Samita energetike Trebine 2021<\/a>, koji se ve\u0107 uveliko priprema i koji \u0107e 20. i 21. maja okupiti najzna\u010dajnija regionalna imena ovog sektora. Danas, ba\u0161 kao i pro\u0161le godine kada je u\u010destvovao na ovom samitu u gradu na Trebi\u0161njici, poru\u010duje da dekarbonizacija nema alternativu. U me\u0111uvremenu, ka\u017ee za eKapiju, region je napredovao u tom smeru.<\/p>\n\u2013 Srbija brzo reformi\u0161e svoj energetski sektor, Severna Makedonija je najavila kraj upotrebe uglja, Albanija napreduje s aukcijama za solarnu energiju, Crna Gora je odlu\u010dila da ne ide u novi blok TE Pljevlja, \u0161to je sli\u010dno usvajanju programa za prestanak upotrebe uglja. Kosovo je raskinulo ugovor o gradnji nove termoelektrane. I u BIH mo\u017eemo videti neverovatne promjene u javnoj percepciji. Op\u0161tina Banovi\u0107i, takore\u0107i simbol uglja, koja je jo\u0161 godinu unazad besno tra\u017eila dr\u017eavnu podr\u0161ku za izgradnju nove termoelektrane, danas \u017eeli da postane prva \u201ecarbon free\u201c lokalna zajednica u BiH \u2013 ka\u017ee Kopa\u010d.<\/p>\n
Dekarbonizacija, smatra on, nije upitna ni za koga. Nema saglasnosti jedino o tempu.<\/p>\n
\u2013 Pomaci su vidljivi. Crna gora npr. je pro\u0161le godine tokom leta imala du\u017ee razdoblje kad je snabdevanje isklju\u010divo bazirala na obnovljivim izvorima. Optimista sam. Najve\u0107i posao za sve bi\u0107e po\u010detak oporezivanja emisija ugljendioksida. Najja\u010di sektor termoelekrana na ugalj imaju, po procentima, Kosovo, Bosna i Hercegovina i Srbija. Tamo \u0107e biti tranzicija najte\u017ea \u2013 isti\u010de Kopa\u010d.
<\/p>\n
Nova zakonska regulativa u Srbiji<\/p>\n
Upravo je Srbija, \u010dije reforme je pohvalio Kopa\u010d, ovih dana usvojila predlog Zakona o obnovljivim izvorima energije.\u00a0Cilj je da obnovljivi izvori energije do 2050. u\u010destvuju u potro\u0161nji energije sa 50%<\/b>. To zna\u010di, kako ka\u017ee\u00a0za eKapiju ministarka energetike Srbije Zorana Mihajlovi\u0107,<\/b>\u00a0da su potrebne nove investicije u vetro i solarne elektrane, kao i u geotermalnu energiju, biomasu\u2026<\/p>\n
\u2013 Novi zakon o obnovljivim izvorima energije stvori\u0107e znatno povoljniji regulatorni okvir, koji bi trebalo da privu\u010de sve koji \u017eele da ula\u017eu u OIE. Izme\u0111u ostalog, zakon uvodi tr\u017ei\u0161ne premije umesto dosada\u0161njih fid-in tarifa, \u0161to \u0107e proizvo\u0111a\u010de izlo\u017eiti uticaju tr\u017ei\u0161ta i konkurencije, smanjuju\u0107i tro\u0161kove za gra\u0111ane i privredu, a da istovremeno investitori imaju garantovanu stabilnost i predvidivost zakonskog okvira. Va\u017ena novina u ovom zakonu je i da \u0107e omogu\u0107iti, kroz institut kupca-proizvo\u0111a\u010da, da svako doma\u0107instvo, ku\u0107a, stambena zgrada, mo\u017ee da proizvodi elektri\u010dnu energiju za sopstvene potrebe, i tako smanje i svoje ra\u010dune, ali i da za vi\u0161ak proizvedene energije ostvari dodatni prihod \u2013 ka\u017ee Mihajlovi\u0107.<\/p>\n
Prema njenim re\u010dima, Srbija nije dostigla postavljeni cilj do 2020. da ima 27% udela iz OIE u finalnoj potro\u0161nji energije, i do kraja 2019. ostvareno je blizu 22% ra\u010dunaju\u0107i sve sektore. Cilj je, kako isti\u010de, da se kroz novi zakon o OIE, ve\u0107 u kratkom vremenskom periodu ostvare zna\u010dajni pomaci u ovoj oblasti i pove\u0107a iskori\u0161\u0107enje obnovljivih izvora energije.<\/p>\n
Ju\u017eni sused Srbije, Severna Makedonija,\u00a0kako nam ka\u017ee Viktor Adonov, savetnik za energetiku u Vladi<\/b>\u00a0te zemlje, ima udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potro\u0161nji, prema objavljenim izve\u0161tajima Dr\u017eavnog zavoda za statistiku za 2019. godinu, od 16,77%, dok udeo u proizvodnji iz obnovljivih izvora energije iznosi 24,3%.
\u2013 Prema na\u0161im projekcijama u Strategiji za razvoj energetike do 2040, udeo obnovljivih izvora u bruto potro\u0161nji finalne energije trebalo bi da se pove\u0107a u svim scenarijima, i to u opsegu od 32 do 43%<\/b>\u00a0\u2013 navodi Andonov.<\/p>\n
Severna Makedonija je u decembru 2019. godine trasirala svoj put prema energetskoj tranziciji dono\u0161enjem Strategije za razvoj energetike do 2040. Strategija prati dobre prakse ve\u0107 usvojenih politika Evropske unije u vezi sa obnovljivim izvorima energije i energetskom efikasno\u0161\u0107u, kao i sa dekarbonizacijom, uzimaju\u0107i u vidu uskla\u0111enost ciljeva i dinamike procesa sa specifi\u010dnostima doma\u0107eg terena.<\/p>\n
\u2013 Na\u0161a zemlja je prva dogovorna strana koja je finalizirala svoj Nacionalni plan za energiju i klimu i ve\u0107 ga prosledila Sekretarijatu energetske zajednice.<\/p>\n
Zeleni scenario Severne Makedonije predvi\u0111a da se emisije gasova sa efetkom staklene ba\u0161e smanje za 62%<\/b>\u00a0u odnosu na 2005. godinu, a istovremeno planira se zna\u010dajno pove\u0107avanje i iskori\u0161\u0107enost obnovljivih izvora energije na odr\u017eiv na\u010din i da se postigne njihovo u\u010de\u0161\u0107e od 45% od bruto potro\u0161nje finalne energije.<\/p>\n
\u2013 Fotonaponske i vetroelektrane trebalo bi da budu najbr\u017ee rastu\u0107e tehnologije za proizvodnju elektri\u010dne energije sa potencijalom do 1.400 MW za fotonaponske elektrane i oko 750 MW za vetroelektrane \u2013 poru\u010duje Andonov.
<\/p>\n
BiH o\u010dekuje potpunu dekarbonizaciju 2050.<\/p>\n
Poslednih godina Bosnu i Hercegovinu prate vi\u0161estruki izazovi u energetskom sektoru po pitanju efikasnog okretanja ka zelenoj energiji. Kompleksnije dr\u017eavno ure\u0111enje u odnosu na susede, razli\u010dite entitetske politike i nasle\u0111ena praksa oslanjanja na termoelektrane i ugalj, \u010dinili su proces dekarbonizacije frustriraju\u0107im, ali napredak je ipak vidljiv. Tome svedo\u010de i vetroelektrane koje su pu\u0161tene u rad u FBiH, ali i najave gradnje velikih solarnih kapaciteta u Hercegovini.<\/p>\n
Na osnovu preporuka Energetske zajednice i EU, obaveza BiH je da izradi integrisani energetski i klimatski plan za BiH za period 2021-2030. godina.\u00a0Trenutno je u procesu postavljanje ciljeva u vezi sa integrisanim pristupom energetici i klimi za period do 2030. godine, a u toku je i izrada NECP-a BiH, kao i entitetskih energetskih i klimatskih planova.<\/b>\u00a0U svrhu planiranja NECP procesa, razvijeni su energetski model za BiH i komplementarni entitetski modeli, ka\u017ee\u00a0Sta\u0161a Ko\u0161arac, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH,\u00a0<\/b>a to ministarstvo ima koordiniraju\u0107u ulogu u radu ministarstva energetike entiteta.<\/p>\n
\u2013 Prvi prednacrt NECP-a BiH dostavljen je i Sekretarijatu Energetske zajednice. Trenutno je u toku proces konsultacija sa nadle\u017enim partnerskim institucijama, sa planom za zavr\u0161etak i usvajanje do kraja 2021. godine. Vlada Republike Srpske i Predstavni\u010dki dom Federalnog parlamenta dali su punu podr\u0161ku za izradu NECP-a BiH i ovaj dokument \u0107e opredeliti razvoj energetskog sektora u BiH u narednih deset godina, sa projekcijama razvoja do 2050. godine,\u00a0kada nas o\u010dekuje potpuna dekarbonizacija energetskog sektora<\/b>\u00a0\u2013 ka\u017ee nam Ko\u0161arac.<\/p>\n
BiH je u tranziciji energetskog sektora, koja se kako ka\u017ee Ko\u0161arac ve\u0107 odavno odvija, a deo je slo\u017eenog procesa vezanog za izradu Integrisanih energetskih i klimatskih planova za period 2021-2030. godina (NECP) a koji se de\u0161ava u okviru Energetske zajednice. Ovi planovi obuhvataju deseteogodi\u0161nji period koji \u0107e dati pravac razvoja energetskog sektora, i predstavlja\u0107e integrisan pristup izme\u0111u energetskih i klimatskih politika, uzimaju\u0107i u obzir i energetsku tranziciju.<\/p>\n
\u2013 Kada govorimo o budu\u0107nosti termoelektrana, kao \u0161to vidimo napu\u0161tanje primene fosilnih goriva i pove\u0107anje udela obnovljivih izvora je svetski trend gde EU prednja\u010di i ovo je na\u0161a me\u0111unarodna obaveza, \u0161to je dodatno potvr\u0111eno i kroz potpisivanje Sofijske deklaracije, iz koje proizlazi BiH treba da se dekarbonizuje do 2050. godine. Sofijska dekleracija nas je opredelila za uvo\u0111enje ETS-a, odnosno transpozicije Direktive o trgovanju emisijama gasova staklene ba\u0161te, kao i na uvo\u0111enje takse na CO2. Ovo su obaveze koje \u0107e dodatno uticati na cenu elektri\u010dne energije iz fosilnih goriva, tako da \u0107emo pa\u017eljivo, sa nadle\u017enim entitetskim ministarstvima energetike i okoline, pristupiti ovom pitanju, jer \u0107e ova re\u0161enja odrediti i vek rada termoelektrana i rudnika uglja u BiH.<\/p>\n
Trenutno ovo krovno ministarstvo radi sa Svetskom bankom i nadle\u017enim entitetskim ministarstvima i na izradi Mape puta za tranziciju regija bogatih ugljem i izrada ove Mape puta \u0107e dati jasan put kojim treba da se kre\u0107e BIH.<\/p>\n
\u2013 Uz to, treba naglasiti da je od zemalja \u010dlanica Energetske zajednice,\u00a0BiH u\u0161la kao prioritet zajedno sa Ukrajinom, gde \u0107emo kroz ovaj projekat Svjetske banke imati velike benefite<\/b>\u00a0\u2013 poru\u010duje Ko\u0161arac.<\/p>\n
TE Pljevlja \u2013 dodatni sati ili ne?<\/b><\/p>\n
Glavna vest u energetici Crne Gore ovih dana je da je TE Pljevlja potro\u0161ila 20.000 sati koji su joj bili dozvoljeni u periodu od 2018. do 2023.\u00a0Ministar kapitalnih investicija Mladen Bojani\u0107<\/b>\u00a0trenutno sa Evropskom zajednicom pregovara o dobijanju dodatnih radnih sati, iako nije do kraja obavljena ekolo\u0161ka rekonstrukcija.<\/p>\n
\u2013 U cilju stvaranja uslova za po\u0161tovanje propisa i standarda EU iz oblasti za\u0161tite \u017eivotne sredine, u toku je realizacija projekta ekolo\u0161ke rekonstrukcije TE Pljevlja. Radovi, izme\u0111u ostalog, obuhvataju izgradnju sistema za odsumporavanje, izgradnju sistema za denitrifikaciju, unapre\u0111enje rada elektrofilterskog postrojenja, izgradnju sistema za tretman otpadnih voda i rekonstrukciju unutra\u0161njeg sistema transporta pepela i \u0161ljake.\u00a0Planirano je da radovi na ekolo\u0161koj rekonstrukciji TE Pljevlja budu zavr\u0161eni do sredine naredne godine<\/b>\u00a0\u2013 ka\u017ee Bojani\u0107 za eKapiju.<\/p>\n
Proces dekarbonizacije energetskog sektora Crne Gore sprovodi\u0107e se u skladu sa Nacionalnim energetskim i klimatskim planom, koji je u fazi pripreme i \u010dije usvajanje se o\u010dekuje tokom 2022. godine, nakon utvr\u0111ivanja ciljeva do 2030. godine. Jedno od najva\u017enijih pitanja u vezi sa dekarbonizacijom je upravo pitanje daljeg rada TE Pljevlja.<\/p>\n
\n
Janez Kopa\u010d, generalni sekretar EZ, ka\u017ee da ova institucija poma\u017ee zemljama regiona u pisanju zakonodavnih okvira, planova i mera.<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
\u2013 Naravno da smo sve vi\u0161e okupirani dekarbonizacijom, ali i liberalizacija tr\u017ei\u0161ta, \u0161to je bio na\u0161 dosada\u0161nji fokus, i dalje je samo na pola puta.<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
Zajedni\u010dki projekti vode boljoj budu\u0107nosti<\/b><\/p>\n
Region Zapadnog Balkana \u010dini se nikad kao do sada nije imao ve\u0107u volju i \u017eelju da zajedni\u010dkim snagama kreira temelje zelene energetike. U planu su novi kapaciteti u hidroenergetici, gradnji gasnih interkonekcija, LNG terminala i pobolj\u0161anje dalekovodne mre\u017ee.<\/p>\n
Tako se Severna Makedonija raduje gasnom povezivanju sa Gr\u010dkom, Srbijom i pokrajinom Kosovo. Ve\u0107 su zapo\u010deli pregovore da budu deo u akcionarskom kapitalu za izgradnju LNG terminala u Aleksandropolisu, u Gr\u010dkoj \u2013 projekat koji je visoko na listi prioriteta Evropske unije, a sa \u010dijom se realizacijom o\u010dekuje zna\u010dajno pobolj\u0161avanje u sigurnosti snabdevanjem prirodnim gasom na Balkanu.<\/p>\n
\u2013 Nekoliko godina unazad, poja\u010dano radimo i na projektu za me\u0111usobno povezivanje tr\u017ei\u0161ta za elektri\u010dnu energiju izme\u0111u Severne Makedonije i Bugarske, a za to imamo i podr\u0161ku Sekretarijata energetske zajednice. Uspe\u0161na realizacija ovog projekta predstavlja po\u010detak uspostavljanja jedinstvenog tr\u017ei\u0161ta elektri\u010dne energije u celom regionu, a sa tim kona\u010dno ostvarivanje ciljeva zbog kojih je i osnovana Energetska zajednica \u2013 naveo je Andonov.<\/p>\n
U gasnom sektoru, Srbija uveliko radi na regionalnom povezivanju kroz izgradnju novih gasnih interkonekcija. Osim gasovoda Balkanski tok, koji je pu\u0161ten u rad 1. januara i sa kojim je Srbija dobila jo\u0161 jedan pravac snabdevanja ruskim gasom, raspisan je i tender za izbor izvo\u0111a\u010da za izgradnju gasne interkonekcije Ni\u0161-Dimitrovgrad. Ovaj projekat \u0107e omogu\u0107iti i diverzifikaciju snabdeva\u010da, \u0161to je va\u017eno zbog ve\u0107e energetske bezbednosti ne samo Srbije, ve\u0107 i regiona. Izgradnja gasne interkonekcije Srbija-Bugarska stvori\u0107e mogu\u0107nost snabdevanja Srbije prirodnim gasom iz LNG terminala u Gr\u010dkoj, kao i iz gasovoda TAP i TANAP, koji su deo Ju\u017enog gasnog koridora i njima se transportuje gas Kaspijskog i regiona Bliskog istoka.<\/p>\n
\u2013 Zahvaljuju\u0107i vezi svih navedenih postoje\u0107ih i planiranih gasovoda, po zavr\u0161etku projekta Isto\u010dni Mediteran bi\u0107e omogu\u0107eno i snabdevanje iz priobalnih rezervi gasa iz polja Levijatan, odnosno Kipra i Izraela \u2013 poru\u010duje ministarka energetike Srbije Zorana Mihajlovi\u0107.<\/p>\n
U sektoru hidroenergetike aktuelan je zajedni\u010dki projekat Republike Srpske i Srbije u kreiranju sistema Gornji horizonti, \u0161to podrazumeva gradnju tri centrale ukupne snage 180 MW i vrednosti 520 mil EUR.<\/p>\n
Crnoj Gori su i te kako va\u017eni projekti izgradnje Transbalkanskog koridora za elektri\u010dnu energiju (radi efikasnog tr\u017ei\u0161ta struje u regionu) i Jonsko-jadranskog gasovoda. Osnovni cilj izgradnje Jonsko-jadranskog gasovoda je da se pove\u017eu postoje\u0107i i planirani prenosni sistemi gasa Hrvatske sa azerbejd\u017eanskim gasom iz Kaspijskog basena i omogu\u0107i snabdevanje prirodnim gasom Crne Gore, Albanije i Bosne i Hercegovine. Tu je i 400 kV interkonekcija Bajina Ba\u0161ta-Vi\u0161egrad-Pljevlja.<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
Samit energetike SET 2021 se u organizaciji Elektroprivrede RS i firme SET odr\u017eava 20. i 21. maja, uz pokroviteljstvo Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, Vlade RS i kompanije Kon\u010dar, uz generalno sponzorstvo kompanije Elnos Group i podr\u0161ku Infinity group i kompanije Dwelt.<\/i><\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
Teodora Brnjo\u0161<\/b><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n
Source link <\/a>
\n\n Energetska budu\u0107nost Zapadnog Balkana je u dekarbonizaciji \u2013 Dr\u017eave postavile ciljeve, prioritet solarne i vetroelektrane<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Nema mnogo prostora za varijacije \u2013 dekarbonizacija je jedina prihvatljiva opcija. EU je usmerila celokupnu politiku u tom pravcu. Posle…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-5090","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-oglasi-plandiste"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasiplandiste\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5090","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasiplandiste\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasiplandiste\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasiplandiste\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasiplandiste\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5090"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasiplandiste\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5090\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasiplandiste\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5090"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasiplandiste\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5090"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasiplandiste\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5090"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}