<\/p>\n
Jubilarna, 80. Tradicionalna izlo\u017eba Udru\u017eenja likovnih umetnika Crne Gore (ULUCG), otvorena 27. marta u Umetni\u010dkom paviljonu, predstavlja 105 radova crnogorskih savremenih autora, me\u0111u kojima su i Jelena Pavi\u0107evi\u0107 Markovi\u0107, Jovana Vujovi\u0107 i Lidija Nik\u010devi\u0107, koje su dobile tri ravnopravne nagrade \u201cMilunovi\u0107, Stijovi\u0107, Lubarda\u201d.<\/p>\n
\u017diri u sastavu: Tijana Vujovi\u0107, Marko Petrovi\u0107 Njego\u0161, Milica Bezmarevi\u0107 (predsednica), Nikola Radonji\u0107 i Zdravko Deliba\u0161i\u0107 Beli, dodelio je nagradu Jeleni Pavi\u0107evi\u0107 Markovi\u0107 za rad \u201cIskopina\u201d, Jovani Vujovi\u0107 za rad \u201cNeuhvatljivo prisustvo\u201d i Lidiji Nik\u010devi\u0107 za \u201cEastern light\u201d, dok je specijalna nagrada za mlade umetnike do 30 godina pripala Emini Nimanbegu za rad bez naziva.<\/p>\n
Nagrada za najbolju samostalnu izlo\u017ebu u protekloj godini pripala je Nikoli Markovi\u0107u za izlo\u017ebu \u201cIgra\u010dke bez naziva\u201d, dok je otkupnu nagradu Muzeja savremene umetnosti Crne Gore dobila Mila \u0110erkovic za rad \u201cSvet maslina\u201d.<\/p>\n
Nagra\u0111eni rad Jelene Pavi\u0107evi\u0107 Markovi\u0107 predstavlja vrstu stvarala\u010dkog kontinuiteta u istra\u017eivanju plasti\u010dkih potencijala gline kao prirodnog, tradicionalnog vajarskog materijala u kontekstu savremenog shvatanja i razvoja skulpture, na osnovu kojeg nudi tuma\u010denje sopstvene stvarala\u010dke prakse, navedeno je u obrazlo\u017eenju \u017eirija, saop\u0161tio je ULUCG.<\/p>\n
Rad Jovane Vujovi\u0107 emanira naro\u010ditu culnost njene stvarala\u010dke imaginacije, koja je dalje uskla\u0111ena sa usvojenim misaonim i filozofskim procesima iz kojih poti\u010de. U njemu se prepoznaje izvesna crta\u010dka
sklonost, kao izraz promi\u0161ljenog \u010dina stvaranja, koji se dalje, autonomnim umetni\u010dkim jezikom, interpretira u njegov jedinstveni imaginarni, metafori\u010dki, literarni i inutitivni sadr\u017eaj.
Na temelju prethodnih umetni\u010dkih fokusa ka arhitekturi urbanog i prizorima antropocentir\u010dnog sistema dana\u0161njice, rad Lidije Nik\u010devi\u0107 nadovezuje se na njen stavarala\u010dki narativ koji prikazuje atmosferu otu\u0111enosti, melanholije i praznine. Ambijent svakodnevice, kako u arhitektonskoj tako i u duhovnoj konstelaciji urbanog pejza\u017ea danas, konstrui\u0161e likovna re\u0161enja zasnovana na racionalnosti, logici i redu, kao naznake metafizi\u010dke hladno\u0107e i pusto\u0161i, navedeno je u obrazlo\u017eenju.<\/p>\n
U radu Emine Nimanbegu prepoznaje se stvarala\u010dka radoznalost i istra\u017eiva\u010dko nastojanje mlade umetnice da kroz razli\u010dite vrste materijala, eksperimentom, tra\u017eenjem – ispituje mogu\u0107nosti vlastitog umetni\u010dkog
izraza. Takim pristupom, postignuta je izvesna dinamika i specifi\u010dna narativnost njenog rada, \u0161to pru\u017ea poverenje u budu\u0107i razvoj njenog umetni\u010dkog rada.<\/p>\n
Samostalna izlo\u017eba Nikole Markovi\u0107a realizovana je i osmi\u0161ljena kao neka vrsta retrospektive, kojom se pru\u017eila mogu\u0107nost uvida u njegov bogati i kontinuirani stvarala\u010dki opus koji traje ve\u0107 vi\u0161e decenija.<\/p>\n
Izlo\u017eba je otvorena do 31. aprila.<\/p>\n
(SEEcult.org)<\/p>\n<\/div>\n