<\/p>\n
Jedna od najva\u017enijih stvari koje smo dogovorili s Kongresnom bibliotekom u Va\u0161ingtonu jeste da se ubudu\u0107e knjige srpskih savremenih pisaca i klasika \u0161tampane na latinici ne\u0107e voditi kao \u201ehrvatska literatura\u201d. Time je ispravljena vi\u0161egodi\u0161nja birokratska nepravda, ka\u017ee Vladimir Pi\u0161talo<\/p>\n
Pro\u0161lo je gotovo godinu dana od kada je Vladimir Pi\u0161talo postao najpre vr\u0161ilac du\u017enosti, a nedavno i upravnik Narodne biblioteke Srbije. Pi\u0161talo, jedan od na\u0161ih najzna\u010dajnijih savremenih pisaca, bio je dugogodi\u0161nji profesor svetske i ameri\u010dke istorije na Koled\u017eu Beker u Masa\u010dusetsu.<\/p>\n
Posle tri decenije \u017eivota i rada u Americi vratio se u Srbiju, prihvatio direktorsko mesto s jednom od najve\u0107ih ambicija \u2013 da na Kosan\u010di\u0107evom vencu, mestu gde je u aprilskom bombardovanju 1941. sru\u0161ena Narodna biblioteka, inicira podizanje novog zdanja.<\/p>\n
S kakvim ose\u0107anjima u pogledu ostvarenih i nekih jo\u0161 neostvarenih zamisli zavr\u0161avate godinu koja je na izmaku?<\/strong><\/p>\n Pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture, zajedno sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti i Narodnim muzejom dovr\u0161ili smo digitalizaciju\u00a0Miroslavljevog jevan\u0111elja<\/em>. Re\u017eiser Boris Miljkovi\u0107 je, povodom tog doga\u0111aja, uradio kratki film koji \u0107e, na vizuelno jedinstven na\u010din, sa\u010duvati taj proces za budu\u0107e generacije. Izabran je najpovoljniji proizvo\u0111a\u010d za izradu svih projekata i elaborata za rekonstrukciju i pro\u0161irenje bibliote\u010dkog depoa.<\/p>\n Bez pro\u0161irenja depoa mi jednostavno ne mo\u017eemo da radimo svoj posao. Nabavili smo i montirali kompakt-police. Rekonstruisali smo termotehni\u010dke instalacije u visokom prizemlju. Ugradili smo savremeni IP video-nadzor. Zapo\u010deli smo osavremenjivanje CIP slu\u017ebe. Ula\u017eemo u potrebnu opremu za digitalizaciju i radimo na virtuelnoj biblioteci srpskih rukopisa. Pored toga, potpisali smo ugovore o saradnji s kulturnim dru\u0161tvima \u201eProsvjeta\u201d iz Be\u010da, \u201eProsvjeta\u201d iz Mostara, \u201eProsvjeta\u201d iz Zagreba i \u201eSrpskom samoupravom\u201d iz Budimpe\u0161te. Jedan od najve\u0107ih pisaca koji je pisao na na\u0161em jeziku, Vladan Desnica, bio je i kompozitor.<\/p>\n S profesorkom Ivanom Pricom i njenim sjajnim mladim muzi\u010darima izveli smo premijerno Desni\u010dine kompozicije u Narodnoj biblioteci Srbije. Koncert smo nazvali\u00a0Muzika Ivana Galeba<\/em>. Sastav publike je bio sjajan, a jedan kolega mi je jednostavno rekao: \u201eOse\u0107ao sam se kao gospodin.\u201d Koncert i izlo\u017eba o Desnici su se iz Beograda preselili u Kulturni centar \u201eMilo\u0161 Crnjanski\u201d u Novom Sadu. Odatle idu u Banjaluku pa u Kulu Jankovi\u0107a u Islamu Gr\u010dkom. Ponosni smo \u0161to \u0107e na inicijativu Narodne biblioteke Srbije jedna beogradska ulica uskoro nositi ime jednog od najve\u0107ih pisaca koji su ikad pisali na na\u0161em jeziku \u2013 Vladana Desnice.<\/p>\n Jedan od va\u0161ih najambicioznijih planova za naredne godine jeste podizanje zgrade biblioteke na Kosan\u010di\u0107evom vencu, koja je sru\u0161ena u bombardovanju 6. aprila 1941. godine. Istovremeno, pro\u0161lo je i vi\u0161e od jednog veka od kada je zgrada na tom mestu podignuta, tako\u0111e 6. aprila 1920. godine. Kako je zapravo zami\u0161ljen taj projekat i koliko je odmakao od ideje? Koji bi bio rok izgradnje, koji fond bi \u010dinio sadr\u017eaj te zgrade?<\/strong><\/p>\n Digitalizaciju\u00a0Miroslavljevog jevan\u0111elja<\/em>\u00a0i film Borisa Miljkovi\u0107a o digitalizaciji, solarne panele, knji\u017eevnu nagradu i pro\u0161irenje depoa dugujemo stalnoj podr\u0161ci Ministarstva kulture i ministarke kulture Maje Gojkovi\u0107. To su sve veoma va\u017eni projekti. Ministarstvo kulture je odobrilo i sredstva za javni konkurs za arhitektonsko re\u0161enje obnove zgrade na Kosan\u010di\u0107evom vencu. Var\u0161avu je, isto kao i Beograd, uni\u0161tio general Ler. Za Poljake je bilo pitanje ponosa da obnove svoje zgrade onako kako su izgledale pre rata.<\/p>\n \u0160koljka zgrade bi bila onakva kakva je bila pre 6. aprila 1941. Unutra bismo imali memorijalni centar, sa zidom se\u0107anja koji bi pri\u010dao pri\u010du o jednom od najve\u0107ih kulturcida u Drugom svetskom ratu. Na Kosan\u010di\u0107evom vencu je izgorelo pola miliona knjiga koje su odra\u017eavale iskustvo na prostoru od Venecije do Konstantinopolja. Nestalo je oko 1.500 rukopisnih knjiga od 12. do 17. veka, stare \u0161tampane knjige, pojedina\u010dne vredne biblioteke, katalogizacija i kompletna periodika. Tu je dobrim delom uni\u0161teno nacionalno se\u0107anje. Paljenje knjiga predstavlja zlo\u010din protiv ma\u0161te. Ali, zlo\u010din protiv ma\u0161te ne sme biti zlo\u010din protiv nade. Zato moramo obnoviti to mesto.<\/p>\n Uni\u0161tena biblioteka je napravljena na mestu rimske vile. U podrumu bi se u staklu videli rimski temelji Beograda. Ispred zgrade bi gorela ve\u010dita vatra. Tu bismo leti, kao i sada, imali knji\u017eevne ve\u010deri. Deo stalne izlo\u017ebe bio bi posve\u0107en srpskim srednjovekovnim knjigama iz fonda biblioteke. Deo prostora bismo simboli\u010dno posvetili restauraciji starih knjiga. Ne bismo samo obnovili zgradu ve\u0107 bi u njoj permanentno obnavljali na\u0161u kulturu. Pored toga, u Beogradu ima oko pedesetak legata, uglavnom nedostupnih javnosti. Ako bismo izlagali po jedan legat mese\u010dno, imali bismo materijala za \u010detiri godine.<\/p>\n Memorijalni centar bi, kao Janus, bio okrenut i pro\u0161losti i budu\u0107nosti. Na spratu bi bila sala s pogledom preko krovova na U\u0161\u0107e (Vladimir Velmar Jankovi\u0107 je pogled s Kalemegdana nazvao \u201eevropski pogled\u201d). U toj sali jedna zemlja bi svakog meseca predstavljala svoju kulturu. Kada bi \u010dovek iz Tokija do\u0161ao u Beograd, po\u017eeleo bi da poseti to impresivno mesto kulturne razmene koje govori o stradanju i uskrsnu\u0107u grada.<\/p>\n Platon je rekao da razume za\u0161to se deca pla\u0161e mraka, ali da ne razume za\u0161to se odrasli ljudi pla\u0161e svetla. Andre Malro je Narodnoj biblioteci Srbije poklonio rukopis svoje knjige o Pikasu. Tom prilikom je napisao: \u201eU sudbini va\u0161e biblioteke vidim sudbinu naroda kome su kultura i sloboda jedno.\u201d<\/p>\n Pre nekoliko meseci boravili ste u Emiratu \u0160ard\u017ea na bibliote\u010dkoj konferenciji. Koja su najzanimljivija iskustva koja ste \u010duli od va\u0161ih kolega iz sveta?<\/strong><\/p>\n Onlajn posete su svuda prema\u0161ivale fizi\u010dke. Irske kolege su nam govorile o njihovim iskustvima\u00a0crowdsourcing<\/em>, \u0161to je zajedni\u010dki nau\u010dni rad u kom u\u010destvuju ljudi koji nisu stru\u010dnjaci. Uz pomo\u0107 \u010ditalaca locirane su stare fotografije iz 1890, identifikovani su ljudi i predeli. To je prava demokratizacija nau\u010dne i bibliote\u010dke aktivnosti. Nova biblioteka u \u0160ar\u017ei zove se\u00a0Ku\u0107a mudrosti<\/em>, po nekada\u0161njoj biblioteci u Bagdadu. Mo\u017eda o Emiratima ne razmi\u0161ljate kao o mestu gde \u017eive Srbi, ali tamo \u017eive na\u0161e porodice s decom. Dogovorili smo se da osnujemo srpsku de\u010dju biblioteku u \u0160ar\u017ei. Uskoro \u0107emo im poslati dvesta de\u010djih knjiga. Razgovarali smo o tome da Beograd postane po\u010dasni gost\u00a0Ku\u0107e mudrosti.<\/em><\/p>\n \u017diveli ste oko tri decenije u Americi, predavali ste svetsku i ameri\u010dku istoriju na Koled\u017eu Beker u Masa\u010dusetsu. Koja je iskustva iz rada ameri\u010dkih biblioteka mogu\u0107e preneti na rad u Narodnoj biblioteci Srbije?<\/strong><\/p>\n Mi smo pre svega nacionalna institucija. Za ovih devet meseci posetio sam biblioteke u Kragujevcu, \u010ca\u010dku, Ni\u0161u, Zrenjaninu, Novom Sadu, Kru\u0161evcu, Golupcu, Kladovu, Kuli, Ibarskom Kola\u0161inu na Kosovu, Prizrenu, Han Pijesku, Banjaluci. Narodna biblioteka ne prestaje da snabdeva knjigama biblioteke van Srbije. Istovremeno, kod nas su odr\u017eani Molijerovi dani, dvestogodi\u0161njica Dostojevskog, pri poseti kolega iz Rusije, nacionalni Dan Rumunije i nacionalni Dan Egipta, organizovali smo izlo\u017ebu o pesniku Polu Selanu, zajedno s ambasadama Austrije i Rumunije, organizovali smo izlo\u017ebu o antisemitizmu i rasizmu s ambasadom \u0160vedske.<\/p>\n Od ambasadorke Velike Britanije dobili smo poklon u znak se\u0107anja na savezni\u0161tvo u dva svetska rata,\u00a0hero\u2019s puppy<\/em>, navodno jedini takav van Velike Britanije. S ambasadom Izraela potpisali smo koizdava\u010dki projekt pri\u010da Eliaazera Papa, multilingvalnog pisca na\u0161eg porekla koji \u017eivi u Jerusalimu.<\/p>\n U Americi biblioteka nastoji da \u0161to vi\u0161e po\u0111e prema svojim \u010ditaocima. To radimo i mi. U okviru projekta \u201ebiblioteka van biblioteke\u201d na\u0161i suveniri su prisutni u knji\u017earama Delfi. Razvijamo novi vizuelni imid\u017e, koji \u010dine Miljkovi\u0107ev spot o biblioteci (pored filma o\u00a0Miroslavljevom jevan\u0111elju<\/em>) i alternativni logo koji rade Slavimir Futro i njegovi studenti. Umetni\u010dke slike i skulpture koje pripadaju NBS letos \u0107e biti dostupne posetiocima u galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti.<\/p>\n Jedna od najva\u017enijih stvari koje smo dogovorili s Kongresnom bibliotekom u Va\u0161ingtonu jeste da se ubudu\u0107e knjige srpskih savremenih pisaca i klasika \u0161tampane na latinici ne\u0107e voditi kao \u201ehrvatska literatura\u201d. Time je ispravljena jedna vi\u0161egodi\u0161nja birokratska nepravda.<\/p>\n Pandemija kovida 19 u velikoj je meri izmenila na\u0161e \u017eivote, navike\u2026 Kako se realno odrazila na rad Narodne biblioteke Srbije? S obzirom na to da su se studenti vra\u0107ali ku\u0107ama, da li je u tom smislu bilo promena kada govorimo o \u010dlanstvu u odnosu na prethodni period, pre korone?<\/strong><\/p>\n Na\u0161e \u010dlanstvo palo je na jednu desetinu. Kao i druge biblioteke, imali smo vi\u0161e digitalnih korisnika nego realnih. Svi na\u0161i programi i \u010ditanja preno\u0161eni su i onlajn. U nekoliko srpskih gradova osnovane su biblioteke u kovid bolnicama. Knjiga je sa svojim \u010ditaocima doslovno bila i u dobru i u zlu. Iskreno se nadam da \u0107e studenti koji su, u doba kovida 19, izgubili naviku da u\u010de u biblioteci, tu naviku opet ste\u0107i.<\/p>\n U jednom od intervjua ste izjavili da biste uveli knji\u017eevnu nagradu za najbolju knjigu koju bi davali pisci piscima. Da li bi pisci bili objektivniji jedni prema drugima u odnosu na kriti\u010dare?<\/strong><\/p>\n Jedan prijatelj mi je rekao da je roman pisao dve godine i da bi za taj period pristao da prima platu \u010dista\u010dice. Ne pla\u0161im se da \u0107emo pisce razmaziti nagradama. Deset afirmisanih autora, koji su dobili najve\u0107a priznanja, glasa\u0107e za svoje kolege. Glasovi \u0107e se sabirati kao kod Nagrade \u201eMe\u0161a Selimovi\u0107\u201d. Svako od njih \u0107e, svojim imenom i prezimenom, stajati iza svog izbora.<\/p>\n Danas je jedna od goru\u0107ih tema svakako ekologija. Da li vam je poznat projekat Biblioteka budu\u0107nosti 2114. godine? To je projekat prema kome bi svaki od proslavljenih pisaca prilikom primopredaje rukopisa u jednoj \u0161umi kraj Osla zasadio drvo od kog \u0107e kroz 100 godina biti napravljen papir za njegovu knjigu. \u0160ta mislite da li bi u nekoj varijanti ovakva akcija bila izvodljiva i kod nas?<\/strong><\/p>\n Po\u0161umljavanje je odli\u010dna ideja. Ne samo u Oslu ve\u0107 u svim gradovima i mestima Srbije. U dolaze\u0107oj godini na krov biblioteke stavi\u0107emo solarne panele.<\/p>\n Vi ste pre svega poznati kao pisac. Imali ste dugogodi\u0161nje profesorsko iskustvo. Sada\u0161nja direktorska pozicija ima najformalnije obli\u010dje. \u0160ta je udobno, a \u0161ta neudobno u \u201eodelu i fotelji\u201d?<\/strong><\/p>\n Te\u017ei\u0161te pisca je u njegovom radu. Pripremam roman za slede\u0107u godinu. Roman \u0107e se zvati\u00a0Pesma o tri sveta<\/em>. Bi\u0107e pisan u prvom licu iz \u017eenske perspektive. De\u0161ava\u0107e se u 17. veku, a po\u010de\u0107e u Perastu. Istovremeno, moj roman\u00a0Tesla, portret me\u0111u maskama<\/em>\u00a0preveden je na jo\u0161 dva jezika, na italijanski i na kineski.<\/p>\n<\/p><\/div>\n