<\/p>\n
Uostalom, predsednik sve mo\u017ee sam: on deli pare iz helikoptera, on nabavlja respiratore na polucrno i pobe\u0111uje strane agente koji bi te respiratore hteli da otmu na aerodromu, on penzionerima deli vitaminske suplemente, on nare\u0111uje ceni goriva da ide u rikverc, on dovodi investitore i pla\u0107a ih javnim novcem, on zove Sini\u0161u Malog da vidi ima li 9 miliona u bud\u017eetu za elektroenergetsku mre\u017eu tamo negde u Sjenici; on je bio taj koji je prodavao Telekom, pa ga nije prodao, pa se kajao, pa je posle prestao da se kaje; on je hteo da se \u017eiv pojede \u0161to se nije setio da radimo auto-puteve na koncesiju, on kontroli\u0161e robne rezerve u kojima ima svega, ali se onda sazna da neka skladi\u0161ta imaju duplo dno\u2026<\/p>\n
Zato je prvo pitanje za Danicu Popovi\u0107, profesorku Ekonomskog fakulteta, bilo: kako ina\u010de treba da izgleda proces zadu\u017eivanja jedne dr\u017eave, kako to treba da se radi?<\/p>\n
DANICA POPOVI\u0106: <\/b>Predsedniku dr\u017eave je po Ustavu to zabranjeno da radi, i on je prekr\u0161io taj Ustav po ko zna koji put, \u0161to bi verovatno bilo ka\u017enjivo da je ovo ure\u0111ena dr\u017eava. Mi vi\u0161e nismo ni poludemokratija, ovde mo\u017ee sve. Izli\u0161no je pitanje kako to treba da se radi, jer taj ko bi se to pitao nikad ne bi stavio Gr\u010di\u0107a za generalnog direktora EPS-a. Vu\u010di\u0107 je proglasio samovla\u0161\u0107e u svakom pogledu, on odlu\u010duje i koga \u0107e da zaposli i koga \u0107e da otpusti, koliko \u0107e para da uzme i da ih baci i, bi\u0107e onako kako mu se \u0107efne. To je dana\u0161nja Srbija. O\u010digledno je da su te pare neophodne, ali sumnjam da je ta kamata od 3 odsto povla\u0161\u0107ena. Referentna kamatna stopa u SAD je sada oko 2,5 odsto, \u0161to bi onda tri odsto bila povla\u0161\u0107ena?<\/p>\n
\u201cVREME\u201d: Vu\u010di\u0107 je rekao da mi sada ne mo\u017eemo na tr\u017ei\u0161tu da se zadu\u017eimo ni po kamati od 7,5 odsto.<\/b><\/p>\n
To bi zna\u010dilo da taj koji daje zajam smatra da du\u017enik skoro sigurno ne\u0107e vratiti dug. Na\u0161 dug je ispod 60 odsto BDP-a tako da mislim da je ta pri\u010da jedna od onih prodavanja magli. Postoji jedna knjiga profesora Harija Frankfurta, zove se \u201cOn Bullshit\u201d, a koja upravo o tome govori. To je na\u010din govora, prodavanje magle koje nema za cilj ni da ka\u017ee istinu, ni da la\u017ee, nego samo da uveli\u010da onog koji govori. Sa prodavcima magle vi ni ne znate da li je ta\u010dno to \u0161to je rekao i nebitno je da li je ta\u010dno, a i kad la\u017ee \u2013 nebitno je da li la\u017ee. Zato je u\u017easno te\u0161ko razgovarati o ekonomskim temama.<\/p>\n
Jedna od tema o kojima se svakako pri\u010da jeste inflacija \u2013 pre\u0161li smo ve\u0107 13 odsto. <\/b><\/p>\n
To je veliki problem. Pol Krugman ve\u0107 u dva broja \u201cNjujork tajmsa\u201d pravi analizu kako se smiruje inflacija u Americi i, ne samo da miruje, nego i pada \u2013 bila je preko 9 odsto, sada polako silazi na 8. To pokazuje da \u0107e ta Amerika koju kunemo da je praizvor na\u0161ih inflacija, do kraja godine zavr\u0161iti na 4-5 odsto, a mi \u0107emo kao njihovi \u201cnevini\u201d sau\u010desnici do\u0107i na 20-ak odsto.<\/p>\n
Mislite da \u0107e toliko da ode?<\/b><\/p>\n
Vu\u010di\u0107 je pre dva meseca rekao da \u0107e inflacija ove godine biti 20 odsto i u tom trenutku su svi oni koji donose finansijske odluke ura\u010dunali to. A tr\u017ei\u0161te ne gleda tu maglu koju on prodaje, nego ra\u010duna da \u0107e biti toliko. Mislim da ne mo\u017ee da bude ispod toga i nadam se da gre\u0161im.<\/p>\n
Gde nam je onda izlaz iz tolike inflacije?<\/b><\/p>\n
Nama je prvi problem guvernerka Narodne banke koja sa tim poslom nikad nije imala bliske i uspe\u0161ne kontakte, a sve ove godine njoj je bilo mirno more. Svaki kapetan \u0107e dovesti brod u luku ako ima mirno more, ali dobar ili iole kvalifikovan kapetan \u0107e se pokazati tek kada po\u010dne oluja. Ono \u0161to je sada moralo da se uradi bi zahtevalo ne samo njeno znanje \u2013 jer, nije ona jedina u NBS, pa da ka\u017eemo da od nje sve zavisi \u2013 nego od toga koliko sme da primeni bilo koju od potrebnih mera. Prva i osnovna jeste da po\u010dne odlu\u010dan rast kamatne stope \u2013 mnogo ve\u0107i nego \u0161to je sad i mnogo pre nego \u0161to je NBS to po\u010dela.<\/p>\n
Drugo, mora se prekinuti sa ovim deviznim kursom. Vi ste imali evro za 117 dinara pre \u0161est godina, a za to vreme su cene u ovoj zemlji porasle 30 odsto, to \u0107e re\u0107i da je nama u Srbiji evro depresirao 30 odsto. To zna\u010di da nijedan izvoznik ne \u017eeli da izvozi iz Srbije \u2013 za\u0161to bi, kada svaki put kad izveze dobija manju koli\u010dinu novca, a sve \u0161to treba da kupi za dinare bi\u0107e mu sve skuplje. Takva politika nije pametna, nije dobra i nije okrenuta privrednom rastu, niti bilo kome ko bi u ovoj zemlji mogao da donosi odluke i vu\u010de privredni razvoj.<\/p>\n
Ko onda preostaje? Ostaje EPS, koji je izvozio struju, pa su ga upropastili. Ostaju Srbijagas i druge dr\u017eavne kompanije od kojih \u0107emo po\u010deti da zavisimo. Mi sve vi\u0161e po\u010dinjemo da li\u010dimo na Rusiju, osim \u0161to nemamo naftu \u2013 to nam je hendikep. U ovoj zemlji niko ne sme da pisne, niko ne sme da donese odluku i onda zavisite od nekih dr\u017eavnih firmi u kojima sede arhinesposobnjakovi\u0107i. To je o\u010digledna poruka: ja \u0107u re\u0107i ko \u0107e biti direktor. Sad mo\u017ee da do\u0111e Godzila da bude direktor u EPS-u, ne\u0107e mnogo veliku razliku napraviti u odnosu na prethodnog direktora.<\/p>\n
Da li je to \u0161teta tog voluntarizma? I da li je samo EPS u pitanju?<\/b><\/p>\n
Da je samo EPS ili da je samo privreda, nekako bismo pre\u017eiveli. Ali, ono \u0161to se desilo pre mesec dana pokazuje da ni Ustavni sud vi\u0161e ne postoji \u2013 Sini\u0161a Mali je dobio blagoslov za svoj plagijat. \u010cula sam da \u0107e dati zahtev Univerzitetu da mu vrate doktorat. I to sve bez ijedne re\u010di \u2013 nismo ga \u010duli u javnosti da on na neki na\u010din odbrani svoj doktorat. Meni se dogodilo da su me optu\u017eili la\u017eno za plagijat, pa niste mogli da mirujete od mene, tra\u017eila sam od svakoga da se pojavi, da donese dokaz, pa ako bilo ko uspe, ja \u0107u se povu\u0107i. Ali, niko se nije pojavio, jer su mi\u0161evi.<\/p>\n
Da li ste videli \u0161ta se na kraju desilo sa tim tada studentom koji vas je optu\u017eio za plagijat? Postao je direktor Gradskog stambenog preduze\u0107a i poverenik za omladinu beogradskog odbora SNS-a.<\/b><\/p>\n
Blago omladini SNS-a. Ja o toj osobi ne razmi\u0161ljam, zato \u0161to postoji postoje dva osnovna pravila u \u017eivotu intelektualca, koje sam davno usvojila. Jedno je da mora\u0161 da proveri\u0161 to \u0161to govori\u0161. To \u0161to se tebi ne\u0161to svi\u0111a nije dovoljno da to bude istina. Drugo je eti\u010dko na\u010delo \u2013 mr\u017enja je bolest. Ali, vratimo se na plagijat Sini\u0161e Malog. To su sve Vu\u010di\u0107eve buba\u0161vabe. Ko \u0107e biti u novoj vladi? Nije ni bitno ko \u0107e, bi\u0107e neke buba\u0161vabe. Za\u0161to ih tako zovem? Zato \u0161to kad se upali svetlo, one nestanu.<\/p>\n
Vi ve\u0107 deset godina ne znate ni\u0161ta o tome \u0161ta bilo koji ministar misli o bilo kojoj meri iz svog resora. I kad treba ne\u0161to re\u0107i iz tog resora, to \u0107e On re\u0107i, zato \u0161to je on gospodar buba\u0161vaba, a njih \u010duva i ne da ih. Mogu da gaze na naplatim rampama koga ho\u0107e, mogu da se drogiraju pa da im psi nanju\u0161e drogu, ali njih Vu\u010di\u0107 ne da, a oni znaju da su buba\u0161vabe i tako se i pona\u0161aju.<\/p>\n
Da se vratimo na privredu\u2026 Koliko nas ko\u0161taju takva politika i takav sistem u kome jedan \u010dovek odlu\u010duje da \u0107e sutra dati novac mladima, penzionerima, svima, a da to nema ekonomsku osnovu?<\/b><\/p>\n
Narod jako dobro zna da je on prodavac magle. Da ih pitate pola sata nakon njegovog govora \u0161ta je Vu\u010di\u0107 rekao ne bi znali da ponove, osim nekoliko stvari: kad \u0107e pove\u0107anje plata i kad \u0107e pove\u0107anje penzija. Tu se on dr\u017ei \u010dinjenica i tu ne prodaje maglu. Tu ta\u010dno ka\u017ee i u najve\u0107em broju slu\u010dajeva ispuni obe\u0107anje. On je sve te pare iz helikoptera davao iz na\u0161eg d\u017eepa i zadu\u017eivao se i na to je sticao politi\u010dke poene. A to, kada \u0107e dati novac, to pitanje verovatno on re\u0161ava sam sa sobom. Svedoci smo da je rekao da \u0107e biti 5000 evra po novoro\u0111enom detetu, pa je sutradan prebacio na 3000 evra. O\u010digledno da mu je nakon tog njegovog govora Sini\u0161a Mali rekao ne\u0161to poput \u201c\u0161efe, mnogo je, smanjite\u201d.<\/p>\n
Tako da ne mogu da ka\u017eem da ne postoje neke korekcije, neki fidbek iz vlade, ali toliko mali i toliko besmislen da ne mo\u017eemo daleko da doguramo. A ovo va\u0161e stalno pitanje koliko \u0107e to da nas ko\u0161ta\u2026 Ko\u0161ta\u0107e nas novih 50.000 mladih koji \u0107e svake godine da odlaze iz Srbije. Pa kad pomno\u017eite koliko su oni mogli da zarade, koliko su mogli izvoza da naprave, koliko su mogli da od Srbije naprave neko bolje mesto, e, toliko \u0107e to da nas ko\u0161ta. Koliko ko\u0161ta finansijski, to je manje va\u017eno, taj novac je nadoknadiv.<\/p>\n
Za sada, sre\u0107om, jo\u0161 uvek va\u017ei onaj uticaj kojeg je na Vu\u010di\u0107a izvr\u0161ila Angela Merkel pre sedam, osam godina, kada mu je zabranila da se dalje zadu\u017euje i naredila da smanji penzije. Tada je Angeli Merkel bilo ve\u0107 dosta Gr\u010dke i toga da rade \u0161ta ho\u0107e, a da onda danski ili litvanski penzioneri pla\u0107aju gr\u010dkim penzionerima visoke penzije. Tada je Vu\u010di\u0107 dobio lekcije i od \u0160ojblea i od Angele Merkel, i dugo se dr\u017eao toga.<\/p>\n
Deluje da je u poslednje dve godine odustao od tog pristupa.<\/b><\/p>\n
Jeste, okrene se, ali se brzo i vrati, i \u010dini mi se da ga te lekcije jo\u0161 uvek sputavaju u onome \u0161to bi on mogao da uradi.<\/p>\n
Najavljuje se novi sporazum sa MMF-om. Setimo se da pre dve godine Srbija nije htela da uzme pare od MMF-a, pa se onda zadu\u017eila za dve milijarde sa kamatom preko tri odsto. \u0160ta \u0107e sporazum zna\u010diti za Srbiju?<\/b><\/p>\n
To \u0107e zna\u010diti da mi vi\u0161e nemamo od koga da uzmemo pare. Mi bismo ranije uzeli od Rusa ili Kineza, ali sad ne mo\u017eemo zbog rata, ili to nije toliko popularno.<\/p>\n
\u0160ta \u0107e MMF tra\u017eiti od nas?<\/b><\/p>\n
Oni \u0107e tra\u017eiti da zatvorimo ra\u010dun sa fiskalnim deficitom od 3 ili 4 odsto. Po\u0161to \u0107emo mi o\u010digledno imati vi\u0161estruko ve\u0107i deficit, to \u0107e biti ogroman problem. Tada \u0107e morati ozbiljnije finansijske korekcije da se prave. U prvom krugu sigurno ne\u0107e stradati penzije i plate, ali u drugom krugu ho\u0107e, tako \u0161to \u0107e biti zabranjeno njihovo pove\u0107anje, a njih \u0107e pojesti inflacija.<\/p>\n
Kad smo kod inflacije, deluje da su monetarna i fiskalna politika u raskoraku \u2013 NBS di\u017ee referentnu kamatnu stopu, smanjuje pritisak, a Vu\u010di\u0107 deli pare penzionerima, mladima, di\u017ee penzije i plate\u2026 Kuda vodi takva politika?<\/b><\/p>\n
U Vu\u010di\u0107evu Srbiju. Ja bih se za\u010dudila da ikad postane druga\u010dije, dok mu neko ne naredi kao Merkelova onomad. Dokaz za tu moju tvrdnju da je, sve \u0161to je dobro ura\u0111eno od reformi, do\u0161lo iz inostranstva, jeste \u010dinjenica da ni\u0161ta drugo nije ura\u0111eno. Nikakva departizacija ili sre\u0111ivanje javnih preduze\u0107a. I mislim da on i ne mo\u017ee da vodi ovu zemlju na drugi na\u010din. \u0160ta on drugo da ponudi bira\u010dkom telu?<\/p>\n
Za Vu\u010di\u0107a glasaju oni koji dobijaju neke beneficije ili oni koji dobijaju pravo da maltretiraju ljude ispod sebe, kad postanu \u0161efovi raznih javnih preduze\u0107a ili firmi na lokalu, \u0161to mo\u017eemo da vidimo na primeru devoj\u010dice koja je izgubila mesto u vrti\u0107u u Pe\u0107incima. To on nudi svom bira\u010dkom telu, i on to mora da finansira, mora da ih pla\u0107a. Ili \u0107e ih pla\u0107ati radnim mestima, ili \u0107e penzionerima \u0161to vi\u0161e pove\u0107avati penzije, a to ko\u0161ta.<\/p>\n
A dokle mo\u017ee tako?<\/b><\/p>\n
To mo\u017ee dok ne do\u0111ete do 80 odsto duga u BDP-u. Posle toga \u0107e MMF da pusti glasnu sirenu i posle toga ne\u0107emo mo\u0107i da se zadu\u017eimo, \u0161to \u0107e zna\u010diti da je Srbija dan pred bankrotom. Dotle mo\u017ee. Kada \u0107e do toga do\u0107i? Ako se nastavi ovim tempom, mo\u017ee da do\u0111e i za godinu dana.<\/p>\n
Prvi put od 2014. godine nama deficit platnog bilansa nije pokriven stranim investicijama, nego je manji. <\/b><\/p>\n
To je stra\u0161an problem. Strane direktne investicije su jedan od na\u0161ih najve\u0107ih strate\u0161kih ekonomskih instrumenata. Teorijski gledano, one daju izlaz na strana tr\u017ei\u0161ta i donose tehnologiju, a donose i menad\u017ement. Na\u0161a je tragedija \u0161to strani investitori donose toliko primitivnu tehnologiju, da mi tu nemamo neki tehni\u010dki progres, ali jednu veoma va\u017enu stvar imamo, koja je osnova na\u0161e monetarne stabilnosti, a to je priliv deviza svake godine koji dr\u017ei taj kurs evra na 117 dinara. Tog trenutka kad strane investicije nestanu, zaboravite na kurs od 117 dinara za evro i to je onda ogroman problem za dr\u017eavu, koju danas 30 odsto ko\u0161taju manje devizne obaveze nego \u0161to su je ko\u0161tale pre tri godine.<\/p>\n
To je najve\u0107i problem, a on nas opet dovodi do najve\u0107eg rizika van ekonomije, a to je Nema\u010dka, koja \u0107e politi\u010dki da insistira da uvedemo sankcije Rusiji, verovatno da priznamo Kosovo \u2013 sve sa tog njihovog spiska. I ako tu ne budemo poslu\u0161ni, ne\u0107e biti tih investicija, jer nema\u010dki privrednici su jako vezani za dr\u017eavu, pa\u017eljivo slu\u0161aju i po\u0161tuju instrukcije svoje dr\u017eave. Ako se to desi, onda smo u ogromnom problemu.<\/p>\n
Uglavnom se privreda \u017eali da kurs dinara pogoduje uvoznicima. Me\u0111utim, ako dinar po\u010dne da pada u odnosu na evro, onda svima rastu rate kredita u dinarima, u kojima na kraju dana svi pla\u0107amo.<\/b><\/p>\n
Sla\u017eem se. Ali, zamislite da ste vi predsednik dr\u017eave. \u0160ta je vama cilj? Cilj vam je privredni rast, da zemlja napreduje. Ako zemlja napreduje, ljudi \u0107e se bolje le\u010diti, penzioneri \u0107e imati vi\u0161e novca, obrazovanje \u0107e biti bolje. Kada gledate iz tog fokusa, odmah shvatite da to neko mora da zaradi, da bi bilo tog privrednog rasta. Da li uvoznici dovode do privrednog rasta? Ne. Da li penzioneri dovode do privrednog rasta? Ne. Kad pogledate, oni kojima odgovara da kurs bude fiksan, to su potro\u0161a\u010di, to su oni koji ne zara\u0111uju. \u00b6<\/p>\n<\/div>\n