BBC<\/footer>\n<\/figure>\nMo\u017eete da vidite gust stub dima kako se izdi\u017ee sa deponije Agbogblo\u0161i kilometrima daleko.<\/p>\n
Vazduh na ogromnom smetli\u0161tu, na zapadu Akre, prestonice Gane, izuzetno je toksi\u010dan.<\/p>\n
\u0160to se vi\u0161e pribli\u017eavate, sve se te\u017ee di\u0161e i po\u010dinje da vam se muti vid.<\/p>\n
Oko ovih isparenja stoje desetine mu\u0161karaca, koji \u010dekaju traktore da bi istovarili gomile kablova pre nego \u0161to ih zapale.<\/p>\n
Drugi se penju na toksi\u010dno brdo otpada i donose dole televizore, kompjutere i delove ve\u0161 ma\u0161ine, pa ih pale.<\/p>\n
Ljudi izvla\u010de vredne metale kao \u0161to su bakar i zlato iz elektronskog i elektri\u010dnog otpada (e-otpada), \u010diji je veliki deo stigao do Gane iz bogatih zemalja.<\/p>\n
\u201eNe ose\u0107am se dobro\u201c, ka\u017ee Abdula Jakubu, mladi radnik dok spaljuje kablove i plastiku, a o\u010di su mu crvene i suzne.<\/p>\n
\u201eVazduh koji vidite veoma je zaga\u0111en, a moram da radim ovde svaki dan, tako da to definitivno uti\u010de na va\u0161e zdravlje”, dodaje.<\/p>\n
Abiba Alhasan, majka \u010detvoro dece, radi na obli\u017enjoj lokaciji za spaljivanje razvrstavaju\u0107i kori\u0161\u0107ene plasti\u010dne fla\u0161e, a toksi\u010dni dim ne \u0161tedi ni nju.<\/p>\n
\u201ePonekad je \u010dak veoma te\u0161ko disati, ose\u0107am veliki pritisak na grudima i bude mi veoma lo\u0161e”, pri\u010da ona. <\/p>\n
E-otpad je grana otpada u najve\u0107em porastu u svetu, sa 62 miliona tona generisanih 2022. godine. <\/p>\n
To je rast od 82 odsto u odnosu na 2010. godinu, prema izve\u0161taju Ujedinjenih nacija (UN). <\/p>\n
Iza rasta e-otpada uglavnom stoji elektronizacija na\u0161ih dru\u0161tava \u2014 variraju\u0107i od pametnih telefona i kompjutera do ku\u0107nih aparata kao \u0161to su televizori i pametni alarmi do automobila sa ugra\u0111enim elektronskim ure\u0111ajima, \u010dija je potra\u017enja u stalnom porastu.<\/p>\n
Godi\u0161nja isporuka pametnih telefona, na primer, vi\u0161e se nego udvostru\u010dila od 2010. godine. <\/p>\n
U 2023. godini isporu\u010deno je 1,2 milijarde ovih ure\u0111aja, prema ovogodi\u0161njem izve\u0161taju Trgovine i razvoja UN-a.<\/p>\n BBC<\/footer>\n<\/figure>\nNajzaplenjeniji artikal<\/h2>\n UN ka\u017ee da se reciklira samo oko 15 odsto svetskog e-otpada, tako da beskrupulozne kompanije tra\u017ee gde \u0107e ga se osloboditi negde drugde, \u010desto preko posrednika koji potom krijum\u010dare otpad iz zemlje.<\/p>\n
Takav otpad je te\u0161ko reciklirati zbog njegovog slo\u017eenog sastava u koji spadaju toksi\u010dne hemikalije, metali, plastika i elementi koji ne mogu lako da se razdvoje i recikliraju.<\/p>\n
\u010cak i razvijene zemlje nemaju adekvatnu infrastrukturu za upravljanje otpadom.<\/p>\n
Istra\u017eitelji UN-a ka\u017eu da su primetili zna\u010dajan porast krijum\u010darenja e-otpada iz razvijenih zemalja i ekonomija u ubrzanom razvoju.<\/p>\n
To je sada artikl koji se naj\u010de\u0161\u0107e zaplenjuje, \u010dine\u0107i svaki \u0161esti od svih tipova zaplenjenog otpada u svetu, saop\u0161tila je Svetska carinska organizacija.<\/p>\n
Zvani\u010dnici u luci u Napulju, u Italiji, pokazali su BBC svetskom servisu kako krijum\u010dari pogre\u0161no prijavljuju i skrivaju e-otpad, za koji ka\u017eu da \u010dini oko 30 odsto njihovih zaplena.<\/p>\n
Oni pokazuju sken kontejnera koji je putovao za Afriku, nose\u0107i u sebi automobil, ali kad su lu\u010dki zvani\u010dnici otvorili kontejner, prona\u0161li su unutra nagurane rastavljene delove vozila i e-otpad, sa uljem koje je isticalo iz nekih od njih.<\/p>\n
\u201eNe pakujete ovako li\u010dnu imovinu, ve\u0107i deo ovoga je namenjen za otpad\u201c, ka\u017ee Lui\u0111i Garuto, istra\u017eitelj Evropske kancelarije za borbu protiv prevara (Olaf), koja sara\u0111uje sa lu\u010dkim zvani\u010dnicima \u0161irom Evrope.<\/p>\n BBC<\/footer>\n<\/figure>\nSofisticirane taktike krijum\u010darenja<\/h2>\n BBC<\/footer>\n<\/figure>\nU Velikoj Britaniji, zvani\u010dnici ka\u017eu da tako\u0111e vi\u0111aju porast krijum\u010darenog e-otpada.<\/p>\n
U luci Feliksstouv, Ben Rajder, portparol britanske agencije za \u017eivotnu sredinu, rekao je da se primerci otpada \u010desto pogre\u0161no prijavljuju kao da su za vi\u0161ekratnu upotrebu, ali se u stvarnosti \u201ezapravo rastavljaju radi dragih metala i potom ilegalno spaljuju nakon \u0161to stignu do njihove destinacije\u201c u zemlje kao \u0161to je Gana.<\/p>\n
Krijum\u010dari poku\u0161avaju i da sakriju e-otpad melju\u0107i ga i me\u0161aju\u0107i sa drugim oblicima plastike koja sme da se izvozi uz pravilnu dokumentaciju, ka\u017ee on.<\/p>\n
Prethodni izve\u0161taj Svetske carinske organizacije pokazao je da je do\u0161lo do pove\u0107anja od skoro 700 odsto u krijum\u010darenju motornih vozila na kraju \u017eivotnog veka, \u0161to je ogroman izvor e-otpada.<\/p>\n
Ali stru\u010dnjaci ka\u017eu da su takve zaplene i prijavljeni slu\u010dajevi samo vrh ledenog brega.<\/p>\n
Iako ne postoji sveobuhvatna globalna studija koja prati sav e-otpad krijum\u010daren iz razvijenog sveta, izve\u0161taj UN-a pokazuje da zemlje u Jugoisto\u010dnoj Aziji i dalje ostaju \u010desta destinacija.<\/p>\n
Ali dok neke od ovih dr\u017eava poku\u0161avaju sada da zaustave krijum\u010darenje, istra\u017eitelji UN-a i aktivisti ka\u017eu da sve vi\u0161e e-otpada uspeva da se probije do afri\u010dkih zemalja.<\/p>\n
U Maleziji su zvani\u010dnici od maja do juna 2024. godine zaplenili 106 kontejnera opasnog e-otpada, prema Masudu Karimipuru, regionalnom predstavniku Kancelarije UN za borbu protiv droge i kriminala za Jugoisto\u010dnu Aziju i Pacifik.<\/p>\n BBC<\/footer>E-otpad je grana otpada u najve\u0107em porastu u svetu<\/figcaption><\/figure>\nAli krijum\u010dari \u010desto nadmudre vlasti novim taktikama, a vlade ne uspevaju dovoljno brzo da ih prate u korak, ka\u017eu istra\u017eitelji UN-a.<\/p>\n
\u201eKad brodovi koji nose opasan otpad kao \u0161to je e-otpad ne mogu lako da ga istovare na njihovim uobi\u010dajenim destinacijama, oni isklju\u010de signal za pra\u0107enje kad se na\u0111u nasred okeana da ne bi bili otkriveni\u201c, ka\u017ee Karimapur.<\/p>\n
\u201eA ilegalna po\u0161iljka se izbacuje u more u sklopu poslovnog modela organizovane kriminalne aktivnosti.<\/p>\n
\u201eIma previ\u0161e grupa i previ\u0161e zemalja koje imaju koristi od ovog globalnog kriminalnog poduhvata”, dodaje. <\/p>\n
Pogledajte kako umetnica iz Ni\u0161a daje novi \u017eivot elektronskom otpadu<\/strong><\/p>\nHemikalije visokog rizika<\/h2>\n Plastika i metali u e-otpadu kad se spale ili izbace mogu da budu veoma opasni po ljudsko zdravlje i imaju negativne posledice po \u017eivotnu sredinu, prema skora\u0161njem izve\u0161taju Svetske zdravstvene organizacije.<\/p>\n
Ona ka\u017ee da mnoge zemlje primaoci tako\u0111e rade neformalnu recikla\u017eu e-otpada, \u0161to zna\u010di da neobu\u010deni ljudi, me\u0111u njima \u017eene i deca, rade taj posao bez za\u0161titne opreme i prave infrastrukture, izla\u017eu\u0107i se toksi\u010dnim supstancama kao \u0161to je olovo.<\/p>\n
Me\u0111unarodna organizacija rada i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuju da su milioni \u017eena i dece koji rade u neformalnom sektoru za recikla\u017eu ugro\u017eeni, a izlaganje tokom razvoja fetusa i kod dece mo\u017ee da izazove neurorazvojne i srodne neurobihevioralne poreme\u0107aje.<\/p>\n
Od januara 2025. godine, Bazelska konvencija \u0107e tra\u017eiti od izvoznika da prijave sav e-otpad i nabave dozvole od zemalja primalaca.<\/p>\n
Istra\u017eitelji se nadaju da \u0107e ovo zapu\u0161iti neke rupe u zakonu koje krijum\u010dari koriste za slanje takvog otpada svuda po svetu.<\/p>\n BBC<\/footer>\n<\/figure>\nIma nekih zemalja, me\u0111u kojima su i SAD (ina\u010de veliki izvoznik e-otpada) koje nisu ratifikovale Bazelsku konvenciju, a aktivisti ka\u017eu da to mo\u017ee i dalje da bude razlog za nastavak krijum\u010darenja e-otpada.<\/p>\n
\u201eDok poja\u010davamo kontrolu, SAD sada sve vi\u0161e i vi\u0161e \u0161alju kamione preko granice u Meksiko\u201c, ka\u017ee D\u017eim Paket, izvr\u0161ni direktor Bazelske akcione mre\u017ee, organizacije koja se zala\u017ee za okon\u010danje trgovine toksi\u010dnim materijalima u koje spada i e-otpad.<\/p>\n
Za to vreme, na deponiji Agbogblo\u0161i u Gani, situacija je svakim danom sve gora.<\/p>\n
Habiba ka\u017ee da tro\u0161i skoro polovinu novca koji zaradi od sakupljanja otpada na lekove da bi se izborila sa zdravstvenim stanjem koje je nastalo od rada na deponiji.<\/p>\n
\u201eAli jo\u0161 sam ovde zato \u0161to je ovo jedini na\u010din pre\u017eivljavanja za mene i moju porodicu.\u201c<\/p>\n
Poreska uprava Gane i Ministarstvo \u017eivotne sredine nisu odgovorili na na\u0161e brojne zahteve za komentar.<\/p>\n
Pratite nas na Fejsbuku<\/a>, Tviteru<\/a>, Instagramu<\/a>, Jutjubu<\/a> i Vajberu<\/a>. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email\u00a0protected]<\/a><\/p>\n