<\/p>\n
Istra\u017eivanje javnog mnjenja \u201eStavovi gra\u0111ana o korupciji\u201c sprovedeno je u okviru aktivnosti projekta Prevencija i borba protiv korupcije s ciljem utvr\u0111ivanja stepena vidljivosti i prepoznatljivosti institucija uklju\u010denih u borbu protiv korupcije, poverenja gra\u0111ana prema ovim institucijama, kao i percepcije ra\u0161irenosti korupcije u Srbiji. Istra\u017eivanje je sprovedeno od 15-25. januara 2018. na teritoriji Republike Srbije bez KiM.<\/em><\/p>\n Klju\u010dni problemi sa kojima se suo\u010davaju gra\u0111ani Srbije u svojoj osnovi imaju ekonomski karakter<\/strong> \u2013 61% gra\u0111ana smatra da su nezaposlenost, niske plate i siroma\u0161tvo glavni problemi gra\u0111ana Srbije. Svaki deveti gra\u0111anin Srbije (11%) ka\u017ee da je korupcija glavni problem sa kojim se suo\u010dava njihova dr\u017eava.<\/strong><\/p>\n Uo\u010dava se rast procenta ispitanika koji su imali i direktno i indirektno iskustvo sa korupcijom<\/strong>: sa 20% 2015. na 25% u ovom istra\u017eivanju kada je re\u010d o indirektnom iskustvu, odnosno sa 8% na 11% kada je re\u010d o direktnom iskustvu. Naj\u010de\u0161\u0107e okolnosti u kojima je dolazilo do koruptivnih radnji je samoinicijativno davanje mita od strane gra\u0111ana kako bi im se izvr\u0161ila neka usluga, odnosno kako bi se izbegli problemi sa nadle\u017enima (74% u slu\u010daju direktnog, odnosno 72% u slu\u010daju indirektnog iskustva). Prose\u010dna vrednost datog mita iznosi pribli\u017eno 74 evra<\/strong>, na \u0161ta najvi\u0161e uti\u010de \u010dinjenica da je u najve\u0107em broju slu\u010dajeva (oko 70%) mito imao vrednost do ili ta\u010dno 50 evra. Nema ve\u0107ih promena kada je re\u010d o tome koje profesije gra\u0111ani percipiraju kao najpodlo\u017enije koruptivnim radnjama \u2013 prva dva mesta, kao i u svim istra\u017eiva\u010dkim ciklusima do sada, rezervisana su za lekare<\/strong> (44%, isto kao i 2015.) i policajce<\/strong> (21%, rast od 5% u odnosu na 2015. godinu). Slu\u017ebenici dr\u017eavne administracije nalaze se na tre\u0107em mestu, sa ujedna\u010denim udelom u odnosu na ranija istra\u017eivanja (10%), dok sada na \u010detvrto mesto izbijaju carinici (10%, uz rast od oko 7%). Najve\u0107i procenat gra\u0111ana \u2013 28% \u2013 ne bi prijavio korupciju jer veruje da to ni\u0161ta ne bi promenilo<\/strong>. Drugi naj\u010de\u0161\u0107i razlog za neprijavljivanje korupcije je stav da je vrlo te\u0161ko dokazati da je neko tra\u017eio mito, \u0161to smatra 21% gra\u0111ana, uz jo\u0161 17% ispitanika koji ne poznaju procedure za prijavljivanje korupcije ili koja je institucija zadu\u017eena za ove slu\u010dajeve.<\/p>\n BORBA PROTIV KORUPCIJE<\/strong><\/p>\n Kao faktor koji ometa suzbijanje korupcije gra\u0111ani naj\u010de\u0161\u0107e navode rasprostranjenu korupciju u organima za sprovo\u0111enje zakona \u2013 39% dok se na drugom (33%) i tre\u0107em mestu (31%) nalazi uobi\u010dajena praksa da se problemi re\u0161avaju mimo zakona odnosno neadekvatna kontrola dr\u017eavnih slu\u017ebi. O\u010dekivanja gra\u0111ana su da borbu protiv korupcije treba da predvode policija, Agencija za borbu protiv korupcije i izvr\u0161na vlast<\/strong>.<\/p>\n ORUPCIJA PO OBLASTIMA<\/strong>.<\/p>\n Za 71% gra\u0111ana politi\u010dke partije su i dalje korumpirane, dok po 63% gra\u0111ana veruje i da su institucije pravosu\u0111a\/zaposlenih u njima korumpirani, a 54% i advokate vidi kao korumpirane. Na listi najvi\u0161e korumpiranih institucija\/zaposlenih u njima nalaze se i zdravstvo\/doktori, carina\/carinici i mediji\/novinari.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n<\/p><\/div>\n<\/p><\/div>\n PERCEPCIJA I SHVATANJE KORUPCIJE<\/strong>.<\/p>\n Najve\u0107i procenat gra\u0111ana Srbije (40%) veruje da je nivo korupcije u poslednjih godinu dana ostao na istom nivou, da je nivo korupcije manje ili vi\u0161e smanjen smatra 22% gra\u0111ana dok 28% gra\u0111ana veruje suprotno. Najve\u0107i udeo gra\u0111ana o\u010dekuje da \u0107e nivo korupcije u narednih 12 meseci ostati isti (41%), a gra\u0111ani koji su opredeljeniji su podeljeni, sa blagom prevagom onih koji su pesimisti\u010dniji<\/strong> \u2013 22% veruje da \u0107e se nivo korupcije manje ili vi\u0161e smanjiti dok 24% veruje da \u0107e ipak do\u0107i do manjeg ili ve\u0107eg pove\u0107anja nivoa korupcije.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n STAV PRIVREDE<\/strong><\/p>\n U poslovnom okru\u017eenju korupcija uzrokuje nesigurnost, pri \u010demu se usporavaju procesi i mogu nastati dodatni tro\u0161kovi. Korupcija je slo\u017eena pojava privrednih, dru\u0161tvenih, politi\u010dkih i kulturnih dimenzija. Efikasne politike odluke donesene kao odgovor na tu pojavu trebale bi se temeljiti na dokazima o ra\u0161irenosti i oblicima korupcije u odre\u0111enoj sferi, uslovima koji joj pogoduju i institucionalnim i drugim korisnim merama koje se mogu primeniti za suzbijanje korupcije kakav je standard ISO 37001.<\/strong><\/p>\n Borba protiv korupcije ne mo\u017ee se svesti samo na standardni niz mera koje odgovaraju potrebama pojedinih delova sistema, neophodna su sveobuhvatna re\u0161enja. Ipak, kako bi odgovor bio adekvatan, moraju se uspostaviti instrumenti za spre\u010davanje, otkrivanje i suzbijanje korupcije, te napraviti prvi korak i pokazati da u postavljeni preduslovi za sistemsku borbu .<\/strong><\/p>\n<\/p><\/div>\n<\/p><\/div>\n
Zbog toga odre\u0111eno podru\u010dje postane manje privla\u010dno za poslovanje te se smanjuju privatna ulaganja i konkurentnost,
a privreda ne mo\u017ee ostvariti svoj potencijal. Osim toga, korupcija odvra\u0107a porezne obveznike od pla\u0107anja poreza.
Sve to zajedno ima domino-efekt na financije u javnom sektoru jer se smanjuju porezni prihodi i dodatno ograni\u010davaju mogu\u0107nosti ulaganja javnog sektora.<\/p>\n