Iz Vi\u0161eg suda u Podgorici saop\u0161tili su \u201cVijestima\u201d da postavljenjem branioca po slu\u017ebenoj du\u017enosti u predmetu za dvostruko ubistvo na Veru\u0161i, poku\u0161avaju da sprije\u010de opstrukcije koje vode odugovla\u010denju postupka i naglasili da to nije prvi put da se u nekom slu\u010daju donese takvo rje\u0161enje.<\/p>\n
S druge strane, dio branilaca optu\u017eenih u tom predmetu, kazao je da je odluka predsjednika suda Zorana Radovi\u0107a<\/strong> nezakonita i bez presedana.<\/p>\n Postavljanje branioca po slu\u017ebenoj du\u017enosti svim optu\u017eenima u predmetu ubistva Nemanje Prelevi\u0107a<\/strong> (28) i Danila Pekovi\u0107a<\/strong> (20) na Veru\u0161i 17. oktobra 2020. godine, koji ve\u0107 imaju branioce advokate po sopstvenom izboru, izazvalo je i izaziva negodovanje advokata anga\u017eovanih u tom predmetu.<\/p>\n Na dva posljednja ro\u010di\u0161ta glavnog pretresa odr\u017eana 12. i 19 marta, na su\u0111enjima je bila prisutna advokatica Dragana Vojinovi\u0107<\/strong>, koju je Vi\u0161i sud rje\u0161enjem od 10. marta postavio za branioca po slu\u017ebenoj du\u017enosti za sve okrivljene. Ona je od novembra pro\u0161le godine postavljena za branioca po slu\u017ebenoj du\u017enosti za okrivljenog Miomira \u0110uki\u0107a<\/strong>, koji je otkazao punomo\u0107je trojici, do tada, izabranih advokata.<\/p>\n Nakon \u0161to je oba puta napustila sudnicu, pravdaju\u0107i se da joj je neprijatno i da ne mo\u017ee da zastupa optu\u017eene pod ovakvim uslovima, specijalni dr\u017eavni tu\u017eilac Miroslav Turkovi\u0107 predlo\u017eio je da sud upozna nadle\u017eno tu\u017eila\u0161tvo sa tiim okolnostima, kako bi se utvrdilo da li u njenim postupcima ima elemenata krivi\u010dne odgovornosti.<\/p>\n \u201cTa\u010dno je da je Vi\u0161i sud u Podgorici donio rje\u0161enje o postavljanju branioca po slu\u017ebenoj du\u017enosti za slu\u010daj otkazivanja punomo\u0107ja od strane branilaca okrivljenih, opozivanja punomo\u0107ja od strane optu\u017eenih ili neopravdanog nedolaska branilaca, koji branilac \u0107e samo u tom slu\u010daju, osim optu\u017eenom \u0110. M., biti branilac i ostalim optu\u017eenim u predmetu. Navedeno rje\u0161enje ima za cilj onemogu\u0107avanje opstrukcija koje se sprovode u cilju odugovla\u010denja krivi\u010dnog postupka koji bi rezultirao dono\u0161enjem presude. Navedeno rje\u0161enje ima utemeljenje u odredbi \u010dlana 318 stav 1 ZKP-a, koja odredba propisuje da je du\u017enost predsjednika vije\u0107a da se stara za svestano pretresanje predmeta, utvr\u0111ivanje istine i otklanjanje svega \u0161to odugovla\u010di postupak, a ne slu\u017ei razre\u0161enju stvari te odredbi \u010dlana 6 Evropske konvencije za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kojom se jem\u010di pravo na pravi\u010dno su\u0111enje u razumnom roku. Sli\u010dna rje\u0161enja postoje u pravnim sistemima Republike Srbije i \u0160panije, a jedno takvo rje\u0161enje je ranije donijeto u predmetu Vi\u0161eg suda u Podgorici\u201d, saoptila je listu samostalna savjetnica za odnose sa javno\u0161\u0107u Ivana Vukmirovi\u0107<\/strong>.<\/p>\n Sudsko vije\u0107e se pozvalo na primjer presude Evropskog suda za ljudska prava iz 1992. godine, u kojoj je, izme\u0111u ostalog, navedeno da je ovakva odluka suda vezana za branioca o slu\u017ebenoj du\u017enosti mogu\u0107a kada je u pitanju o\u010digleda opstrukcija postupka i odugovla\u010denje.<\/p>\n Me\u0111utim, advokatica Bojana Franovi\u0107 Kova\u010devi\u0107<\/strong> ima druga\u010diji stav, navode\u0107i da evropska presuda na koju se sud poziva nije primjenjiva u konkretnom slu\u010daju.<\/p>\n \u201cIako pozdravljam da redovni sudovi u Crnoj Gori primjenjuju parksu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, pa \u010dak i sama to \u010desto tra\u017eim u raznim postupcima, moram da ka\u017eem da sam jako zabrinuta zbog na\u010dina na koji se to radi. U konkretnom slu\u010daju sud je u vrlo spornoj i komplikovanoj procesnoj situaciji odlu\u010dio da neposredno primjeni praksu Evropskog suda i pozvao se na presudu Croissant protiv Njema\u010dke iz 1992. godine koja je apsolutno neprimjenjiva na konkretan slu\u010daj. U ovoj presudi je utvr\u0111eno da nije povrije\u0111eno pravo na pravi\u010dno su\u0111enje aplikantu \u010dinjenicom da ga je nacionalni sud obavezao da sam plati tro\u0161kove braniocima koji su anga\u017eovani po slu\u017ebenoj du\u017enosti da njega brane u odre\u0111enim postupcima, \u0161to apsolutno nije slu\u010daj u ovom predmetu\u201d.<\/p>\n Ka\u017ee da naro\u010dito zabrinjava \u010dinjenica da sud ignori\u0161e konstantne pozive odbrane kada tra\u017ei primjenu Evropske konvencije u korist okrivljenih i citira \u201ckonkretne, najnovije i i te kako relevantne odluke Suda u Strazburu\u201d…<\/p>\n \u201c\u010clan 53 Evropske konvencije je i vi\u0161e nego jasan i zabranjuje tuma\u010denje konvencije na na\u010din da se nekome daje manje prava nego \u0161to mu po nacionalnom zakonodavstvu pripada, a upravo je to trend u sudu trenutno. Do ovakvog uru\u0161avanja vladavine prava je do\u0161lo upravo usljed dugogodi\u0161njeg mije\u0161anja politike i izvr\u0161ne vlasti u rad sudova. Kad ka\u017eem mije\u0161anje, mislim na komentarisanje predmeta sa najvi\u0161ih dr\u017eavnih funkcija a da se o \u010dinjenicama predmeta ne zna ni\u0161ta, \u0161to malo koga od sudija koje postupaju u tim predmetima mo\u017ee da ostavi ravnodu\u0161nim. Na ovo moram da dodam i da je zaglu\u0161uju\u0107a ti\u0161ina nadle\u017enih pravosudnih institucija da za\u0161titi nezavisnost i ugled suda i sudija u ovim postupcima, i to me naro\u010dito brine. Ovo za posljedicu dalje ima da se braniocima u predmetima koji se u ovom trenutku ne odvijaju projektovanom dinamikom, prijeti krivi\u010dnim prijavama i to i od strane suda i tu\u017eila\u0161tva, \u0161to smatram direktnim uticajem na nezavisnost advokature kao profesije i vidom zastra\u0161ivanja. Svi mi \u017eelimo da u\u0111emo u Evropsku uniju i da dostignemo odre\u0111eni nivo vladavine prava, ali se taj nivo vladavine prava ne mo\u017ee posti\u0107i uru\u0161avanjem iste. Za\u0161to je sud do\u0161ao u situaciju da predmet u kojem se orkivljeni nalaze u pritvoru du\u017ee od tri godine da nije ni blizu presu\u0111enja je pitanje upravo za taj isti sud, gdje su bili i \u0161to su radili sve ove godine\u201d, naglasila je advokatica Franovi\u0107 Kova\u010devi\u0107, koja zastupa optu\u017eenog \u0110uki\u0107a.<\/p>\n Branilac Marka Zeki\u0107a<\/strong>, advokat Stefan Jovanovi\u0107<\/strong> izjavio je \u201cVijestima\u201d da su nezakonite odluke Vi\u0161eg suda u Podgorici \u201cvezano za postavljanje branioca po slu\u017ebenoj du\u017enosti za sve okrivljene, kao i ono \u0161to se dogodilo na su\u0111enju od 19. marta, da je koleginica advokatica Dragana Vojinovi\u0107 bila du\u017ena da i dalje brani Miomira \u0110uki\u0107a\u201d.<\/p>\n \u201cOve odluke odudaraju od onoga \u0161to je zakonodavac normirao kroz ZKP. O \u010demu se tu radi. Prije prethodnog pretresa, Vi\u0161i sud u Podgorici je donio rje\u0161enje kojim za branioca po slu\u017ebenoj du\u017enosti za sva okrivljena lica i to uslovno, postavlja advokaticu Draganu Vojinovi\u0107, uprkos \u010dinjenici da su okrivljeni imali i imaju svoje izabrane branioce, a za slu\u010daj otkazivanja punomo\u0107ja. Na samom pretresu, donijeto je novo rje\u0161enje, na na\u010din \u0161to je ta odluka va\u017ei i za slu\u010daj neopravdanog izostanka branioca. Sud se pozvao na odredbu \u010dlana 69. Zakonika o krivi\u010dnom postupku. Da bi bio potpuno jasan, ovom odredbom \u010dlana 69 stav 8 i 9, propisano je da ukoliko okrivljeni ostane bez branioca, njemu se postavlja branilac po slu\u017ebenoj du\u017enosti koji u tom postupku egzistira, sve dok je odbrana obavezna, to je pod \u2018a\u2019 ili pod \u2018b\u2019, sve dok on ne izabere novog branioca. Stavom 9 propisano je da se za branioca postavlja advokat sa spiska advokata Advokatske komore. Prostim jezi\u010dkim tuma\u010denjem, dolazi se do nespornog zaklju\u010dka da su ova rje\u0161enja nezakonita, odnosno da jedan advokat nije mogao biti postavljen za branioca po slu\u017ebenoj du\u017enosti, ne za dva ili tri, ve\u0107 ni za \u0161est, sedam ili osam okrivljenih lica u samom postupku. Naravno, pri \u010dinjenici da oni imaju svoje branioce. Odluka je bez presedana i suprotna upravo onom \u010dlanu na kojem se ista temelji\u201d.<\/p>\n Jovanovi\u0107 je rekao da je i sama Vojinovi\u0107 kazala da nije saglasna sa onim \u0161to pi\u0161e u toj odluci, odnosno da nije u mogu\u0107nosti da pru\u017ei odbranu za okrivljene koje ne poznaje i ne zna za \u0161ta se terete.<\/p>\n U tim slu\u010dajevima, obja\u0161njava on, ostavlja se zakonski rok od osam dana kako bi se branilac upoznao sa spisima predmeta.<\/p>\n \u201cBudu\u0107i da je Miomir \u0110uki\u0107 izabrao branioca na su\u0111enju od 19. marta, trebalo je da prestane mandat koleginici advokatici Dragani Vojinovi\u0107. Sudsko vije\u0107e je bilo du\u017eno da je razrije\u0161i, jer je \u0110uki\u0107 izabrao branioca, a zatim da ovom izabranom braniocu ostavi zakonski rok od osam dana kako bi se upoznao sa spisima predmeta. Vije\u0107e to nije uradilo, tako da je koleginica advokatica Bojana Franovi\u0107 Kova\u010devi\u0107 prisustvovala pretresu brane\u0107i okrivljenog, ali nije znala koje radnje se stavljaju na teret, te koji dokazi egzistiraju u spisima predmeta. Stav vije\u0107a da je advokatica Dragana Vojinovi\u0107 bila du\u017ena da 15 dana jo\u0161 pru\u017ea odbranu \u0110uki\u0107u, potpuno je pogre\u0161na. O tome govori odredba \u010dlana 74 stav 3 ZKP-a, iz koje proizilazi da se rok od 15 dana primjenjuje samo za slu\u010daj kada dolazi do otkazivanja punomo\u0107ja od izabranog branioca. Kada izabrani branilac otka\u017ee punomo\u0107je, on ima obavezu da 15 dana nastavi da pru\u017ea odbranu svom branjeniku. Me\u0111utim, advokatica Dragana Vojinovi\u0107 je bila branilac po slu\u017ebenoj du\u017enosti a ne izabrani branilac. \u0160to zna\u010di da se taj rok na nje mogao primijeniti. Odmah da naglasim da odbrana nema namjeru da opstrira postupak. Odbrana samo reaguje na o\u010digledne propuste procesne prirode koji mogu dovesti u pitanje kvalitet presude. U spisima predmeta nema nijedan materijalni dokaz koji bi potvrdio navode optu\u017ebe, i skaj komunkaciju\u201d, ocijenio je Jovanovi\u0107.<\/p>\n U predmetu okrivljenom Slobodanu Pekovi\u0107u, optu\u017eenom za ratni zlo\u010din protiv civilnog stanovni\u0161tva, Vi\u0161i sud u Podgorici je rje\u0161enjem postavio branioca po slu\u017ebenoj du\u017enosti, iako je ovaj okrivljeni ve\u0107 imao advokata kojeg je sam izabrao.<\/p>\n Na su\u0111enju odr\u017eanom u maju 2024, prilikom saslu\u0161anja dva svjedoka putem video linka iz Sarajeva, u sudnici Vi\u0161eg suda bila su prisutna dva advokata.<\/p>\n Iznose\u0107i odbranu ranije, optu\u017eeni je kazao da nije ubio Muja i Eminu \u0160abanovi\u0107 8. juna 1992. godine.<\/p>\n On je u podgori\u010dkom Vi\u0161em sudu rekao da te osobe nije poznavao, a negirao je i da je kriv i za silovanje o\u0161te\u0107ene A1 u septembru iste godine.<\/p>\n Advokat koji je \u017eelio da ostane anoniman, rekao je \u201cVijestima\u201d da smatra da je ispravno anga\u017eovanje branioca po slu\u017ebenoj du\u017enosti.<\/p>\n \u201cSve \u0161to zakon ne zabranjuje to je dozvljeno, pa i postavljanje banioca po slu\u017ebenoj du\u017enosti. Okrivljeni mora imati banioca, ako ga sam ne izabere. Milslim da je sud napravio gre\u0161ku jer nije mogao da odredi da samo jedan branilac brani sve okrivljene. Otkuda samo jedan branilac u predmetu za sve optu\u017eene kada treba da ide po spisku advokata. Trebalo je, nakon \u0161to je sud postavio branioca za jednoga, da sljede\u0107i advokat sa tog spiska dobije predmet za sljede\u0107eg okrivljenog. Okrivljenom se ne nanosi nikakva \u0161teta. On se aktivira ako neko od izabranih ne do\u0111e na su\u0111enje\u201d.<\/p>\n <\/p>\n \t\t\t\t\t\t\tVijesti<\/span>Odluka nezakonita i bez presedana<\/h2>\n
![\"Stefan](\"https:\/\/www.vijesti.me\/data\/images\/2024\/04\/15\/13\/5560824_2370558_ff.jpg?ver=1742919797\"\/)
\n<\/figure>\nSlu\u017ebeni branilac i u slu\u010daju ratnog zlo\u010dina<\/h2>\n
Sve \u0161to zakon ne zabranjuje to je dozvoljeno<\/h2>\n
![](\"https:\/\/www.vijesti.me\/resources\/images\/logo_blue.png\"\/){kind=logo}
\n\t\t\t\t\t\t \n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n
\n\t\t\t\t\t\t<\/span><\/p><\/div>\n