<\/p>\n
U Kova\u010dici<\/strong> \u0107e umesto fabrike \u0161e\u0107era od sredine 2025. godine po\u010deti proizvodnja alkohola, a kompanija Sunoko<\/strong>\u00a0\u0107e u ovaj projekat investirati vi\u0161e od 34 miliona evra.<\/p>\n Odluka da se zatvori \u0161e\u0107erana i pre\u0111e na proizvodnju alkohola doneta je zbog problema sa klimatskim promenama i smanjenim prinosima \u0161e\u0107erne repe, dok \u0107e proizvodnja \u0161e\u0107era biti nastavljena u preostalim fabrikama u Vrbasu i Pe\u0107incima.<\/p>\n \u2013 Fabrika alkohola treba da bude, kao \u0161to je to bila i \u0161e\u0107erana, stub lokalne privrede i ekonomije u tom delu Banata. Zbog toga lokalno stanovni\u0161tvo ne treba da zabrinjava \u0161to se vi\u0161e ne\u0107e prera\u0111ivati repa \u2013 saop\u0161tila je kompanija Sunoko za Dnevnik<\/strong><\/a>, napominju\u0107i da \u0107e se Sunoko i dalje baviti proizvodnjom \u0161e\u0107era u ostalim postrojenjima koje ima, a da se \u0161e\u0107erana u Kova\u010dici zatvara usled nedostatka sirovine za preradu u dovoljnom kvantitetu i kvalitetu .<\/p>\n Kompanija je ovogodi\u0161nju sezonu proizvodnje zavr\u0161ila 22. decembra, a ranije je saop\u0161teno da se o\u010dekuje rezultat od 180.000 tona \u0161e\u0107era.<\/strong><\/p>\n \u2013 U ovoj sezoni repa je bila lo\u0161eg tehnolo\u0161kog kvaliteta usled ekstremne su\u0161e pra\u0107ene rekordnim letnjim temperaturama, \u0161to je uzrokovalo enormno pove\u0107ane tro\u0161kove prerade, uz njen smanjen dnevni kapacitet. Ovogodi\u0161nji rod proizvo\u0111a\u010da \u0161e\u0107erne repe koji su ugovorili proizvodnju sa kompanijom Sunoko kre\u0107e se na nivou od blizu 1,4 miliona tona, sa prose\u010dnim prinosom oko 42 tone po hektaru \u0161e\u0107erne repe SRPS standarda kvaliteta \u2013 navodi se iz kompanije i dodaje da je najbolji prinos ostvaren u Sremu \u2013 oko 50 tona po hektaru<\/strong>, u Ba\u010dkoj \u2013 oko 42 tone po hektaru, dok je u Banatu prinos \u2013 oko 33 tone po hektaru.<\/p>\n \u2013 Osim znatnih regionalnih razlika, postoje i razlike unutar samih regiona, uslovljene uticajem klimatskih i zemlji\u0161nih faktora, ali i primenjenom agrotehnikom. Parcele na kojima je primenjena puna agrotehnika, uz po\u0161tovanje svih na\u010dela dobre poljoprivredne prakse i preporuka Sunokovog Istra\u017eiva\u010dko-razvojnog centra, donele su znatno ve\u0107i rod.<\/p>\n Od \u010dak 15 \u0161e\u0107erana koliko ih je nekada radilo u Srbiji, posle vlasni\u010dkih transformacija, funkcioni\u0161u jo\u0161 samo tri \u2013 Vrbas, Pe\u0107inci i Crvenka. Kako pi\u0161e Dnevnik, dosada je bilo dovoljno \u0161e\u0107era za doma\u0107e potrebe i za izvoz. O\u010dekuje se da tako i ostane, da tri \u0161e\u0107erane, uz podor\u0161ku poljoprivrednika, obezbede dovoljne koli\u010dine \u0161e\u0107era.<\/p>\n Foto: Pixabay.com\/Markus Distelrath, ilustracija<\/p>\n<\/p><\/div>\nOstale tri \u0161e\u0107erane<\/h4>\n