<\/p>\n
U 2023. godini, bud\u017eet Ministarstva za za\u0161titu \u017eivotne sredine predvideo je deset puta vi\u0161e novca za subvencije pri kupovini elektri\u010dnih automobila nego za tretman otpadnih voda. Ova zabrinjavaju\u0107a statistika, koju je objavila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), ukazuje na prioritetnost pitanja \u017eivotne sredine u zemlji. Sa svega 14,7% tretiranih otpadnih voda, \u0161to Srbiju stavlja na dno evropske liste, ispod \u010dak Malte, i znatno ispod proseka EU od 80,87%, jasno je da su hitne mere neophodne.<\/p>\n
Revolucionarna studija NALED-a, sprovedena u saradnji sa stru\u010dnim timom kompanije \u201cDvoper\u201d, predstavlja najkompletniju analizu upravljanja otpadnim vodama u Srbiji do sada. Slo\u017eenost ovog problema ne proizilazi samo iz zna\u010dajnih investicija, ve\u0107 i iz fragmentacije brige o otpadnim vodama me\u0111u razli\u010ditim ministarstvima.<\/p>\n
Prema podacima Eurostata, studija NALED-a identifikuje Srbiju sa 54 postrojenja za preradu otpadnih voda, od kojih je 12 van funkcije. Prose\u010dna starost ovih postrojenja je 22 godine, \u0161to ukazuje na potrebu za modernizacijom. Gradovi poput Ba\u010dke Topole, Leskovca, Kru\u0161evca, Vranja, Ra\u0161ke i \u0160apca slu\u017ee kao primeri za budu\u0107nost, predstavljaju\u0107i nove, efikasnije objekte.<\/p>\n
Hitnost situaciju nagla\u0161ava \u010dinjenica da, prema va\u017ee\u0107oj uredbi, pravna lica moraju re\u0161iti pitanje otpadnih voda u naredne dve godine<\/a>, dok je lokalnim samoupravama ostavljen rok do 2040. godine. Studija isti\u010de potrebu za koordiniranim naporima, posebno imaju\u0107i u vidu da za 81% planiranih postrojenja jo\u0161 uvek nije poznata tehnologija, \u0161to ukazuje da su u ranoj fazi.<\/p>\n Studija otkriva planove za izgradnju 140 novih postrojenja, pri \u010demu ve\u0107inu pokriva srpsko-kineski projekat \u201c\u010cista Srbija\u201d. Ostala sredstva dolaze iz programa KfW-a, EU fondova, kredita EBRD-a i lokalnih bud\u017eeta. Iako je broj pokrenutih projekata ohrabruju\u0107, nedostatak jasno\u0107e oko tehnologije za ve\u0107inu ukazuje na dugotrajan proces izgradnje i pu\u0161tanja u rad.<\/p>\n Ipak, Slobodan Krstovi\u0107, direktor za odr\u017eivi razvoj u NALED-u, nagla\u0161ava da izgradnji postrojenja mora prethoditi izgradnja kanalizacione mre\u017ee. Trenutno je samo 67% stanovni\u0161tva priklju\u010deno na kanalizacioni sistem, ostavljaju\u0107i tre\u0107inu doma\u0107instava zavisnom od septi\u010dkih jama.<\/p>\n Studija procenjuje ulaganje od 4,2 milijarde evra u kanalizaciju i 1,3 milijarde evra u postrojenja za pre\u010di\u0161\u0107avanje voda. Sa oko tri miliona septi\u010dkih jama u upotrebi, neadekvatno odr\u017eavanje predstavlja ozbiljne ekolo\u0161ke rizike. Predlo\u017eeno re\u0161enje uklju\u010duje pobolj\u0161anje koordinacije me\u0111u zainteresovanim stranama i formiranje Centra za obuku kadrova za upravljanje i odr\u017eavanje brojnih planiranih objekata.<\/p>\n Studija se tako\u0111e bavi pitanjem upravljanja muljem koji nastaje tokom procesa pre\u010di\u0161\u0107avanja otpadnih voda. Dok EU koristi oko 8,7 miliona tona ove suve materije u razli\u010dite svrhe, od poljoprivrede do proizvodnje biogasa i elektri\u010dne energije, Srbija se suo\u010dava sa izazovima. Ovde mulj uglavnom zavr\u0161ava na deponijama, dodatno optere\u0107uju\u0107i ve\u0107 pretrpane lokacije za odlaganje otpada.<\/p>\n Zaklju\u010dno, studija predstavlja poziv za bu\u0111enje Srbije da prioritetizuje upravljanje otpadnim vodama, uskla\u0111uju\u0107i se sa evropskim standardima<\/a>. Koordinisani napori, pravovremene investicije i fokus na tehnologiji bi\u0107e klju\u010dni za transformaciju ekolo\u0161ke slike Srbije, obezbe\u0111uju\u0107i odr\u017eivu budu\u0107nost za nara\u0161taje koje dolaze.<\/p>\n<\/p><\/div>\nIzazovi Investicija i Infrastrukture<\/h3>\n
Finansijske Implikacije i Re\u0161enja<\/h3>\n
Upravljanje Muljem: Klju\u010dni Aspekt<\/h3>\n