Lupus je hroni\u010dna, multisistemska, autoimunska bolest u kojoj imunolo\u0161ki sistem postaje hiperaktivan i napada sopstveno normalno, zdravo tkivo, \u0161to izaziva upalu, otok i o\u0161te\u0107enje zglobova, ko\u017ee, bubrega, nervnog sistema, krvi, srca i plu\u0107a.\u00a0 Kada ljudi uop\u0161teno govore o \u201elupusu\u201c, \u010desto misle na naj\u010de\u0161\u0107i tip, sistemski eritemski lupus (SEL)<\/strong>. Od ove bolesti ne oboljevaju samo starije osobe, ve\u0107 se javlja i kod mla\u0111ih, radno-sposobnih osoba, naj\u010de\u0107e se prvi put javlja izme\u0111u 15 i 44 godine. Lupus je jedna od najte\u017eih reumatskih bolesti o kojoj se jo\u0161 uvek veoma malo zna i zato je 10. maj progla\u0161en za Svetski dana borbe protiv lupusa<\/strong> sa ciljem da se u javnosti podigne svest o ovoj te\u0161koj bolesti. U tekstu koji je pripremila Dr Sci Sanja Pekovi\u0107, nau\u010dni savetnik, profesor po pozivu na Biolo\u0161kom i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu sazna\u0107ete vi\u0161e o tome \u0161ta je lupus i koji su tipovi lupusa, koji su simptomi SEL i kako se on dijagnostikuje.<\/p>\n U ovom tekstu sazna\u0107ete:<\/p>\n Lupus je hroni\u010dna autoimunska bolest u kojoj imuni sistem napada sopstvena tkiva, izazivaju\u0107i \u0161iroko rasprostranjenu upalu i o\u0161te\u0107enje tkiva u zahva\u0107enim organima.<\/p>\n Zapaljenje izazvano lupusom mo\u017ee da zahvati vi\u0161e razli\u010ditih sistema i organa na\u0161eg tela \u2013 uklju\u010duju\u0107i ko\u0161tanomi\u0161i\u0107ni sistem i zglobove, ko\u017eu, bubrege, krvne \u0107elije i krvne sudove, mozak, srce i plu\u0107a<\/strong>. Zbog toga je u le\u010denju ove bolesti neophodan multidisciplinarni tim (specijalisti odgovaraju\u0107ih grana medicine). Na\u017ealost, jo\u0161 uvek ne postoji lek za lupus, ali razli\u010dite medicinske intervencije i inovativne terapije, kao i promene na\u010dina \u017eivota mogu pomo\u0107i u kontroli ove bolesti. Oko 50% pacijenata ima nepovratno (ireverzibilno) o\u0161te\u0107enje organa u roku od 5 godina od postavljanja dijagnoze. Zbog toga je va\u017ena rana dijagnoza i savremena terapija.<\/p>\n Termin lupus se koristi za identifikaciju brojnih imunolo\u0161kih bolesti koje imaju sli\u010dne klini\u010dke slike i laboratorijske karakteristike, ali sistemski eritemski lupus \u2013 SEL (engleski: Systemic lupus erythematosus<\/em>, SLE; latinski: lupus erythematosus sistemicus<\/em>) je naj\u010de\u0161\u0107i tip lupusa. Ljudi \u010desto kada ka\u017eu \u201clupus\u201d misle na SEL.<\/p>\n Lupus nije zarazna bolest i ne mo\u017ee da se prenese sa osobe na osobu.<\/p>\n Epidemiologija<\/strong><\/p>\n Lupus poga\u0111a uglavnom \u017eene u reproduktivnom dobu. Me\u0111utim, mu\u0161karci, deca i tinejd\u017eeri tako\u0111e razvijaju lupus. Rizik od razvoja SEL kod mu\u0161karaca je sli\u010dan onom kod \u017eena u prepubertetu ili postmenopauzi. Zanimljivo je da je kod mu\u0161karaca SEL \u010de\u0161\u0107i (14 puta) kod onih sa Klinefelterovim sindromom (sa XXY genotipom), \u0161to ukazuje na povezanost sa genima na X-hromozomu. Pokazano je \u010dak da mu\u0161karci sa Klinefelterovim sindromom imaju te\u017ei tok SEL od \u017eena.<\/p>\n Po\u010detak bolesti kod 65% obolelih, od kojih su 90% \u017eene, javlja se od 16-55. godine \u017eivota. Po\u010detak SEL je obi\u010dno nakon puberteta, u 20-im i 30-im godinama, sa 20% svih slu\u010dajeva dijagnostikovanih tokom prve dve decenije \u017eivota.<\/p>\n Podaci Udru\u017eenja obolelih od reumatskih bolesti Republike Srbije (ORS) ukazuju na to da u Srbiji od sistemskog eritemskog lupusa (SEL) boluje oko 3000 gra\u0111ana. Kod 15% svih obolelih od SEL prva manifestacija bolesti javlja se u detinjstvu i adolescenciji. Ipak, naj\u010de\u0161\u0107e se dijagnostikuje kod \u017eena (9 \u017eena : 1 mu\u0161karac) izme\u0111u 15 i 44 godine \u017eivota, u radnom i reproduktivnom delu \u017eivota.<\/p>\n Stopa incidence i prevalence sistemskog eritemskog lupusa<\/strong><\/p>\n Incidenca<\/strong> (u\u010destalost, merenje broja novih slu\u010dajeva pojedinaca koji se zaraze nekom bole\u0161\u0107u tokom odre\u0111enog vremenskog perioda, \u010desto godinu dana) i prevalenca<\/strong> (merenje svih pojedinaca pogo\u0111enih bole\u0161\u0107u u odre\u0111eno vreme, obi\u010dno godinu dana) su termini koji se obi\u010dno koriste da opi\u0161u koliko ljudi ima neku bolest ili stanje.<\/p>\n Pregled globalne epidemiologije SEL u 2021. godine je otkrio zna\u010dajnu varijabilnost u optere\u0107enju bolesti, sa prijavljenom incidencom u rasponu od 1.5 do 11.0 na 100 000 \u010dovek\/godina, a prevalencom u rasponu od 13.0 do 7713.5 na 100 000 osoba. Najvi\u0161a prevalenca SEL u svetu je prijavljena u Italiji, \u0160paniji, Martiniku i Afro-Karibima<\/strong> (Velike Britanije). Nekoliko izve\u0161taja sugerisalo je pove\u0107anje incidence i prevalence SEL tokom vremena (oko 2% godi\u0161nje) \u0161to je mo\u017eda povezano sa pobolj\u0161anjem dijagnostike i pobolj\u0161anim otkrivanjem rane faze bolesti.<\/p>\n Uticaj etni\u010dke\/rasne pripadnosti na prevalencu, u\u010destalost, morbiditet i mortalitet ljudi sa lupusom<\/strong><\/p>\n SEL je globalni zdravstveni problem koji nejednako uti\u010de na odre\u0111ene etni\u010dke\/rasne grupe. Pojedinci azijske, crne, latinoameri\u010dke i autohtone etni\u010dke pripadnosti\/rase su me\u0111u onima koji do\u017eivljavaju pove\u0107anu prevalencu, u\u010destalost, morbiditet i mortalitet. Lupus je dva do tri puta \u010de\u0161\u0107i me\u0111u Afroamerikankama, Hispanoamerikankama\/ Latinoamerikankama, Azijatima, Indijancima, domorocima Aljaske, Havajkama i drugim \u017eenama sa pacifi\u010dkih ostrva nego me\u0111u belkinjama<\/strong>.<\/p>\n Pokazano je da su infekcije i kardiovaskularne bolesti vode\u0107i uzroci smrti kod pacijenata sa SEL, sa ukupnim mortalitetom dva do tri puta vi\u0161im od one u op\u0161toj populaciji i jo\u0161 vi\u0161im u odre\u0111enim rasnim\/etni\u010dkim grupama.<\/p>\n Studija koju je finansirala Lupus fondacija Amerike otkrila je da je lupus u celini bio me\u0111u 20 vode\u0107ih uzroka smrti kod \u017eena starosti od 5-64 godine. Me\u0111u crnim i latinoameri\u010dkim \u017eenama, lupus je bio na 5. mestu u uzrastu od 15-24 godine, na 6. mestu u uzrastu od 25-34 godine i 8.-9. u starosnim grupama od 35-44 godine, nakon \u0161to su iz analize isklju\u010dena tri uobi\u010dajena spolja\u0161nja uzroka smrti.<\/p>\n Faktori rizika\/uzroci<\/strong><\/p>\n Iako je specifi\u010dan uzrok SEL nepoznat, vi\u0161e faktora je povezano sa razvojem bolesti, uklju\u010duju\u0107i genetske, epigenetske, etni\u010dke, imunoregulatorne, hormonske i faktore sredine. Neki ljudi su ro\u0111eni sa tendencijom za razvoj lupusa. Me\u0111utim, predispozicija stvara uslov za nastanak lupusa, ali se bolest javlja tek posle kontakta organizma sa nekim faktorima \u017eivotne sredine (virusne infekcije, ishrana, stres, izlaganje hemikalijama, odre\u0111enim lekovima ili \u010dak sun\u010devom svetlo\u0161\u0107u) koji pokre\u0107u kompleksni mehanizam bolesti.<\/p>\n Genetska predispozicija<\/strong> Iako se smatra da ova bolest nije nasledna, geni igraju ulogu u predispoziciji za razvoj lupusa. Normalne varijacije (polimorfizmi) u mnogim genima mogu da uti\u010du na rizik od razvoja SEL, a u ve\u0107ini slu\u010dajeva se smatra da je uklju\u010deno vi\u0161e genskih faktora. Do danas je identifikovano oko 100 genskih lokusa vezanih za SEL, uglavnom u evropskim i azijskim populacijama, \u0161to obja\u0161njava oko 30% nasledivosti lupusa. U retkim slu\u010dajevima, mutacije (varijante) u pojedina\u010dnim genima mogu da izazovu SEL.<\/p>\n Pokazano je da 20% ljudi sa lupusom ima roditelja, brata ili sestru koji ve\u0107 imaju lupus ili mogu razviti lupus. Oko 5% dece ro\u0111ene od osoba sa lupusom \u0107e razviti bolest.<\/p>\n Faktori \u017eivotne sredine<\/strong><\/p>\n Iz nepoznatih razloga, u industrijalizovanim zapadnim zemljama SEL je postao 10 puta \u010de\u0161\u0107i u poslednjih 50 godina. Veruje se da je prevalenca SEL u Africi i Aziji mnogo ni\u017ea nego u zapadnim zemljama; me\u0111utim, u industrijalizovanim zapadnim zemljama, ljudi afri\u010dkog i azijskog porekla imaju dva do \u010detiri puta ve\u0107e \u0161anse da obole od SEL nego ljudi evropskog porekla. Istra\u017eiva\u010di sugeri\u0161u da faktori kao \u0161to su etni\u010dko me\u0161anje, upotreba duvana u industrijalizovanim zemljama i razli\u010dite vrste infekcija koje ljudi dobijaju u razli\u010ditim regionima mogu doprineti ovim razlikama. Na primer, smatra se da malarija, koja se \u010desto javlja u tropskim regionima, \u0161titi od SEL, dok Epstein-Barr virus, koji je \u010de\u0161\u0107i na Zapadu, pove\u0107ava rizik od SEL.<\/p>\n Slede\u0107i faktori pove\u0107avaju rizik od SEL:<\/p>\n Polni hormoni<\/strong><\/p>\n \u017denski pol i hormonski uticaj su zna\u010dajni faktori rizika za SEL. Smatra se da odre\u0111eni polni hormoni igraju zna\u010dajnu ulogu u pokretanju ovog kompleksnog poreme\u0107aja. Na ovu mogu\u0107nost ukazuje ve\u0107i broj slu\u010dajeva SEL kod \u017eena nego kod mu\u0161karaca (odnos 9:1). Pokazano je da hormoni, kao \u0161to je estrogen, reguli\u0161u progresiju simptoma bolesti, jer imaju tendenciju da njihov nivo raste pred menstruaciju i \/ ili u toku trudno\u0107e. Estrogen stimuli\u0161e CD8+ i CD4+ T \u0107elije, B \u0107elije, makrofage, timocite, osloba\u0111anje nekih specifi\u010dnih citokina (npr. IL-1) i ekspresiju HLA i adhezionih molekula endotelnih \u0107elija (VCAM, ICAM). Pored toga, estrogen i prolaktin promovi\u0161u autoimunost, pove\u0107avaju proizvodnju faktora aktivacije B-\u0107elija i moduliraju aktivaciju limfocita i plazmacitoidnih dendritskih \u0107elija (pDC). Upotreba kontraceptivnih pilula koje sadr\u017ee estrogen, kao i upotreba estrogena u terapiji zamene hormona u postmenopauzi mogu izazvati pogor\u0161anje bolesti kod pacijenata sa SLE i povezani su sa pove\u0107anim rizik od razvoja SEL. Pored toga, povi\u0161eni nivoi prolaktina se prime\u0107uju kod pacijenata sa SEL. Androgeni, sa druge strane, deluju imunosupresivno.<\/p>\n Postoji vi\u0161e razli\u010ditih oblika lupusa:<\/p>\n Sistemski lupus, (Lupus eritematodes<\/em>), ili sistemski eritemski lupus SEL<\/u><\/strong> (\u010desto se naziva lupus) \u010dini pribli\u017eno 70% svih slu\u010dajeva lupusa. U pribli\u017eno polovini ovih slu\u010dajeva, glavni organi ili tkivo u telu koji \u0107e biti pogo\u0111eni su: srce, plu\u0107a, bubrezi ili mozak. Kod nekih ljudi mogu se javiti upale ili neki drugi poreme\u0107aji samo na ko\u017ei i zglobovima, a kod drugih se pored promena na zglobovima, javljaju i promene na plu\u0107ima, bubrezima, u krvi, a \u010desto i na srcu. Ovaj tip lupusa \u010desto karakteri\u0161e, smenjivanje perioda (kada je bolest aktivna) i perioda remisije (kad je bolest miruje).<\/p>\n Ko\u017eni lupus<\/u><\/strong> ili diskoidni eritemski lupus<\/strong> <\/strong>(zahvata samo ko\u017eu u obliku osipa ili lezija) \u010dini pribli\u017eno 10% svih slu\u010dajeva lupusa. Ova vrsta lupusa mo\u017ee se pojaviti na bilo kom delu tela, ali se obi\u010dno pojavljuje tamo gde je ko\u017ea izlo\u017eena sun\u010devoj svetlosti. Manifestuje se osipom koji se pojavljuje na licu, vratu i ko\u017ei glave, i obi\u010dno nije pra\u0107en promenama na unutra\u0161njim organima. Manje od 10% bolesnika sa diskoidnim lupusom mo\u017ee pre\u0107i u sistemski oblik bolesti, ali na \u017ealost za sada ne postoji na\u010din da se to predvidi ili spre\u010di napredovanje bolesti. Postoje tri tipa:<\/p>\n Biopsija ko\u017ee je ponekad neophodna da bi se dijagnostikovale ove vrste lupusa, jer svaka ima svoje karakteristi\u010dne lezije i obrasce.<\/p>\n Lupus izazvan lekovima<\/u><\/strong> ili medikamentozni lupus<\/strong> \u010dini oko 10% svih slu\u010dajeva lupusa i uzrokovan je visokim dozama odre\u0111enih lekova. Simptomi lupusa izazvanog lekovima su sli\u010dni SEL, uklju\u010duju\u0107i zglobove i upale oko plu\u0107a, ali se javlja kao rezultat preterane reakcije na odre\u0111ene lekove.<\/p>\n Neonatalni lupus<\/u><\/strong> ili lupus kod novoro\u0111ene dece<\/strong> je retko stanje u kojem antitela majke uti\u010du na fetus, odnosno, kada beba pasivno dobija auto-antitela (anti-Ro, anti-RNP i anti-La antitela) od majke sa SEL. U ve\u0107ini slu\u010dajeva bolest nestaje spontano izme\u0111u 3-6. meseca \u017eivota bebe, ne ostavljaju\u0107i nikakve posledice. Po ro\u0111enju, beba mo\u017ee da ima osip na ko\u017ei koji ne ostavlja nikakve o\u017eiljke, probleme sa jetrom, komplikacije na srcu (poznate kao uro\u0111eni sr\u010dani blok, 1-2%) i u krvi (nizak broj krvnih zrnaca). Problemi sa ko\u017eom, jetrom i krvlju nestaju za nekoliko nedelja bez le\u010denja.<\/p>\n Lupus u detinjstvu <\/u><\/strong>se javlja kod dece i uti\u010de na telo na isti na\u010din kao i lupus odraslih. Ovo je retka bolest de\u010dijeg doba, a broj obolelih osoba iznosi 15 do 20 na 100.000 dece. Kod 15% svih obolelih od SEL prva manifestacija bolesti javlja se upravo u detinjstvu i adolescenciji. Simptomi lupusa se \u010de\u0161\u0107e javljaju kod devoj\u010dica u adolescenciji.<\/p>\n Lupusni nefritis<\/u><\/strong> je zapaljenje bubrega koje nastaje zbog SEL. Ukoliko je o\u0161te\u0107enje ozbiljno, mo\u017eda \u0107e vam trebati dijaliza ili transplantacija bubrega.<\/p>\n Ne postoje dva potpuno ista slu\u010daja SEL sa identi\u010dnim klini\u010dkim znacima lupusne bolesti. Znaci i simptomi koje do\u017eivljavate zavisi\u0107e od toga koji sistemi tela su pogo\u0111eni bole\u0161\u0107u. Tako ve\u0107ina bolesnika ima poreme\u0107aj u nekoliko organa, koji u te\u017eim slu\u010dajevima mogu biti pra\u0107eni i problemima sa bubrezima, srcem, plu\u0107ima, krvlju ili\u00a0nervnim sistemom. Znaci i simptomi mogu se pojaviti iznenada ili se razvijati sporo, mogu biti blagi ili ozbiljni, a mogu biti privremeni ili trajni. Ve\u0107ina ljudi sa lupusom ima blagu bolest koju karakteri\u0161u epizode \u200b\u200b- koje se nazivaju napadima \u2013 kada se znaci i simptomi pogor\u0161aju neko vreme, a zatim se pobolj\u0161aju ili \u010dak potpuno nestanu na neko vreme. Jedna od klini\u010dkih karakteristika SEL je upravo da simptomi mogu varirati i mogu se menjati tokom vremena.<\/p>\n Kod SEL sa po\u010detkom u detinjstvu, slede\u0107e klini\u010dke manifestacije se \u010de\u0161\u0107e nalaze nego kod odraslih:<\/p>\n Rane faze SEL obi\u010dno ne pokazuju dosledan obrazac simptoma. Me\u0111utim, po\u010detni znaci mogu da uklju\u010duju groznicu, slabost, gubitak te\u017eine ili umor. \u010cak 90% ljudi sa lupusom \u0107e do\u017eiveti op\u0161ti umor i malaksalost u nekom trenutku tokom bolesti. Jo\u0161 jedan rani simptom mo\u017ee biti bol u zglobovima. Bolest obi\u010dno zahvata samo jedan organ da bi se kasnije javile i druge klini\u010dke manifestacije.<\/p>\n Osip na licu koji izgleda kao \u201cleptirova krila\u201d \u010desto se smatra najizrazitijim znakom lupusa. Ko\u017ene promene se sre\u0107u kod 80% bolesnika i manifestuju se kao eritem obraza i kao eritemska ili makulopapulozna ospa koja zahvata \u0161ire povr\u0161ine ko\u017ee. Osip \u0107e se \u010desto pojaviti ili pogor\u0161ati nakon \u0161to ste bili na suncu. \u010cak i izlaganje fluorescentnim svetlima mo\u017ee da izazove osip.<\/p>\n Klini\u010dku sliku SEL naj\u010de\u0161\u0107e karakteri\u0161u slede\u0107i znaci;<\/p>\n Lupus se te\u0161ko mo\u017ee dijagnostikovati jer njegovi znaci i simptomi \u010desto opona\u0161aju znakove i simptome drugih bolesti. Najizrazitiji znak lupusa \u2013 osip na licu koji podse\u0107a na krila leptira koji se otvaraju preko oba obraza \u2013 javlja se u mnogim, ali ne i u svim slu\u010dajevima lupusa.<\/p>\n Dijagnoza lupusa zasniva se na; kombinaciji subjektivnih simptoma, objektivnih znakova i rezultata testova, a nakon \u0161to se pravilnom diferencijalnom dijagnostikom isklju\u010de druge bolesti.<\/p>\n Ameri\u010dki koled\u017e za reumatologiju (American College of Rheumatology, ACR) i Evropska liga protiv reumatizma (European League Against Rheumatism, EULAR) objavili su nove kriterijume za klasifikaciju SLE u 2019.godini i rezultat su zajedni\u010dkog rada preko 200 stru\u010dnjaka iz ove oblasti. Ovi kriterijumi predstavljaju aktuelne koncepte SLE, i imaju odli\u010dnu specifi\u010dnost i osetljivost. Najve\u0107a razlika u odnosu na prethodne kriterijume je u tome \u0161to je ANA pozitivnost uklju\u010dena kao obavezuju\u0107i kriterijum za postavljanje dijagnoze bolesti. Ovo je odlu\u010deno zbog visoke senzitivnosti odre\u0111ivanja ANA imunoflourescentnom metodom na humanim epitelijalnim \u0107elijama tipa 2 (engl. Human Epithelial type 2 cells) (HEp-2) koja iznosi oko 98%. Tek ukoliko je ovaj kriterijum obezbe\u0111en pristupa se daljoj numeri\u010dkoj obradi dodatnih kriterijuma koji su grupisani u sedam klini\u010dkih i i tri imunolo\u0161ka (antifosfolipidna antitela, komponente komplementa i SEL-specifi\u010dna antitela) domena. Ameri\u010dka reumatolo\u0161ka Asocijacije (ARA) sastavila je listu od 11 kriterijuma koji ukazuju na lupus da bi olak\u0161ali dijagnostiku lupusa i njegovo razlikovanje od ostalih bolesti. Kriterijumi su zapravo neki od naj\u010de\u0161\u0107ih simptoma kod bolesnika sa lupusom.<\/p>\n Kriterijumi su:<\/p>\n Svakom kriterijumu se dodeljuju bodovi, u rasponu od 2 do 10. Bolesnik sa SEL mora da ima najmanje 4 od 11 karakteristika bolesti sa ove liste u bilo kom trenutku od po\u010detka bolesti.<\/p>\n Kao \u0161to je prethodno navedeno osnovni problem u lupusu je poreme\u0107aj imunog sistema. Poznato je da je osnovna namena imunskog odbrambenog sistema da \u0161titi organizam od spoljnih uticaja, prvenstveno od infekcija i toksina koji mogu da izazovu bolest. U tu svrhu na\u0161 organizam stvara antitela. Antitela su proteini koje na\u0161 imuni sistem proizvodi za borbu protiv stranih agenasa, kao \u0161to su virusi i bakterije i njihova je uloga da svaku stranu \u010desticu koja prodre u organizam uni\u0161te ili onemogu\u0107e da o\u0161tete tkiva. U lupusu bolesnik proizvodi velike koli\u010dine antitela, koja po\u010dinju da napadaju tkiva samog bolesnika i da ih o\u0161te\u0107uju.\u00a0Zato SEL pripada grupi autoimunskih bolesti.\u00a0 \u00a0<\/strong><\/p>\n Nekoliko autoantitela je opisano u SEL, sa razli\u010ditom osetljivo\u0161\u0107u i specifi\u010dno\u0161\u0107u. Dok neka autoantitela mogu biti povezana sa odre\u0111enom klini\u010dkom podgrupom SEL, druga mogu da poslu\u017ee kao marker aktivnosti bolesti.<\/p>\n Antinuklearna antitela (ANA)<\/strong><\/p>\n Antinuklearna antitela (ANA) su autoantitela koja su usmerena protiv normalnih proteina unutar jedra (nukleusa) \u0107elije jer ova autoantitela gre\u0161kom napadaju zdrave \u0107elije mnogih organa i tkiva \u0161to mo\u017ee dovesti do razvoja raznih autoimunih bolesti.\u00a0 Antinuklearna antitela (ANA) su obele\u017eje autoimunih bolesti i bi\u0107e po\u010detni test koji se sprovodi za SEL. Imunofluorescentni test se smatra zlatnim standardom testa za ANA. Iako su druge metode detekcije kao \u0161to su enzimski imunosorbentni test (ELISA) i multipleks testovi \u0161iroko dostupni, nedostaje im osetljivost. Pozitivna ANA se vidi u vi\u0161e od 97% slu\u010dajeva SEL. Me\u0111utim, mo\u017ee se videti i kod nekoliko drugih poreme\u0107aja i zna\u010dajnog dela zdrave populacije, a ima specifi\u010dnost od samo 20%. Dakle, pozitivna ANA ne potvr\u0111uje dijagnozu SEL, ali negativna ANA \u010dini je zna\u010dajno manje verovatnom. ANA negativan SEL je retko opisan i verovatno je dobijen zbog metodolo\u0161ke gre\u0161ke. Ti slu\u010dajevi imaju ili pozitivnu ANA na imunofluorescenciju ili pozitivna anti-Ro (SSA) antitela.<\/p>\n ANA testovi mere nivoe antitela u krvi koja se \u010desto vide i kod ljudi sa reumatskim oboljenjem. Drugi reumatolo\u0161ki poreme\u0107aji povezani sa pozitivnom ANA uklju\u010duju lupus izazvan lekovima, sistemsku sklerozu, polimiozitis\/dermatomiozitis, me\u0161ovitu bolest vezivnog tkiva, Sj\u00f6gren-ov sindrom, reumatoidni artritis, juvenilni idiopatski artritis<\/a>, Rainaud-ovu bolest, ko\u017eni lupus i fibrozni lupus. Nekoliko drugih autoimunih poreme\u0107aja je povezano sa pozitivnom ANA, uklju\u010duju\u0107i autoimuni hepatitis, multiplu sklerozu, Hashimoto tiroiditis<\/a>\u00a0i idiopatsku trombocitopenijsku purpuru. Nekoliko infekcija i maligniteta je tako\u0111e povezano sa pozitivnim ANA.<\/p>\n Test ANA HEP-2 se odre\u0111uje osobama za koje se sumnja da imaju simptome nekih od autoimunih oboljenja, pre svega kada se postavlja dijagnoza SEL. Metoda indirektne imunofluorescencije na HEp-2 supstratu predstavlja zlatni standard za detekciju antinuklearnih antitela i veoma je zna\u010dajan laboratorijski test za postavljanje dijagnoze sistemskih bolesti vezivnog tkiva. Klini\u010dka osetljivost laboratorijskog testa za detekciju ANA na Hep-2 supstratu za dijagnozu SEL je veoma visoka, obzirom da se ova antitela detektuju kod gotovo svih pacijenata sa dijagnozom sistemskog eritemskog lupusa. ANA HEP-2 (Antinuklearna At HEP-2) test se radi kada postoji sumnja na sistemske bolesti kao \u0161to je: sistemski lupus eritematozus, sklerodermija (sistemska skleroza), bolest vezivnog tkiva (me\u0161ovita) MBVT, primarni Sj\u00f6gren-ov sindrom, hroni\u010dni aktivni hepatitis, hiperglobulinemijska purpura (crvenilo ko\u017ee u obliku ta\u010dkastih krvarenja), juvenilni (idiopatski) reumatoidni artritis, medikamentozni lupus (lupus izazvan lekovima).<\/p>\n ENA (ekstraktibilni nuklearni antigeni) test<\/strong><\/p>\n ENA profil \u010dini skup autoantitela koja se koriste u dijagnozi razli\u010ditih autoimunih bolesti i poreme\u0107aja. \u010cesto se koristi kao naknadni test nakon pozitivnog ANA testa. ENA test mo\u017ee biti slede\u0107i korak u otkrivanju da li imate autoimunu bolest i koju imate. Ukoliko imate pozitivan ANA test, ENA test mo\u017ee da proveri krv na prisustvo antinuklearnih antitela za koja se zna da su markeri odre\u0111enih bolesti. ENA test mo\u017ee pomo\u0107i va\u0161em zdravstvenom timu i va\u0161em reumatologu da dijagnostikuju autoimune bolesti kao \u0161to su: Lupus (ovo je tako\u0111e poznato kao sistemski eritemski lupus), me\u0161ovita bolest vezivnog tkiva, mnogi ljudi sa ovom bole\u0161\u0107u imaju i Sj\u00f6gren-ov sindrom, scleroderma (poznato i kao sistemska skleroza), polimiozitis i dermatomiozitis.<\/p>\n Anti-Ro (SSA)<\/strong> i anti-La (SSB)<\/strong><\/p>\n Anti-Ro i anti-La antitela antitela su tako\u0111e auto-antitela i ciljaju ribonukleoproteinske \u010destice. Odre\u0111uju se osobama za koje se sumnja da imaju simptome nekih od autoimunih oboljenja. Ova vrsta analize se koristi u djagnostici i pra\u0107enju autoimunih oboljenja mekog tkiva, naro\u010dito sistemskog eritemskog lupusa i Sj\u00f6gren-ovog sindroma (vide se u do 90% slu\u010dajeva Sj\u00f6gren-ovog sindroma), ali se mogu videti i kod SEL (anti-Ro u do 50% i anti-La u do 20% slu\u010dajeva). Kod SEL, oni mogu biti povezani sa sekundarnim Sj\u00f6gren-ovim sindromom i keratokonjunktivitisom sicca, subakutnim ko\u017enim lupusom, fotosenzitivno\u0161\u0107u, uro\u0111enim sr\u010danim blokom i neonatalnim lupusom.<\/p>\n Anti-Sm (Anti-Smith) antitela i Anti RNP\/Sm At (U1-RNP\/Sm) antitela<\/strong><\/p>\n Anti-Smith<\/strong> (Anti-Sm) antitela se vide kod manje od 30% pacijenata sa SEL, ali imaju 99% specifi\u010dnosti za SEL. Oni se \u010de\u0161\u0107e prime\u0107uju kod afroameri\u010dkih pacijenata sa SEL. Anti-Smith antitela kod SLE obi\u010dno su uvek povezana sa anti-U1-RNP antitelima<\/strong>, koja su prisutna kod do 30% pacijenata sa SEL. Anti-U1-RNP antitela se tako\u0111e mogu videti kod me\u0161ovite bolesti vezivnog tkiva (engl. mixed connective tissue disease, MCTD), koji je usko povezan sa SEL.<\/p>\n Anti-Jo\u20131 antitela<\/strong><\/p>\n Anti Jo-1 antitelase se koriste u djagnostici i pra\u0107enju nekih autoimunih oboljenja. Odre\u0111uju se osobama kod kojih se sumnja da imaju simptome nekih od autoimunih oboljenja kao \u0161to su: miozitis, polimiozitis ili dermatomiozitis.<\/strong><\/p>\n Anti ds DNA (Antitela na dvolan\u010danu DNK)<\/strong><\/p>\n Antitela protiv dvolan\u010dane deoksiribonukleinske kiseline (dsDNK) imaju vi\u0161e od 95% specifi\u010dnosti za SEL, ali se nalaze u samo oko 60% do 70% pacijenata sa SEL. Anti ds-DNA se stoga koristi u djagnostici i pra\u0107enju sistemskog eritemskog lupusa. Odre\u0111uje se osobama koje imaju znakove i simptome sistemskog eritemskog lupusa, kao i osobama kod kojih je dijagnostifikovan lupus da se prati tok bolesti.<\/p>\n Antifosfolipidna antitela<\/strong><\/p>\n Antifosfolipidni sindrom dovodi do pojave poja\u010danog formiranja krvnih ugru\u0161aka (tromboza) \u0161to je \u010desta pojava kod SEL. Ova antitela poja\u010davaju zgru\u0161avanje krvi u krvnim sudovima i povezuju se sa nekoliko manifestacija uklju\u010duju\u0107i trombozu arterija i\/ili vena, smanjen broj trombocita (trombocitopenija), migrenozne glavobolje, epilepsija i crvenkasto i\u0161arana ko\u017ea. Uobi\u010dajeno mesto zgru\u0161avanja u krvnim sudovima je mozak, \u0161to mo\u017ee dovesti do \u0161loga, ali se javlja i u venama ko\u017ee i bubrega. Antifosfolipidna antitela se mogu na\u0107i kod 50% osoba sa lupusom, ali se koriste i kao pomo\u0107 u otkrivanja uzroka vi\u0161estrukih poba\u010daja i komplikacija u trudno\u0107i <\/a>kod osoba \u017eenskog pola i kao pomo\u0107 u dijagnostici tromboza ili neo\u010dekivanog produ\u017eenog aPTT-a, kad se odre\u0111uje zajedno sa parametrima ste\u010denih trombofilija (APCR, protein C, protein S, lupus antikoagulans, antitrombin, PAI, beta-2-glikoprotein antitela i antikardiolipinska antitela). Ponekad se odre\u0111uje kao pomo\u0107 u dijagnostici autoimunih obolenja.<\/p>\n U BeoLab laboratorijama je dostupan \u010ditav niz analiza za antifosfolipidna antitela:<\/p>\n Laboratorijski testovi koji mere nivoe komplemenata u krv<\/strong>i<\/p>\n Komplement je zajedni\u010dki naziv za grupu krvnih proteina koji uni\u0161tavaju bakterije i reguli\u0161u zapaljenske i imunolo\u0161ke odgovore. Odre\u0111ene komponente komplementa, proteini (C3 i C4) mogu biti potro\u0161eni u imunolo\u0161kim reakcijama, a niski nivoi ovih proteina ozna\u010davaju prisustvo aktivne bolesti, naro\u010dito bolesti bubrega. Komplementi C3 i C4 se proveravaju kod pacijenata sa SEL ili sumnjom na SEL, a nizak nivo komplementa ukazuje na potro\u0161nju komplementa i mo\u017ee biti u korelaciji sa aktivno\u0161\u0107u bolesti.<\/p>\n Op\u0161te laboratorijske analize zna\u010dajne u dijagnostici SEL su: krvna slika, analiza urina, standardne biohemijske analize uklju\u010duju\u0107i testove jetrene (AST, ALT, ALP, GGT, bilirubini)<\/a>\u00a0 i bubre\u017ene (urea, kreatinin) funkcije. U cilju odre\u0111ivanja tih osnovnih parametara mo\u017ee se preporu\u010diti Osnovni preventivni panel analiza koji pru\u017ea informacije o velikom broju parametara koji mogu biti najraniji pokazatelj.<\/p>\n Hematolo\u0161ki poreme\u0107aji kod SEL<\/strong><\/p>\n Ljudi sa lupusom mogu imati opasno nizak broj crvenih krvnih zrnaca, belih krvnih zrnaca ili trombocita (koji poma\u017eu u zgru\u0161avanju krvi). Promene u krvnoj slici mogu izazvati umor (sa niskim brojem crvenih krvnih zrnaca, poznatim i kao anemija), ozbiljne infekcije (sa malim brojem belih krvnih zrnaca) ili lake modrice ili krvarenje (sa niskim brojem trombocita). Krvni ugru\u0161ci su \u010de\u0161\u0107i kod ljudi sa SEL. \u010cesto se de\u0161avaju u nogama (nazivaju se duboka venska tromboza ili DVT), u plu\u0107ima (nazivaju se plu\u0107na embolija ili PE), a ponekad i u mozgu (mo\u017edani udar). Ovi ugru\u0161ci mogu biti povezani sa na\u010dinom na koji va\u0161e telo proizvodi antifosfolipidna (APL) antitela. Ovo su neobi\u010dni proteini koji mogu pove\u0107ati verovatno\u0107u zgru\u0161avanja krvi.<\/p>\n Testovi krvi<\/u><\/strong><\/p>\n Markeri inflamacije kod SEL<\/strong><\/p>\n Markeri inflamacije kao \u0161to su brzina sedimentacije eritrocita i C-reaktivni protein mogu biti povi\u0161eni u SEL.<\/p>\n Ljudi sa SEL \u010desto imaju povi\u0161enu brzinu sedimentacije eritrocita.<\/p>\n Ovaj protein se javlja kada se u telu pojavi zapaljenje. Povi\u0161eni nivo CRP-a mo\u017ee da uka\u017ee na prisustvo zapaljenskog procesa u telu. SE i CRP pokazuju sli\u010dne koli\u010dine upale, ali jedan mo\u017ee biti visok kada drugi nije.<\/p>\n Bubrezi u SEL<\/strong><\/p>\n Osnovni razlog zbog kojeg lupus nekada ima lo\u0161iju prognozu je zapaljenje bubrega. Ukoliko je o\u0161te\u0107enje ozbiljno, kao \u0161to je prethodno navedeno, mo\u017eda \u0107e vam trebati dijaliza ili transplantacija bubrega. Biohemijske analize krvi mogu da otkriju o\u0161te\u0107enje bubrega (pove\u0107anje ureje, azotnih materija, kreatinina, i promene u koncentraciji elektrolita). Analiza mokra\u0107e kod lupusa ukazuje na stepen zahva\u0107enosti bubrega.<\/p>\n U Beo-lab laboratorijama dostupni su vam slede\u0107i testovi za dijagnostiku i procenu stanja bubrega.<\/strong> Postoje razli\u010diti testovi urina<\/a>\u00a0koji pru\u017eaju korisne informacije za dijagnoze razli\u010ditih vrsta oboljenja bubrega.<\/p>\n U Beo-lab laboratorijam su vam dostupne slede\u0107e analize urina (mokra\u0107e):<\/p>\n Fizi\u010dko-hemijski pregled urina sa sedimentom<\/strong><\/a>\u00a0se koristi za otkrivanje, kao i upravljanje \u0161irokim spektrom poreme\u0107aja, kao \u0161to su infekcije urinarnog trakta, bolesti bubrega i dijabetes. Fizi\u010dko-hemijski pregled urina sa sedimentom je test koji ispituje vizuelne, hemijske i mikroskopske aspekte uzorka urina. Analiza urina uklju\u010duje fizi\u010dki pregled urina, hemijsku procenu pomo\u0107u traka za testiranje urina, kao i mikroskopski pregled uzorka urina (sediment).<\/p>\n Mikrobiolo\u0161ki pregled urina \u2013 Urinokultura <\/strong><\/a>je tehnika koja se koristi u dijagnosti\u010dke svrhe, u cilju izolovanja mikrobiolo\u0161kog uzro\u010dnika infekcije mokra\u0107nog sistema. Pod normalnim uslovima urin je sterilan i predstavlja nepovoljnu sredinu za mnoge bakterije zbog svoje kiselosti i promenljive koncentracije rastvorenih jedinjenja u njemu.<\/p>\n Pored testova urina u Beo-lab laboratorijama se rade i detaljne biohemijske analize krvi <\/strong>koje su izuzetno va\u017ene za osobe koje se nalaze u rizi\u010dnoj grupi za bubre\u017ena oboljenje, a posebno za pacijenate sa uznapredovalom bubre\u017enom slabosti. Kontrola koncentracije albumina i degradacionih produkata proteina (kreatinin, urea), kao i serumskih elektrolita (posebno kalijuma, kalcijuma i fosfora), kao i promene kiselosti krvi odnosno acidoze, kod njih je veoma zna\u010dajan pokazatelj stanja bubrega.<\/p>\n Rezultate dobijenih nalaza testova za procenu stanja va\u0161ih bubrega tuma\u010di lekar koji vas je poslao na testiranje, na osnovu kojih \u0107e vam propisati potrebnu terapiju. Jetra u SEL (analize za procenu funkcije jetre)<\/strong><\/p>\n Testovi funkcije jetre poma\u017eu da proverite zdravstveno stanje va\u0161e jetre merenjem nivoa enzima jetre, proteina i bilirubina u krvi i mogu da se koriste za procenu akutne i hroni\u010dne disfunkcije jetre.<\/p>\n U Beo-lab laboratorijama dostupni su vam slede\u0107i testovi za dijagnostiku i odre\u0111ivanje funkcionalnog stanja jetre:<\/p>\n Za sve informacije u vezi sa analizama pomenutim u prethodno navedenom tekstu, mo\u017eete nas kontaktirati na broj telefona +<\/a>381113622888\u00a0<\/a>ili nam svoj upit po\u0161aljite na mail office@beo-lab.rs<\/a><\/p>\n Ukoliko Vam se svi\u0111a \u010dlanak podelite ga sa prijateljima.<\/em> Literatura<\/strong><\/p>\n\u0160ta je lupus?\u00a0\u00a0<\/h2>\n
\n
Koji su tipovi lupusa?<\/h2>\n
\n
Sistemski eritemski lupus (SEL) simptomi<\/h2>\n
\n
![\"Sistemski](\"https:\/\/www.beo-lab.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/05\/Rane-faze-lupusa-1024x683.webp "\\"Sistemski")
\n
Sistemski eritemski lupus dijagnoza<\/h2>\n
\n
Serolo\u0161ki testovi u SEL<\/h2>\n
Ostali laboratorijski markeri u SEL<\/h2>\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n