BICIKLOM KROZ VOJVODINU: Radojevo, Nova Crnja i Toba<\/h2>\n
Na ulazu u jedinu prodavnicu u selu Radojevo u op\u0161tini Nova Crnja, na samoj granici sa Rumunijom nalazi se mali \u201ctablo\u201d Osnovne \u0161kole Stanko Krstin. Osmi razred ove godine zavr\u0161ilo je petoro dece, svo petoro su romski mali\u0161ani. Od 92 u\u010denika u \u0161koli 72 su mali Romi. Dakle, da nije Roma, \u0161kola ne bi ni postojala. Ku\u0107e u selu su uglavnom u jako lo\u0161em stanju ili ru\u0161evne ili potpuno napu\u0161tene, na ulicama se igraju veseli, musavi romski mali\u0161ani i to je jedina lepa slika u ovom selu koje se do Drugog svetskog rata zvalo Klarija.<\/p>\n 1801. u Klariju, na posedu grofa Andrije \u010cekonji\u0107a su kolonizovani s Hrvati teritorije Vojne krajine u Baniji. Iz svog starog zavi\u010daja doseljeni Hrvati su doneli i kulturu gajenja vinove loze. Zbog toga su svoju crkvu posvetili svecu za\u0161titiniku vinograda, vinograda i ba\u010dvara. Radojevo se zvalo Klarija koje je nastalo od dva sela: Srpske Klarije i Hrvatske Klarije. Vremenom su se Hrvati asimilovali ili iselili pa u selu danas \u017eivi svega desetak hrvatskih porodica, ostalo su Srbi i Romi. Prema popisu iz 2011. u Radojevu koje je dobilo ime po partizanskom brocu Radoju Mihajlovu \u2013 \u017eivelo je 1.056 stanovnika od \u010dega su 15% bili Romi. Sasvim je izvesno da \u0107e na narednom popisu romska populacija predstavljati ve\u0107insko stanovni\u0161to.<\/p>\n U selu se nalaze dve crkve. Pravoslavni hram Svetog Nikole podignut je 1841. Svojom monumentalno\u0161\u0107u, konstruktivnim re\u0161enjima i izuzetnim ikonostasom i tronovima, crkva predstavlja veoma zna\u010dajno kulturno dobro, pod za\u0161titom je dr\u017eave kao spomenik kulture. U tzv. \u201cHrvatskom sokaku\u201d, delu Radojeva koji se nekad zvao Hrvatska Klarija \u2013 nalazi se rimokatoli\u010dka crkva Sv. Urbana. Ka\u017eu kom\u0161ije da klju\u010d ima \u017eena iz ku\u0107e preko puta na \u010dijoj fasadi latinicom pi\u0161e \u201cPozojevich Stevo 1911\u201d. U\u0161li smo u dvori\u0161te lepo odr\u017eavane ku\u0107e, sa cve\u0107em ispred, vikali: \u201cGazde!!!\u201d ali doma\u0107ica nije bila tu pa smo nastavili dalje. Iz ove ulice je i porodica na\u0161e slavne glumice Anice Dobre koja se po\u010detkom \u0161ezdesetih preselila u Beograd.<\/p>\n \u201cSvi su nas zaboravili \u2013 i op\u0161tina, i Pokrajina, i Republika! Sve je potopljeno ga\u0161enjem zemljoradni\u010dke zadruge, koja je zapo\u0161ljavala 150-200 radnika i bila okosnica razvoja. Ni ne znamo kome je pripala zadru\u017ena zemlja. Ali znamo da danas u Radojevu radi i prima platu samo dvadesetak ljudi, uglavnom nastavnika u \u0161koli!\u201d rekao je za \u201cNovosti\u201d pre 8 godina Branislav Pavli\u0161an, tada\u0161nji sekretar MZ.<\/p>\n Atar Radojeva spojen je sa susednim rumunskim gradom \u017domboljom, a najbli\u017ee mesto Ke\u010da udaljeno je jedva kilometar i po.<\/p>\n Fudbalski teren nekada\u0161njeg FK Teren iz Radojeva danas je mesto za ispa\u0161u krava. Tribine sa kojih su se do pre samo 10 godina pratile utakmice \u2013 zarasle su u korov, u nekada\u0161njim svla\u010dionicama povremeno borave migranti na svom putu kao EU, jedan od njih na zidu je ostavio crte\u017e cveta.<\/p>\n Sti\u017eemo do groblja u Radojevu za koje se vezuje pri\u010da o vampiru Milo\u0161u.\u00a0Na ulazu se nalazi jedan ru\u0161evan objekat sa romanti\u010dnim stihom ispisanim na zidu: \u201cNeka se la\u017ei zabrane da \u017eivota ima jo\u0161 posle ljubavi!\u201d Pogled u desno \u2013 vidi se selo Ke\u010da u Rumuniji sa tornjevima svoje tri crkve.<\/p>\n U julu 1732. major Faredi \u2013 Tamarski je po nare\u0111enju princa od Virtemberga poslat u Radojevo, tada\u0161nju Peterdu da ispita smrt 11 me\u0161tana koji su umrli u januaru i februaru te godine. U njegovom izve\u0161taju koji se danas nalazi u Be\u010dkim arhivima navodi se da su, me\u0161tani tvrdili da su \u017ertve vampira po imenu Milo\u0161.<\/p>\n U toku svog \u017eivota Milo\u0161 je, saop\u0161tava major Faredi \u2013 Tamarski, va\u017eio za neku vrstu vra\u010da. \u010cinjenica da je dr\u017eao pticu koju je nau\u010dio da govori i da je uhvatio i pripitomio vuka, koga je potom dr\u017eao kao ljubimca \u2013 potvr\u0111uju njegove magi\u010dne mo\u0107i. Faredi \u2013 Tamarski je poku\u0161ao da ubedi me\u0161tane da vampiri ne postoje, me\u0111utim, posle nekoliko rasprava zaklju\u010dio je da nisu spremni da prihvate njegove argumente, pa je odlu\u010dio da ekshumira nekoliko pokojnika. Iskopavanje je po\u010delo od Milo\u0161a, koji je bio sahranjen 15 meseci ranije. Kada su uklonili zemlju i podigli drvenu plo\u010du koja je pokrivala mrtvaca, Milo\u0161ev le\u0161 je izgledao potpuno netaknut, a o\u010di su mu bile \u0161irom otvorene, uprkos \u010dinjenici da mu ih je njegova \u017eena zatvorila nakon smrti. Tanak mlaz krvi mu se lagano slivao iz usta, a krvi je bilo i na drvenoj plo\u010di ispod le\u0161a, kao i na zemlji ispod plo\u010de.<\/p>\n Po\u0161to su to me\u0161tani zahtevali, major Faredi \u2013 Tamarski je naredio da se le\u0161 probode kocem. Zatim, iz straha da \u0107e me\u0161tani opet iskopati vampira po njegovom odlasku, naredio je da se le\u0161 prelije uga\u0161enim kre\u010dom, pre nego \u0161to se ponovo zatrpa grob.<\/p>\n Na saslu\u0161anju ro\u0111aka 11 \u017ertava, doktor je saznao da su uglavnom umrli u roku od \u0161est do deset dana, jednostavno \u2013 kopne\u0107i. No\u0107u su imali stra\u0161ne ko\u0161mare, a nekoliko njih imalo je plavkaste belege na vratu.<\/p>\n Faredi \u2013 Tamarski odlu\u010dio je da otkopa i grobove \u017ertava. Njih osmoro izgledali su kao obi\u010dni le\u0161evi koji su se normalno raspadali, a dvoje su bili dobro o\u010duvani iako su im ruke i noge bile uko\u010dene i nisu se mogle pomerati dok je poslednja \u017ertva, \u017eena, izgledala kao da spava.<\/p>\n Nastavljamo na\u0161u biciklisti\u010dku turu i sti\u017eemo do Nove Crnje koja je sedi\u0161te istoimene op\u0161tine ali ne i najve\u0107e mesto u njoj. Srpska Crnja je naime, dvostruko ve\u0107a.<\/p>\n U samoj Novoj Crnji \u017eivi prete\u017eno ma\u0111arsko stanovni\u0161tvo, dok u okolnim mestima op\u0161tine \u017eivi me\u0161ovito srpsko, romsko i ma\u0111arsko stanovni\u0161tvo.<\/p>\n Dana\u0161nje naselje je relativno novog datuma. Nastalo je krajem 18. veka, u vreme ponovne kolonizacije Banata, kada je samo na severu regije niklo vi\u0161e desetina novih naselja, sa prete\u017eno nema\u010dkim stanovnicima ili ma\u0111arskim \u017eivljem iz okoline grada Segedina. Nova Crnja je nastala 1798. kao deo \u017domboljskog vlastelinstva plemi\u0107ke porodice \u010cekoni\u0107. General Jo\u017eef \u010cekoni\u0107 je prve doseljenike naselio na pustari Bozitovo, pa se ovo naselje u narednom periodu naizmeni\u010dno nazivalo Bozitovo i Ma\u0111arska Crnja.<\/p>\n U godinama nakon poplava i velike nema\u0161tine tokom 19. veka, gladne \u017eitelje mesta pomagao je ovda\u0161nji vlastelin, dele\u0107i kuvanu hranu i \u017eito. Velike muke pri\u010dinjavao je me\u0161tanima i nedostatak zdrave pija\u0107e vode, zbog \u010dega je u vi\u0161e navrata harala kolera (1831, 1849 i 1866.). Najve\u0107a je svakako bila epidemija iz 1831. koja je u mestu odnela \u010dak 392 \u017eivota.<\/p>\n U popisu stanovni\u0161tva Torontalske \u017eupanije iz 1836. naselje Nova Crnja je ubele\u017eeno sa 1.884 \u017eitelja. Dvadesetak godina kasnije (1857) u mestu je popisano 2.949 stanovnika (2.879 rimokatolika, 45 pravoslavaca, 8 kalvinaca i 17 Jevreja).<\/p>\n U 20. veku mesto je dobilo pozori\u0161te, novi mlin, pijacu, novu \u0161kolsku zgradu (Osnovna \u0161kola \u201cPetefi \u0160andor\u201c), zgradu op\u0161tine i po\u0161te. Ispred crkve u Novoj Crnji, desetak bicikala, unutra \u017eene \u010dekaju da po\u010dne ve\u010dernja misa.\u00a0Prva crkva u Novoj Crnji je posve\u0107ena 20. avgusta 1826. Sada\u0161nji hram je izgra\u0111en o tro\u0161ku vlastelina izme\u0111u 1841. i 1844. \u017dupna zajednica je izme\u0111u 2010. i 2011. skroz obnovila crkvu i ona je danas u jako dobrom stanju. Trenutno je \u017eupnik mladi Emanuel Tapol\u010danji (34), rodom iz Skorenovca u op\u0161tini Kovin, najju\u017enijeg ma\u0111arskog sela na svetu.<\/p>\n Na teritoriji Op\u0161tine Nova Crnja nekada se nalazilo selo Molin. Danas je tu Molinska \u0161uma, ne\u0161to u korov obraslih ru\u0161evina i spomenik podignut na rubu nekada\u0161njeg nema\u010dkog katoli\u010dnog groblja. Na internetu se mogu na\u0107i neki tragovi koji govore da je ovo selo nekad postojalo \u2013 poput razglednice poslate iz Molina 1933. ili uli\u010dne table koja se \u010duva u Muzeju \u017deravica u Novom Milo\u0161evu.<\/p>\n Selo je osnovano 1832. naseljavanjem Nemaca na imanje grofa Ferenca Zi\u010di-Ferarisa. Prvi popis iz 1836. registrovao je 558 stanovnika, a ve\u0107 1850. godine ovde je \u017eivelo 2.130 lica.<\/p>\n Kao i u slu\u010daju ostalih nema\u010dkih sela u Vojvodini \u2013 deo stanovni\u0161tva se povukao sa vojskom a oni koji su do\u010dekali partizane i Crvenu armiju zavr\u0161ili su u logorima. Celo selo Molin je bilo jedan od takvih logora za nema\u010dke civile od 1944. do 1948.<\/p>\n Posle zatvaranja logora ve\u0107ina preostalih Nemaca se iselila iz zemlje, a u Molin se doseljavaju kolonisti iz okolnih mesta. Poslednji stanovnici mesta bili su uglavnom Srbi, bosanski kolonisti koji su se mahom raselili u Kikindu. 1956. do\u0161lo je do katastrofalne poplave tokom koje je Molin bio potpuno izolovan od okoline. Ku\u0107e gra\u0111ene od naboja su se ru\u0161ile i tokom te i naredne godine selo je raseljeno. Deo stanovnika Molina se naselio u Novoj Crnji i Vojvoda Stepi. Na mestu Molina zasa\u0111ene su topole, a ta \u0161uma je poznata kao Molinska \u0161uma.<\/p>\n Istorijatom Molina su se od publicista i nau\u010dnika bavili Nemanja Savi\u0107, Slobodan \u0106ur\u010di\u0107, Svetlana Madi\u0107 i Milo\u0161 Latinovi\u0107, koji su objavili nekoliko novinskih \u010dlanaka na tu temu u kikindskoj Komuni, odnosno novosadskom Dnevniku, kao i u stru\u010dnim publikacijama. Poslednje selo koje smo obi\u0161li u ovoj biciklisti\u010dkoj turi bila je Toba.\u00a0U centru sela nalazi se crkva koja je u dosta lo\u0161em stanju kao i napu\u0161tena bezinska pumpa.<\/p>\n Toba je osnovana krajem 18. veka, kada i okolna sela Banatska Topola i Torda. Prvo naselje na podru\u010dju dana\u0161nje Tobe podi\u017ee 1789. Feldmar\u0161al Grof Robert Zi\u010di-Feraris. On je svoj posed prodao negde u periodu izme\u0111u 1838. i 1845. pretendentu na francuski presto Anriju Petom 1820\u20131883. Ovaj pak postavlja za upravitelja svog poseda francuskog Barona Kirila Bilea koji sa svojim sinovima upravlja ovom regijom u periodu od oko 50 godina. Baronovi sinovi, Henrik i Judoks se isti\u010du u pomo\u0107i i brizi o siroma\u0161nim i bolesnim o \u010demu govori i spomen plo\u010da postavljena u \u010dast njihove donacije 1893. u holu stare zgrade Bolnice u Kikindi. U to vreme su najverovatnije u selu podignuti ka\u0161tel i rezidencija koji nisu sa\u010duvani. 1876. godine je podignuta crkva Svete Tojice. Do sredine 19. veka naselje je bilo poznato pod nazivom Velika Toba, a stanovni\u0161tvo se uglavnom bavilo gajenjem duvana. U selu je tada bio oko 100 doma\u0107instava. Nakon smrti Anrija Petog, njegove posede nasle\u0111uje Vojovoda Roberto I od Parme 1848-1907, a nakon njegove smrti, njegov sin Vojvoda Ilija od Parme . Po\u010detkom 20. veka zemlji\u0161te prelazi u vlasni\u0161tvo \u201eDelma\u0111arorsagi\u201c banke koja vr\u0161i parcelizaciju u periodu od 1910. do 1911.<\/p>\n 1949. sazidana je dvospratna zgrada Doma lokalne zadruge. 1976. zavr\u0161ena je nova \u0161kola. Prema poslednjem popisu Toba ima 518 stanovnika od kojih su 82% Ma\u0111ari.<\/p>\n Deda i baba kolege Dragana su ovde \u017eiveli. Deda je bio u\u010ditelj violine i nekoliko drugih insturmenata i biciklom obilazio okolna sela podu\u010davaju\u0107i decu sviranju. Na poslednjoj takvoj vo\u017enji zaka\u010dio ga je automobil, pao je u jarak i od posledica tog udesa kasnije preminuo. U ku\u0107i u kojoj su nekada \u017eiveli danas op\u0161tina sme\u0161ta besku\u0107nike. Otvorio nam je ljubazni Rom, ne\u0161to kasnije do\u0161la je i bela \u017eena sa \u010detvoro male dece, govorila je srpski bez naglaska ali je psa dozivala na ma\u0111arskom.<\/p>\n Ro\u0111en 27.7.1968. u Ba\u010du (Vojvodina, Srbija). Srednju \u0161kolu zavr\u0161io u Ba\u010dkoj Palanci, Pravni fakultet studirao u Novom Sadu. Od 1990. radi kao novinar \u2013 u po\u010detku kao novosadski dopisnik beogradskih \u201cVe\u010dernjih novosti\u201d; zagreba\u010dke \u201cArene\u201d, sarajevskih \u201cNa\u0161ih dana\u201d. Sara\u0111uje i u magazinima \u201cVreme\u201d i \u201cStav\u201d.<\/p>\n 1992. sa grupom studenata obnavlja izla\u017eenje studentskog mese\u010dnika \u201cIndex\u201d. Posle dva broja sledi smena celokupne redakcije i pokretanje magazina \u201cNezavisi Index\u201d koji \u0107e kasnije 1993. promeniti ime u \u201cSvet\u201d iz kojeg je nastala izdava\u010dka ku\u0107a Color Press Grupa.<\/p>\n Danas na \u010delu Color Press Grupe najve\u0107eg izdava\u010da magazina u regionu sa kompanijama u svih 6 republika \u2013 110 magazina, 25 internet portala i preko 80 konferencija i festivala godi\u0161nje.<\/p>\n U porfoliju kompanije pored doma\u0107ih (poput magazina \u201cLepota i zdravlje\u201d, \u201cSvet\u201d, \u201cPo\u0161alji recept\u201d, \u201cLekovito bilje\u201d itd) nalaze se i brojni licencni brendovi: \u201cThe Economist\u201d, \u201cHello!\u201d, \u201cGloria\u201d, \u201cStory\u201d, \u201cStar\u201d, \u201cLisa Moj stan\u201d, \u201cHausbau\u201d, \u201cBrava Casa\u201d, \u201cBravo\u201d, \u201cAlan Ford\u201d, \u201cGrazia\u201d, \u201cLa Cucina Italiana\u201d, \u201cAuto Bild\u201d i brojni drugi.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n![\"MATURSKI](\"http:\/\/travelblog.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/10\/TabloRadojevo.jpg\")
Klarija je imala na stotine hektara vinograda. 1895. filoksera je poharala 200 hektara vinograda. Nakon te godine vinova loza gaji se uglavnom za li\u010dne potrebe. 1930. u Hrvatskoj Klariji podignuta je katoli\u010dka crkva u \u010dast Svetog Urbana \u2013 u neogoti\u010dkom stilu i to je je crkva u Vojvodini posve\u0107ena tom svecu. Misa u crkvi se slu\u017ei na hrvatskom i ma\u0111arskom.<\/p>\n![\"GRADNJA](\"http:\/\/travelblog.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/10\/CrkvaNovaCrnja.jpg\")
![\"MESTO](\"http:\/\/travelblog.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/10\/UlicaRadojevo.jpg\")
Unutra\u0161njost crkve nismo videli jer je bila zaklju\u010dana ali u dostupnim izvorima mo\u017ee se na\u0107i da je lukovima podeljena na oltarski prostor, dva sredi\u0161nja traveja naosa i pripratu. Prostor hora na zapadnom delu broda je podignut na dva stuba i ogra\u0111en je masivnom zidanom ogradom.
Zidna slika nad solejom \u201cBog Otac sa jevan\u0111elistima\u201d rad je Nikole Aleksi\u0107a iz vremena slikanja ikonostasa, oko polovine 19. veka. Ostala zidna dekoracija je umerena, i rad je ve\u0161tog dekoratera \u2013 molera tako\u0111e iz istog perioda. 1856. je bio raspisan konkurs za oslikavanje i pozla\u0107ivanje ikonostasa. \u017divopisac koji je zainteresovan to mora dokazati sa jednom donetom ikonom. Ikonostas, tronovi i pevnice su rad istog majstora drvorezbara prve polovine 19. veka, dok je ikone slikao Nikola Aleksi\u0107 1858. godine. Na ikonostasu ima 34 ikone.
Toranj i prednja fasada crkve su obnovljeni dok su bo\u010dne fasade u veoma lo\u0161em stanju.<\/p>\n![\"SAGRADIO](\"http:\/\/travelblog.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/10\/RadojevoKuca.jpg\")
![\"NAPU\u0160TEN:](\"http:\/\/travelblog.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/10\/FudbalskiTerenRadojevo.jpg\")
![\"ROMANTIKA](\"http:\/\/travelblog.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/10\/RadojevoKucaKodGroblja.jpg\")
![\"LEGENDA](\"http:\/\/travelblog.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/10\/GroboljeURadojevu.jpg\")
Do devedesetih godina pro\u0161log veka okosnicu privrede \u010ditavog regiona predstavljale su ovda\u0161nja uljara i \u0161e\u0107erana. Za potrebe \u0161e\u0107erane u Novoj Crnji, \u010dak je prokopan i takozvani \u0160e\u0107eranski kanal, u du\u017eini od preko 10 kilometara, koji je i danas, zbog \u010diste, nezaga\u0111ene vode, omiljeno steci\u0161te sportskih ribolovaca.
Me\u0111utim, poput ve\u0107ine vojvo\u0111anskih mesta, u poslednje vreme i Novu Crnju poga\u0111a \u201cbela kuga\u201d. Iz decenije u deceniju u mestu se neprekidno smanjuje broj stanovnika. Dok je 1911. zabele\u017eeno \u010dak 4.130 \u017eitelja u 455 doma\u0107instava, taj broj je prema poslednjem popisu iz 2011. pao na svega 1.491. U nedostatku posla, radno sposobno stanovni\u0161tvo iseljava se u ve\u0107e ekonomske centre i EU<\/p>\n![\"SELO](\"http:\/\/travelblog.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/10\/CrkvaMolin.jpg\")
Pretagom na netu nai\u0161ao sam na sajt \u2013\u00a0www.molidorf.org\u00a0koji su pokrenuli pre\u017eiveli Nemci iz Molina. Na sajtu se nalazi detaljna mapa nekada\u0161njeg sela, fotografije porodica iz Molina, scene iz svakodnevnog \u017eivota, audio i video zapisi, snimci koje su Nemci napravili na ostacima sela sedamdesetih i osamdesetih godina kao i \u201cmemorijalni krstovi\u201d koje su ka\u010dili na stabla koja se nalaze na mestima njihovih nekada\u0161njih ku\u0107a\u2026<\/p>\n![\"\"](\"http:\/\/travelblog.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/05\/robert.jpg\")
<\/div>\n