<\/p>\n
Za najlep\u0161i knji\u017eevni hedonizam, Agora je i ovaj put svojim \u010ditaocima pripremila nekoliko kapitalnih izdanja kako iz doma\u0107e, tako i iz inostrane literature.<\/p>\n
S jedne strane, \u010ditaoci \u0107e imati priliku da se upoznaju sa osobenostima kineske kratke pri\u010de i istorijskim tokovima bu\u0111enja kineske nacije u minulom veku u \u201eAntologiji kineske proze 20. veka\u201c<\/strong>, a sa druge u\u017eivati u \u201eVatri slobode\u201c<\/strong> V. Ajlenbergera, njegovom novom remek-delu o razvoju evropske filozofije i nastavku bestselera \u201eVreme \u010darobnjaka\u201c<\/strong>. \u201eSrpska epistolarna antologija 20. veka\u201c<\/strong>, jedinstvena na ovim prostorima, poput epistolarnog romana u fragmentima, o\u017eive\u0107e jedan uzbudljivi knji\u017eevni svet 20. veka.<\/p>\n U pismima koje su razmenjivali pisci razli\u010ditih estetskih i eti\u010dkih opredeljenja, \u010desto veoma emotivno i iskreno, bez ostatka, a sa uzbudljivim unutra\u0161njim svetom zna\u010dajnog srpskog reditelja, \u017divojina Pavlovi\u0107a, \u010ditaoci \u0107e se upoznati u njegovom \u201eDnevniku\u201c<\/strong> vo\u0111enom izme\u0111u 1994. i 1998. godine, koji naro\u010dito u vreme svetskih globalnih previranja i ratnih kriza, iznova donosi jedno sasvim autenti\u010dno vi\u0111enje sada\u0161nje slike sveta i novog svetskog poretka \u2013\u00a0 surovo, lucidno i bez paravana.<\/p>\n U knjizi \u201e<\/strong>Umetnost i stvarnost: Srpskim o\u010dima\u201c<\/strong>, Svetlana Raki\u0107 pokazuje u kojoj meri je pisanje o umetnosti i svojevrsni oblik seizmografije, pa\u017eljivo detektovanje Na samom kraju, za sve ljubitelje \u201cvinskog hedonizma\u201d i one koji \u017eele da saznaju ne\u0161to vi\u0161e i ne\u0161to novo o kulturi pijenja vina, preporu\u010dujemo knjigu \u201dWine \u0161kola\u201d<\/strong> nastalu kao rezultat dugogodi\u0161njeg iskustva i fascinantnih dostignu\u0107a Dejana \u017divkoskog u domenu somelijarstva.<\/p>\n Nakon izuzetnog ostvarenja V. Ajlenbergera \u2013 knjige Vreme \u010darobnjaka, koja je za samo dve godine po izlasku iz \u0161tampe prevedena na vi\u0161e od 20 svetskih jezika, pritom na\u0161av\u0161i se na listi najboljih knjiga od strane kriti\u010dara TIMES-a za 2020. godinu \u2013 Ajlenberger je svojim \u010ditaocima predstavio svoje slede\u0107e remek-delo.<\/p>\n I ovaj put na jedan sasvim autenti\u010dan i \u017eivopisan na\u010din, u delu Vatra slobode, koje se mo\u017ee i\u0161\u010ditavati na trome\u0111i filozofske literature, biografije i romaneskne proze, Ajlenberger nam donosi svedo\u010danstvo o izuzetnoj intelektualnoj konstelaciji i ra\u0111anju nove filozofske misli ba\u0161 u deceniji kada je celu Evropu, pa i svet, obuzimalo jedno od mo\u017eda najte\u017eih civilizacijskih isku\u0161enja \u2013 bila je to decenija izme\u0111u 1933. i 1943, mo\u017eda i najmra\u010dnije poglavlje evropskog modernizma.<\/p>\n Za razliku od prethodne knjige u kojoj su se \u010ditaoci mogli upoznati sa grupnim portretom \u010detiri briljantna mlada filozofa posle Prvog svetskog rata \u2013 M. Hajdegera, V. Benjamina, E. Kasirera i L. Vitgen\u0161tajna koje je ujedinio \u201eduh vremena\u201d, glavne junakinje ove posve dinami\u010dne epizode u istoriji svetske filozofije jesu Simon Vejl, Ajn Rand, Simon de Bovoar i Hana Arent, koje su, suo\u010dene sa istorijskom i civilizacijskom katastrofom, razvijale sopstvene vizionarske ideje, na razli\u010dite na\u010dine mislile i definisale slobodu i postavile nove temelje istinski slobodnom, emancipovanom dru\u0161tvu.<\/p>\n Mo\u017ee se re\u0107i da je Vatra slobode briljantna knjiga o \u010detiri globalne ikone koje su, na ponoru 20. veka i uticajem \u0161irom sveta do dana\u0161njeg trenutka ilustrovale \u0161ta zapravo zna\u010di \u017eiveti istinski slobodnim \u017eivotom, a u impresivnoj ve\u0161tini pripovedanja, Ajlenberger je ume\u0107em \u201eepizodnog istan\u010davanja\u201c ukazao na raznolike nijanse ovih \u017eivotnih epizoda.<\/p>\n Ovaj pustolovni put vodi od Staljinovog Lenjingrada do Holivuda, od Hitlerovog Berlina i okupiranog Pariza do Njujorka; ali pre svega revolucionarnim mislima, bez kojih na\u0161a sada\u0161njost \u2013 i budu\u0107nost \u2013 ne bi bile iste. Njihova postojanja \u2013 kao izbeglica, aktivista, boraca otpora, izuzetnih mislilaca svoga doba \u2013 pokazuju se kao pro\u017eivljena filozofija i impresivno svedo\u010de o osloba\u0111aju\u0107oj snazi misli.<\/p>\n (priredili Ding Fan i \u0160eng Anfeng, preveo Bojan Tarabi\u0107)<\/strong><\/p>\n Antologija kineske proze dvadesetog veka predstavlja smeo poku\u0161aj da se sveukupnost jednog knji\u017eevnog stole\u0107a sa\u017eme u sedamdesetak pri\u010da kazivanih perom i glasom najve\u0107ih kineskih pisaca poput oca kineske moderne knji\u017eevnosti i glavnog pobornika za uvo\u0111enje narodnog govora u knji\u017eevnost Lu Sjuna, zatim vrsnog estete i pesnika Guo Mo\u017euoa, kao i melanholi\u010dnog majstora kratke pri\u010de Ju Dafua, ali i nekih od najpopularnijih kineskih pisaca dana\u0161njice kao \u0161to su \u0110ija Pingva, Ju Hua, \u010cen \u017dan. U antologiji se tako\u0111e nalazi i odre\u0111en broj eseja koji su u knji\u017eevno-teorijskom ili politi\u010dkom smislu ostvarili nesamerljiv uticaj na razvoj kineskog dru\u0161tva i misli.<\/p>\n Takvi su na primer eseji \u201eOsvrt na Osmi mart\u201c autorke Ding Ling i \u201eDivlji zumbuli\u201c novinara Vang \u0160iveija, u kojima autori smelo preispituju dru\u0161tvene okolnosti i nadgla\u0161avaju zaglu\u0161uju\u0107u notu jednoumlja. Da je re\u010d o krajnje probranom \u0161tivu svedo\u010di i \u010dinjenica da se u ovoj antologiji nalaze i eseji poput \u201eOslu\u0161ni studenu ki\u0161u\u201c autora Ju Guangd\u017eunga koji se smatra jednim od najlep\u0161e napisanih eseja dvadesetog veka jer se pisac oslanja na vizuelnu komponentu i ritmiku kineskog jezika, tako da u jednom dobijamo kola\u017e, partituru i knji\u017eevni tekst.<\/p>\n Kao da to nije bilo dovoljno tu je i tekst \u201eHram Zemlje i ja\u201c autora \u0160i Tije\u0161enga, po mi\u0161ljenju mnogih kriti\u010dara najbolji esej dvadesetog veka na kineskom jeziku.<\/p>\n Odabir je na\u010dinjen tako da uka\u017ee i predstavi osobenosti kineske kratke pri\u010de i isprati istorijske tokove iz vremena kada se kineska nacija budila pa sve do devedesetih godina i otvaranja prema Zapadu.<\/p>\n Teme i motivi su izrazito \u0161arenoliki, od eksperimentalnih epistolarnih formi do poziva na nacionalno osve\u0161\u0107enje, rasprava o smislu \u017eivota i elegijskih obra\u0107anja istorijskim li\u010dnostima.<\/p>\n Drugu bitnu ulogu igraju putopisi, pastoralna i zavi\u010dajna literatura koja obiluje opisima narodnih obi\u010daja, znamenitih kineskih sela i gradova, ali i lamenata za minulim vremenima.<\/p>\n Sve u svemu zbirka je jedinstvena po tome \u0161to verno iznosi pe\u010dat jedne starodrevne civilizacije na na\u010din koji jo\u0161 uvek odr\u017eava sponu s modernim, pa i dana\u0161njim svetom.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n (priredio Radovan Popovi\u0107)<\/strong><\/p>\n Pisma srpskih pisaca 20. veka otkrivaju nam dragocene podatke o ljudima ali i o dru\u0161tvenim zbivanjima i doga\u0111ajima. Nekad su to pravi mali eseji.<\/p>\n Ima pisaca koji su u\u017eivali u epistolarnim ispovedanjima, poput u svetu epistolarnog me\u0111usobnog ispovedanja Andre \u017dida i Ro\u017ee Marten di Gara.<\/p>\n U nas bi to moglo biti ispovedanje Miodraga Bulatovi\u0107a i Mirka Kova\u010da ili Isidore sa mno\u0161tvom korespondenata sa kojima je odr\u017eavala bliskost do kraja \u017eivota.<\/p>\n Ova knjiga je, u stvari, srpski epistolarni roman, u fragmentima, od po\u010detka do kraja veka, a pisali su ga pisci razli\u010ditih estetskih i eti\u010dkih opredeljenja, ali \u010desto sasvim iskreno, bez ostatka.<\/p>\n (priredila Sne\u017eana Luki\u0107 Pavlovi\u0107)<\/strong><\/p>\n Ova fascinantna knjiga, naro\u010dito u vreme svetskih globalnih previranja i ratnih kriza, iznova donosi jedno sasvim autenti\u010dno vi\u0111enje sada\u0161nje slike sveta inovog svetskog poretka \u2013\u00a0 surovo, lucidno i bez paravana.<\/p>\n S jedne strane, tako upoznajemo jednog novog \u017d. Pavlovi\u0107a koji poput ratnog izve\u0161ta\u010da i zna\u010dajnog mislioca, precizno sa strelom uperenom pravo u centar mnogih problema dana\u0161nje civilizacije i \u00abinternacionalnog fa\u0161izma\u00bb, \u00abbalkanske kataklizme\u00bb i \u00abkulta nacionalnog monolitizma\u00bb, postaje i vi\u0161e nego aktuelan, dok sa druge strane vidimo umetnika koji iz dana u dan bele\u017ei svoja promi\u0161ljanja o stvarnosti, kulturi, umetnosti, mentalitetu naroda kojem pripada, veoma intezivno i emotivno.<\/p>\n U se\u0107anjima i aktuelnim situacijama on vodi dijalog sa prijateljima, svojim pro\u017eivljenim detinjstvom, zna\u010dajnim umetnicima i li\u010dnostima svoga i pro\u0161log vremena, sa svojom najve\u0107om strasti \u2013 filmskom umetnosti, formiraju\u0107i jedan neiscrpni krug do\u017eivljaja u kojim po\u0161tovaoci njegovog rada, i njegove neponovljive li\u010dnosti u srpskoj kulturi, ne mogu ostati ravnodu\u0161ni.<\/p>\n \u201cNe znam koliko vremena je bilo proteklo izme\u0111u i\u0161\u010deznu\u0107a i naglog i lakog otvaranja o\u010diju \u2013 \u010dinilo mi se da sam bio samo trepnuo (a rekli su mi da je operacija trajala \u010ditav sat), a, u stvari, ja jedan sat nisam postojao; \u010dula su bila potpuno zamrla, nije bilo snova ni sanjanja; ni\u010dega nije bilo, kao da sam bio mrtav. Tako sam shvatio (jer sam to i do\u017eiveo) da je smrt za onoga ko umire \u2013 laka. On se sa njom ne suo\u010dava jer nastupa po\u0161to njega vi\u0161e ne bude bilo. Smrt postoji samo u svetu \u017eivih.\u201d<\/p>\n Pojedinac mo\u017ee biti razapet izme\u0111u sentimenta i razuma, i, desi li mu se to, obi\u010dno ka\u017eemo da mu \u017eivot postaje tragi\u010dan. U najboljem slu\u010daju \u2013 nesre\u0107an. Ali zajednice retko kad dospevaju u ovakve dileme: njih vode kolektivni nagoni, iliti (re\u010deno sofisticiranim na\u010dinom izra\u017eavanja) \u2013 mentalitet.<\/p>\n Od prirode datog mentaliteta zavisi\u0107e i sudbina ljudskih zajednica, a posledice (kr\u0161tavane istorijom ili mitom), zva\u0107e se pobede ili porazi. Njihov zajedni\u010dki imenitelj jesu re\u010di proistekle iz prirodnih pojava, a one glase: udes i katastrofa. Ili, jednostavno: BO\u017dJA VOLJA ili SUDBINA. (Nikako \u201enesre\u0107a\u201d ili \u201etragedija\u201d. Nikako!)<\/p>\n \u201cSvako je vreme obele\u017eeno ludo\u0161\u0107u. Ali, dok smo u matici (u sredi\u0161tu \u017eivota), mi ne vidimo svu njegovu grotesknost. Tek u starosti, kada nam i na\u0161e trajanje (na\u0161e dotrajavanje) poprimi takav vid, u stanju smo da svoga vremena sagledamo pravo lice.\u201d<\/p>\n \u201cStepen samovolje jednog diktatora odre\u0111uje koli\u010dina poni\u017eenja koju zajednica mo\u017ee da izdr\u017ei.\u201d<\/p>\n \u201c\u0160ta je \u017eivot?<\/p>\n Jelo, ljubav, ra\u0111anje, radost, san, jednom re\u010dju: sve \u0161to nije Istorija.\u201d<\/p>\n \u201cKad sve osporimo, \u0161ta nam preostaje?<\/p>\n Poezija.\u201d<\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Svetlana Raki\u0107 ovom knjigom pokazuje u kojoj meri je pisanje o umetnosti i svojevrsni oblik Ona pi\u0161e iz pozicije pratioca umetnosti iz drugog plana, a u prvom planu su, kako to i treba da Bilo da obnavljaju klasi\u010dnu uljanu sliku kao autonoman estetski predmet, ili se Srbija se na ovim slikama ogleda kao osobena kulturna kolevka, raskr\u0161\u0107e plodonosnih Dragan Jovanovi\u0107 Danilov<\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Mogu\u0107e odgovore na ovo pitanje daje nam upravo ova knjiga, jedinstvena na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu, koja je nastala kao rezultat dugogodi\u0161njeg iskustva i fascinantnih dostignu\u0107a u domenu somelijarstva D. \u017divkoskog, predsednika Udru\u017eenja somelijera Srbije.<\/p>\n \u00abO umetnosti i o vinu ljudi ka\u017eu \u201eJa znam \u0161ta volim\u201c, a misle \u201eJa volim ono \u0161to znam\u201c. Ukusi nisu univerzalni. Granice se pomeraju unedogled. Jedan moj prijatelj je govorio da mo\u017eda uop\u0161te nema hladnih \u017eena ve\u0107 samo neve\u0161tih mu\u0161karaca. Mo\u017eda uop\u0161te nema lo\u0161ih sorti vina nego samo neve\u0161tih proizvo\u0111a\u010da.<\/p>\n Bio sam u\u010denik Dejana De\u017ee \u017divkovskog na vinskom kursu. U\u010denik spor i tvrdoglav ali zahvalan.<\/p>\n De\u017ea nas je upozoravao na rad vina u oku, na nepcu, u nervima.<\/p>\n U\u010dio nas je o kasnim berbama, biodinami\u010dkim vinima i vinima iz amfore.<\/p>\n U\u010dio nas je o elementima procene vina kao \u0161to su boja, slatko\u0107a, balans, telo.<\/p>\n Govorio nam je o uparivanju hrane i vina: za nekog gula\u0161 i vranac, za nekog smu\u0111 i bagrina.<\/p>\n U\u010dio nas je o primarnim i sekundarnim i o tercijarnim aromama (koje nemaju sva vina). O telu. O ravnote\u017ei.<\/p>\n Dao nam je obilje prakti\u010dnih saveta. Ne otvarajte vino naglo. Belo dolazi pre crvenog, suvo pre slatkog, lagano pre te\u0161kog, mlado pre starog.<\/p>\n Vino je neodvojivo od trenutka, od raspolo\u017eenja. Na njega uti\u010du i sopstveni i tu\u0111i osmeh, zatvaranje o\u010diju i zalazak sunca. Ono je subjektivnost, ili bolje re\u0107i objektivizovana subjektivnost.<\/p>\n Nema boljeg vina od onog koje trenutno imamo u \u010da\u0161i \u2013 \u010desto je ponavljao De\u017ea.\u00bb<\/p>\n Vladimir Pi\u0161talo<\/em><\/p>\n
kako onih povr\u0161inskih, tako i dubinskih potresa u njoj.<\/p>\nVATRA SLOBODE, Wolfram Ajlenberger<\/strong><\/h2>\n
\u0160TA ZAPRAVO ZNA\u010cI \u017dIVETI ISTINSKI SLOBODNIM \u017dIVOTOM\u2026<\/h3>\n
ANTOLOGIJA KINESKE PROZE 20. VEKA<\/strong><\/h2>\n
SRPSKA EPISTOLARNA ANTOLOGIJA 20. VEKA<\/strong><\/h2>\n
DNEVNIK 1994-1998. \u017divojina Pavlovi\u0107a<\/strong><\/h2>\n
UMETNOST I STVARNOST: SRPSKIM O\u010cIMA, Svetlana Raki\u0107<\/strong><\/h2>\n
seizmografije, pa\u017eljivo detektovanje kako onih povr\u0161inskih, tako i dubinskih potresa u njoj.<\/p>\n
bude, sami umetnici bliski njenom intimnom bi\u0107u, a sa opusima ozbiljnim za jednu temeljnu
elaboraciju.<\/p>\n
zapu\u0107uju u ono zahu\u0111eno i jo\u0161 neistra\u017eeno, ovih dvadesetak umetnika proveravaju formule i
optiku na\u0161eg vremena.<\/p>\n
ukr\u0161tanja i razmena isto\u010dnih i zapadnih kultura, Mediterana i Srednje Evrope. Radovi iz ove
monografije ukidaju svojom umetni\u010dkom ostvareno\u0161\u0107u i vidovito\u0161\u0107u svaku neprikosnovenu
nesumnjivost granice i po zakonitostima pokretnosti i sve\u017eine, srpski kosmo-psiho-logos i k\u00f4d
duhovne osobenosti ovog tla predstavljaju kao deo evropskog i svetskog konteksta, \u010duvaju\u0107i
svetlost spiritualnog.<\/p>\nWINE \u0160KOLA, Dejan De\u017ea \u017divkoski<\/strong><\/h2>\n
KOLIKO ZAPRAVO ZNAMO O KULTURI PIJENJA VINA?<\/h3>\n
\u00a0<\/em><\/strong><\/h3>\n<\/div>\n