbog toga se \u010desto koristi za testiranje tastatura i pisa\u0107ih ma\u0161ina.<\/p>\n
4. Neke engleske re\u010di postoje samo u mno\u017eini.<\/h3>\n
Mo\u017eete li nabrojati neke?<\/p>\n
- \n
- Glasses<\/li>\n
- Binoculars<\/li>\n
- Scissors<\/li>\n
- Shears<\/li>\n
- Tongs<\/li>\n
- Jeans<\/li>\n
- Pajamas<\/li>\n
- Trousers<\/li>\n<\/ul>\n
Ima ih jo\u0161 dosta, ali to i nije toliko \u010dudno s obzirom da ih imamo i mi u na\u0161em jeziku.<\/p>\n
5. Kombinacija slova \u201eough\u201c mo\u017ee se izgovarati na 10 razli\u010ditih na\u010dina<\/h3>\n
Oh, engleski. Taman kad po\u010dnemo da se osec\u0301amo samouvereno, neka re\u010d sa \u010dudnim spelingom nas tresne po nosu!<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
Tokom vekova pravopis engleskog jezika bio je nedosledan, zbog \u010dega se izgovor samoglasnika (pa \u010dak i nekih suglasnika) drasti\u010dno promenio. To, plus \u010dinjenica da je engleski pozajmio re\u010di iz vi\u0161e jezika \u0161irom sveta, zna\u010di da su se kombinacije poput ovih razvile na mnogo razli\u010ditih na\u010dina.<\/p>\n
Sledec\u0301a re\u010denica koja ih sadr\u017ei sve: \u201cA rough-coated, dough-faced, thoughtful ploughman strode through the streets of Scarborough; after falling into a slough, he coughed and hiccoughed.\u201d.
Izgovor svih ovih re\u010di mo\u017eete \u010duti ovde:<\/p>\n6. Ako biste ispisali sve brojeve (one, two, three,\u2026), ne biste koristili slovo \u201eb\u201c sve do re\u010di \u201ebillion\u201c.<\/h3>\n
Tako\u0111e mo\u017eete da pi\u0161ete svaki broj do \u201e1000\u201c, a da ne koristite slovo \u201ea\u201c.<\/p>\n
7. Vi\u0161e ljudi na svetu je nau\u010dilo engleski kao drugi jezik nego \u0161to ima izvornih govornika engleskog jezika.<\/h3>\n
Britanski savet ka\u017ee da postoji 750 miliona ljudi koji govore engleski kao strani jezik i 375 miliona ljudi koji ga u\u010de.<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
8. Najdu\u017ea re\u010d koju mo\u017eete da napravite pomoc\u0301u samo \u010detiri slova je \u201esenseless\u201c (besmisleno).<\/h3>\n
Koriste\u0107i slova B, A i N mo\u017eete da napi\u0161ete BANANA , re\u010d koja ima \u0161est slova, takodje, re\u010d od \u0161est slova SEEDED napisana je samo sa tri slova S, E i D.<\/p>\n
Najdu\u017ee re\u010di bez ponavljanja slova su \u00a0\u201cdermatoglyphics,\u201d \u201cmisconjugatedly,\u201d and \u201cuncopyrightables\u201d (ali verovatno ne\u0107ete skoro upotrebiti nijednu od tih re\u010di u re\u010denici!).<\/p>\n
9. Najslo\u017eenija re\u010d na engleskom jeziku je \u201erun\u201c.<\/h3>\n
Kada je prvo izdanje Oxford English Dictionary objavljeno 1928. godine, re\u010d sa najvi\u0161e definicija bila je \u201cset\u201d Ova mala re\u010d imala je preko 430 definicija i zauzimala je 24 stranice u ovom re\u010dniku.<\/p>\n
Me\u0111utim, kasnije je prestigla re\u010d \u201cput\u201d, a na kraju je re\u010d \u201crun\u201d preuzela vo\u0111stvo… Lingvisti smatraju da je ova evolucija delimi\u010dno rezultat tehnolo\u0161kog napretka (na primer, \u00a0\u2018a train runs on tracks\u2019 and \u2018an iPad runs apps\u2019 ) Ako vas ovo zanima, i znate dobro engleski, mo\u017eete pro\u010ditati vi\u0161e o tome na https:\/\/www.mentalfloss.com\/article\/582820\/run-most-complex-word-in-english-language<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
10. Engleski NIJE slu\u017ebeni jezik Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava<\/h3>\n
Mnoge vi\u0161ejezi\u010dne zemlje imaju jedan slu\u017ebeni jezik, ali SAD to nikada nisu u\u010dinile sa engleskim jezikom. Zapravo, SAD nemaju zvani\u010dni jezik na saveznom nivou.<\/p>\n