Fergal Kin: \u201eNeposredno pre tog dana kada sam video predivne guske, oporavio sam se od nervnog sloma”<\/figcaption><\/figure>\nTog trenutka sam se setio ove nedelje.<\/p>\n
Razmi\u0161ljao sam o fenomenu \u201etu\u017enog ponedeljka”, januarskog dana koji se smatra najtu\u017enijim u godini.<\/p>\n
Kao \u0161to \u0107e vam re\u0107i svako ko poznaje klini\u010dku depresiju ili posttraumatski stresni poreme\u0107aj (PTSP), tuga se ne javlja odre\u0111enim danima u godini.<\/p>\n
Mo\u017ee da bude najsun\u010daniji dan, na najlep\u0161em mestu, a vi \u0107ete se i dalje ose\u0107ati kao da vam je um zarobljen u ve\u010dnom ledu.<\/p>\n
Ali \u201etu\u017eni ponedeljak” me naveo da razmislim o sre\u0107i.<\/p>\n
\u0160ta je to uop\u0161te? \u0160ta je sre\u0107a u mom \u017eivotu?<\/p>\n
Sivi dani i mra\u010dne no\u0107i<\/h2>\n Neposredno pre tog dana kda sam video predivne guske, oporavio sam se od nervnog sloma.<\/p>\n
Bilo je to u martu 2023. godine, kada sam se ose\u0107ao kao da sam u ringu odboksovao 12 rundi sa \u0161ampionom u te\u0161koj kategoriji.<\/p>\n
Ali osoba protiv koje sam se borio bio sam ja sam.<\/p>\n
Ba\u0161 kao \u0161to sam to radio decenijama unazad.<\/p>\n
Tokom tih decenija, jo\u0161 od ranih 90-ih, bio sam nekoliko puta sme\u0161tan u bolnicu.<\/p>\n
Vodio sam neumornu borbu sa stidom, strahom, besom, poricanjem \u2013 svim tim ose\u0107anjima koja su potpuna suprotnost sre\u0107i.<\/p>\n
Bilo je sumornih, zastra\u0161uju\u0107ih dana.<\/p>\n
Svaka grana bila je ogoljena, \u010dak i usred vrhunca leta.<\/p>\n
A no\u0107u bih se budio sav mokar od znoja, zbog crnih misli i lo\u0161ih snova koji bi me morili do svitanja.<\/p>\n
Ako se tome pridoda i oporavak od alkoholizma krajem devedesetih, mogu re\u0107i da sam proveo mnogo vremena u duhovnoj pusto\u0161i bez zrna utehe.<\/p>\n Fergal Keane<\/footer>Fergal danas: Napisao je knjige i snimio dokumentarce o mentalnom zdravlju<\/figcaption><\/figure>\nDo nervnog sloma koji sam imao 2023. godine, prestao sam da se nadam sre\u0107i.<\/p>\n
Tih dana, tek malo du\u0161evnog mira bilo bi mi dovoljno.<\/p>\n
Sa pozicije urednika BBC Afrika povukao sam se 2019. godine zbog problema sa PTSP-om.<\/p>\n
Dve godine kasnije napisao sam knjigu o toj temi i snimio televizijski dokumentarac za BBC.<\/p>\n
Ipak, \u010dak i nakon svega toga, do\u017eiveo sam jo\u0161 jedan nervni slom.<\/p>\n
Nauka o sre\u0107i<\/h2>\n Profesor Brus Hud sa Univerziteta u Bristolu u Engleskoj, govori o ljudskoj sklonosti da \u201epreterujemo u stvarima… [usredsre\u0111uju\u0107i se] na sopstvene gre\u0161ke i nedostatke”.<\/p>\n
On u Bristolu dr\u017ei desetonedeljne kurseve o nauci o sre\u0107i i nagla\u0161ava potrebu da se prona\u0111e ravnote\u017ea, jer, kako ka\u017ee, \u201ena\u0161i umovi su skloni da stvari tuma\u010de veoma negativno”.<\/p>\n
Sa tim sam potpuno saglasan.<\/p>\n
Me\u0111utim, treba napomenuti da se profesor Hud bavi ose\u0107anjima generalno niskog blagostanja i jasno nagla\u0161ava da usredsre\u0111ivanje na nauku o sre\u0107i ne\u0107e nu\u017eno biti univerzalni lek za sve koji imaju neke dijagnoze, kao \u0161to je posttraumatski stresni poreme\u0107aj (PTSP).<\/p>\n
Moja dijagnoza je specifi\u010dna.<\/p>\n
Jo\u0161 davne 2008. godine lekari su mi prvi put rekli da imam PTSP, koji se javio usled vi\u0161estrukih trauma kada sam bio ratni izve\u0161ta\u010d, ali i zbog okolnosti u mom detinjstvu jer sam odrastao u porodici koju je razorio alkoholizam.<\/p>\n
Depresija i anksioznost bili su klju\u010dni uzroci tog stanja, kao i zavisnost od alkohola.<\/p>\n
Prepustio sam se uzbu\u0111enju, kolegijalnosti i ose\u0107aju da imam svrhu koje mi je donosilo izve\u0161tavanje iz ratnih podru\u010dja.<\/p>\n
Tako\u0111e \u017eelim da naglasim da ono \u0161to meni poma\u017ee dok poku\u0161avam da prona\u0111em sre\u0107u ne mora nu\u017eno da bude od pomo\u0107i svima.<\/p>\n
Odre\u0111eni mentalni poreme\u0107aji zahtevaju posebna le\u010denja.<\/p>\n
Kod PTSP-a, kombinacija terapija mi je veoma pomogla, kao i dru\u017eenje s ljudima koji su imali sli\u010dna iskustva.<\/p>\n BBC<\/footer>Slika Fergala dok je radio kao ratni izve\u0161ta\u010d<\/figcaption><\/figure>\nLekovi su tako\u0111e ubla\u017eili fizi\u010dke simptome anksioznosti i poja\u010dane budnosti.<\/p>\n
Zvukovi poput razbijanja tanjira ili paljenja automobila mogli su u sekundi da me pretvore u bledog, drhtavog i znojem oblivenog \u010doveka, a zbog no\u0107nih mora sam se \u010desto bacakao u snu.<\/p>\n
Privilegovan sam, jer sam imao pristup najboljem le\u010denju.<\/p>\n
Na\u017ealost, mnogi u na\u0161em dru\u0161tvu to, nemaju.<\/p>\n
Prema podacima Britanskog medicinskog udru\u017eenja, vi\u0161e od milion ljudi \u010deka na pristup le\u010denju.<\/p>\n
Tako\u0111e je va\u017eno prepoznati da postoje brojni dru\u0161tveni, ekonomski i kulturni \u010dinioci koji uti\u010du na na\u0161u sposobnost da ose\u0107amo sre\u0107u.<\/p>\n
U toku je istra\u017eivanje o genetskoj predispoziciji za depresiju i zavisnost.<\/p>\n
Svetski pokret za blagostanje (WWM), dobrotvorna organizacija koja promovi\u0161e blagostanje u poslovnim i javnim politikama, navodi da jedna od osam osoba u Britaniji \u017eivi ispod, kako ka\u017eu, granice nedostatka sre\u0107e.<\/p>\n
Ova granica se meri na osnovu podataka iz godi\u0161njih izve\u0161taja Nacionalnog zavoda za statistiku i temelji se na pitanju: na skali od 0 do 10, \u201ekoliko ste generalno zadovoljni va\u0161im \u017eivotom danas?”<\/p>\n
Svetski pokret za blagostanje (WWM) ka\u017ee da je podatak da jedna od osmoro osoba \u017eivi ispod granice nedostatka sre\u0107e \u201ezapanjuju\u0107i” i navodi da postoje \u201ezabrinjavaju\u0107i problemi povezani sa mentalnim zdravljem [koji] se ne re\u0161avaju i za to se ne izdvaja dovoljno sredstava”.<\/p>\n
Iako sam izneo sopstvene probleme, nadam se da u mom iskustvu psotoji ne\u0161to, alati za oporavak koje sam velikodu\u0161no dobio, \u0161to mo\u017ee da pomogne ljudima koji se bore sa usamljeno\u0161\u0107u zbog depresije ili PTSP-a, ili se jednostavno povremeno suo\u010davaju sa normalnim bolnim situacijama koje \u017eivot donosi.<\/p>\n
Tajna srec\u0301e nije tajna<\/h2>\n Iz mog iskustva, tajna sre\u0107e je… da tajne nema.<\/p>\n
Sre\u0107a je svuda oko nas, na dohvat ruke, samo \u010deka da je prona\u0111emo.<\/p>\n
Ali ona nije uvek prisutna.<\/p>\n
Nije prirodno, svakodnevno stanje ljudi, isto kao \u0161to nisu depresija ili bes.<\/p>\n
Kako ka\u017ee ameri\u010dka psihoterapeutkinja Vitni Gudman, autorka knjige \u201eToksi\u010dna pozitivnost: Kako prihvatiti svaku emociju u svetu opsednutim sre\u0107om”: \u201eSvako ko se bavi time da vas u\u010dini sre\u0107nim sve vreme, po mom mi\u0161ljenju vam prodaje maglu.<\/p>\n
\u201eTo nema smisla. To ne funkcioni\u0161e\u2026<\/p>\n
\u201eGovoriti ljudima da samo treba da budu sre\u0107ni, da iskazuju druga\u010dije misli \u2013 verujem da bi do sada to ve\u0107 uspelo”.<\/p>\n Getty Images<\/footer>‘Iz mog iskustva, tajna sre\u0107e je… da tajne nema. Sre\u0107a je svuda oko nas, na dohvat ruke, samo \u010deka da je prona\u0111emo’. (Na slici: Veliko nasmejano lice na doga\u0111aju u izlo\u017ebenom i kongresnom kompleksu Eksel centru u Londonu)<\/figcaption><\/figure>\nGodinama sam provodio sate sede\u0107i u fotelji kod terapeuta, a ponekad gledaju\u0107i kroz prozore psihijatrijskih odeljenja, nadaju\u0107i se savr\u0161enom leku koji bi zacelio moj um i napa\u0107eni duh.<\/p>\n
Za mene je usamljenost bila klju\u010dna karakteristika mojih problema sa mentalnim zdravljem.<\/p>\n
Povukao sam se duboko u sebe i nisam na\u0161ao ni\u0161ta \u0161to bih mogao da volim ili cenim.<\/p>\n
Zatvorio sam vrata.<\/p>\n
Re\u0161enje nije stigao preko no\u0107i.<\/p>\n
Ako bih mogao da izdvojim jednu stvar koja je napravila najve\u0107u razliku, nakon \u0161to mi je stanje stabilizovano le\u010denjem, to je bio, i uvek \u0107e biti, rad.<\/p>\n
Ali ne onaj rad koji me je doveo do gotovo stalnog stanja iscrpljenosti dok sam jurio ekskluzivne pri\u010de i nagrade koje su bile od vitalnog zna\u010daja za moj nesigurni ego.<\/p>\n
Napomena svima koji svoje vrednosti potvr\u0111uju radom: radoholi\u010dar je najprihva\u0107eniji zavisnik od svih.<\/p>\n
Zapravo, radoholi\u010dari se slave.<\/p>\n
Za\u0161to biste \u017eeleli da se promenite kada vam \u0161efovi i dru\u0161tvo aplaudiraju?<\/p>\n
Rad je velika dozvoljena zavisnost.<\/p>\n Getty Images<\/footer>Fergal govori na ceremoniji dodele nagrada 2016. godine. U njegovom tekstu pi\u0161e: \u201eRad me je doveo do gotovo stalnog stanja iscrpljenosti dok sam jurio ekskluzivne pri\u010de i nagrade koje su bile od vitalnog zna\u010daja za moj nesiguran ego”<\/figcaption><\/figure>\nRad o kojem govorim je potpuno druga\u010diji.<\/p>\n
Niko vam ne\u0107e re\u0107i da ste hrabra i nadarena zato \u0161to radite na pronala\u017eenju prave sre\u0107e.<\/p>\n
Ali to \u0107ete osetiti u reakcijama ljudi koje volite, u zahvalnosti \u0161to se budite bez ose\u0107aja straha, u svesnosti o lepoti koja vas okru\u017euje.<\/p>\n
I u saznanju da \u0107ete obavljati va\u0161e obaveze i \u017eiveti kao osoba koja ne samo da pri\u010da da brine o drugima, ve\u0107 se trudi koliko mo\u017ee da to i uradi.<\/p>\n
Jedne no\u0107i u bolnici 2023. godine kada sam primljen zbog PTSP-a, gledao sam dokumentarac u kom je ameri\u010dki psihoterapeut Fil \u0160tuc govorio o tri osnovne istine koje treba da prihvate ljudi koji imaju problem sa mentalnim zdravljem: da \u017eivot mo\u017ee da bude pun bola, da mo\u017ee da bude pun promena i da kao takav zahteva neprestani rad.<\/p>\n
Bio sam iscrpljen od patnje.<\/p>\n
Ali bio sam i spreman da radim \u0161ta god je bilo potrebno da prona\u0111em unutra\u0161nji mir.<\/p>\n
Sre\u0107a je do\u0161la kasnije.<\/p>\n
Povratak jednostavnim stvarima<\/h2>\n \u0160ta sam radio?<\/p>\n
U po\u010detku, mnogo jednostavnih stvari.<\/p>\n
Svako jutro sam pisao spisak stvari zbog kojih sam zahvalan.<\/p>\n
Svakodnevno sam se prise\u0107ao dobrih stvari u mom \u017eivotu.<\/p>\n
\u010citao sam vi\u0161e poeziju, jer me smiruje.<\/p>\n
I\u0161ao sam u duge \u0161etnje sa mojim psom pored reke Temze i u Ri\u010dmond parku.<\/p>\n
Po\u010deo sam \u010dak da meditiram, \u0161to je bilo pravo \u010dudo za \u010doveka koji nije mogao mirno da sedi du\u017ee od pet minuta.<\/p>\n
I\u0161ao sam \u010de\u0161\u0107e u bioskop.<\/p>\n
Obavljao sam neke ku\u0107ne poslove, kao \u0161to su redovno \u010di\u0161\u0107enje, pranje ve\u0161a, kuvanje, i pla\u0107anje ra\u010duna.<\/p>\n
Kakvo \u010dudo nad \u010dudima, to sam sve mogao!<\/p>\n
Odvojio sam vi\u0161e vremena za dru\u017eenje.<\/p>\n
I za ljubav ljudi koji su mi najvi\u0161e zna\u010dili.<\/p>\n
Slu\u0161ao sam, umesto da samo popujem.<\/p>\n
Mnogo sam se trudio da o\u0107utim na ne\u010dije neslaganje i nisam dozvoljavao da kontrolu preuzmu odbrambene navike iz detinjstva.<\/p>\n
Nudio sam pomo\u0107 onima kojima je bila potrebna.<\/p>\n
Oni koji se oporavljaju od zavisnosti zna\u0107e na\u010delo trezvenosti: \u201eAko \u017eelite da ostanete trezni, va\u0161a iskustva treba da podelite sa drugima u nevolji”.<\/p>\n
Isto va\u017ei i za sre\u0107u.<\/p>\n Getty Images<\/footer>Helsinki iz pti\u010dje perspektive: Finska je prva zemlja na svetu po indeksu sre\u0107e<\/figcaption><\/figure>\nFinski filozof Frank Martela ka\u017ee da je \u010dinjene dobrih dela deo re\u0161enja.<\/p>\n
A njegova zemlja je prva na svetu po indeksu sre\u0107e.<\/p>\n
\u201ePove\u017eite se s drugima i pove\u017eite se sa sobom”, ka\u017ee on.<\/p>\n
\u201ePove\u017eite se sa drugima kroz dru\u0161tvene odnose\u2026 \u010dine\u0107i dobra dela za druge ljude, doprinosite va\u0161im radom ili \u010dinite lepe sitnice za druge”.<\/p>\n
‘Ja\u010di ste nego \u0161to mislite’<\/h2>\n Bio je sa mnom moj divan stari prijatelj Gordon Dankan, savetnik za zavisnosti, koji me je prvi upozorio da se u meni nagomilao gnev, i da je to bio uzrok prekomernog pijenja alkohola i depresije.<\/p>\n
Tokom prvih nedelja poznanstva imali smo mnogo sukoba, ali smo vremenom postali najbli\u017ei prijatelji.<\/p>\n
Jednog dana kada sam ga posetio u bolnici dok je bio na samrti, bio je u komi.<\/p>\n
Nijedan od nas nije bio naro\u010dito religiozan, ali sam mu \u0161apnuo molitvu koju smo voleli obijica:<\/p>\n
Bo\u017ee, daj mi smirenost da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim.<\/em><\/p>\nHrabrost da promenim stvari koje mogu.<\/em><\/p>\nI mudrost da znam razliku.<\/em><\/p>\nNe znam da li je mogao da me \u010duje, ali pretpostavljam da nije.<\/p>\n
Ali se se\u0107am \u0161ta bi mi govorio kada bih po\u010deo da tonem duboko.<\/p>\n
\u201eJa\u010di si nego \u0161to misli\u0161, sine. Ja\u010di nego \u0161to misli\u0161”.<\/p>\n
Ovo prenosim svima koji pate.<\/p>\n
Znam da kod mene stvari mogu brzo da se promene.<\/p>\n
Ne postoje garancije \u2013 za sre\u0107u, niti bilo \u0161ta drugo.<\/p>\n
Ali to prihvatam.<\/p>\n
Ameri\u010dki pisac Rejmond Karver, koji je imao problem sa alkoholizmom i napisao je neke od najlep\u0161ih stihova o tuzi i sre\u0107i, ostavio je kratku pesmu pre nego \u0161to je umro od raka u 50. godini.<\/p>\n
To je bio njegov epitaph, i mislim da sa\u017eima celukupnu potragu za sre\u0107om.<\/p>\n
I da li si ipak dobio ono<\/em><\/p>\n\u0161to si \u017eeleo od ovog \u017eivota?<\/em><\/p>\nJesam.<\/em><\/p>\nA \u0161ta je to \u0161to si \u017eeleo?<\/em><\/p>\nDa zovem sebe voljenim, da ose\u0107am<\/em><\/p>\nda sam voljen na ovom svetu.<\/em><\/p>\nSutra \u0107u se probuditi i bi\u0107u sre\u0107an da razgrnem zavese, popijem kafu i razmi\u0161ljam o onima koje volim, bilo da su blizu ili daleko.<\/p>\n
A onda \u0107u se posvetiti radu, onom stvarnom koji se obavlja duboko unutra, svakodnevno.<\/p>\n
Dodatno izve\u0161tavanje: Herijet Vajthed<\/em><\/p>\nBBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas <\/em>OVDE.<\/em><\/a><\/p>\nPratite nas na <\/em>Fejsbuku<\/em><\/a>, <\/em>Tviteru<\/em><\/a>, <\/em>Instagramu<\/em><\/a> i <\/em>Vajberu<\/em><\/a>. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email\u00a0protected]<\/a><\/em><\/p>\n