Kao i svakom stanovniku novobeogradskih blokova, i meni je Sava otkad znam za sebe sinonim za reku. Dunav sam prvi put \u201cozbiljnije shvatila\u201d kao beogradsku reku tek kada sam krenula u srednju \u0161kolu i sa prijateljima iz Zemuna po\u010dela da idem na Lido. Vremenom sam jako zavolela Dunav i razvila prema njemu, slobodno mogu re\u0107i \u2013 strahopo\u0161tovanje. \u0160to ga vi\u0161e upoznajem, sve sam vi\u0161e op\u010dinjena njim, a evo kako je sve po\u010delo\u2026.\u00a0<\/h4>\n
<\/p>\n Izrazito nevoljno sam te 2011. oti\u0161la na taj slu\u017ebeni put:<\/strong> subota i nedelja na brodu, na nekakvoj konferenciji<\/strong> na kojoj su u\u010destvovali i neki tada\u0161nji politi\u010dari i predstavnici ministarstava. Ljuta \u0161to ne\u0107u imati ni dan odmora te nedelje, nisam ni pogledala lepo o \u010demu se radi, agenda je bila na 5 strana, dakle \u2013 u najavi propast dragocenog vikenda koji sam, naravno, ve\u0107 bila isplanirala da provedem u klabingu.<\/p>\n Ukrcala sam se na brod na u\u0161\u0107u u Beogradu zajedno sa kolegama iz jo\u0161 nekih medija i plovili smo Dunavom do Drobeta-Turnu Severina u Rumuniji i nazad, usput prate\u0107i konferenciju na kojoj su se razmenjivala iskustva o razvoju podunavskih regiona.<\/strong><\/p>\n Saznali smo na koji na\u010din su zemlje gornjeg toka Dunava, Nema\u010dka, Austrija, Ma\u0111arska, iskoristile potencijal te neverovatne reke. Tamo postoji mogu\u0107nost da, recimo, vozite bicikl uz Dunav, pa se ukrcate sa sve biciklom na brod, malo plovite, pa se onda vratite vozom ku\u0107i\u2026<\/strong>To je samo jedan primer u\u017eivanja na Dunavu kog se se\u0107am.<\/p>\n Ali ono \u010dega se najvi\u0161e se\u0107am jeste da je to na kraju bio ubedljivo najlep\u0161i slu\u017ebeni put na kome sam bila!<\/p>\n Osim toga, ekipa novinara i snimatelja bila je fenomenalna, i dan danas se dru\u017eim sa nekima od njih, a sjajni fotograf Milovan Milenkovi\u0107<\/strong> koji je boravio na toj konferenciji, ustupio mi je za ovaj post nekoliko svojih fotki s tog puta, i jako sam mu zahvalna zbog toga.<\/p>\n Za\u0161to ovoliki uvod? Zato \u0161to ja volim op\u0161irne uvode, kao i op\u0161irne razrade i zaklju\u010dke. Ali i zato \u0161to smatram da je va\u017eno da znamo kakvo blago imamo u Srbiji a su\u0161tinski nam je gotovo nedostupno u privatnoj re\u017eiji. <\/strong><\/p>\n Naime, tada sam dobila strahovitu \u017eelju da ponovim tu plovidbu Dunavom, ali to nije mogu\u0107e uraditi evo ni godinama kasnije, jer turisti\u010dki brod Beograd \u2013 \u0110erdap<\/a> koji je, kako predanje ka\u017ee, nekada radio \u2013 vi\u0161e ne postoji, ili barem ne u okviru ponude Turisti\u010dke organizacije Srbije za neku (meni) iole prihvatljivu svotu novca i bez nepotrebnog fenseraja, zvezdica, pla\u0107anja provizije agencijama itd. Oni koji sa brodova u\u017eivaju u Dunavu u Srbiji su uglavnom strani turisti koji se ukrcaju, recimo, u Pasauu ili Be\u010du pa plove do \u0110erdapa ili dalje do Crnog mora.<\/p>\n Ali ono \u0161to je tako\u0111e va\u017eno jeste da svako od nas u sopstvenoj organizaciji mo\u017ee kolima<\/strong> da se zaputi ka \u0110erdapu i iz jednog druga\u010dijeg, ali tako\u0111e fenomenalnog ugla, vidi sve te lepote: nekoliko tvr\u0111ava \u2013\u00a0Ram, Golubac, Fetislam, zatim arheolo\u0161ka nalazi\u0161ta Viminacijum i Lepenski Vir, predivni Dunav koji je bukvalno nemogu\u0107e re\u010dima opisati\u2026 a mo\u017ee i da planinari<\/strong> ili vozi bicikl<\/strong> jer je taj put zapravo deo me\u0111unardne biciklisti\u010dke rute Atlantik \u2013 Crno more, i nosi naziv Eurovelo 6.\u00a0Postoji i opcija obilaska autobusom<\/strong>, a o tome vi\u0161e mo\u017eete pro\u010ditati kod Maje na blogu<\/a> Majusovi putopisi.<\/p>\n Elem, nakon tog slu\u017ebenog putovanja, Dunav sam tom rutom pro\u0161la jo\u0161 dva puta kolima, obilaze\u0107i brojne prirodne, istorijske i arheolo\u0161ke znamenitosti, ali i nedavno sa planinarima, i jo\u0161 uvek mi nije dosta te lepote \u2013 znam sigurno da \u0107u se vratiti opet.<\/p>\n To je ruta koju uvek svima preporu\u010dujem, pa sam re\u0161ila da je kona\u010dno stavim i \u201cna papir\u201d iz nekoliko delova, od kojih se prvi odnosi na planinarenje (a preostale 2 \u0107e do\u0107i otom potom).<\/p>\n Za 20 godina planinarenja, ovo mi je bila prva tura sa planinarskim dru\u0161tvom koje nije moja mati\u010dna PD Pobeda, i osim po predivnim vidikovcima, po mom mi\u0161ljenju mo\u017eda najlep\u0161im u Srbiji<\/strong>, ovu akciju \u0107u pamtiti i po tome. I\u0161li smo sa Radni\u010dkim, sa vodi\u010dem Ivanom Hrnji\u010dekom i Vlastimirom Adamovi\u0107em koji nam se priklju\u010dio u NP \u0110erdap.<\/p>\n Naime, i ukoliko dolazite sa planinarskim dru\u0161tvom i ako dolazite u svojoj re\u017eiji, svako planinarenje u Nacionalnom parku \u0110erdap morate najaviti unapred i obezbediti pratnju \u010duvara za\u0161ti\u0107enog podru\u010dja<\/strong>, o \u010demu mo\u017eete vi\u0161e saznati ovde<\/a><\/p>\n Na\u0161a staza je krenula nedaleko od Donjeg Milanovca, iz sela Golubinje. Pe\u0161a\u010dili smo kroz \u0161umu prema vidikovcu Mali \u0160trbac na 626 mnv<\/strong>, sa koga se ukazao spektakularni pogled na Dunav i \u0110erdapsku klisuru, najve\u0107u u Evropi.<\/p>\n\n Sa tog mesta se na rumunskoj strani vidi i najve\u0107a kamena skulptura u Evropi \u2013 lik poslednjeg da\u010danskog kralja Decebala uklesan u steni\u00a0<\/strong>(vidi izbliza\u00a0ovde<\/a>)<\/p>\n Ova skulptura nije, kako biste mo\u017eda pomislili, nastala u davnim vremenima. Isklesana je 2004. godine na inicijativu rumuskog kontroverznog biznismena Josifa Konstantina Dragana, koji je taj poduhvat platio vi\u0161e od million dolara. Zato ni ne \u010dudi da je na skulpturu uklesan i prezabavni natpis na latinskom \u201eDecebal rex \u2013 Dragan fecit\u201c<\/em> (\u201eKralj Decebal \u2013 napravio Dragan\u201c).<\/p>\n Preko puta ove skulpture nalazi se Trajanova tabla,<\/a> natpis uklesan u steni, koji pripada grupi anti\u010dkih spomenika na rimskom putu (ali tabla se ne vidi sa vidikovca na Miro\u010du).<\/p>\n Ne znam kakva je u drugim periodima godine, ali kada smo mi njom prolazili, \u0161uma je izgledala nestvarno, sa gotovo dre\u010davo zelenim kro\u0161njama, koje su u kontrastu sa opalim braon li\u0161\u0107em na zemlji.<\/strong><\/p>\n Ne znam za vas, ali mene prestravljuje i sama pomisao na tu dubinu i tu silu od reke. Svaki put kada u \u0110erdapskoj klisuri gledam Dunav, jedino o \u010demu mislim je koliko je neverovatna mo\u0107 prirode<\/strong>. Dodu\u0161e, sli\u010dan ose\u0107aj imam i kada gledam u Dunav u Zemunu ili u Smederevu<\/a> \u2013 ta reka me jednostavno fascinira koliko je mo\u0107na i neukrotiva.<\/p>\n Na silasku s Miro\u010da obi\u0161li smo i ovaj usputni vidikovac sa kojeg se pru\u017ea predivni pogled na Dunav pred kraj pe\u0161a\u010dke ture.<\/p>\n Dan smo zavr\u0161ili u poznatom restoranu Kapetan Mi\u0161in breg<\/a> koji se nalazi na fantasti\u010dnoj lokaciji, tako\u0111e na brdu sa pogledom na Dunav, i nudi odli\u010dnu doma\u0107u hranu.<\/p>\n Ovo planinarenje smo, iskreno, svi iz grupe zamislili dosta laganijim nego \u0161to se na kraju ispostavilo. Daleko od toga da je najte\u017ea staza na kojoj smo bili<\/a>, ali svakako nije za podceniti.<\/p>\n Naravno, kao \u0161to sam ve\u0107 ranije pisala u postovima<\/a> o planianrenju, procena kondicije je individualna stvar, pa ukoliko se do sada niste bavili planinarenjem a planirate da po\u010dnete, predla\u017eem prvo neke laganije staze<\/a>, da biste stekli utisak kako ta aktivnost uop\u0161te izgleda<\/a>.<\/p>\n Ukoliko procenjujete da je ova staza prete\u0161ka za vas, postoje i dosta laganije planinarske staze na \u0110erdapu, za koje tako\u0111e treba da kontaktirate Nacionalni park. <\/strong><\/p>\n Najbolje je da sve to obavite unapred, ali ako se ba\u0161 zadesite, recimo, u Donjem Milanovcu<\/strong> bez unapred smi\u0161ljenog plana, \u0161to se mom dru\u0161tvu i meni desilo jednom, mo\u017eete kontaktirati i lokalni turisti\u010dki info cantar.<\/strong> Ljubazni radnici info centra su nas povezali sa vodi\u010dima iz Nacionalnog parka, koji su nas poveli na obli\u017enji vidikovac Kovilovo.<\/strong><\/p>\n![\"Dunav](\"https:\/\/tamovamo.com\/wp-content\/uploads\/2019\/04\/MMM7301.jpg\")
<\/a><\/a>Ba\u0161 zato \u0161to kod nas dunavski turizam nije razvijen, ja iskreno nisam imala ideju koliko je Dunav spektakularna reka. Ma, spektakl je preslaba re\u010d. Do danas su mi ti prizori reke i okolnih zelenih planina, gledani sa broda, ostali najlep\u0161i prizori Srbije koje sam ikada videla.<\/h4>\n
<\/a><\/a><\/a><\/a><\/a><\/a>PLANINARENJE: MIRO\u010c, MALI I VELIKI \u0160TRBAC<\/h3>\n
<\/a>Planinarska staza pema najvi\u0161em vrhu Miro\u010da nastavlja grebenom, tako da sve vreme dok hodate gledate u Dunav.<\/h4>\n
<\/a><\/figure>\n<\/a><\/figure>\n\n\nU ponekim delovima staza krivuda i zalazi u ovu potpuno \u010dudesnu \u0161umu.<\/h4>\n\n
<\/a><\/figure>\nKada se iza\u0111e iz \u0161ume na najvi\u0161i vrh Miro\u010da, Veliki \u0160trbac (768 mnv) pogled ponovo puca na prelepi Dunav, na tesnac \u0111erdapskih Kazana.<\/h4>\n
<\/a>Naime, na tom mestu u \u0110erdapskoj klisuri Dunav je naju\u017ei i najdublji na celom svom toku: kod Malog i Velikog Kazana su\u017eava se na samo 140m i dosti\u017ee dubinu od 90m.<\/h5>\n
<\/a><\/a><\/figure>\n<\/a><\/a><\/a>Pe\u0161a\u010di se 18 km i savladava se oko 800 m uspona. Dakle, staza je dosta duga\u010dka, pe\u0161a\u010denje traje 6 -7 sati, i ima nekoliko ozbiljnijih uzbrdica, tako da je ipak potrebno malo vi\u0161e kondicije.<\/h5>\n
<\/a>Ta staza je veoma lagana, idealna i za po\u010detnike i za ljude sa malom decom, a pogled na Dunav je \u010daroban.<\/h4>\n
<\/a><\/a>