<\/p>\n
Dok se polako pribli\u017eavamo Agorinom petstotom naslovu, nakon 21 godinu od njenog osnivanja, i ove 2023. vredno smo radili da na\u0161im vernim \u010ditaocima predstavimo knjige vrhunskog kvaliteta kako doma\u0107e, tako i inostrane savremene literature. Stoga nam je zadovoljstvo da na ovogodi\u0161njem Me\u0111unarodnom beogradskom sajmu knjiga najavimo neka od novih izdanja u okviru Agorinih biblioteka.<\/p>\n
Biblioteka <\/strong>\u201e<\/strong>Agora<\/strong>\u201d<\/strong><\/p>\n Nobelovka Alis Manro ponovo na srpskom jeziku!<\/em><\/strong><\/p>\n Posle vi\u0161e godina, kao Agorina izdanja, iz \u0161tampe su iza\u0161le dve prozne knjige Nobelovke Alis Manro \u2013\u00a0\u0160ta umi\u0161lja\u0161 ko si ti<\/em>\u00a0(prev. Predrag \u0160aponja) i\u00a0Znaci ljubavi\u00a0<\/em>(prev. An\u0111elka Cviji\u0107),\u00a0<\/em>nagra\u0111ene\u00a0<\/em>najpresti\u017enijim knji\u017eevnim priznanjem u Kanadi \u2013 nagradom Gavernor.<\/p>\n Alis Manro spada u vode\u0107e kanadske pripoveda\u010de, a po ocenama kritike jedna je od najzna\u010dajnijih savremenih knji\u017eevnica. Godine 2009, za \u017eivotno delo je odlikovana Me\u0111unarodnom Bukerovom nagradom, a 2013. Nobelovom nagradom. Alis Manro je knji\u017eevnica sa potvr\u0111enim darom za fino pripovedanje, koje se odlikuje jasno\u0161\u0107u i psiholo\u0161kim realizmom. Njene pri\u010de su naj\u010de\u0161\u0107e sme\u0161tene u male gradske sredine, gde se ljudi bore za opstanak, \u0161to \u010desto rezultira lo\u0161im vezama i moralnim konfliktima, problemima koji proizilaze iz generacijskih razlika i sudara \u017eivotnih ambicija.<\/p>\n \u0160ta umi\u0161lja\u0161 ko si ti<\/em><\/strong><\/a> \u010detvrta je zbirka pripovedaka Alis Manro koja prati odrastanje i klju\u010dne \u017eivotne trenutke glavne junakinje Rouz, kroz deset povezanih pri\u010da. Njeno odrastanje se odvija u kontekstu ratne oskudice, posleratnog prosperiteta i dva velika kulturna pokreta: modernizma pedesetih i bujanja kontrakulture u naredne dve decenije. Kroz svoje odrastanje i sazrevanje u umetnicu, Rouz je svedok preobra\u017eaja viktorijanske kolonijalne estetike u modernu i postmodernu kulturu. A. Manro ima skoro prustovsku mo\u0107 da analizira senzacije i misli. Svakodnevni \u017eivot je gotovo opipljiv, dok autorka istovremeno bri\u017eljivo brusi umetnost pripovedanja.<\/p>\n U knjizi Znaci ljubavi<\/em><\/strong><\/a> Alis Manro istra\u017euje iskustva najintimnijih momenata preobra\u017eaja \u2013 momenata kada je \u017eivot ve\u0107 oblikovan, momenata u kojima se shvataju teret, mo\u0107 i priroda ljubavi. U ovim, i u drugim pri\u010dama Alis Manro se jo\u0161 jednom dokazuje kao senzibilni i plemeniti hroni\u010dar na\u0161eg vremena. Uvla\u010de\u0107i nas u najintimnije kutke obi\u010dnog \u017eivota, autorka otkriva mnogo o nama samima, o na\u0161im izborima, i na\u0161im iskustvima ljubavi. Alis Manro je ro\u0111eni pripoveda\u010d koji ume da anegdotsko ili vidno odudaranje preobrati u prebogatu parabolu \u017eivota u na\u0161im prevrtljivim vremenima, stvaraju\u0107i dijalekti\u010dki odnos izme\u0111u se\u0107anja i pro\u0161losti.<\/p>\n Pisma turskih ma\u010daka<\/em><\/strong> <\/a>Oje Bajdar (prev. sa turskog Vesna Gazdi\u0107 i Ana Lojanica) \u2013 roman je savremene turske spisateljice \u010dije je knji\u017eevno stvarala\u0161tvo nagra\u0111eno sa vi\u0161e knji\u017eevnih priznanja, me\u0111u kojima su i nagrade \u201eSait Faik\u201c, \u201eOrhan Kemal\u201c i \u201eD\u017eevdet Kudret\u201c,\u00a0a roman\u00a0koji je pred nama\u00a01993.\u00a0godine\u00a0oven\u010dan je nagradom \u201eJunus Nadi\u201c. Uzbudljiv narativ ovog romanesknog sveta ostvaren je pripovedanjem iz \u201cma\u010dje perspective\u201d, u kojoj se iz stranice u stranicu sudaraju principi \u201ebiti ma\u010dka\u201c i \u201ebiti \u010dovek\u201c.\u201eMirisna pisma\u201c koja ma\u010dke-protagonisti me\u0111usobno razmenjuju na razli\u010ditim geografskim ta\u010dkama, tako postaju posebni narativni pasa\u017ei u kojim se razotkrivaju saznanja velikog ma\u010djeg projekta sprovedenog na ljudima \u2013 njihovim vlasnicima.<\/p>\n Izme\u0111u one dobropoznate izreke \u201eRadoznalost je ubila ma\u010dku\u201c i rezultata rada \u201eOrganizacije za otkrivanje vlasni\u010dkih tajni\u201c \u010ditalac saznaje sudbinske niti ljudi koji su tokom vojnog udara 1980. godine u Turskoj morali da, kao izbeglice, svoj novi \u017eivot zapo\u010dnu na nekom drugom mestu, da bi zatim potpuni krah sopstvenih nada i uverenja do\u017eiveli u periodu izme\u0111u 1989. i 1990. godine, kada postaju svedoci pada Berlinskog zida i socijalisti\u010dkog sistema.<\/p>\n Zemlja-Vazduh-Nebo<\/em><\/strong> Germana Sadulajeva (prev. sa ruskom Radmila Me\u010danin) remek-delo je ovog ruskog autora \u010de\u010denskog porekla, koji je popularnost i veliki broj \u010ditalaca stekao nakon objavljivanja zbirke pri\u010da \u2013 Ja sam \u010ce\u010den<\/em>. Sadulajev na provokativan na\u010din dekonstrui\u0161e temu rata kao jednog od modusa mu\u0161kog postojanja, i to spajaju\u0107i pro\u0161lost i sada\u0161nji trenutak u kartografiji uzbudljivih dijaloga i toka svesti glavnog protagoniste, na relaciji izme\u0111u Luganske Narodne Republike i Sirije. Kako i sam autor navodi, metaroman koji je pred nama, ne pru\u017ea pouzdane izvore verodostojnih biografskih, vojno-istorijskih, topografskih, antropolo\u0161kih, ornitolo\u0161kih i drugih informacija, stvaraju\u0107i pritom efekat \u201everodostojnosti iluzije\u201c, uspe\u0161ni mehanizam istorijske metafikcije, u kojem su realni istorijski doga\u0111aji i li\u010dnosti zapravo u funkciji prototipa za stvaranje umetni\u010dkih slika\u00a0 \u2013 sve su to razgranata polja na kojima, negde otvoreno, negde vode\u0107i dijalog sa savremenicima i klasicima, on usa\u0111uje slike i zna\u010denja direktno pod ko\u017eu \u010ditaoca\u2026 jer Pripovedanje<\/em> je Telo<\/em>, a Telo<\/em> Pripovedanje<\/em>.<\/p>\n \u010casovni\u010dar i sa\u010dasnici <\/em><\/strong><\/a>Eliezera Pape \u201ezbirka je postistorijskih pri\u010da\u201c koja se mo\u017ee \u010ditati i u klju\u010du \u201even\u010danja teologije i psihologije\u201c, dok se autor ujedno bavi i slo\u017eenim odnosom forme i sadr\u017eaja. Formalna re\u0161enja koja preispituje, jezik koji dekonstrui\u0161e, sve su to simptomi potrage za oblikom koji neprekinutom u\u010denju, ba\u0161 kao \u0161to je i zapove\u0111eno, treba dati u na\u0161e vreme. Poeti\u010dke tendencije Papinog rukopisa, poigravanje grani\u010dnim okolnostima usmeno-pisano, kombinovanje proznog izraza i stiha, ispitivanje jezika i granica njegovog zna\u010denja\u2026 neodoljivo nas uvodi u uzbudljivi alternativni svet Pri\u010de<\/em> u kojem sau\u010destvujemo u plemenitom i nadasve neophodnom poslu oko \u010doveka i njegove du\u0161e.<\/p>\n Biblioteka \u201cKalendar\u201d<\/strong><\/p>\n Novi roman <\/strong>Vladimira Pi\u0161tala Pesma o tri sveta!<\/em><\/strong><\/p>\n Jedan od najzna\u010dajnijih i najprevo\u0111enijih srpskih pisaca dana\u0161njice, \u010diji su prethodni romani Tesla, Portret me\u0111u maskama<\/em> i Milenijum u Beogradu <\/em>ostvarili veliki uspeh, kako u zemlji tako i u inostranstvu (Tesla<\/em> je do sada preveden na 20 svetskih jezika, postav\u0161i bestseller knjiga u Turskoj, a Milenijum<\/em> na 10), uprvo je obradovao svoje \u010ditaoce objaviv\u0161i kao Agorino izdanje roman Pesma o tri sveta<\/em>,<\/strong><\/a> koji progovara \u017eenskim glasom u vrtoglavom pute\u0161estviju kroz koje prolazi njegova protagonistkinja. Pesmu o tri sveta<\/em> vodi velika i hrabra ma\u0161ta. Ona pravi \u0161irok kulturolo\u0161ki zahvat, od baroka \u2013 doba ranog prosvetiteljstva, masovnog ropstva i gra\u0111enja svetskog sistema, pa sve do Napoleonovog osvajanja Perasta.<\/p>\n Vladimir Pi\u0161talo ima redak dar za razumevanje drugih kultura. On prepevava istoriju. Ovo je antikolonijalni roman i Pri\u010da<\/em> o Evropi, Africi i Americi. \u201cO Veneciji, Tunisu i Salemu. O vatrama i suknjama. O prolasku vremena. O muzici. O galiotima i galebovima. O gusarima pod za\u0161titom dr\u017eave. O ludilu, o ve\u0161ticama. O divljacima i \u010dipkanim kragnama. O imperiji. O gospodarima i u\u010diteljima.\u201d\u00a0 Na razme\u0111i istorije, kulturologije i fiktivnih alternativnih svetova romana, \u010ditalac \u0107e sasvim sigurno u\u017eivati u ovoj uzbudljivoj knji\u017eevnoj kartografiji na koju smo navikli kada su u pitanju rukopisi Vlade Pi\u0161tala..<\/p>\n Zavr\u0161avanje dvadesetog veka<\/em><\/strong> <\/a>Vladana Mati\u0107a hibridno je ostvarenje koje stereografski ujedinjuje prethodna prozna dela Vladana Mati\u0107a, a u kojem se u fantazmagoriji i (anti)utopi\u010dnosti akumuliraju sva prethodna iskustva svojevrsnog nomadizma, psihogeografije i civilizacijskog hedonizma, a imaginacija i dalje nestrpljivo \u201c\u017eudi za osvajanjem prostora, za promenom prostranstava koja stvara i kojim se kre\u0107e\u201d (V. Pavkovi\u0107). Ova hibridna proza, koja u pi\u0161\u010devom protiv\u017eanrovskom izboru prednost daje fragmentu, fantazmi, zapisu, snu, bele\u0161ci, fotografiji i monta\u017ei, ali i mno\u0161tvu plutaju\u0107ih glasova i svedo\u010danstava, sasvim je apartan do\u017eivljaj izlaska iz jednog minulog veka svojstven Mati\u0107evoj poetici poigravanja sa pripoveda\u010dkim horizontom o\u010dekivanja.<\/p>\n Dozvola za bicikl<\/em><\/strong> <\/a>Jovice A\u0107ina jeste roman nastao kao plod vi\u0161edecenijskog dru\u017eenja A\u0107ina s Kafkom. U njemu je re\u010d, na okoli\u0161an i pripoveda\u010dki na\u010din, o stvarnoj, ali i imaginarnoj recepciji Kafkine proze kod nas, po\u010dev\u0161i od nekada\u0161nje Jugoslavije, pa sve do dana\u0161nje Srbije. Ovo roman o \u010ditanju i pisanju, ali i o kra\u0111ama, podmetanjima, name\u0161tenim samoubistvima, udvajanjima likova, roman koji nam, iz li\u010dnog ugla i iskustva izvesnog Bicikla<\/em>, junaka i pripoveda\u010dkog glasa, evocira ogromnu meru prisustva kafkijanske mra\u010dne materije u na\u0161em duhu i \u017eivotu. U neku ruku to je romanopi\u0161\u010dev narativni dnevnik, u kojem se suo\u010davamo ne samo sa istinitim doga\u0111ajima, posebno onim iz Kafkinog \u017eivota, ve\u0107 i sa A\u0107inovim fantazijama.<\/p>\n Roman Curriculum Vitae<\/em><\/strong><\/a> Rajka Luka\u010da o\u017eivljava jednu \u201etotalnu\u201c sliku \u017eivota tokom druge polovine pro\u0161log i prvih decenija ovog veka. \u010cesto pro\u017eeta trilerskim potkama i seciranjima pojedina\u010dnih sudbina u sveop\u0161toj slici dru\u0161tva, u do\u017eivljaju \u010ditalaca o\u017eivljava se gotovo filmska predstava o radu Slu\u017ebe dr\u017eavne bezbednosti, nadziranjima stranih ambasada, kao i o \u0161pijuniranju hrvatske emigracije u \u0160tutgartu i albanske u Cirihu devedesetih godina pro\u0161log veka. Iako ispisana u poeti\u010dnim slikama, njegova fikcija tako poprima uverljivost \u201edokumenta\u201c. \u010citaocima preostaje da se sami uvere u kojoj je meri uspe\u0161na mimikrija fikcionalnih rakursa u fingiranu faktografiju, a i obrnuto, kako je to autor nastojao pi\u0161u\u0107i svoj \u201esveobuhvatan\u201c roman-zagrljaj.<\/p>\n Pogled pod suknju sveta<\/em><\/strong><\/a>, tre\u0107a knjiga pri\u010da Tatjane Jankovi\u0107,<\/em> otkriva nam jedinstvenog pisca, ali i mo\u0107 fragmenta u kreiranju kompleksnog alternativnog univerzuma Pri\u010de. \u201cNjen manir podse\u0107a na Fleneri O\u2019 Konor, samo je druga\u010diji. Kao kod Alis Manro, kod Jankovi\u0107eve postoji ose\u0107aj prigu\u0161ene opasnosti\u2026 a da bismo videli svet, moramo biti neustra\u0161ivi. Kada pro\u010ditamo naslov knjige, pada nam na pamet va\u0161arska ballerina sa uko\u010denim o\u010dima. Takav naslov sugeri\u0161e da je re\u010d o \u017eenskoj pri\u010di. Duhovitost, poezija i empatija je \u010dine univerzalnom\u201d (V.P.).<\/p>\n Antikvar Gospodnji<\/em><\/strong> Slobodana Mandi\u0107a zavr\u0161ni je roman ciklusa iz kojeg su prethodno objavljeni Panonski palimpsesti, Duh pri\u010de i druga imena i Regina Panonija nai\u0161li na pozitivnu recepciju i nagra\u0111eni sa \u010detiri zna\u010dajna knji\u017eevna priznanja. Tematski okviri ovog romana su ljudsko zrenje i rodoslovno stablo koje protagonista mora da sa\u010dini, a na tom putu slede neo\u010dekivana otkri\u0107a, iskrsavaju srodnici i prete\u010de iz dubina vremena.<\/p>\n Roman Revers za nebesku prugu<\/em><\/strong> Gorana Labudovi\u0107a \u0160arla segmentiran je na 24 poglavlja koja vode posve interaktivni dijalog \u2013 sa jedne strane uo\u010dljiva je fragmentarnost teksta, dok sa druge roman te\u017ei jasnom jedinstvu i vra\u0107a se klasi\u010dnijim oblicima pripovedanja. G. L. \u0160arlo \u010ditaoce vodi na neobi\u010dno lirsko putovanje, u kojem se ve\u0161to, i na ve\u0107 prepoznatljiv na\u010din poigrava vremenom i tokovima pripovedanja. Dva \u017eelezni\u010dara Limun i Bo\u017eur, promenili su vi\u0161e dr\u017eava, pogleda na svet i ljude, de\u0161avanja u \u010doveku i oko njega, kao da istovremeno nadgledaju sam svet romana proveravaju\u0107i na stanicama \u2013 budu\u0107nost. Kao i u ranijim knjigama, tako i sada, Labudovi\u0107 vodi svojevrsni zapisnik. Likovi su razigrani, slobodni i beskrajni, istovremeno igraju\u0107i katena\u0107o.<\/p>\n Nova Agorina biblioteka\u00a0 \u201cAkademija za pisce\u201d<\/strong><\/p>\n ove godine je oboga\u0107ena za jo\u0161 dva naslova, i ovaj put u prire\u0111iva\u010dkom podvigu na\u0161eg zna\u010dajnog postmodernog pisca \u2013 \u0110or\u0111a Pisareva. Nakon knjiga Ma\u0161ina za \u010ditanje<\/em> i O stanovnicima biblioteke<\/em>, u saradnji sa Narodnom bibliotekom Kru\u0161evac, ove godine ciklus nastavljamo naslovima Majstor<\/em><\/strong> koji gradi svetove i gospodari pri\u010dama<\/em><\/strong><\/a> i Od radionice \u010ditanja do kursa kreativnog pisanja<\/em><\/strong><\/a>. Dok se u prvoj knjizi akcenat stavlja na multiplikovane identitete Autoa\/Pisca\/Stvaraoca, drugi je svojevrstan spoj tekstova u kojim profesori (i pisci-profesori) svedo\u010de o sponama kreativnog \u010ditanja i kreativnog pisanja kao dva posebna i me\u0111usobno prepletena modusa stvaranja \u2013 Kreacije<\/em> (V. Pi\u0161talo, S. Damjanov, V. Gvozden, M. Panti\u0107, G. Rai\u010devi\u0107, V. Gordi\u0107 Petkovi\u0107, Zoran \u0110eri\u0107 i dr).<\/p>\n Iz Biblioteke \u201cLink\u201d <\/strong>izdvajamo:<\/p>\n Entropija i stvarala\u0161tvo<\/em><\/strong> Nikole Kajteza iscrpna filozofska studija koja povezuje dve zna\u010dajne zone nau\u010dnog interesovanja Nikole Kajteza, jednog od zna\u010dajnijih savremenih srpskih filozofa, a koje pronalazimo i u njegovim prethodnim knjigama, a to su entropija i stvarala\u0161tvo \u2013 temelj na kojem tek postaje smisleno graditi odr\u017eivu filozofsko-kategorijalnu konstrukciju. U ovoj knjizi autor pokazuje u \u010demu je su\u0161tina i priroda entropije i stvarala\u0161tva, za\u0161to one \u010dine komplementarno jedinstvo suprotnosti iz kojeg je mogu\u0107e izvesti celokupno postojanje, tj. rekonstruisati pro\u0161lost i anticipirati budu\u0107nost onim nivoom preciznosti i dubine koje je mogu\u0107e dosegnuti na osnovu dostignutog znanja i mudrosti.<\/p>\n Biblioteka <\/strong>\u201e<\/strong>Hyperlink\u201d<\/strong><\/p>\n Stories from around the world<\/em><\/strong> Vladimira Pi\u0161tala \u2013 prevod na engleski jezik (prev. Nada Petkovi\u0107) uzbudljive knjige \u201eemigrantskih pri\u010da (Pri\u010de iz celog sveta<\/em>). \u010citaju\u0107i ove pri\u010de, \u010ditalac privremeno prestaje da bude \u201eon.\u201d Okre\u0107u\u0107i stranice on postaje neko drugi i tako \u017eivi mnoge \u017eivote. \u010citanje postaje prvo i najva\u017enije od svih putovanja. Sa ruba anegdote, katkad nagnuti nad samom provalijom sveta, Pi\u0161talovi junaci (\u2019ti uobli\u010deni delovi ni\u0161tavila\u2019) pri\u010daju o onim li\u010dnim istinama koje \u2019greju krv\u2019. Pripovedaju, zapravo, svaki, o najbitnijim ta\u010dkama vlastite emotivnosti. Smisao se, tako, otkriva u do\u017eivljenom, koje se predstavlja kao najfundamentalniji sloj stvarnosti. Kroz jedan ameri\u010dki prozor, \u010ditalac upoznaje razli\u010dite nacionalne mentalne enterijere, \u2019iz celog sveta\u2019, u koje su, kao u razli\u010dita odela, obu\u010dene pri\u010de<\/em>.<\/p>\n Knjiga Justification of Creativity<\/em><\/strong> Nikole Kajteza (prev. sa engleskog Nikola M. Kajtez) sastoji se iz tri dela:\u00a0Priroda koja stvara<\/em>,\u00a0Stvarala\u0161tvo samosvesnih posmatra\u010da<\/em> i\u00a0Vrednost i smisao stvarala\u0161tva<\/em>. U knjizi se fenomen stvarala\u0161tva istra\u017euje na sveobuhvatan i kriti\u010dki na\u010din, jedinstven u filozofskoj literaturi. Sudu \u010ditaoca prezentuje se integralna, holisti\u010dka, vi\u0161eslojna, sukcesivna definicija stvarala\u0161tva, u preko pedeset detektovanih oblasti, u okviru deset \u0161irih celina u kojima stvarala\u0161tvo deluje, a pozicioniraju se dva fizi\u010dka fenomena \u2014 stvarala\u0161tva i uru\u0161avanja \u2014 kao zajedni\u010dki imenitelji svih opservabilnih i neopservabilnih tvorevina. Iz odnosa entropija-negentropija, ekstrapolira se nu\u017enost opozicije prirodno-natprirodno, i iz te opozicije autor izvodi filozofsko opravdanje stvarala\u0161tva.<\/p>\n Biblioteka<\/strong> \u201e<\/strong>Pogled preko svega\u201d<\/strong>\u00a0<\/strong><\/p>\n Na samom kraju ovog teksta veliko nam je zadovoljstvo da najavimo ne\u0161to sasvim druga\u010dije, za sve ljubitelje \u201cdnevni\u010dke literature\u201d: Nulta egzistencija: Dnevnik 1946-1972<\/em><\/strong>.<\/em>\u00a0\u00a0 Pavla Ugrinova, zna\u010dajnog knji\u017eevnika, osniva\u010da Kamerne scene Ateljea 212 i urednika dramskog i serijskog programa Televizije Beograd, koji je vodio u periodu 1946\u20131972. godine.<\/p>\n Nakon ostvarenja koja poslednjih godina privla\u010de \u010ditala\u010dku publiku, poput novela Ljubav i dobrota<\/em> i Van sveta<\/em>, kao i knjige dokumentaristi\u010dke, autobiografsko-imaginativne proze Egzistencija i Antiegzistencija<\/em>, ovaj put pred \u010ditaocima je knjiga visokih literarnih, estetskih i idejno-filozofskih vrednosti, koja je zna\u010dajan doprinos dnevni\u010dko-memoarskoj prozi i svedo\u010danstvo o vremenu raznovrsnih turbulencija, ali i posve intimisti\u010dka kartografija jedne zna\u010dajne i nezaobilazne li\u010dnosti srpske kulture i umetni\u010dke tradicije, \u010desto na granici izme\u0111u proznog, esejisti\u010dkog, dnevni\u010dkog i dokumentarnog diskursa.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n<\/div>\n