Rak plu\u0107a faktori rizika<\/strong><\/h2>\nFaktore koji mogu pove\u0107ati rizk da dobijete rak plu\u0107a mo\u017eemo podeliti u dve gupe: one na koje mo\u017eete da uti\u010dete i samim tim ih mo\u017eete promeniti i na one koje ne mo\u017eete promeniti niti uticati na njih.\u00a0<\/p>\nPu\u0161enje kao glavni faktor rizika<\/strong><\/h3>\nNaj\u010de\u0161\u0107i i najva\u017eniji uzrok raka plu\u0107a je dugotrajno izlaganje duvanskom dimu. Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (Centers for Disease Control and Prevention, CDC) pu\u0161enje cigareta je najve\u0107i faktor rizika za rak plu\u0107a i odgovorno je za vi\u0161e od 7 od 10 slu\u010dajeva. Ukoliko pu\u0161ite vi\u0161e od 25 cigareta dnevno, 25 puta je ve\u0107a verovatno\u0107a da \u0107ete dobiti rak plu\u0107a nego neko ko ne pu\u0161i.<\/strong> \u0160to du\u017ee pu\u0161ite i \u0161to vi\u0161e pakovanja cigareta dnevno pu\u0161ite, to je ve\u0107i rizik.<\/strong> Na svakih 3\u20134 miliona popu\u0161enih cigareta, desi se jedan smrtni slu\u010daj od raka plu\u0107a<\/strong>. Duvanski dim je toksi\u010dna me\u0161avina vi\u0161e od 7.000 hemikalija od kojih su mnoge otrovi. Poznato je da dim cigareta sadr\u017ei preko 70 poznatih karcinogena<\/strong>, uklju\u010duju\u0107i radioizotope iz sekvence raspada radona, nitrozamina i benzopirena. Pored toga, izgleda da nikotin smanjuje imunolo\u0161ki odgovor na rast raka u izlo\u017eenom tkivu. Pu\u0161enje duvana je kao pojedina\u010dni faktor rizika odgovorno za svaki tre\u0107i slu\u010daj raka i dokazano je da 80% do 85% karcinoma plu\u0107a nastaje kao posledica pu\u0161enja. \u0160irom razvijenog sveta, 90% smrti od raka plu\u0107a kod mu\u0161karaca i 70% za \u017eene u toku 2000. godine su pripisane pu\u0161enju. Ovaj broj je verovatno \u010dak i ve\u0107i za rak plu\u0107a malih \u0107elija (SCLC) i retko je da neko ko nikada nije pu\u0161io ima SCLC. Pr\u0435m\u0430 istr\u0430\u017eiv\u0430nju \u043a\u043e\u0458\u0435 su spr\u043ev\u0435li Udru\u017e\u0435nj\u0435 z\u0430 b\u043erbu pr\u043etiv r\u0430\u043a\u0430 plu\u0107\u0430 \u201ePunim plu\u0107im\u0430\u201d i \u041alini\u043a\u0430 z\u0430 plu\u0107n\u0435 b\u043el\u0435sti Univ\u0435rzit\u0435ts\u043a\u043eg \u043alini\u010d\u043a\u043eg c\u0435ntr\u0430 Srbi\u0458\u0435 (U\u041aC) g\u043et\u043ev\u043e 90% \u0430n\u043a\u0435tir\u0430nih pacijenata su r\u0430ni\u0458\u0435 bili pu\u0161\u0430\u010di, \u0430 \u0458\u0435dn\u0430 tr\u0435\u0107in\u0430 njih i d\u0430lj\u0435 pu\u0161i.<\/p>\nIako je pu\u0161enje cigareta najve\u0107i faktor rizika, upotreba drugih vrsta duvanskih proizvoda tako\u0111e mo\u017ee da pove\u0107a rizik od razvoja raka plu\u0107a i drugih vrsta raka, kao \u0161to su rak jednjaka i rak usta.<\/p>\n
Ovi proizvodi uklju\u010duju:<\/p>\n
\nCigare i duvan za lulu<\/strong> (Pu\u0161enje cigara, lula i pu\u0161enje cigareta sa mentolom \u0107e gotovo sa jednakom verovatno\u0107om da uzrokujui rak plu\u0107a kao i pu\u0161enje cigareta).<\/li>\nPu\u0161enje cigareta sa malo katrana<\/strong> ili \u201elaganih\u201c cigareta pove\u0107ava rizik od raka plu\u0107a isto koliko i obi\u010dne cigarete).<\/li>\nBurmut<\/strong> (duvan u prahu).<\/li>\nDuvan za \u017evakanje<\/strong>.<\/li>\nPu\u0161enje kanabisa (marihuane)<\/strong> tako\u0111e mo\u017ee da pove\u0107a rizik od razvoja raka plu\u0107a. Ve\u0107ina ljudi koji pu\u0161e kanabis me\u0161aju ga sa duvanom. Iako imaju tendenciju da pu\u0161e manje duvana od ljudi koji pu\u0161e obi\u010dne cigarete, obi\u010dno udi\u0161u dublje i du\u017ee zadr\u017eavaju dim u plu\u0107ima.<\/li>\nE-cigarete.<\/strong> Ve\u0107ina e-cigareta sadr\u017ei nikotin, pa ih Uprava za hranu i lekove (FDA) klasifikuje kao \u201eduvanske proizvode\u201c.\u00a0 FDA navodi da e-cigarete izazivaju zdravstvene rizike, uklju\u010duju\u0107i o\u0161te\u0107enje plu\u0107a. \u0160tavi\u0161e, nije dokazano da e-cigarete pobolj\u0161avaju va\u0161e \u0161anse za prestanak pu\u0161enja. Me\u0111utim, jo\u0161 nije poznato da li e-cigarete direktno pove\u0107avaju rizik od raka plu\u0107a.<\/li>\n<\/ul>\nNepu\u0161a\u010di sa\u010dinjavaju 10-15% slu\u010dajeva raka plu\u0107a, koji se kod njih uglavnom javlja kao posledica kombinacije geneti\u010dkih faktora, gasa radona, azbesta i zaga\u0111enog vazduha uklju\u010duju\u0107i sekundarni unos duvanskog dima (pasivno pu\u0161enje).<\/p>\n
Pasivno pu\u0161enje,<\/strong> odnosno, udisanje dima pu\u0161enja druge osobe je \u010dest uzrok raka plu\u0107a kod nepu\u0161a\u010da. Pasivni pu\u0161a\u010d se mo\u017ee klasifikovati kao neko ko \u017eivi ili radi sa pu\u0161a\u010dem. Brojna istra\u017eivanja su pokazala zna\u010dajno pove\u0107ani rizik me\u0111u onima koji su izlo\u017eeni pasivnom pu\u0161enju. Oni koji \u017eive sa pu\u0161a\u010dem imaju 20\u201330% ve\u0107i rizik, dok oni koji rade u okru\u017eenju sa dimom \u201eiz druge ruke\u201c imaju 16\u201319% pove\u0107ani rizik. Istra\u017eivanja dima \u201eiz druge ruke\u201c nagove\u0161tavaju da je opasniji od direktnog dima. Pasivno pu\u0161enje prouzrokuje oko 3.400 smrti od raka plu\u0107a svake godine u SAD-u.<\/p>\nIzlo\u017eenost zaga\u0111enju i \u0161tetnim hemikalijama<\/strong><\/p>\nDejstvo kancerogena \u017eivotne i radne sredine nastaje posle du\u017eeg latentnog perioda, koji traje od pet do 40 godina, koliko je u proseku potrebno vremena da se normalna \u0107elija transformi\u0161e u malignu \u0107eliju. Aerozaga\u0111enje, i uop\u0161te, svaka izlo\u017eenost inhalatornim toksinima, \u0161to je karakteristi\u010dno za neka zanimanja (rad sa naftom i njenim derivatima, npr), tako\u0111e pogoduje razvoju ove bolesti.<\/p>\n
Izlo\u017eenost odre\u0111enim hemikalijama i supstancama koje se koriste u nekoliko zanimanja i industrija mo\u017ee da pove\u0107a rizik od razvoja raka plu\u0107a. Prema podacima Me\u0111unarodna agencija za istra\u017eivanje raka (IARC) slede\u0107e hemikalije, supstance i zaga\u0111enja iz sredine i na radnom mestu su kancerogene za plu\u0107a:<\/p>\n
\nNeki metali<\/strong> (proizvodi aluminijuma, kadmijum i jedinjenja kadmijuma, jedinjenja hroma, berilijum i jedinjenja berilijuma, gvo\u017e\u0111e i legure \u010delika, jedinjenja nikla, arsen i neorganska jedinjenja arsena, silicijum dioksid, vinil hlorid, podzemno kopanje rude hematita).<\/li>\nAzbest.<\/strong> Ljudi koji rade sa azbestom (kao \u0161to su rudnici, mlinovi, tekstilne fabrike, mesta gde se koristi izolacija i brodogradili\u0161ta) imaju nekoliko puta ve\u0107u verovatno\u0107u da umru od raka plu\u0107a, pri \u010demu je rizik od raka plu\u0107a jo\u0161 ve\u0107i ako i pu\u0161e. Nije jasno koliko nisko ili kratkoro\u010dno izlaganje azbestu mo\u017ee da pove\u0107a rizik od raka plu\u0107a. Ljudi koji su izlo\u017eeni velikim koli\u010dinama azbesta tako\u0111e imaju ve\u0107i rizik od razvoja mezotelioma, vrste raka koji po\u010dinje u pleuri (sluzoko\u017ei koja okru\u017euje plu\u0107a). Poslednjih godina, vladini propisi su uveliko smanjili upotrebu azbesta u komercijalnim i industrijskim proizvodima. Me\u0111utim, jo\u0161 uvek je prisutan u mnogim domovima i drugim starijim zgradama, ali se obi\u010dno ne smatra \u0161tetnim sve dok se ne ispusti u vazduh propadanjem, ru\u0161enjem ili renoviranjem.<\/li>\nNeki proizvodi sagorevanja, dimovi uglja i koksa<\/strong> (nepotpuno sagorevanje, emisija gasova u doma\u0107instvu pri sagorevanju uglja, gasifikacija uglja, katran kamenog uglja, proizvodnja koksa, \u010da\u0111, izduvni gasovi dizel motora)<\/li>\nsilicijum dioksid<\/strong><\/li>\nIstra\u017eivanja su tako\u0111e otkrila da \u010desto izlaganje isparenjima dizela<\/strong> tokom mnogo godina pove\u0107ava rizik od razvoja raka plu\u0107a.<\/li>\nNeki toksi\u010dni gasovi<\/strong> (metil etar (tehni\u010dki stepen), bis-(hlorometil) etar, sumpurni iperit, MOPP (me\u0161avina vinkristin-prednison \u2013 azotni iperit \u2013 prokarbazin), gasovi koji nastaju prilikom farbanja)<\/li>\nProizvodnja gume i kristalina pra\u0161ina peska<\/strong>.<\/li>\nRadon<\/strong> je prirodni radioaktivni gas koji dolazi iz malih koli\u010dina uranijuma prisutnog u svim stenama i zemlji\u0161tima. Ne mo\u017eete ga videti, okusiti ili pomirisati. Ponekad se mo\u017ee na\u0107i u zgradama. Ukoliko se udi\u0161e, mo\u017ee da o\u0161teti va\u0161a plu\u0107a, posebno ako pu\u0161ite. Prema Ameri\u010dkoj agenciji za za\u0161titu \u017eivotne sredine (EPA), radon je drugi vode\u0107i uzrok raka plu\u0107a u Sjedinjenim Dr\u017eavama i vode\u0107i je uzrok me\u0111u ljudima koji ne pu\u0161e. Na otvorenom ima toliko malo radona da verovatno ne\u0107e biti opasno. Me\u0111utim, u zatvorenom prostoru, radon mo\u017ee biti koncentrisaniji pa ako ga udi\u0161ete, va\u0161a plu\u0107a se izla\u017eu malim koli\u010dinama radona \u0161to mo\u017ee pove\u0107ati rizik za rak plu\u0107a. Ku\u0107e i druge zgrade u skoro svakom delu zemlje mogu da imaju visoke nivoe radona u zatvorenom prostoru (posebno u podrumima).<\/li>\n<\/ul>\nKao \u0161to je prethodno pomenuto postoje faktori koji pove\u0107avaju rizik za rak plu\u0107a na koje ne mo\u017eemo da uti\u010demo a to su:<\/p>\n
\nJonizuju\u0107e zra\u010denje<\/strong> (rendgensko zra\u010denje, radon-222 i njegovi produkti raspadanja, gama zra\u010denje, plutonijum) i prethodna terapija zra\u010denjem plu\u0107a<\/strong>. Ljudi koji su imali terapiju zra\u010denjem grudnog ko\u0161a za druge vrste raka imaju ve\u0107i rizik od raka plu\u0107a, posebno ako pu\u0161e. Primeri uklju\u010duju ljude koji su le\u010deni od Hodgkinovog limfoma ili \u017eene koje su le\u010dene zra\u010denjem grudnog ko\u0161a zbog raka dojke.<\/li>\nZaga\u0111enje vazduha<\/strong>. U gradovima, zaga\u0111enje vazduha od izduvnih gasova dizela, ili fabrika izgleda da malo pove\u0107ava rizik od raka plu\u0107a. Ovaj rizik je daleko manji od rizika izazvanog pu\u0161enjem, ali se smatra da je oko 1% do 2% svih smrtnih slu\u010dajeva od raka plu\u0107a u Sjedinjenim Dr\u017eavama posledica zaga\u0111enja vazduha na otvorenom.<\/li>\nLi\u010dna ili porodi\u010dna istorija raka plu\u0107a<\/strong>. Ukoliko ste imali rak plu\u0107a, imate ve\u0107i rizik od razvoja drugog raka plu\u0107a. Bra\u0107a, sestre i deca ljudi koji su imali rak plu\u0107a mogu sami imati ne\u0161to ve\u0107i rizik za dobijanje raka plu\u0107a, posebno ako je kod ro\u0111aka dijagnostikovan u mla\u0111oj dobi. Nije jasno koliki deo ovog rizika mo\u017ee biti posledica zajedni\u010dkih gena me\u0111u \u010dlanovima porodice, a koliko od zajedni\u010dkog izlaganja u doma\u0107instvu (kao \u0161to je duvanski dim ili radon).<\/li>\n<\/ul>\nDa li je rak plu\u0107a nasledan?<\/strong><\/h3>\nStru\u010dnjaci procenjuju da \u0161to se ti\u010de genetske predispozicije njoj pripada pribli\u017eno 8% dijagnostikovanih slu\u010dajeva raka plu\u0107a. DNK je molekul u na\u0161im \u0107elijama koga \u010dine na\u0161i geni, koji kontroli\u0161u kako na\u0161e \u0107elije funkcioni\u0161u. DNK, koja poti\u010de od oba na\u0161a roditelja, mo\u017ee da uti\u010de na na\u0161 rizik od razvoja odre\u0111enih bolesti, uklju\u010duju\u0107i neke vrste raka.<\/p>\n
Neki geni poma\u017eu u kontroli kada \u0107elije rastu, dele se da bi stvorile nove \u0107elije i umiru:<\/p>\n
\u2022 Geni koji poma\u017eu \u0107elijama da rastu, dele ili ostanu \u017eive nazivaju se onkogeni<\/strong>.<\/p>\n\u2022 Geni koji poma\u017eu u kontroli \u0107elijske deobe ili izazivaju umiranje \u0107elija u pravo vreme nazivaju se tumor supresorski geni<\/strong>.<\/p>\nRak mo\u017ee biti uzrokovan promenama DNK koje uklju\u010duju onkogene ili isklju\u010duju gene supresora tumora. Promene u mnogim razli\u010ditim genima obi\u010dno su potrebne da izazovu rak plu\u0107a. Pre svega postoje dve vrste genskih mutacija (promena): mutacije u polnim \u0107elijama, gametima (jajnoj \u0107eliji, sermatozoidima) i somatske mutacije.<\/strong> Nedavne studije su pokazale da testiranje svih pacijenta sa rakom plu\u0107a na mutacije u polnim \u0107elijama mo\u017ee da uka\u017ee na to da ne samo da ste pod pove\u0107anim naslednim rizikom za razvoj raka plu\u0107a, ve\u0107 bi tako\u0111e moglo pomo\u0107i u pronala\u017eenju najboljeg na\u010dina le\u010denja raka plu\u0107a. Ukoliko imate rak plu\u0107a i tako\u0111e se utvrdi da imate odre\u0111enu mutaciju u polnim \u0107elijama, mo\u017eda \u0107ete dobro reagovati na ciljanu terapiju te mutacije. Primeri mogu\u0107ih mutacija u polnim \u0107elijama za pacijente sa rakom plu\u0107a uklju\u010duju slede\u0107e gene: CHEK2, ATM, TP53, BRCA1, EGFR, APC i PALB2<\/strong>. Bez obzira na to da li imate ve\u0107i nasledni rizik od raka plu\u0107a, lekari preporu\u010duju da svi ljudi izbegavaju duvanski dim i druga izlaganja koja \u0107e pove\u0107ati rizik od raka.<\/p>\nSte\u010dene promene gena (somatske mutacije ili \u201emutacije pokreta\u010di\u201c)<\/strong> se mogu javiti u bilo kojoj pojedina\u010dnoj \u0107eliji i ne mogu se naslediti. Somatske mutacije se odnose na promene DNK unutar \u0107elija koje nisu prenete od va\u0161ih roditelja, ve\u0107 su ste\u010dene tokom va\u0161eg \u017eivota. Odre\u0111ene somatske mutacije mogu uticati na sposobnost \u0107elije da kontroli\u0161e sopstveni rast i na kraju \u0107e transformisati \u0107eliju bez raka u \u0107eliju raka. Ove somatske mutacije su tako\u0111e poznate kao \u201emutacije pokreta\u010di\u201c. Ukoliko se utvrdi da va\u0161 tumor ima ovakv tip mutacije, verovatno \u0107ete dobro reagovati na ciljanu terapiju. Za pacijente sa uznapredovalim karcinomom plu\u0107a ne-malih \u0107elija, preporu\u010duje se da se plu\u0107na masa ili metastatska masa testiraju na somatske mutacije. Standardna praksa je da se testiraju mutacije slede\u0107ih gena: EGFR, ALK, ROS1, MET, RET, BRAF i NTRK<\/strong>. Ukoliko se prona\u0111e bilo koja od ovih mutacija, preporu\u010duje se po\u010detni tretman ciljanom terapijom (umesto hemoterapije). Iako se ove mutacije mogu na\u0107i kod svakog pacijenta sa rakom plu\u0107a, ve\u0107a je verovatno\u0107a da \u0107e nepu\u0161a\u010di sa rakom plu\u0107a imati somatsku mutaciju.<\/p>\nU cilju dijagnostikovanja i uspe\u0161nijeg le\u010denja raka plu\u0107a, mo\u017ee se raditi geneti\u010dko testiranje koje podrazumeva detekciju specifi\u010dnih biomarkera ili promena u genima. U BeoLab laboratorijama procena genetskog rizika za nastanak karcinoma se utvr\u0111uje kori\u0161\u0107enjem klini\u010dki efikasnih genskih panela.<\/p>\n
Postoji 14 panela geneti\u010dkih testova za vi\u0161e od 30 tipova karcinoma<\/a>\u00a0koji se mogu javiti na 10 i vi\u0161e organa, sa jednim sveobuhvatnim panelom od 54 gena \u010dije se promene u strukturi dovode u vezu sa velikim brojem tumora. Rezultat ovih testova mo\u017ee ukazati na rizik da se kod osobe javi kancer naslednog \/ genetskog porekla.<\/p>\n
![\"Rak](\"https:\/\/www.beo-lab.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/08\/rak-pluca-stadijumi-bolesti-1024x374.jpg\" "\\"Rak")
![\"Rak](\"https:\/\/www.beo-lab.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/08\/Rak-pluca-faktori-rizika-1024x1024.jpeg\" "\\"Rak")