04.03.2025. 13:09h<\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/p>\n<\/p><\/div>\nKineska kompanija Jiangling Group Electric Vehicle (JMEV) odobrila je izgradnju fabrike elektri\u010dnih vozila u Sremskoj Mitrovici, na sjeverozapadu Srbije, sa dugoro\u010dnim planom da u EU izvozi vozila bez carina, potvr\u0111eno je za RSE iz te kompanije.<\/p>\n
“Oko iznosa investicije \u0107e se odlu\u010divati slede\u0107a dva mjeseca. U zavisnosti od toga da li \u0107emo proizvoditi tri hiljade ili pet hiljada vozila godi\u0161nje”, rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Brankica Zjali\u0107, nosilac projekta JMEV Srbija.<\/p>\n
Zjali\u0107 dodaje da se kineska kompanija opredijelila za Srbiju jer ima dobre ekonomske odnose i sa Kinom i sa EU.<\/p>\n
“Srbija je neki most izme\u0111u Kine i Evrope \u0161to se ti\u010de plasiranja elektri\u010dnih vozila”, navodi ona.<\/p>\n
Evropska unija odobrila je u oktobru 2024. visoke carine (do 35 odsto) na elektri\u010dna vozila proizvedena u Kini na period od pet godina, navodi se na sajtu Evropske komisije.<\/p>\n
Odluka o carinama je donijeta kako bi se evropski proizvo\u0111a\u010di automobila za\u0161titili od, kako se tvrdi, nelojalne konkurencije kineskih proizvo\u0111a\u010da koji koriste dr\u017eavne subvencije Kine.<\/p>\n
Srbija, sa druge strane, sa Kinom ima zaklju\u010den Sporazum o slobodnoj trgovini koji je 2024. stupio na snagu, a koji je kritikovan iz EU budu\u0107i da je Srbija zemlja kandidat za \u010dlanstvo u EU i obavezala se da \u0107e, kada pristupi EU, raskinuti sve bilateralne ugovore.<\/p>\n
Zahvalju\u0107i sporazumu sa EU Srbija mo\u017ee, pod odre\u0111enim uslovima, da izvozi automobile u EU bez carina.<\/p>\n
\u0160ta se zna o planovima kompanije JMEV u Srbiji?<\/h2>\n
Prema rije\u010dima predstavnice JMEV Srbija, ova kineska kompanija planira po\u010detak izgradnje fabrike u Sremskoj Mitrovici tokom ljeta, a plan je da 2026. po\u010dne sa radom.<\/p>\n
“Bi\u0107e potrebno minimalno 300 radnika za proizvodnju tri hiljade vozila. Kineski in\u017eenjeri bi na po\u010detku proizvodnje do\u0161li da obu\u010davaju radnike”, ka\u017ee Brankica Zjali\u0107 dodaju\u0107i da je plan kompanije da zaposli isklju\u010divo radnike iz Srbije.<\/p>\n
Ona ka\u017ee i da se grad Sremska Mitrovica obavezao da obezbijedi potrebnu infrastrukturu \u2013 priklju\u010dke za struju i druge komunalne usluge.<\/p>\n
“O ostalim subvencijama nije bilo re\u010di”, tvrdi ona.<\/p>\n
Prema njenim rije\u010dima, elektri\u010dni automobili su namijenjeni za prodaju u EU i Srbiji, a pojedini djelovi vozila bi se proizvodili u Srbiji, a jedan dio bi se sklapao od djelova uvezenih iz Kine.<\/p>\n
Gradona\u010delnik Sremske Mitrovice nije odgovarao na pozive i poruke RSE u vezi sa ovom temom.<\/p>\n
‘Zaobila\u017eenje’ carina EU preko Srbije<\/h2>\n
Zjali\u0107 ka\u017ee da je dugoro\u010dni cilj kompanije JMEV da vozila izvozi u EU bez carina.<\/p>\n
“Kompanija \u017eeli da u\u0111e na teritoriju Srbije, da po\u010dne sa fabrikom i da vremenom tra\u017ei partnere iz Srbije i regiona da bi se djelovi proizvodili u Srbiji, a ne vi\u0161e uvozili iz Kine”, ka\u017ee ona.<\/p>\n
Zjali\u0107 dodaje da bi onda vozilo bilo proizvedeno u Srbiji i “bez velikih taksi moglo da se izvozi u EU”.<\/p>\n
Ona obja\u0161njava da se vozilo mo\u017ee izvoziti u EU iz Srbije bez carina samo ako je ono ve\u0107im dijelom proizvedeno u Srbiji, dok se za vozila iz Kine pla\u0107aju visoke carine.<\/p>\n
Carine koje je EU uvela u oktobru 2024. razli\u010dite su za razli\u010dite kineske proizvo\u0111a\u010de, pa tako carine na Teslina vozila proizvedena u Kini iznose oko 7,8 odsto, dok za kineskog proizvo\u0111a\u010da SAIC tarife iznose 35,3 odsto, navodi se na sajtu Evropske komisije.<\/p>\n
Srbija sa EU ima od 2008. zaklju\u010den Sporazum o stabilizaciji i pridru\u017eivanju kojim je, izme\u0111u ostalog, uspostavljena zona slobodne trgovine.<\/p>\n
‘Opipavanje tr\u017ei\u0161ta’<\/h2>\n
Du\u0161an Markovi\u0107, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da kompanija JMEV ovom najavom fabrike “opipava tr\u017ei\u0161te”.<\/p>\n
“Srbija ima ve\u0107 mre\u017eu dobavlja\u010da koji su radili za evropske kompanije, to je dobra strana. Sa druge strane, problem je u Srbiji prona\u0107i proizvodne radnike za veliki obim posla” smatra on.<\/p>\n
Markovi\u0107 tako\u0111e procjenjuje da se Srbija nalazi u “osjetljivom trenutku” za investicije zbog masovnih protesta koji mjesecima traju u vi\u0161e gradova Srbije.<\/p>\n
Na protestima se tra\u017ei odgovornost vlasti za uru\u0161avanje nadstre\u0161nice na rekonstruisanoj \u017delezni\u010dkoj stanici u Novom Sadu u kojoj je 15 ljudi stradalo, a dvoje te\u0161ko povrije\u0111eno.<\/p>\n
“Dr\u017eavni organi su sada zbog tragedije koja nas je zadesila oprezni po pitanju izdavanja gra\u0111evinskih i upotrebnih dozvola”, ka\u017ee Markovi\u0107.<\/p>\n
Dominika Remzova, istra\u017eiva\u010dica u me\u0111unarodnom konzorcijumu stru\u010dnjaka CHOICE sa sjedi\u0161tem u \u010ce\u0161koj, smatra da Srbija ima prednost u odnosu neke zemlje EU, kada je re\u010d o elektri\u010dnim vozilima, jer poseduje sirovinu za proizvodnju baterija za automobile \u2013 litijum.<\/p>\n
“Kao rezultat toga, mo\u017ee doc\u0301i do rastuc\u0301e konkurencije izme\u0111u EU i kineskih kompanija na Zapadnom Balkanu oko pristupa ovim resursima”, ka\u017ee Remzova za RSE.<\/p>\n
Me\u0111unarodna rudarska kompanija Rio Tinto je 2004. na zapadu Srbije otkrila je rudu jadarit, kombinaciju litijuma i bora, za koju su nadle\u017eni procijenili da je u dolini Jadra ima 158 miliona tona.<\/p>\n
U Srbiji je, me\u0111utim, zbog najava otvaranja rudnika litijuma odr\u017eano vi\u0161e masovnih protesta i blokada saobra\u0107ajnica zbog bojazni da bi rudnik ostavio nesagledive posljedice po \u017eivotnu sredinu.<\/p>\n
Vlast, predvo\u0111ena Srpskom naprednom strankom, objavila je da bi rudnik litijuma Rio Tinto mogao biti otvoren 2028. ukoliko se ispune ekolo\u0161ki propisi i dobiju neophodne dozvole.<\/p>\n
Srbija je sa Evropskom unijom 2024. u Beogradu potpisala Memorandum o kriti\u010dnim sirovinama, tokom posjete potpredsednika Evropske komisije Maro\u0161a \u0160ev\u010dovi\u0107a i nema\u010dkog kancelara Olafa \u0160olca.<\/p>\n
Kineske investicije u Srbiji i izazovi<\/h2>\n
Dominika Remzova, iz konzorcijuma stru\u010dnjaka CHOICE u \u010ce\u0161koj, ka\u017ee da kineske investicije generalno prate problemi koji se ti\u010du ispunjavanja takozvanih ESG standarda.<\/p>\n
Rije\u010d je o standardima koji se ti\u010du odr\u017eivog razvoja u oblastima \u017eivotne sredine, dru\u0161tvene odgovornosti i korporativnog upravljanja.<\/p>\n
“Ovo je problem u zemljama sa slabijim regulatornim okvirima jer kineske kompanije ne moraju nu\u017eno da se pridr\u017eavaju vi\u0161ih ESG standarda osim ako to ne nala\u017eu sami investicioni sporazumi”, ka\u017ee Remzova.<\/p>\n
Du\u0161an Markovi\u0107, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da su kineske investicije na meti optu\u017ebi za zaga\u0111enje \u017eivotne sredine jer su se te kompanije “usavr\u0161ile u industrijskoj proizvodnji”.<\/p>\n
“Industrijska proizvodnja je sama po sebi zaga\u0111iva\u010d. Rudarska industrija je, na primjer, sama po sebi kriti\u010dna”, isti\u010de on.<\/p>\n
Pojedine kineske investicije u Srbiji pratile su optu\u017ebe za zaga\u0111enje \u017eivotne sredine, ali i za radnu eksploataciju.<\/p>\n
Fabrika auto guma kineske kompanije “Linglong” u Zrenjaninu, na sjeveru zemlje, prema navodima nevladinih organizacija, nema jedinstvenu procenu uticaja na \u017eivotnu sredinu.<\/p>\n
Osim toga, na izgradnji fabrike 2021. radilo je vi\u0161e stotina radnika iz Vijetnama u veoma lo\u0161im uslovima, a pojedine organizacije tvrdile su da su oni \u017ertve radne eksploatacije.<\/p>\n
Sli\u010dne sumnje iznijete su i 2024. za indijske radnike koji su tako\u0111e bili anga\u017eovani na izgradnji fabrike.<\/p>\n
Tako\u0111e, rudarska kompanija “Zi\u0111in” se u nekoliko navrata suo\u010dila sa sudskim postupcima i nov\u010danim kaznama zbog zaga\u0111enja \u017eivotne sredine u isto\u010dnoj Srbiji.<\/p>\n
Problemi i zaostajanja na tr\u017ei\u0161tu elektri\u010dnih automobila u EU<\/h2>\n
Industrija elektri\u010dnih automobila u Evropskoj uniji suo\u010dava se sa krizom jer kasni u tranziciji ka proizvodnji automobila na baterije, smatra Dominika Remzova, iz konzorcijuma stru\u010dnjaka CHOICE u \u010ce\u0161koj.<\/p>\n
EU planira da do 2035. zabrani prodaju automobila na fosilna goriva, ali, kako ona navodi, evropski proizvo\u0111a\u010di kasne za kineskim koji su trenutno lideri na svjetskom tr\u017ei\u0161tu elektri\u010dnih automobila.<\/p>\n
“Prodaja elektri\u010dnih vozila u EU opada, dok kineska elektri\u010dna vozila nadma\u0161uju evropske modele zbog znatno ni\u017eih cijena i visokog kvaliteta. Jedan od klju\u010dnih faktora je da, za razliku od Kine, EU nema sopstveni lanac snabdijevanja baterijama”, smatra ona.<\/p>\n
Du\u0161an Markovi\u0107, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, sla\u017ee se u ocjeni da Evropska unija zaostaje kada je rije\u010d o proizvodnji baterija za vozila jer evropske kompanije ne kontroli\u0161u po\u010detak lanca snabdijevanja.<\/p>\n
Kineske kompanije isporu\u010duju 80 odsto baterija na svjetskom tr\u017ei\u0161tu i \u010dine skoro 60 odsto tr\u017ei\u0161ta baterija za elektri\u010dna vozila, objavio je analiti\u010dki centar iz Va\u0161ingtona Atlantic Council u januaru 2024.<\/p>\n
Markovi\u0107 smatra da postoje problemi i u dijelu ponude i u dijelu potra\u017enje, kada je rije\u010d o elektri\u010dnim vozilima u EU. Problem je, kako navodi, i nedovoljno razvijena infrastruktura.<\/p>\n
“Postoje problemi i kada je rije\u010d o brzini punjenja elekri\u010dnih vozila, napravljeni su pomaci, ali to i dalje nije uporedivo sa vozilima sa unutra\u0161njim sagorijevanjem. Na tra\u017enju negativno uti\u010de bojazan kupaca koliko dugo \u0107e trajati elektri\u010dna baterija na vozilu, koja predstavlja 40 odsto vrijednosti vozila”, navodi Markovi\u0107.<\/p>\n
Prema podacima Kineskog udru\u017eenja za putni\u010dke automobile (CPCA) iz januara, Kina je vjerovatno najve\u0107i svjetski izvoznik automobila drugu godinu zaredom uprkos taksama EU.<\/p>\n
Izvoz elektri\u010dnih automobila i hibrida porastao je za 24,3 odsto na 1,29 miliona pro\u0161le godine, navode iz ovog udru\u017eenja.<\/p>\n
<\/p>\n\n\t\t\t\t\t\t
![](\"https:\/\/www.vijesti.me\/resources\/images\/logo_blue.png\"\/)
\n\t\t\t\t\t\t \n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n
\t\t\t\t\t\t\tVijesti<\/span>
\n\t\t\t\t\t\t<\/span><\/p><\/div>\n
![\"Radio](\"https:\/\/www.vijesti.me\/data\/images\/2019\/01\/03\/00\/175717_radio-slobodna-evropa_ab16dd77478e7a0664216f77f920bc1f25a4e8b2_sq-xs.jpg\")